Žene na čelu države

Žene koje su vladale svetom – Marija Terezija

“Dok drugi rat ratuju, ti se, sretna Austrijo, ženi!” – rekla je Marija Terezija (Maria Theresa), austrijska nadvojvodkinja, češka i ugarsko-hrvatska kraljica. Ona je jedinstvenom politikom ženidbe i udaje dece postizala i čuvala mir sa susednim zemljama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Iako nije bila preterano lepa, krasili su je velika mudrost i umeće. Bila je prva i jedina žena koja je vladala Habzburškom monarhijom. Njena vladavina trajala je čak četrdeset godina, od 1740. do 1780. godine, a to razdoblje nazvano je terezijanizam. Stvorila je značajne reforme na polju vojske, vere, školstva, zdravstva. Sama je stvarala istoriju.

Rođena je u Beču 1717. godine. Bila je najstarija kćerka Karla VI Habzburškog (Charles VI)  i Elizabete Kristine (Elisabeth Christine of Brunswick-Wolfenbüttel). Za njeno obrazovanje bila je zadužena crkva, a volela je umetnost i streljaštvo. Govorila je pet jezika: nemački, latinski, španski, italijanski i francuski.

Već sa 14 godina počela je sa ocem da prisustvuje sastancima veća. Ipak, otac nikad nije sa njom razgovarao o politici jer se do poslednjeg dana nadao rođenju sina koji će ga naslediti. Međutim, to se nikad nije dogodilo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sa 19 godina udala se za Franju Stjepana Lotarinškog (Francis Stephen) i samim tim je njena loza dobila naziv Habzburg – Lotarinška loza. Postoji mnogo priča da je kraljica imala bezbroj ljubavnika, ali i da je on bio sklon prevarama. Ipak, za to nema dokaza. Njihov brak je bio ugovoren, ali Marija je bila iskreno zaljubljena u svog supruga. U prilog tome govore i sačuvani dokazi njenih ljubavnih pisama, upućenih Franji pre stupanja u brak.

Na vlast je došla 1740. godine, sa samo 23 godine, a posle smrti svoga oca koga je nasledila zahvaljujući “Pragmatičnoj sankciji” koju je on doneo pre njenog rođenja. Time je omogućeno nasleđivanje krune ženskim potomcima, što do tada nije bila praksa.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Od samog početka imala je mnogo problema, nasledila je monarhiju u nezavidnom stanju, bez novca i bez vojske. Kao žena, imala je mnogo neprijatelja koji je nisu smatrali dostojnim protivnikom. Verovali su da je, pošto je žensko, uz to i mlada i bez iskustva, sigurno mogu poraziti. Pruska će prisvajati provincije Šleske, što će dovesti do devetogodišnjeg rata. Marija je bila poražena i izgubila je Šlesku koju će kasnije pokušati da povrati, ali bezuspešno. Ipak, to je nije dalo pokoriti, već je samo ojačalo njene poduhvate prosperiteta monarhije.

Među brojnim reformama, najznačajnija na polju vojske je uvođenje vojnog roka za sve muškarce od 16 do 60 godina. Osnovala je i brojne vojne akademije, što joj je omogućilo trajni priliv vojske potrebne za ratovanje. Ekonomske reforme odnosile su se na ukidanje feudalnih odnosa, a pravila je i planove naseljavanja koje je uspešno sprovodila. Uvela je obavezno školovanje muške dece između šest i trinaest godina. Ukinula je inkviziciju, te je prekinuto mučenje i suđenje ženama koje su osuđivali da su veštice. Otvarala je medicinske ustanove i porodilišta, što je i podstaklo porast stanovništa. Za sebe je imala posebno porodilište, pošto je često bila trudna.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Rodila je čak šesnaestoro dece, pet dečaka i jedanaest devojčica, mada mnogi nisu preživeli. Rađala je od svoje 20. do 39. godine. Ratovanje i rađanje naslednika su se odvijala istovremeno. Nedugo po okončanju rađanja, bila je preokupirana nalaženjem bračnih partnera starijoj deci. Prvo muško dete bio je Josif II (Joseph II) koji je nasledio presto i vladao deset godina nakon majčine smrti. Kćerka Marija Kristina (Maria Christine) udala se za princa Alberta Saksonskog (Albert of Saxony). Kćerka Marija Amalija (Maria Amalia) udala se za Ferdinanda, vojvodu od Parme (Ferdinand duke of Parma). Sin Leopold II oženio je špansku vojvotkinju Mariju Luisu (Maria Luisa of Spain). Kćerka Marija Karolina (Maria Carolina) udala se za kralja Ferdinanda IV od Napulja i Sicilije (Ferdinand IV of Naples) i nadživela svu svoju braću i sestre. Sin Ferdinand oženio se Mariom Beatris Rikarda (Maria Beatrice Ricciarda). Najmlađa kćerka, Marija Antoaneta (Marie Antoinette) udala se za francuskog kralja Luja XVI (Louis XVI). Poslednji sin, Maksimilijan Franjo (Maximilian Francis) bio je nadbiskup i poslednji knez – izbornik.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Suprug Marije Terezije, Franjo, umro je tokom proslave venčanja njihovog drugog sina Leopolda. Ona to nikad nije prebolela, do kraja života je nosila crninu i nije se više pojavljivala u javnosti. Takođe, nikada se nije u potpunosti oporavila od velikih boginja, a patila je i od umora, kratkoće daha, nesanice. Pogoršalo joj se i mentalno zdravlje. Umrla je 1780. godine, okružena decom, a sa njom je umrla i dinastija Habzburg. Iza sebe je ostavila obnovljeno carstvo koje je još dugo uticalo na ostatak Evrope, a njeni naslednici su se trudili da slede njene stope i nastave da modernizuju carstvo.

Marija Terezija je primer današnje uspešne, samostalne žene kojoj ništa ne može stati na put.

Mi je trebamo veličati i slaviti, jer je od tadašnje močvare napravila današnju Vojvodinu, savršeno mesto za život.


