Rtanj, planina koje se Srbi plaše

Nebeska gora južnih Karpata oduvek u Srbiji oduševljava ljude, pleni i zastrašuje. O ovoj planini raspredaju se najmisterioznije priče, što i nije čudo jer su današnji meštani na neki način - vanzemaljci



Rtanj

Kada se kod Paraćina siđe s autoputa i krene ka istoku Srbije, najpre valja preći preko Čestobrodice. Doduše, strmina i nije naročito velika, leti se skoro i ne oseti, ali zimi, kad mećava zafijuče i kolovoz se zabeli, i te kako zna da namuči i vozilo i vozača. Ovuda su, kažu, nekada prolazili karavani, zaprežna kola i putnici i bog zna koliko ih je baš ovde zastalo, predahnulo i u nedra bele smrti se otisnulo.

Čestobrodica je, po mnogima, i predvorje istoka, tajanstvenog, magičnog i nadasve živopisnog dela Srbije. Upravo se s njenog vrha raspršuje pogled ka Staroj planini, Tupižnici, Crnom vrhu i drugim homoljskim gorama. Ipak, bez obzira na to da li je reč o starosedeocima ili putnicima kojima je ovo prvina, pogled im bez izuzetka najpre privuče Rtanj. Planina piramidalnog oblika, zagasli vulkan, mistična grobnica drevnih božanstava ili samo jedna od planetarnih stanica svemirskih brodova? Teško je reći. Ipak, otkako je sveta i veka, ova nebeska gora oduševljava ljude, pleni i zastrašuje. A i straha, jamačno, može biti svakojakog. Od onog iskonskog, pradedovskog straha od nepoznatog, pa sve do one obične, stečene bojazni i od same spoznaje.

O Rtnju su se oduvek raspredale priče i legende. Počev od kazivanja o misterioznim, plamtećim kuglama koje se povremeno spuštaju s vrha, pa sve do priča o neobičnim i nikad nerazjašnjenim nesrećama. Pričalo se i o tajanstvenom zvuku vetra, čudnim promenama temperature i o jamama bezdnanicama. Pričalo se naširoko i nadugačko, i svako bi, po običaju, dodao i poneki novi, čudesni detalj. Tako bi priča bubrila k'o kvasac, dobijala fantastične obrise i prenosila se s kolena na koleno. Neke da straši, druge da zasmejava. A opet, pričaju oni odvažniji, svemu je kriv neobičan izgled ove planine koji podseća na egipatsku grobnicu faraona i koju je neko, ko zna kada i ko zna kako, preneo baš ovde.

Rtanj je, zapravo, južni ogranak Karpata, masivni krečnjački greben koji se dužinom od oko sedam kilometara prostire od istoka ka zapadu. Od Sokobanje ga deli 28, od autoputa četrdesetak, a od Beograda više od 200 kilometara. I pored toga, kažu poznavaoci, svako će u praskozorje vedrog dana, s najvišeg rtanjskog vrha videti Kalemegdan i ušće Save u Dunav. Nismo proverili, a nismo ni poranili. Umesto ka vrhu, najpre smo krenuli ka njegovom podnožju.

Vojkan Milićević, naš domaćin i vodič, poveo nas je u Krivi Vir, selo poznato po odličnom siru, dobrim ljudima i hirovitim rekama. Istorija ga pamti i po tome što je u njemu, davne 1883. godine, planula Timočka buna, a danas ga, kažu, najviše posećuju zbog toplih vrela i prelepih izvora. Baš ovde počinje i Crni Timok, rečica koja se osamdesetak kilometara dalje, pred vratima samog Zaječara, spaja s Belim Timokom i zajedno s njim čini onaj veći, najveći Timok. Nismo pitali zašto je "crn", ali je činjenica da je mnoge zavio u crno. Među njima, i pesnika Vojislava Ilića Mlađeg, našeg proslavljenog liričara i boema, čije stihove i danas čitamo na ulazu u Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku.




