Jedan krajnje bizaran događaj koji se odigrao 1997. godine u Francuskoj možda bi bio sasvim odgovarajući pre 500 godina kada je još trajala hajka na veštice, ali se ipak dogodio krajem 20. veka. Događaj je veoma čudan:

Trgovci antikvitetima su se obratili novinarima sa zahtevom da upozore kolekcionare da ne kupuju ogledalo na čijem okviru piše: Luj Arpo 1743. Trgovci su objasnili da je to ogledalo ubilo gotovo 38 ljudi tokom svoje duge istorije. A kada je ogledalo nestalo, odlučili su da se obrate medijima.

Ustanovljeno je da je ogledalo nestalo tek kada je profesor kriminologije zatražio dozvolu da ga fotografiše kako bi fotografije pokazao svojim studentima. "Ogledalo je čuvano u policijskoj stanici otkako je ubilo dvoje ljudi 1910. Međutim, neko je provalio u policijsko skladište i ukrao nekoliko stvari, uključujući i ogledalo. Mislimo da će lopov pokušati da ga proda i zbog toga upozoravamo potencijalne kupce da je ta stvar smrtonosna", izjavio je portparol Francuske asocijacije kolekcionara antikviteta.

Priča kaže da pomenuto ogledalo izaziva izliv krvi u mozak kod ljudi koji se ogledaju u njemu. Neki veruju da ogledalo reflektuje zrake svetla na specifičan način, a drugi tvrde da je u pitanju negativna energija koju je ogledalo upijalo stotinama godina. Ima i ljudi koji smatraju da je ogledalo prozor u drugi svet. Ne postoji zvaničan stav o ovom antikvarnom ogledalu, ali ljudi još uvek uporno pokušavaju da objasne razloge tolikih misterioznih smrti njegovih prethodnih vlasnika.

Ogledalo je poput magneta: u stanju je da privuče otrovna isparenja i akumulira ih na svojoj površini. Italijanski filozof Tomazo Kampanela (1568-1639.) je u vezi toga u delu Del senso delle cose e della magia zapisao prilično zastrašujuću teoriju: "Stare žene koje u svojim venama nemaju toplu krv, kojima užasan smrad dopire iz usta i očiju, otkriće da su im ogledala postala zamagljena jer se vlaga koja kaplje iz njihovog odurnog daha lepi na jasno, hladno staklo. Ako im pljuvačka kaplje na tkaninu, tkanina će propasti. Ako dete spava sa starom ženom, njegovih će dana na ovom svetu biti manje a njenih više, pa će dete konačno i umreti."

Francuski naučnici su o istom pitanju raspravljali stotinama godina. U dokumentu Pariske akademije nauka iz 1739. piše: "Kada se stara žena približi čistom ogledalu i provede dosta vremena pred njim, ogledalo upije dosta od njenih loših sokova. Hemijske analize pokazuju da su ti sokovi veoma otrovni."

Neki istraživači koriste ovu osobinu ogledala da objasne sujeverje po kome čovek ne treba da staje pred ogledalo kada je bolestan. Otrovne supstance koje bolesna osoba izdiše, ostaju na staklu ogledala a zatim isparavaju, nanoseći štetu zdravlju drugih ljudi koji udahnu otrovani vazduh. Međutim, na ogledalu Luja Arpoa nije hemijski sediment odgovoran za smrt tolikih ljudi. Otrovne supstance se mogu sprati sa površine veoma lako, a to je ogledalo nesumnjivo bilo oprano mnogo puta. Ipak, ogledalo možda sadrži nekakvu specifičnu informaciju - ne bi bilo ludo pretpostaviti da možda poseduje neku vrstu memorije.

Ogledalo u kući je svedok svega što se u njoj događa. Ono reflektuje drame i tragedije, glupe i zabavne događaje, lepotu i rugobu života. Nekada su ljudi maštali o tome kako bi bilo kada bi ogledala nekako mogla da u flešbeku prikažu pojedine epizode iz njihove prošlosti kojima su bila svedoci. A. Volis u svojoj knjizi Književna ogledala piše: "Ogledalo je uvek sadašnjost bez prošlosti i bez budućnosti. Ogledalo je inkarnacija amnezije. To je bujni trenutak koji zauvek nestane onda kada bude reflektovan". Iako je veoma teško verovati da je ogledalo poput video kamere, nije isključeno da je u stanju da "zapamti" čudne karakteristike svojih vlasnika.