Wannabe

NEFERTITI - Egipatska kraljica


Legenda kaže da Egipat nije iznjedrio takvu ljepotu, samo njezino ime znači, „Savršena“,
njezino je lice krasilo hramove diljem zemlje, no ipak je isčezla s
povijesne scene, poput fatamograne. Jedna egiptologinja je došla do čudesnog otkrića. U Dolini kraljeva, u jednoj prašnjavoj grobnici, ležala su 3 tijela. Prema dr. Joann Fletcher,
jedna od njih je, ni manje ni više, izgubljena kraljica Nefertiti. Da
bi se to potvrdilo potrebno je krenuti na putovanje od 3000.god.
unatrag. Polako nam se otkriva priča božice na zemlji, tragična priča o
moći, ljubavi, izdaji, a možda čak i ubojstvu.

Egipatska Knjiga mrtvih, govori o stravičnom uroku, ako je mumija
osakaćena, bogovi je ne mogu prepoznati. Ne može se otputiti u zagrobni
život, i zarobljena je između svijeta mrtvih i živih. Takva je mumija
ležala zaboravljena 3000.god. u Dolini kraljeva. Postavlja se pitanje
tko je ona, i zašto je prokleta. 1912.
godine u pješčanim dinama egipatske pustinje, njemački su arheolozi
pronašli relikviju, poprsje zaboravljene kraljice. Taj je zadivljujući
nalaz sada, uzor ljepote diljem svijeta, ali njezin život je još uvijek
zagonetka. Ime Nefertiti se često prevodi kao „Prelijepa je došla“. Na
mnoge se načine postavila na pijedestal savršena kraljevske ličnosti, a
ljepota nije nikako sve što je krasilo tu posebnu ženu. Nefertiti je
jedna od najčudesnijih ženskih ličnosti, u povijesti Egipta. Bilo je
mnogo važnih kraljica, ali među svima njima, Nefertiti se zbilja ističe
kao netko vrlo poseban. Kažu da nitko nije nadmašio Nefertitinu moć.
Odrasla je u haremu, udala se za faraona, rodila šestero djece, i
suprevodila revoluciju koja je zauvjek promijenila Egipat. S mužem je
izvela narod iz staroga glavnog grada i sagradila zapanjujući grad u
srcu pustinje. Za neke je bila religijski fanatik, urotnica, izdajica.
Drugi su u njoj vidjeli junakinju koja je podnijela najveću žrtvu kako
bi spasila svoju zemlju. Bila je kraljica zagonetki, kraljica magije,
kraljica ljubavi, kraljica ljubomore, kraljica osvete.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zahi Hawass, ravnatelj vijeća za starine: „Nefertiti je najznačajnija
kraljica Egipta. Nefertitina sudbina je jedna od najvećih nerješenih
zagonetki Egipta.. Identificirati mumiju kao kraljicu Nefertiti je vrlo
značajan nalaz“. Dr. Kent Weeks, egiptolog: „Nemamo dokaza, nedostaju
nam bilo kakvi nalazi iz toga razdoblja. U osnovi se sve svodi na nagađanje. Malo toga je očuvano iz vremena Nefertiti“.
Carstvo je plesalo na granici urušavanja. Kako bi spasila Egipat,
Nefertiti je okrenula leđa svemu što je voljela, pa čak i svome bogu.
Nefertiti je nasljedila carstvo u procesu raspadanja i ubrzo je preuzela
vodstvo. Prvo zaštićuje sebe te svoju dinastiju. Tako da je udala svoju
kći Ankesenamonu za posinka Tutankamona.

Događaji nakon toga ostaju nezabilježeni, ali odgovor možda postoji.
Pretpostavlja se da je Nefertiti napustila Amarnu i zajedno s sarkofagom
Ehnatona, otišla u Tebu
odakle je lakše mogla upravljati carstvom, i uvesti red u državu. Nova
religija koju je bila započela s mužem bila je mrtva. Muža je trebala
pokopati po starim običajima i tom gestom umiriti stare neprijatelje,
Amonove svećenike. Možda je i nanovo otvorila hram Karnaka, i ponovno
postavila Amonove svećenike. To je bio diplomatski potez s kojim je
stare neprijatelje pretvorila u saveznike. Tragovi Nefertitine
odlučnosti još žive u Karnaku. Kipovi prikazuju Tutankamona i njegovu
ženu Ankesenamonu, kao tradicionalne bogove, možda ih je Nefertiti
poučila starim načinima i običajima. Ali kaos kojeg su Nefertiti i
njezin muž donijeli, nije bilo lako zaboraviti, ni oprostiti. Vjerojatno
je Nefertiti vladala u Tebi do svoje smrti, otprilike godinu dana
kasnije. Može samo nagađati kako je umrla. Prljavom igrom, ili od ruke
Amonovih svećenika. Možda su je potajno otpisali ljudi kojima je bilo u
interesu izbrisati svake tragove dinastije iz Amarne. Ne zna se što se
dogodilo Nefertiti, jer ono što je zapisano jest da se spominje
trogodišnja vladavina Ehnatonovog nasljednika, ali što se poslije
dogodilo, poput mnogo toga iz Amarne, ostaje tajna.


Nefertitina smrt

Stručnjaci koji su istraživali mumiju, pokušali su simulirati
ozljede, rane pronađene na mumiji tako što su napravili eksperiment na
svježoj i vakumiziranoj svinji. Zanimljivo je da se rana od oštrice
ispod rebara može vidjeti samo na svježoj svinji, a ne na vakumiziranoj,
tj. svinji iz koje je izvučena sva vlaga, i imitira mumiju, do nje nož
uopće ne može prodrijeti. To potvrđuje da kad je rez nastao, tijelo je
bilo svježe. prof. Don Brothwell: „Najvjerojatnije se radi o ubojstvu,
jer rana na rebrima je sigurno nastala prije smrti, dok za onu na licu
nisam siguran. U svakom slučaju, ni jednu ranu nije mogla preživjeti“.
dr. Zahi Hawass: „DNK
danas ne daje točne podatke o mumijama, znanstvenici će još uvijek
raditi na tome. Kažu da ćemo s godinama moći raditi više toga, da se
unaprijede DNA metode. A to je ono što ja čekam. Mislim da je ipak
identifikacija treće mumije, nagađanje“.