Sećanja kažu da je mlađani pesnik, u trenucima teškog rastrojstva i razdiruće ljubomore, s litice iznad izvora najpre gurnuo svoju prelepu suprugu, a zatim je i sebe pokušao da ubije sekući vene na rukama. Srećom, u poslednjem trenutku su ga spasli vodeničar i grupa seljana, a uspomenu na ovaj događaj Ilić je kasnije verno pretočio u stihove pesama "Zvoni ", "Nad izvorom Timoka" i "Noćna svirka". Šta je prethodilo ovom tragičnom naumu? Kažu da je pesnik tada službovao u Pomoravlju, a njegova supruga je bila učiteljica u Krivom Viru. Jednom prilikom je poštanskom kočijom krenuo da je poseti, a usput je sustigao i jednog Krivovirca. Ne znajući o kome je reč, seljak se raspričao o dešavanjima u selu pomenuvši i učiteljicu. Rekao je da je lepa i dobra, ali i to da se šuška da je u vezi s mlađim kolegom. Nesrećnom Vojislavu nije trebalo mnogo. Uskoro se i sam uverio u istinitost priče pa mu se ovaj očajnički potez učinio jedinim rešenjem da prekrati životne jade.

Izvor Crnog Timoka ni drugima nije doneo sreću. Pećina iz koje voda izbija i danas zovu Jovankina rupa, po još jednoj nevernici kojoj je suprug ovde presudio, a u Krivom Viru i danas pamte nesrećnu ljubav jednog meštanina i njegove lepe ali znatno mlađe izabranice. S obzirom na razliku u godinama, kao i na činjenicu da je on već bio u braku, nije bilo načina da se njihova ljubav obelodani i do kraja ostvari. Ne mogavši više da se kriju, još manje da se razdvoje, odlučili su da zajedno skoče u bezdno kraj izvora.

Crna reka, do čijeg se izvorišta i danas stiže uz pomoć konopa niz oštru liticu, kao da i ne haje za ove priče. Plahovito i bučno žuri niz Crnorečku kotlinu povremeno plaveći i drobeći sve pred sobom. Leti se, kažu, malo primiri i povuče u plitko korito, ali je brojni rtanjski izvori daruju takvim obiljem vode da se ne pamti da je ikada presušila.

Reka protiče uz severnu, strmiju stranu planine. U samom podnožju Rtnja, na raskrsnici puteva ka Boljevcu i Sokobanji, pre nekoliko godina je otvoren i motel "Rtanj". Najpre je bio samo konačište za umorne putnike, ali je preduzimljivi vlasnik rešio da pokrene i ono što mnogi ovde smatraju jedinom privrednom šansom - turizam. U toku je izgradnja velikog etno-sela, uređene su pešačke i trim-staze, postavljeni su tereni za tenis i druge sportove. Međutim, da profit ne mora da bude jedini cilj i pokretačka snaga, da postoji želja da se mlađim naraštajima Boljevaca i okoline ostavi i nešto trajnije i vrednije, potvrđuje i namera Dragana Balaševića, vlasnika objekta, da ovde podigne i mali hram. Radovi su poodmakli, crkva je posvećena svetim Makavejima, a gradi se svega pedesetak metara dalje od mesta na kojem je svojevremeno bila i stara bogomolja posvećena istim svecima. Srušena je sredinom šezdesetih godina prošloga veka jer se, kako ovde kažu, "namerno" našla na trasi novog puta, što nekadašnje vlasti, jelte, nisu mogle da tolerišu.