Doktor Hans Berndt iz Izraela, sproveo je zanimljiv eksperiment sa ženom koja je imala neobične čulne sposobnosti. Zatražio je da objasni osećaj koji kod nje izazivaju nepoznati predmeti zatvoreni u dve identične kutije. Žena je rekla da ima neobičan osećaj guranja koji dopire iz jedne od kutija, ali da je stvar sa drugom kutijom sasvim različita. Rekla je da u njoj postoji nešto drevno, oronuli amfiteatar sa ogromnim drevnim amforama. Kada je doktor otvorio kutije, žena je ugledala komade prozorskog stakla u jednoj i rimske novčiće koje su arheolozi iskopali u Vitelejemu u drugoj. Fragmenti stakla u prvoj kutiji su uzeti sa prozora koji je slomljen u eksploziji u Jerusalimu, kada je ubijeno dosta ljudi.

Ako sve stvari poseduju određena memorijska svojstva, onda ogledalo nije nikakav izuzetak, posebno kada je reč o ogledalima sa srebrnim amalgamima, pošto je srebro metal sa snažnim informacionim kapacitetom. Moglo bi se pretpostaviti da ogledalo zrači informacijama koje je ranije uskladištilo. Takvo će zračenje sigurno uticati na ljudska bića. Treba biti veoma oprezan kada se ogledalo kači u sobi, jer je možda napunjeno negativnom energijom. Staro ogledalo bogate prošlosti često izaziva neobične snove pune bizarnih prizora. Ono može pobuditi neuobičajene želje, neobjašnjive strahove i još mnogo toga. Najverovatnije da se ogledalo seća uslova, emocija i osećanja koja su ljudska bića imala. Najverovatnije da ogledalo čuva informacije i seća se ne slika, već njihovog značenja. A to značenje može uticati na um novog vlasnika.




Paralelni svet

'Video sam majstore koji pretenduju da mogu obraditi ogledala tako da ma ko,
žena ili muškarac, u njih pogleda - mogao bi u njima videti ono što želi'

Iz Knjige zabranjenih veština

'Svemir je ogledalo Božje, a čovek je ogledalo svemira' rekao je Ibn al-Nasafi.



Zanimljivo je da, upravo od reči 'speculum' - ogledalo, potiče i reč spekulacija: spekulisati je - piše Žan Ševalija - izvorno značilo posmatrati nebo i kretanje zvezda pomoću ogledala. Tako se i ova apstraktna reč, koja danas označava visoko intelektualnu radnju, ukorenila u proučavanju zvezda odraženih u ogledalu.

A šta ogledalo, u stvari, odražava? Prema autorima kapitalnog 'Rečnika simbola' ono odražava pre svega - istinu, iskrenost, tajne srca i svesti. U muzeju u Hanoju čuva se i jedno kinesko ogledalo na kome piše: 'Poput Sunca, poput Meseca, poput vode, poput zlata, budi jasno i blistavo i odražavaj ono što nosiš u srcu'.

Ta uloga je primenjena u inicijacijskim pričama Zapada, u obredima kineskih tajnih udruženja, u ritualima šamana i u šintoističkim svetilištima - koja imaju sveto ogledalo kao što crkve imaju raspeće.

PREOKRENUTI UNIVERZUM



Ogledalo, dakle, već vekovima unazad ima specifično mesto u magijskoj i religijskoj simbolici. Ono figurira kao simboličan prolaz iz svakidašnje u nesvakidašnju svetu realnost, iz jednog normalnog u jedan preokrenuti univerzum. Ovo odgovara, bez sumnje, onome što je Artur Klark nazvao 'kapijom zvezda'.
Ponirući pogledom u taj drugi i drugačiji svet, ljudi su nastojali da vide stvari koje se - u uobičajenim okolnostima - nalaze izvan njihovog domašaja. Nastojali su, pri tom, pre svega da zavire u budućnost, kako bi saznali nešto o svojoj ili tuđoj sudbini.
Zanimljivo je da upravo upotreba čarobnog ogledala odgovara jednom od najstarijih oblika proricanja, koje je poznato i kao katoptromantija. Pretpostavlja se da je nastalo u Persiji, odakle se proširilo po čitavom svetu, dospevši tako i do naših krajeva. Prema jednoj legendi, i slavni Pitagora je imao čarobno ogledalo koje je postavljao nasuprot mesecu i iz njega čitao budućnost poput veštica iz Tesalije.
U proricanju sudbine uz pomoć ogledala uglavnom se, kako to pokazuje iskustvo, praktikuju dve tehnike:

■ potapanje ogledala u posudu sa vodom i
■ hvatanje mesečevog odbleska u ogledalu

Pri tome se tumače sleike i prikaze koje se uoče u ogledalu. U Srednjoj Aziji šamani gataju ogledalom okrećući ga prema Suncu ili Mesecu, za koje veruju da su takođe ogledala na kojima se odražava sve ono što se događa na Zemlji. Kod drevnih Kineza, ogledala su imala poleđinu ukrašenu astrološkim i kosmološkim simbolima. 'Um mudraca, budući da miruje, postaje ogledalo svemira' - reći će nadahnuto Čuang Ce.


KAKO NAPRAVITI ČAROBNO OGLEDALO



Praksa proricanja pomoću ogledala često je veoma slična onoj sa kristalnom, odnosno staklenom kuglom. Jer, u nedostatku ovih pomagala, ljudi su se služili, ili to i sada čine, okruglim ogledalom, čašom punom vode, peščanim diskom, crnom činijom - plitkom i do pola napunjenom mastilom, i sličnim telima čija glatka površina odbija svetlosne zrake i na taj način reflektuje likove bića ili stvari. U nekim krajevima se, recimo, ukućani ogledaju na prvi dan Božića u rastopljenoj masti božićne pečenice. Uostalom, smatra se da su pomagala koja se koriste u raznim tehnikama proricanja, uključujući tu i tarot karte, rune, štapiće za ji-đing i drugo, u stvari samo posrednici u primanju informacija prikupljenih našim unutrašnjim čulima. Koliko te informacije, međutim, mogu daleko dosezati?
Gledajući slikovite primere iz naše narodne prakse, može se zaključiti kako oni pokazuju da čovek, posmatrajući refleks u ogledalu, 'putuje kroz vreme'. Međutim, na isti način on može da savlada i prostorne barijere, da dopre do neizmernih daljina. Zanimljivo je da je ovakvo verovanje gotovo univerzalno - u srednjoj Aziji, na primer, šamani koriste ogledala kao pomagala na svojim ekstatičkim putovanjima, kako nebeskim uspenjima, tako i silascima u Donji svet.
Francuski okultist Papus dao je, inače, ovakav recept za pravljenje magičnog ogledala, koje služi za 'viđenje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti'.
'Magično ogledalo napravljeno je od jedne kristalne čaše napunjene do vrha vodom.
■ Staviti čašu na beli čaršav.
■ Iza čaše postaviti dve sveće.
■ 'Subjekat' sedi licem prema čaši kako biste videli površinu vode.
■ Čaša može biti zamenjena i flašom od kristala u obliku kugle, ispunjene vodom'.
(citat prema Žan Pjer Spilmonu)
Na ogledalu se, inače, kao i na kristalnoj kugli najpre mogu videti izmaglica i oblaci, zatim boje svetlosnog spektra, a kasnije eventualno i vizije. Viljem Batler objašnjava da je to dokaz da se u umu konsultanta događaju promene koje omogućavaju unutrašnjim vizijama da se uzdignu u budno stanje.

DEVOJAČKA GATANJA



Katarina Mediči je imala nekoliko vračeva - pogađača u službi, a pored toga imala je i jedno čarobno (magijsko) ogledalo, za koje vele da joj je često davalo dragocene savete.
Na balkanskim prostorima, pomoću ogledala gataju naročito devojke - udavače. Njihova je fantazija senzibilna, neobično osetljiva. One stalno u mislima svojim 'slikaju sliku' - zamišljaju svog suđenika. A pomoću ogledala žele da što više dokuče o njemu. Evo kako izgleda jedan takav ritual.
Pre nego što će pristupiti gatanju, devojke poste petkom, vezu peškir ili kupuju tkaninu, koja će im kasnije poslužiti kao neka vrsta obrednog rekvizita. Sam ritual se izvodi u vrtu, pri svetlosti mladog Meseca. Udavača bi dovela muško dete mlađe od 12 godina, ili devojčicu koja još nije imala menstruaciju. Ogrdnula bi dete peškirom ili tkaninom (koje bi mu kasnije poklonila), a ispred njega stavila ogledalo. Posmatrajući mesečinu u ogledalu, dete je uočavalo simbolične ngoveštaje o predstoječoj udaji i budućem izabraniku dotične devojke.