Rekonstrukcija lica


Zadnji pak dokaz, jest Nefertitino poprsje. Pitanje je da li će
rekonstrukcija lica mumije nalikovati poprsju. Na 3D prikaz lubanje,
nanose se kompjuterski tkivo i meso. Metoda ima značajne prednosti pred
staromodnom, tj. rekonstrukcijom pomoću gline.
Jer kad se radi s glinom, svaki put se dobije malo drukčije lice, što
nije slučaj s kompjuterom. Po završetku, lice ide grafičkom dizajneru na
završnu obradu. Na kraju, rezultat je bio zapanjujući, sličnost je bila
zastrašujuća, jer 3D kompjuterski prikaz lica izgleda potpuno jednako s
poprsjem Nefertiti.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nefertiti je vodila poseban život. Djevojčica-nevjesta, kraljica, božica na zemlji, faraonka, heretik.
Revolucionarka koja je pokušala preobraziti Egipat, ali nije uspjela,
nego je bacila svoju zemlju u vrtlog koji je možda doveo do njezine
smrti. Amarna je nakon njene smrti rastavljena kamen po kamen. Svi
hramovi koje je podigla pretvoreni su u prah. Nefertiti i dalje ostaje
velika enigma egipatske povijesti, jer netko se dobro potrudio izbrisati
svaki trag njezinog postojanja i vladanja. No ipak, pronađena mumija uz
nova dostignuća znanosti, mogla bi se uskoro i sa sto postotnom
sigurnošću identificirati kao slavna kraljica Nefertiti.

MARIJA STJUART - Skotska kraljica

Marija I., škotska kraljica (8. prosinca 1542. - 8. veljače 1587.), odnosno Marija Stuart, vladarica Škotske. Postala je škotskom vladaricom 14. prosinca 1542., a na odreknuće je prisiljena 24. srpnja 1567.

Vladanje Marije Stuart u Škotskoj proteže se kroz kraljevanje četvero vladara iz kuće Tudor u Engleskoj: Henrika VIII, Edwarda VI, Marije, zvane "krvava" i Elizabete (za čije je vladavine Marija ubijena u Engleskoj 1567).

Marija Stuart je bila u srodstvu s engleskom vladarskom kućom preko
svoje bake, a koja je bila sestra Henrika VIII. Zbog toga je bila
zakonski nasljednik engleske krune u slučaju Elizabetine smrti bez
izravnih potomaka i kao takva vrlo opasna vladajućoj protestantskoj
stranci u Engleskoj, koja nakon progona za vladanja "krvave" Marije
Tudor nije željela ponovni dolazak monarha katolika na englesko
prijestolje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Obitelj i krunidba

Kći je kralja Jakova V.
i njegove žene, Marie de Guise. Majka je bila rodom Francuskinja, iz
moćne i utjecajne vojvodske obitelji u srodstvu s kraljevskom kućom
Valois. Kako joj je otac Jakov V. poslije bitke s Englezima održane 24. studenog 1542.
pao u depresiju (po nekim izvorima doživio slom živaca) i dva tjedna
kasnije (u 31. godini) umro, mala je Marija već kao beba s nepunih
tjedan dana života postala škotska vladarica. Devet mjeseci kasnije (9. rujna 1543.) okrunjena je u dvorcu Stirling. O toj krunidbi pričala je cijela tadašnja Europa. Na glavu joj je stavljena kruna na koju su velikaši polagali ruke, zaklinjući joj se na vjernost.


Mladost u Francuskoj


Henrik VIII engleski želio je prisiliti Škote da udaju Mariju za
njegovog sina, kraljevića Edwarda. Kako bi izbjegli taj neželjeni brak i
Mariji omogućila mirno odrastanje, majka namjesnica je kćer poslala u
Francusku gdje je Marija provela svoje djetinjstvo i mladenaštvo. Tamo
je i prihvatila način pisanja prezimena (Stuart, a ne Stewart, kao u
izvorniku) kojeg će zadržati i njezini potomci. S 15 godina se je udala
za četrnaestogodišnjeg Franju, boležljivog francuskog kraljevića, 24. travnja 1558. u katedrali Notre-Dame. Kad je godinu dana kasnije 10. srpnja 1559 umro Franjin otac, francuski kralj Henrik II, postala je i francuska kraljica.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Povratak u Škotsku

Franjo II umire vrlo brzo 5. prosinca 1560
i Marija se vraća u Škotsku, gdje joj Škoti priređuju veličanstven
doček. Udavala se još dva puta, prvi put za svog rođaka, Engleza Jamesa
Darnleya, drugi put za škotskog lorda Bothwella, protestanta. Njezino
ustrajno osobno katoličanstvo u vremenu vjerskih previranja i prevlasti
protestanata u Škotskoj, udaja za Bothwella i nejasne okolnosti
Darnleyeve smrti izazvale su oružanu pobunu u Škotskoj, pred kojom se
Marija sklonila u Englesku kod Elizabete I., engleske kraljice i druge kćeri Henrika VIII..

Između Marije i Elizabete oduvijek je postojalo suparništvo, iako se
nikad nisu susrele. Elizabeta ju je zatočila u dvorcu na jezeru Leven.

Zatočenje i smaknuće

1587. godine Marija je optužena za sudjelovanje u Babingtonskoj zavjeri
koja je imala za cilj ubiti Elizabetu. Osuđena je na smrt i pogubljena
odrubljivanjem glave nakon što je Elizabeta potpisala nalog za smaknuće.
Nakon Elizabetine smrti engleskim kraljem postao je Marijin sin Jakov
(tada je već vladao Škotskom kao Jakov VI), koji je zbog već spomenutih
rodbinskih veza kuća Stuart i Tudor bio zakoniti nasljednik engleske
krune (Elizabeta nije imala djece, članovi kuće Tudor bili su odavno
mrtvi, a ostali Elizabetini rođaci i potencijalni pretendenti na
prijestolje u samoj Engleskoj istrijebljeni su tijekom njezine duge
vladavine). On je, kao Jakov I.
prenio njezino mrtvo tijelo u Westminstersku opatiju u Londonu gdje i
danas počiva nedaleko groba Elizabete i ostalih ondje pokopanih
engleskih velikana i vladara.