Vanzemaljci i Minh

Uspon Rtnja je neraskidovo vezan za porodicu Minh, zapravo Samuila Minha, koji je 1870. godine stigao iz Moravske u Paraćin. Tu je otvorio fabriku tekstila, a uporedo se zanimao i za rudarstvo. Početkom veka, tačnije 1902. godine, došao je na Rtanj i otvorio rudnik, a ubrzo je izgradio i seperaciju, električnu centralu, rudničku železnicu, flotaciju... Ono po čemu će Rtanjci i danas pamtiti gospodina Samuila i njegove sinove - Juliusa, Aleksandra i Adolfa - svakako je briga za njihove radnike. Zbog njih i njihove dece otvorena je privatna škola, ambulanta, bolnica i bioskop, a građeni su i udobni radnički stanovi. Minhovi su vodili računa i o samom naselju pa je ovde na četrdesetak hektara podignut velelepni park sa oko 150 vrsta drveća, rastinja i brojnog cveća. Izgrađen je i Sokolski dom, uređeni su skijaški tereni, jednom rečju, varošica je cvetala.

A onda je došlo oslobođenje. Rudnici su nacionalizovani, Minhovi su proterani, a dvadesetak godina kasnije, zatvoreno je i samo okno. Dok se ne pojavi neki novi i predani Minh, vanzemaljci će ovde biti češći gosti nego domaći turisti.



Srušena kapela

Na Šiljku, najvišem vrhu Rtnja, i danas se mogu videti ostaci srušene kapele posvećene svetom Đorđu. Podignuta je početkom tridesetih godina prošloga veka u znak sećanja na Juliusa Minha, sina prvobitnog vlasnika rudnika. Nažalost, pre dvadesetak godina grupa neznanih vandala je minirala hram verujući da se ispod njegovih temelja pronaći zlato. Naravno, nisu pronašli ništa.



Izvor:Press

Planina Rtanj je piramida!



Najmisterioznija srpska planina privlači sve veći broj posetilaca, istraživača, ali i vanzemaljce. Naučnici: Rtanj je veštačka tvorevina. Zračenje stvorilo endemsko bilje koje pogoduje lečenju ljudi.

Planina Rtanj je piramida?Rtanj je odvajkada bio predmet posebnog poštovanja među stanovnicima Srbije. Nekada zbog svog neobičnog oblika, često zbog neobičnih i mističnih pojava na njemu, a još češće zbog lekovitog bilja koje raste isključivo na ovoj planini.

Svi koji se pažljivije zagledaju ka Šiljku, vrhu ove planine, shvate da ispred sebe imaju neobičan i nesvakidašnji oblik u prirodi – idealnu piramidu.

Sa druge strane, postavlja se pitanje: šta je to „privuklo“ lekovito, endemsko bilje da raste baš i samo na ovom mestu?




Rtanj je piramida?Odgovor su pokušali da pronađu eksperti Centra za istraživanje i ekologiju „Duh Rtnja“ tokom letošnjeg naučnog festivala. Posle avgustovskih merenja i predavanja u kojima su učestvovali mnogi ugledni naučnici – rezultati još nisu sređeni u potpunosti, ali do nečega se već došlo:

- Suštinsko pitanje je da li je Rtanj možda drevna piramida, ili nesvakidašnje remek-delo prirode – objašnjava osnivač „Duha Rtnja“ Saša Nađfeji.

- Prosto je neverovatno da je obična igra prirode izazvala stvaranje planine čiji vrh ima savršen geometrijski oblik. Sa druge strane, zračenja i pozitivne energije koje smo osetili i izmerili ovde, potpuno su nesvakidašnje.
rtanj3 Planina Rtanj je piramida?U krugu od desetak metara od mesta koje meštani zovu Svetilište, profesor Ristovski zabeležio je vrlo burno zračenje. Na tom mestu, u podnožju Rtnja, postoje ostaci nekakve građevine, očigledno iz davnih vremena, ali niko ne zna kakvo je to zdanje bilo i od kada datira.

Najmodernija, polikontrastna interferentna kamera, kojom je rukovao profesor Ljubo Ristovski, pokazala je potpuno zaprepašćujuće rezultate. Ovaj instrument je napravljen kao način da se registruju bioenergetska i elektromagnetna zračenja koja prijaju ljudskom organizmu.