PUTOVANJE KROZ PROSTOR I VREME



Nije, međutim, ogledalo uvek tretirano isključivo kao instrument pomoću koga čovek nastoji zakoračiti pogledom iza granica vremena i prostora. Treba naglasiti da će se u stvarnosti u ogledalu ugledati najpre sopstveni lik. A prema široko rasprostranjenom shvatanju, to nije uvek i poželjno - setimo se samo lika iz grčke mitologije, Narcisa, i njegove sudbine nakon što je video odsjaj svoje figure na površini vode.
Postoje razne zabrane vezane za upotrebu ogledala. Posebno značajna bila je zabrana ogledanja u kući u kojoj se zbio smrtni slučaj. U takvoj kući ogledala su se prekrivala ili su se okretala prema zidu, jer se smatralo da se na taj način zatvara i 'prolaz' među različitim svetovima. Zanimljivo je da se ovakva praksa u mnogim krajevim zadržala i do današnjih dana.
Zabrane ogledanja bile su, takođe, vezane i za određena mesta. Opasno je, na primer, posmatrati svoj odraz na površini nekog potoka ili reke, jer se na taj način čovek izlaže delovanju vodenih duhova. Inače, najtipičnijim predstavnicima vodenih duhova na Balkanu, smatraju se - vodenjaci. U pitanju su vilinska bića koja žive u rekama, barama i jezerima. Vodenjaci su uvek muškog pola, a njihove družbenice, vodene vile, obično se, u novije vreme, nazivaju rusalkama.

OGLEDALO IZ SNA



Na drugoj strani stoji i upotreba ogledala kao sredstva za zaštitu od demona, uroka ili uopšte zlih uticaja. Kao takvo, ogledalo se posebno često koristi u svadbenim ritualima, pri čemu se njime obično štiti nevesta, za koju se veruje da je najviše izložena negativnim magijskim uticajima. Tako, recimo, u nekim krajevima mlada drži ogledalo pred sobom pre polaska na venčanje.
Ogledalo i njegova simbolika prisutni su i u mističkoj literaturi. U budističkoj tadiciji, tako, ogledalo simbolizuje dušu u stanju čistote i prosvetljeni um, dok je u hinduizmu podsetnik da su sve slike i oblici puki odrazi, tvorevina karmičkog stanja i dovijanja misli. A poznati hrišćanski mistik, Grgur iz Nise, piše da, kao ogledalo koje, ako je dobro napravljeno, na svoju uglačanu površinu prima crte onoga ko mu se pokaže, tako i duša očišćena od svih zemaljskih prljavština u svojoj čistoti prima sliku nepokvarljive lepote.
Ogledalo je i instrument psihe, pa psihoanaliza stavlja težište na onu manje poznatu stranu duše koja se u njemu ogleda. Zanimljivo je, recimo, pogledati kako se tumače snovi o ogledalu, prema Džuliji i Dereku Parker:
'Šta ste videli u svom ogledalu iz sna? Ma šta da je to bilo, verovatno je predstavljalo vas, pa pre svega, razmislite o tome i šta ste s tim u vezi osećali. Jeste li pokušali da upotrebite čarobno ogledalo da bolje vidite sebe ili nekog drugog? Ne zaboravite, slike u ogledalu suprotne su stvarnosti i ponekad je iskrivljuju. Da li san govori o preteranom optimizmu? Možda postoji aluzija na taštinu ili nedostatak samopoštovanja. Ako je ogledalo bilo polomljeno, da li vas je nedavno potresao neki događaj ili ste shvatili nešto neočekivano? Možda bi trebalo da se pripremite za dugu borbu?

Conopljanows.