Marija Stuart u umjetnosti i popularnoj kulturi

[You must be registered and logged in to see this image.]

Uzbudljiv život i tragičan kraj Marije Stuart bio je čest predmet
umjetničkih obrada kroz povijest. Jedno od najznačajnijih pisanih djela
svakako je tragedija "Maria Stuart" njemačkog pjesnika Friedricha
Schillera, koja je poslužila i kao podloga talijanskom skladatelju
Gaetanu Dionizettiju za operu "Maria Stuarda".

Caterina de' Medici

[You must be registered and logged in to see this image.]

Caterina de' Medici (Firenza, 13. april 1519. - dvorac Blois, 5. januar 1589.), bila je francuska kraljica od 31. marta 1547. do 10. jula 1559. i regentica svog maloljetnog sina Karla IX. od 1560. do 1564


Biografija


Caterina Medici je bila kći urbinskog vojvode i vladara Republike Firence - Lorenza II. Medicija (1492-1519) i francuske plemkinje Madeleine de La Tour d'Auvergne (1495.-1519).
Oba roditelja su joj umrla nekoliko nedelja posle njenog rođenja (majka
28. aprila a otac 4. maja) Od njih je nasljedila titule kontese
d'Auvergne i vojvotkinje Urbina. Odrasla je na medicejskom dvoru u Firenci (Italija).



Udala se za Vojvodu Henrika od Orleana, budućeg kralja Francuske Henrika II. - 1533. sa samo 14 godina. Kraljica Francuske postala je 1547.
godine. Prvih deset godina, ona i Henrik nisu imali djece, a nakon tog
rodila je devetoro djece kao na traci, od kojih su posljednje dvije
blizanke (Jeanne i Viktorija) umrle kao novorođenčad. Tri poslednja
francuska kralja iz dinastije Valois; Franjo II.(1559-1560), Karlo IX. (1560-1575.) i Henrik III. (1575-1589.), bili su sinovi Caterina Medici.

Njena najstarija kćer - Elizabeta Valois, postala je žena španjolskog kralja Filipa II, a najmlađa preživela kći, Margareta (poznata kao kraljica Margo), udala se za hugenota Henrika od Navare, koji će kasnije postati francuski kralj Henr IV
Sva njena djeca, osim Margarete, bila su bolešljiva, tako da je ona nakon smrti svoga muža1559. četiri godine vladala nominalno kao regent svog sina Karla IX. i bila de jure vladar Francuske, ali se to praktički produžilo do kraja njegove vladavine 1574.


Nakon čitanja Nostradamusovog almanaha za 1555., u kome se spominjala opasnost za kraljevsku porodicu, postala je njegov veliki poštovalac. Pozvala ga je u Pariz da izradi horoskope za nju i njenu djecu, i dala mu je položaj kraljevog savjetnika i liječnika.

Za vrijeme vladavine Caterina Medici, 24. augusta 1572., u Parizu i širom Francuske odigrao se masakr hugenota, poznat kao Bartolomejska noć. Za njenog vremena se smatralo da je Caterina Medici direktno odgovorna za masakr. Ona se javno trudila da se distancira od
ovog masakra i od vjerskog rata koji je nakon tog nastao. Svo vrijeme na
vlasti nastojala je održati autoritet kraljevske vlasti u uvjetima
kaosa građanskog rata između katolika i hugenota.

Nakon 1580., kad je na francuski prijesto stupio njen mlađi sin Henrik III., njen uticaj na dvorsku politiku je rapidno opao.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pored vladarske i političke uloge, Caterina Medici bila je poput ostalih Medicija veliki mecena umjetnosti, tako da je pomogla da se renesansa iz njene rodne Toskane raširi po Francuskoj.

Park Geun-hye

[You must be registered and logged in to see this image.]

Park Geun-hye (kor. 박근혜; 2. februar 1952 –) je južnokorejska političarka. Pobedila je na predsedničkim izborima 19. decembra 2012. godine. Nakon isteka mandata Lee Myung-baka, biće prva žena-predsednik Južne Koreje.

Rođena je 1952. godine u Daeguu, kao prvo dete Park Chung-heeja, južnokorejskog diktatora. Od 2004. do 2006. i od 2011. do 2012. godine bila je predsednica konzervativne Velike nacionalne stranke (februara 2012. ime promenjeno u stranka Saenuri). Od 1998. godine je članica Nacionalne skupštine Južne Koreje.

Pobedila je na predsedničkim izborima u Južnoj Koreji 19. decembra 2012. godine, što ju čini sledećom predsednicom države. Mandat joj je započeo 23. februara 2013. godine.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Indira Priyadarshini Gandhi

[You must be registered and logged in to see this image.]

Indira Priyadarshini Gandhi (rođena 19.novembra 1917 u Allahabad, umrla 31, oktobra 1984 u New Delhi, indijska političarka, Premijerka Indije (1966-1977 i 1980-1984) i jedna od vodećih ličnosti Pokreta nesvrstanih, čija je kontroverzna politička karijera završila atentatom koji su izveli Sikijski zavjernici.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Biografija

Indira Priyadarshini Gandhi rođena je 19.11.1917 u mjestu Allahabadu, kao jedino dijete Jawaharlala Nehrua, kasnije prvog indijskog premijera. Diplomirala je na Visva-Bharati sveučilištu u Bengalu, također je studirala na sveučilištu u Oxfordu u Velikoj Britaniji. Od rane mladosti aktivna je u omladinskim, studentskim i ženskim ogranizacijama. Godine 1938 pridružila se Nacionalnoj Kongresnoj stranci i postala aktivna u pokretu za indijsku nezavisnost. Godine 1942 udala se za Feroze Gandhija, pariškog odvjetnika koji je također bio aktivni član stranke. Uskoro nakon toga oboje su Britanci uhapsili zbog optužbe za protivdržavnu djelatnost te su proveli 13 mjeseci u zatvoru. Kada je Indija stekla nezavisnost 1947 godine i Nehru zauzeo premijersko mjesto, Indira je postala njegova službena domaćica. Nehru joj se često obraćao za savjet po pitanju nacionalnih problema, a ona ga je pratila i na putovanjima u inostranstvo.