- Snimci pokazuju kako vrh Rtnja – Šiljak, uglavnom upija energiju, dok je mesto koje meštani zovu Svetilište, u podnožju planine – uglavnom zrači – objašnjava dr Ljubo Ristovski.

- Nadalje, geometrija ove planine je potpuno neočekivana, i siguran sam da se na njoj emituju energije koje su veoma korisne za ljudsko zdravlje.

Inženjer Goran Marijanović dodaje kako su merenja na Rtnju, na mestima na kojima ne postoje nikakvi električni vodovi ili slični izvori električne energije, pokazala da je zračenje daleko veće nego u urbanim sredinama. Nauka za sada nema odgovor šta je izvor takvom zračenju, ali Marijanović tvrdi da je reč o do sada neobjašnjivom fenomenu.

Podsećamo, prosek jačine naizmeničnog električnog polja u Srbiji je od 20 do 30 volti po kvadratnom metru, a na nekim mestima na ovoj planini ono dostiže od 60 do 70 volti.

Posle svih nepoznanica i nedoumica, naši stručnjaci su locirali i posebnu vrstu zračenja, koju je definisao još Nikola Tesla, nazvavši je „nehercijanskim zračenjem“. Zato Marijanović tvrdi da je Rtanj neka vrsta gigantskog rezonatora suptilnih energija. Na ovoj planini su anomalije električnog potencijala čak dva ili tri puta veće nego u drugim delovima Srbije.

- Nama je sasvim jasno da piramide nisu mogle da nastanu kao puki rezultat prirodnih procesa – kaže Marijanović.

- Mi smo ubeđeni da je takav i Rtanj. Ovo su veštačke građevine nastale pažljivim planiranjem njihovih oblika i lokacije, izgrađene nama nepoznatom tehnologijom.

- Da li ja kao naučnik mogu da razumem ili ne, to je jedna priča – kaže dr Ristovski.

- Ali da efekat postoji, to je izvesno. Na Rtnju sam registrovao energetske karakteristike koje nisam video na drugim mestima. Siguran sam da neka mesta blagotvorno deluju na ljudski organizam. Mesto koje zovemo Svetilište je idealno da na njemu podignemo rehabilitacioni centar.

Planina Rtanj ima posebno elektromagnetno zračenje

Mitovi i legende o drugim planinama se ponekad vežu i za neko drugo mesto. Tako je i sa mitom o jakim elektromagnetnim zračenjima iznad planine Radan koje navodno ometa avione i čini ih nevidljivima na radaru. Sličan mit je prilepljen i Rtnju. Pa se priča širila dalje, povezala sa još nekim mestima.

I navodno je ekipa stručnjaka iz inostranstva bila na Rtnju i merila elektromagnetno zračenje, i nalik Bosanskim piramidama u Visokom, zabeležili su čudna i neuobičajena zračenja. Imao sam prilike da kod gospodina Ahmeda Bosnića na predavanju gledam slike i grafikone tih zračenja iz Visokog za Bosanske piramide sunca i meseca, i tu nešto stvarno izgleda zanimljivo, ali koje zračenje je u pitanju, zbog čega tako nastaje, i sve ostalo, ne znam jer nisam stručnjak.

Često ta zračenja mogu biti drugačija samo zbog jedne metalne stene koja se nadje na tom mestu.

Ali da i ja dodam malko misterije celom mestu, jer začudjujuće je kako na samoj planini, na gornjoj trećini Rtnja prema vrhu, jednostavno nema drveća. A moglo bi da ga ima, jer ima dovoljno plodne zemlje. Raste na tom pojasu i uspeva čuveni Rtanjski čaj, ali drvo neće nikako. Izraste neki žbun i neko kržljavo drvo krene ali ni makac visoko. Mora da tu ima nekog zračenja koje ne dozvoljava drveću da raste, tim pre što je drveće u podnožju vrlo, vrlo čudnog oblika, iskrivljeno, deformisano, sablasno. Ko je bio na Rtnju, zna o čemu pričam.

Postoji vremenska i zvezdana kapija na Rtnju

Legenda kaže da su Nemci za vreme drugog svetskog rata pronašli na Rtnju jednog Grka koji ne zna kako se tu našao, jer je on tamo negde 1800 i neke godine u Grčkoj u svom selu pošao po svoje ovce u planinu i odjednom se obreo na Rtnju sto godina kasnije. Navodno postoji zapisnik sa saslušanja Grka, ali sve je to navodno.

Još jedna slična priča je da je planina Rtanj mesto gde su zvezdane kapije koje vode do zvezde Sirijus odakle smo potekli, barem neki od nas. Zvezdana kapija je vremensko prostorno dimenzionalni prolaz koji vam omogućava putovanje kroz prostor i vreme. Navodno je to bio razlog rata protiv Srbije, jer ima samo 6 takvih zvezdanih kapija i ta jedna je baš kod nas na Rtnju. Kao posredni dokaz tim tvrdnjama je to što je bivši američki ambasador u Srbiji kupio zemlju na Rtnju i tamo gradi turistički kompleks, a u stvari .... teoretičari zavera znaju da je nešto drugo u pitanju.

No, pored tih vremenskih kapija domaći seljaci su tražili i kapiju za zakopano blago i zbog toga divljački minirali i razrušili kapelu koja je bila na vrhu Rtnja. To je bila pogrebna kapela u kojoj je sahranjen nekadašnji vlasnik rudnika u podnožju Rtnja, medjutim pljačkašima blaga, srpskim Indijana Džonsima ništa nije bilo sveto pa su u kamenu ozidanu kapelu, nalik maloj tvrdjavi, jednostavno minirali i digli u vazduh.

Nisu našli ništa. Nisu ih tada bili obavestili da su vanzemaljci svo blago već odneli sa sobom.

Planina Rtanj i smak sveta srusena kapela na vrhu Rtnja mitovi i legende



Zaštitna kupola za smak sveta na Rtnju

I sad mitovi i legende se nastavljaju novokomponovanim pričama. Na kraju niza misterija oko Rtnja je i ova zadnja, da će vanzemaljci zaštititi sve one koji se nadju na Rtnju 21 decembra 2012 kada je kraj sveta. Naravno, oni će napraviti zaštitno polje da zaštite sopstvenu bazu od uništenja, ali ono će obuhvatiti i jedan širi krug od par kilometara. I sada imamo problem, sela su puna i smeštaj u selima oko Rtnja je popunjen. Nema više mesta, ko se spasi, spasi. Ostali drugi put.

Mada, kako kaže jedan meštanin sa Rtnja ovih dana:

„Ne znam šta je ovo, svi navalili kod nas kao da je smak sveta. Nikad ovako nije bilo interesovanje. Imam 4 slobodna kreveta, a smestiće se njih 6. Neka, nek se smeste. Samo ne znam kako će da dodju od snega, sve je zavejano!“

Zlatko Šćepanović

krstata gora - rtanj



Rtanj - planina oblika pravilne trostrane piramide

Legenda kaže da nekada davno Rtanj nije bio planina. Na njegovom mestu je živeo veliki čarobnjak u dvorcu koji je čuvao celu okolinu i delio ljudima oko sebe –svakome po zasluzi, nekima dobro, a nekima bogami i zlo. Onda se jednoga dana iznenada podigla cela planina Rtanj, a čarobnjak je ostao da živi ispod planine gde do dana danasnjeg pomaže svima onima koji veruju u njega.

Od davnina prepun legendi, mističan, zagonetan i nedokučiv, Rtanj je ostao takav i do danas. Nekadašnje bogove srpskog “ Olimpa” , ale, utvare, duhove i čarobnjake, zamenili su moderniji nazivi, kao što su : leteći tanjiri, vanzemaljci, bioenergetska polja... Ono u čemu se svi slažu koji su bili u blizini ove moćne planine je to da se u prostoru i vremenu oko nje oduvek dešava nešto neuobičajeno, što se ne može baš sasvim objasniti uobičajenom logikom. Zvanično se zna da na njemu i oko njega postoji magnetska, kao i gravitacijska devijacija, ali niko ne zna zašto su one baš oko i na ovoj planini, te naravno ni kako su u suštini nastale. Iz tog razloga avioni zaobilaze Rtanj, a u potpunosti im je zabranjeno da iznad njega lete u niskom letu.