Godine 1955 izabrana je u izvršno tijelo Kongresne stranke (Radni komitet), postajući tako samostalna nacionalna politička figura. Godine 1959 postala je predsjednik stranke na period od godinu dana. Godine 1962 za vrijeme kinesko-indijskog pograničnog rata koordinirala je aktivnosti civilne odbrane. Nakon smrti njegog oca u maju 1964 Gandhi je postala ministar informacija i javnogovornica u vladi Lal Bahadur Shastrija. Boraveći na toj dužnosti povećala je vrijeme emitiranja radijskog i tv programa, liberalizirana cenzuru te je odobrila projekt planiranja obitelji preko televizijskih obrazovnih emisija.

Kada je u januaru 1966 Shastri iznenada preminuo Indira ga je naslijedila na premijerskom mjestu. Naredne godine izabrana na rok od pet godina za premijerku u parlamentu u kojem je Kongresna stranka imala većinu. Na izborima 1971 bila je čelna osoba stranke dobijajući na nacionalnim izborima uvjerljivu većinu glasova. Godine 1975 optužena je za manji izborni prekrašj za vrijeme izborne kampanje održane 1971 godine. Ostajući neokaljana u toj aferi optužila je dio svoje stranke da je pokušava ukloniti s funkcije te je umjesto podnošenja ostavke u državi proglasila izvanredno stanje 26, juna 1975 godine sve dok indijski Vrhovni sud nije odbacio optužbe koju su upućene protiv nje.
Što je više boravila na vlasti Indira je mnoge aspekte javnog života u Indiji sve više stavljala pod svoj strogi nadzor. Mnogi su u tim njenim potezima vidjeli uticaj njenog mladjeg sina Sanjaya, politički neiskusne osobe kome se sve više obraćala za pomoć. Nadajući se kako će tako demonstrirati javnu podršku njenom režimu, organizirala je u martu 1977 godine opće izbore. Međutim ne samo da nakon proglašavanj izbornih rezultata više nije bila premijerka već je nije izabrana ni za zastupnicu u indijski parlament, a Kongresna stranka je doživjela strašan poraz. No, na izborima u januaru 1980 uspjela je napraviti spektakularni povratak te oformiti većinsku vladu. Nakon što je Sanjay poginuo u avionskoj nesreći iste godine u junu, počela se sve više oslanjati na svog starijeg sina Rajiva, vidjeći u njemu svog nasljednika.
Dana 31, oktobra, nakon što je ugušila pobunu Sika, smrtno ju je ranio Sik koji je bio pripadnik garde koja je bila zadužena za njenu sigurnost. Nakon tog nemilog događaja Rajiv je vršio dužnost premijera sve do 1989 godine. On je ubijen u jeku predizborne trke u Madrasu 21 maja 1991 godine.


Wikipedija

Golda Meir

[You must be registered and logged in to see this image.]


Biografija
Datum rođenja 3. maj 1898.
Mesto rođenja Kijev (Ruska Imperija, sada Ukrajina)
Datum smrti 8. decembar 1978.
Mesto smrti Jerusalim (Izrael)
Politička partija Radnička stranka Izraela
Mandat(i)
4. premijer Izraela
17. mart 1969. — 3. jun 1974.
Prethodnik Levi Eškol
Naslednik Jicak Rabin

[You must be registered and logged in to see this image.]

Golda Meir, rođena kao Golda Mabovitz (3.5. 1898. - 8.12. 1978.) je izraelska političarka i državnica, najpoznatija kao jedan od osnivača Države Izrael te jedna od prvih žena u historiji koja je imala titulu premijera.

Rodila se u židovskoj familiji u carskoj Rusiji. Godine 1906. je emigrirala u SAD gdje se priključila cionističkom pokretu. Godine 1921. je emigrirala u Palestinu, koja je tada bila britanski mandat. Priključila se kibucu Histadrut, koji je s vremenom postao svojevrsna preteča izraelske države.

Godine 1948. bila je među potpisnicima Deklaracije o ustanovljenju Države Izrael. Bila je prvi ambasador Izraela u SSSR-u, a poslije je držala niz važnih ministarskih funkcija u vladi nove države. Nakon što se godine 1965. povukla iz vlade, vodila je Laburističku stranku. Godine 1969., nakon smrti Levija Ashkola, imenovana je za premijera.

Njen mandat je započeo u razdoblju kada je Izrael nakon trijumfa u šestodnevnom ratu bio na vrhuncu samopouzdanja. No, unutarnje nesuglasice u njenom kabinetu su umalo dovele do nestanka Izraela u Yom Kippur ratu godine 1973. Golda Meir je u tom razdoblju zbog svoje nepopustljivosti, posebno u odnosu na palestinsko pitanje, stekla titulu "Željezna ledi". Podnijela je ostavku godine 1974.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Беназир Буто

[You must be registered and logged in to see this image.]

Беназир Буто (синди: بینظیر ڀھٽو , урду: بینظیر بھٹو; рођена 21. јуна 1953. у Карачију — 27. децембар 2007. Равалпинди) је била прва жена на челу једне постколонијалне муслиманске државе. Била је кћерка бившег премијера и председника Пакистана Зулфикара Али Бутоа.

Беназир Буто је изабрана за премијера Пакистана 1988, али ју је након 20 месеци уз подршку војске сменио председник, Гулам Ишак Кан, искористивши Осми амандман устава да распусти парламент и распише нове изборе. Поново је изабрана 1993, али ју је три године касније разрешио тадашњи председник Фарук Легари, услед разних корупционих скандала. Године 2006, на захтев владе Пакистана, Интерпол је издао налог за хапшење ње и њеног мужа. Беназир Буто је имала двојно држављанство, пакистанско и британско.