Oreol ove mističnosti Rtanj zadržava i stoga što njegov kupast oblik sa raznih strana – osobito sa istočne podseća na piramidu, a oko njegovog vrha se veoma često nalazi jedan oblak koji mu daje pravi “ svetački ” oreol. Lepote ove planine je vrlo teško opisati u jednom tekstu. Da li su lepši njegovi strmi obronci na severnoj strani, blage padine na jugu ka Goloj planini i Babi, ili njegov greben na zapadu ? Većina se ipak slaže da je najlepši pogled sa sa istoka – kada se njegova monumentalnost i vrh Šiljak vide u svoj svojoj lepoti. Kako u obične reči da stane lepota Vrmdžanskog jezera, kameniti obronci obrasli rtanjskim čajem,ili izvora Mirovske reke ? Što više puta čovek boravi na ovoj planini, to ga ona sve više mami, zove u svoja nedra i nekako ga zaštitnički obavija čistom blagošću, te mu polako postaje sve jasnije i jasnije zašto je upravo ona , a ne neka druga, jedna od naših “ krstatih gora ”. Hodajući po njegovim padinama, nekako samo po sebi postaje vam polako jasno da hodate po nečemu svetom. Na tu temi sam pomalo zbijao šale kada sam prvi put došao na ovu planinu, ali kada sam došao do njegovog vrha koga planinari popularno još nazivaju i krov Srbije mnoge stvari su mi postale jasne. Kao i na nekim drugim vrhovima i tu postoji mala sveska planinarskih utisaka,ali ova sveska koju sam listao je sve samo ne to. Prva misao mi je bila – ovo nisu mogli napisati obični ljudi. Reči, rečenice, stihovi, poeme... Na desetine bisera u stilu jednog Vladike Nikolaja, jevanđelja, budizma, islama... Kako su one dospele na te strane za mene je i danas prava misterija, ali sam tada u jednom magnovanju spoznao da se ova planina ne osvaja kao neke druge, na ovu planinu se dolazi na “ Hodočašće ”.



Rtanj - iskona inspiracija i pokretač

To je osetio jos pre skoro sto godina i austrijski jevrej Samuilo Minh, koji je odlučio da upravo pri dnu Rtnja napravi svoju vilu, letnjikovac, bastu, rozarijum i još mnogo mnogo toga...Vlasnik ovdašnjih rudnika koje je on otvorio, bio je izuzetno napredan, tako da je za svoje rudare otvorio dve škole, Sokolski dom, igrališta, a po padinama Rtnja zimi se spuštalo verovatno prvo skijaško društvo u Srbiji još davne 1920. godine.

Na žalost sa dolaskom drugog svetskog rata i progonom Jevreja, porodica Minh je izbegla u inostranstvo, a njihov ogroman trud je počeo polako da propada. Velika botanička bašta sa preko 150 vrsta biljaka iz celog sveta, sada je pomalo obnovljena, ali je to još uvek daleko od njenog nekadašnjeg sjaja. Staklena bašta , rozarijum, kao i sam Sokolski dom je zub vremena pojeo i samo su bleda senka onoga što su nekada bili.


U neposrednoj blizini Rtnja postojalo je čak 9 manastira,uz koje naravno ide i odgovarajuća legenda koja kaže da je svih devet podigao hajduk koji je ubio vladiku, pa se posle iskupio sagradivši sve te manastire.

Na žalost do današnjih dana su opstala samo tri manastira: Lozica, Lapušnja i Krepičevac, kao i crkva Svete bogorodice kod Lukova, dok su na žalost svi ostali razrušeni. Legenda još kaže da će u budućnosti mnogi hoditi ovom svetom planinom na hodočašće, te da će se neki od tih davno zaboravljenih manastira obnoviti...

Sem ove bogate istorije, Rtanj je odavnina naročito bio zanimljiv prirodnjacima, tako da su tu istraživali i boravili Josif Pančić, Jovan Cvijić, Matvejev...U novije vreme sprovedena botanička istraživanja su pokazala da se na njegovim obroncima nalazi oko 200 vrsta samoniklog lekovitog bilja, od koji su neke posebno izuzetne, kao što je to na primer Rtanjski aromatični endemit - nepeta rtenjsis – veoma jakog mirisa na mentol. Ova biljka raste u jednoj omanjoj koloniji koja broji svega oko 250 biljaka u matičnom prirodnom staništu na južnim obroncima Rtnja. Zbog toga je ovaj naš izuzetan endemit pod budnim okom botaničara sa biološkog fakulteta u Beogradu, koji su je zbog njene malobrojnosti razmnožili na fakultetu u labaratorijskim uslovima , te je introdukovali nazad na njeno stanište, odnosno na nekoliko susednih lokacija u blizini matičnih biljaka. Trenutno se pomno kontroliše ovaj nežan rasad, te sve ovo budi nadu da će ova nežna biljna vrsta preživeti vremena koja tek dolaze. Zbog svih tih svojih prirodnih vrednosti Rtanj je pedesetih godina prošlog veka zaštićen od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije, a upravo mu se ove godine završeva nova studija zaštite, prema kojoj će mnogi predeli biti zaštićeni višom kategorijom zaštite. Tako će mnogobrojni izvori, biljke, životinje, pećine i uopšte cela priroda ovog kraja biti sačuvani za budućnost.

Nadajmo se da će naši potomci biti mnogo obazriviji prema ovoj lepoti, te da će se prvi pionirski pokušaji da se ovaj kraj načini turističkim završiti kao odličan spoj ljudskih delatnosti koji je ne ugrožavaju i želje da se na i oko ove krstate gore provodi što više slobodnog vremena.


Rtanjdobrenade.

Rtanj,piramida,leteći tanjiri,i turizam

DA li bi turisti išli četiri sata kolima po lošem putu do nekog mesta samo zbog svežeg vazduha?
Teško. Ali, da li bi turisti prevalili ovaj put ako znaju da je to jedina srpska planina
na kojoj su se spustili vanzemaljci, a u planini (koja je, u stvari, piramida koju su izgradila prastara civilizacija) krije se dvorac prepun zlata? O, da!
- To je vrlo zaniljmiva priča i spreman sam da odvojim vreme da ispitam o čemu se tu radi – kaže Radmilo Bumber iz agencije „Pan Europa Adriatik“. – Ukoliko bude interesovanja turista rado bi ih vodio da vide takvu misteriju.
O čemu se, zapravo radi? Planina Rtanj je velika misterija. Kažu da se u njoj nalaze neistražene rude, a sa vrhom Šiljak (1.560 metara) deluje kao gola piramida i uistinu izgleda kao nešto čemu tu nije
mesto. Pored priče da Rtanj krije dvorac prepun zlata i dijamanata i da je to, u stvari, piramida koju su nam u nasleđe ostavile drevne civilizacije, najzanimljije legende vezane su za vanzemaljske aktivnosti (u nastavku teksta NLO). Navodno, iznad vrha
se pojavljuju vatrene kugle jer su vanzemljci napravili podzemni heliodrom čija se tajna vrata otvaraju samo u kišnim danima kada je vrh duboko u oblacima…
Priča o podzemnim NLO stacionarima podgrejana je stvarnim padom meteora, a pošto nam se do danas ništa ružno nije desilo, svi su ubeđeni da su vanzemaljci prijateljski raspoloženi, komunikativni, ispituju nas, proveravaju.