У октобру 2007, пакистанске власти су повукле оптужбе против Беназир Буто, и она се 18. октобра вратила у Пакистан. Већ сутрадан су у Карачију на митингу добродошлице поводом њеног повратка постављене две бомбе које су усмртиле преко стотину људи. Буто није повређена у нападу. Дана 27. децембра изведен је други антентат на скупу у Равалпиндију и овај пут атентатор је успео да смртно рани Беназир Буто током пуцњаве. Умрла је истог дана у болници у Равалпиндију.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Маргарет Хилда Тачер

[You must be registered and logged in to see this image.]

Маргарет Хилда Тачер, бароница Тачер (енгл. Margaret Thatcher; Грантам, 13. октобар 1925 — 8. април 2013) је британска политичарка, бивши премијер Уједињеног Краљевства, позната као Челична леди (енгл. Iron Lady).

По занимању адвокат и хемичар, Маргарет Тачер је 1974. године постала прва жена председник Конзервативне странке, а потом и прва жена председник Владе Уједињеног Краљевства, који је положај држала од 4. маја 1979. до 28. новембра 1990. године, што је најдужи мандат једног председника владе Уједињеног Краљевства од 1827. године. Остаће забележена као једна од најконтроверзнијих политичарки 20. века, са подједнаким бројем оних који је идеализују и оних који је оспоравају. Оно што јој, међутим, нико не може оспорити јесте чињеница да је показала више одлучности него било који други политичар њене генерације. Позната је по одличним односима са Роналдом Реганом, који ју је изузетно ценио и сматрао својим најближим саветником као и по начину на који је Уједињено Краљевство одвела у Фокландски рат 1982. године.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Рођена је октобра 1925. године у месту Гранатаму. Отац јој је био Алфред Робертс локални политичар и трговац, држао је пиљарницу изнад које је породица живела, а мајка јој је била Беатриче Етел. Под утицајем оца који је био политичар и једно време градоначелник Гранатама (1946-1947) Маргарет се почела интересовати за јавно-политички живот. После завршене женске гимназије у Гранатаму, пријавила се на Универзитет у Оксфорду, одсек хемије. Није била одмах примљена, али је 1943. године, ипак успела да се упише након што је остало још неупражњених места. Хемију је завршила 1947. године и тако је постала први премијер са дипломом природних наука. На општим изборима у јануару 1951. године кандидовала се за место посланика, места Дартфорд, у државном парламенту, као кандидат Конзервативне странке. Маргарет је тада изгубила изборе, али није остала неопажена због тога што је била један од најмлађих кандидата и због тога што је била прва жена која се кандидовала за ту позицију. За време кампање упознала је свог будућег супруга Дениса Тачера за кога се удала у децембру исте године.
Умрла је 8. априла 2013. године.

Елен Џонсон Серлиф

[You must be registered and logged in to see this image.]


Елен Џонсон Серлиф (енгл. Ellen Johnson Sirleaf; Монровија, Либерија, 29. октобар 1938) је 24. по реду и тренутна председница Либерије. Пре тога је била министарка финансија за време председника Виљема Толберта, од 1979. до државног удара 1980. године, након чега је напустила Либерију и била на високим функцијама у разним финансијским институцијама. На председничким изборима 1997. била је на другом месту, али је победила на изборима 2005. Елен Серлиф је прва и тренутно једина жена на месту шефа државе у Африци.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Заједно са Лејмом Гбови и Тавакул Карман добитница је Нобелове награде за мир 2011. због, како је образложено, „ненасилне борбе за сигурност жена и женска права за пуно учешће у изградњи мира“

Jóhanna Sigurðardóttir

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jóhanna Sigurðardóttir (Reykjavík, 4. listopada 1942.) je islandska političarka i sadašnja premijerka Republike Island. U prošlosti je još i obnavljala dužnost ministarke socijalnih pitanja od 1987. do 1994., te dužnost ministarke socijalnih pitanja i socijalne sigurnosti i od 2007. do 2009. Ujedno je član Alþingia za jedinicu Reykjavík od 1978. godine, nakon što su je u svojoj jedinici pobjeđivala 8 uzastopnih puta. Prva je žena u povijesti koja je postala premijerkom Islanda, te prva osoba koja se otvoreno izjašnjava kao lezbijka, s čime je postala prva homoseksualna osoba na čelu neke države u modernoj povijesti (novi vijek).

Jóhanna je socijaldemokrat i osoba koja ima najduži zastupnički staž u Islandskom parlamentu. U 1990-ima, nakon što je u tijesnoj borbi izgubila za vodstvo u svojoj stranci, podigla je svoju šaku i izjavila "Minn tími mun koma!", što na islandskom znači "Moje vrijeme će doći!", nakon ovoga događaja je ta fraza postala popularan način izražavanja u Islandu.

Jóhanna je rođena u Reykjavíku, gdje je i studirala na Komercijalnoj školi Islanda, što je strukovna srednja škola kojom upravlja Trgovačka komora. Nakon što ju je završila, počela je sa svojom diplomom 1960. godine raditi u Loftleiðiru (prethodniku Icelandaira) kao stjuardesa i radnik u uredu. Bila je aktivna i u sindikalnom pokretu od početka svog profesionalnog života, i to kao predsjedavatelj odbora islandskih udruženja posade iz pilotskih kabina 1966. i 1969. godine, pa sve do odbora Svölurnar te udruge bivših strujardesa 1975. godine. Također je i bila članom odbora komercijalnih radnih sindikata od 1976. do 1983. godine
26. siječnja 2009. dotadašnji premijer Islanda Geir Haarde podnio je ostavku koalicijske vlade predsjedniku Islanda Ólafuru Ragnaru Grímssonu. Ovaj događaj je uslijedio nakon što su u Islandu već 16 tjedana trajali prosvjedi protiv vlade jer se nije uspjela nositi s financijskom krizom koja je izbila u drugoj polovici 2008. godine, a koji su se pojačali nakon 20. siječnja 2009. godine.