Kada mogu da se vide? Već 16 godina planinari organizuju noćni uspon na Rtanj za Vidovdan. Ka Rtnju se ide putem Paraćin, Zaječar i kod motela „Balašević“ može da se pojede gibanica sa kiselim mlekom, zatim skrene desno odakle put vodi direktno do vrha. U motelu, međutim, nisu raspoloženi za ovakvu vrstu turizma.
- Nemamo takve informacije da o NLO aktivnostima, niti je neko od turista dolazio zbog toga – kažu u motelu.
- Ovde turisti dolaze zbog svežeg vazduha, hrane, sportskih terena, a blizu su Lazareva pećina i Gamzigrad.
Zanimljivo, ali uprkos tome što Hrvatska ima more rado razvija i NLO turizam. U registru NLO destinacija ne nalazi se Srbija, ali se Hrvatska prijavila dva puta: 1961. i 2008. godine, kada su kod Zagreba viđena „bela svetla“. Vodeća zemlja NLO turizma je, naravno, SAD, ali veliku šansu vide i Rusija, Belorusija, Italija, Španija, Norveška, Škotska, Francuska, odnedavno Kina.
U SAD je posao sa vanzemaljcima toliko dobar biznis da postoji nekoliko oblasti u kojima ljubitelji ove vrste turizma mogu da uživaju muzejima, izložbama, filmskim projekcijama, festivalima, godišnjim okupljanjima, karnevalima, tematskim zabavnim parkovima. Godišnje više od 200.000 turista ode u Rosvel, a čist godišnji prihod je pet miliona dolara. Rozvel niko nije mogao da pronađe na mapi do 3. jula 1947. godine kada je farmer Milijam Brazel pronašao ostatke NLO letilice i tela vanzemaljaca. Misteriju je podgrejala serija tajni koja je pratila nestanak tela i letilice, kao tišina kojom je bila obavijena CIA.
Da li je farmer Brazel bio pijan – to više nikog ne zanima, jer je zarada prevazišla istinu. Posao toliko dobro cveta da je gradonačelnik počeo da štiti naziv „Oblast 51“. Čitav posao je odlično urađen: na ulazu u Rozvel stoje natpisi „Vanzemaljci vam žele dobrodošlicu“, na mestu gde je nađen NLO izgrađen je kafe sa „najboljom hranom u vaseljeni“, a na ulazu u muzej (u kojem može da se vidi i autopsija vanzemaljca) piše „Istina je ovde“ (kao parodija na „Dosije iks“).
Turizam je stvar marketinga – kaže Ljiljana Čerović iz Turisitčke organizacije Srbije. – Marketing, odnosno da li je nešto zanimljivo predstavljeno, najvažnije je u privlačenju turista. Treba znati upakovati. Sto puta sam u inostranstvu kupila čokoladicu zbog lepog pakovanja. Naravno, o materijalnim stavrima ne treba lagati. Ne sme se lagati o tome kakav je put do odreditšta i šta nudi hotel, ali kada turisti stignu treba graditi priču. Da li je na Rtnju pao meteorit sa meseca ili su došli vanzemaljci – nije važno. Recimo, Radovan Tanasković priča da se Đavoljoj varoši nalazi drvo koje podseća na ruku i ukoliko bude posečeno srušiće se sve kule! To je odličan primer marketinga. Međutim, kada se odredište odluče za neku priču onda mora i da je podržava, bez obzira na to ko god da dođe na mesto direktora.
INKE I NLO
GRADONAČELNIK Santjago de Čilea Migel Markez odredio je reku Maipo za NLO prestonicu Čilea.
Markez planira da izgradi dve opservatorije za turiste u kojima će raditi obuku kako najbolje slikati NLO, jer ovu oblast već posećuju hiljade turista. Čiatvu stvar je „podgrejala“ priča o ženi koju su nedavno oteli vanzemaljci.
- Ne kažem da sam video NLO, ali ne kažem ni da ne postoje – kaže Martinez dok se novac od NLO turizma sliva u gradsku kasu.