Nakon razgovora s vođama 5 stranaka zastupljenih u Alþingiu predsjednik Islanda je zamolio Socijaldemokratski savez i Lijevo-zeleni pokret da sastave novu vladu, te da se pripreme za izbore na proljeće.

Jóhanna je predložena za novog premijera nove vlade, između ostalog zbog njezine popularnosti u široj javnosti, te njezinih dobrih odnosa s Lijevo-zelenog pokreta. Anketa koju je proveo Capacent Gallup u prosincu 2008. pokazala je kako 73% građana Islanda odobrava njezina odluke kao ministrice, i to više nego bilo kojeg drugog člana kabineta. Uz to, ona je bila jedini ministar koji je popravio svoju poziciju u anketama u 2009. godini spram onih koje su provedene u 2008. godini.

Novoj je vlada trebala potpora Progresivne stranke u Alþingiu. Pregovori su se nastavili sve do večeri 31. siječnja 2009., tako da je nova vlada imenovana 1. veljače 2009. Nezavisne ankete su pokazale kako Jóhanna i Steingrímur J. Sigfússon, vođa lijevo-zelenog pokreta, koja je bila druga stranka u koalicijskoj vladi, uživaju veliku potporu izvan svojih vlastitih stranaka.

Tokom njenog mandata je Island postao prva zapadna zemlja u 21. vijeku u kojoj je zabranjeno javno izvođenje striptiza.

Jóhanna Sigurðardóttir se venčala s Þorvaldur Steinar Jóhannesson 1970. godine. Ovaj par ima dva sina (rođeni 1972. i 1977. godine). Nakon što se Jóhanna razvela od svoga muža Þorvaldur, Jónína Leósdóttir (rođena 1954.), autorica i dramaturginja, postala je njezina životna partnerica. Njih dvije su stupile u registrirano partnerstvo 2002. godine. Juna, 2010. godine, njih dve su sklopile brak nakon priznavanja istopolnih brakova na Islandu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Дилма Русев

[You must be registered and logged in to see this image.]

Дилма Русев (званични портрет, 2011)
Биографија
Датум рођења 14. децембар 1947. (65 год.)
Место рођења Бело Хоризонте, Минас Жераис (Бразил)
Вероисповест Католик
Политичка партија Радничка партија
Професија економиста
Потпис Signature of Dilma Rousseff.svg
Мандат(и)
36. председник Бразила
1. јануар 2011. —
Потпредседник Мишел Темер
Претходник Луис Инасију Лула да Силва


Дилма Вана Русев (порт. Dilma Vana Rousseff [ˈdʒiwmɐ χuˈsɛf], буг. Дилма Вана Русев; Бело Хоризонте, 14. децембар 1947) је председница Бразила. За председницу је изабрана на изборима 31. октобра 2010. а на дужност је ступила 1. јануара 2011. године.

По занимању је економиста. У младости је хапшена као герилски борац. Пре садашње функције, била је министар рударства и енергетике (2003 — 2005) и шеф кабинета председника (2005 — 2010).

Русева је пореклом Бугарка, и иако не говори бугарски, изјавила је да се делом сматра Бугарком.

Разведена је и има једну ћерку. По вероисповести је католик.

Yingluck Shinawatra

[You must be registered and logged in to see this image.]

Yingluck Shinawatra (tajlandski: ยิ่งลักษณ์ ชินวัตร, RTGS: Yinglak Chinnawat; 21. jun 1967 -) je Tajlandska političarka koja trenutno vrši dužnost premijera. Prije dolaska na dužnost je bila predsjednik bangkonške kompanije za razvoj nekretnina SC Asset Co., Ltd. Bila je poznata i kao mlađa sestra bivšeg prognanog tajlandskog premijera Thaksina Shinawatre. U maju 2011. je tajlandska opozicijska stranka Pheu Thai — koja okuplja pristaše bivšeg premijera — nominirala Yingluck kao premijerskog kandidata na parlamentarnim izborima. Njena stranka je osvojila dovoljno mjesta u Predstavničkom domu za većinsku vladu. Yingluck Shinawatra je 5. augusta postala prva žena na čelu Tajlanda.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sirimavo Bandaranaike

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sirimavo Bandaranaike (Balangoda, 17. travnja 1916. - 10. listopada 2000.), političarka iz Šri Lanke, prva žena na mjestu premijerke u povijesti Šri Lanke.

Nakon ubojstva svog muža Solomona 21. srpnja 1960. preuzima njegovu dužnost. Dužnost premijerke obnašala je tri puta: 1960. - 1965., 1970. - 1977., te od 1994. do 2000. godine. Kćer joj je bila predsjednica Šri Lanke. 40 godina je bila predsjednica Slobodarske stranke Šri Lanke. Probleme s Tamilima nije uspjela riješiti. 1980. je izbačena iz parlamenta zbog zloupotrebe moći. Javni rad joj je bio zabranjen sedam godina. Glavne ekonomske grane je nacionalizirala, a bila je uvjerena socijalistkinja.

Umrla je u 84. godini na sam izborni dan, prethodno glasovavši.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Кристина Елизабет Фернандез де Киршнер

[You must be registered and logged in to see this image.]

Кристина Елизабет Фернандез де Киршнер (шп. Cristina Elizabet Fernández de Kirchner; Ла Плата, 19. фебруара 1953.) је аргентинска политичарка и тренутна председница Аргентине. Она је жена бившег председника Аргентине, Нестора Киршнера и бившег сенатора за покрајину Буенос Ајрес.

Кристина Киршнер је отпочела своју политичку каријеру 1970-их година. Изабрана је за посланика у парламенту јужне области Санта Круз 1989. године, а потом поновно изабрана за исту функцију 1993. године.

30. октобра 2007. године постала је прва жена у историји Аргентине која је постала председник државе, заменивши тако на тој функцији свог супруга Нестора Киршнера. Госпођа Киршнер добила је скоро 44% гласова, близу 22% више од свог највећег ривала, Елизе Карио.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ангела Доротеа Меркел

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ангела Доротеа Меркел (нем. Angela Dorothea Merkel; рођена 17. јула 1954. у Хамбургу као Ангела Доротеа Казнер) немачка је политичарка. Чланица је Хришћанско-демократске уније, од које је номинована на место канцелара СР Немачке на изборима за Бундестаг 2005. Након вишеседмичног преговарања по завршетку избора, Ангела Меркел 21. новембра 2005. постаје прва канцеларка у историји Немачке и на челу је тзв. „велике коалиције“ ЦДУ/ЦСУ и СПД. Успешно посредујући у преговорима око буџета ЕУ, Меркел је стекла завидну репутацију на међународној сцени. Коалиција коју је водила Ангела Меркел је победила и на изборима 2009. године.

Родила се као Ангела Доротеа Каснер, кћерка лутеранскога свештеника Хорста Каснера и учитељице Херлинд Каснер у Хамбургу, њен отац је пољског порекла и до 1930. се презивао Казмјерчак (пољ. Kazmierczak)[1]. У јесен 1954. године породица се преселила у НДР у Куитзов поред Перлберга где је њен отац радио као свештеник Од 1957. године је расла са братом и сестром Маркусом и Иреном у Темплину поред Укермарка. Од 1961. године је студирала на Вишој политехничкој школи и почетком седамдесетих је ступила у омладинску организацију ФДЈ ("Freie Deutsche Jugend").

После матуре са одличним успехом и натпросечним талентом у математици и језицима студирала је од 1973. године на универзитету у Лајпцигу.

Одбацивала је сарадњу са Штази која јој је била понуђена- захваљујући помирљивом ставу свог оца према режиму- после дипломе 1978. године и у њеним актима је Штази је био обележен њен критички став према НДР и комунизму у сагласности са активношћу пољског опозиционог покрета Солидарност.

Докторат је, из физичке хемије, радила код проф. Луце Зилацкога на раду о брзинским константама код једноставних угљоводоника.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ангела Меркел 2008. године

Говори течно енглески и руски језик.

По избору за канцеларку наставила је да живи у свом стану у срцу Берлина, недалеко од Острва музеја.

За разлику од свог претходника Герхарда Шредера, Меркелова избегава честе контакте са штампом.

„Енџи“ је популарни надимак за Меркелову међу њеним симпатизерима.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Aung San Suu Kyi

[You must be registered and logged in to see this image.]

Aung San Suu Kyi (čita se: Aun San Su Ći) (Yangon, 19. 6. 1945.) – mijanmarska (burmanska) političarka i aktivistica. Dobitnica je nagrade Saharov za slobodu govora 1990., te Nobelove nagradu za mir 1991. godine za nenasilnu borbu u prilog demokraciji i ljudskim pravima.

Njeno ime je izvedenica od imena njenog oca (Aung San), majke (Kyi) i bake (Suu). Njen otac Aung San smatra se ocem moderne mijanmarske vojske. Pregovarao je s Britancima 1947. godine o osamostaljenju Mijanmara. Iste godine ubijen je u atentatu. Slijedeće godine, Mijanmar je proglasila neovisnost.

Njena majka postala je veleposlanica u Indiji. Slijedila je majku i školovala se u Indiji. Studirala je od 1967. na Sveučilištu u Oxfordu filozofiju, znanost i ekonomiju. Tu je upoznala svog budućeg supruga Michaela Arisa, koji je studirao tibetansku civilizaciju. Imali su kćer i dva sina. Nekoliko godina radila je u New Yorku u Ujedinjenim narodima. Tamo se bavila ekonomskim pitanjima. Živjela je i u Londonu jedno vrijeme, dok se nije vratila u Mijanmar 1988., kako bi se brinula za bolesnu majku.

Iste godine, ostavku je podnio dugogodišnji čelnik vladajuće Socijalističke stranke, general Ne Win, što je dovelo do masovnih demonstracija i želje za demokratizacijom države. Demonstracije su nasilno ugušene, a na vlast je došla vojna hunta. Aung San Suu Kyi, pod snažnim utjecajem Gandhijeve filozofije nenasilja ušla je u politiku kako bi se pokrenuo proces demokratizacije. Vladajuća vojna hunta protivila se njenom djelovanju pa je završila u kućnom pritvoru 1989. Bila joj je ponuđena sloboda ako napusti zemlju. Ona je to odbila. Na općim izborima 1990., uvjerljivo je pobijedila "Nacionalna liga za demokraciju", na čelu s Aung San Suu Kyi. Vojna hunta poništila je izbore i odbila predati vlast. To je dovelo do međunarodne osude hunte.

Aung San Suu Kyi dobila je Nobelovu nagradu za mir 1991. godine za nenasilnu borbu u prilog demokraciji i ljudskim pravima. Nagradu su u njeno ime primili njeni sinovi. Iznosu od 1,3 milijuna dolara, koliko je iznosila novčana nagrada namijenila je za razvoj zdravstva i obrazovanja stanovnika Mijanmara. Godinu dana prije Europski parlament dodijelio joj je nagradu Saharov.

Iz kućnog pritvora puštena je u srpnju 1995. Tada joj je poručeno, da se neće moći vratiti, ako napusti zemlju. Ostala je u zemlji i nije se viđala sa suprugom, koji je živio u Londonu i umro 1999. godine. Nije mu dopušten dolazak u Mijanmar usprkos apelima UN-a i pape Ivana Pavla II.

U rujnu 2000., opet je završila u kućnom pritvoru. Nakon niza pregovora pod vodstvom Ujedinjenih naroda puštena je u svibnju 2002. U svibnju 2003., uhićena je i tri mjeseca je zatvorena na nepoznatoj lokaciji, nakon čega je vraćena u kućni pritvor, u kojem se i danas nalazi. U posljednjih 20 godina, u pritvoru je provela 14 godina.

Brojne humanitarne organizacije i organizacije za ljudska prava bore se za njeno puštanje na slobodu. Ima potporu jako velikog broja država širom svijeta. Dobila je na desetke nagrada i odlikovanja u mnogim državama. O njoj su napisane brojne knjige. Irska rock grupa U2 posvetila joj je pjesmu "Walk On" 2000. godine. Britanski časopis "New Statement" napravio je popis "50 heroja današnjice". Ona je na 1. mjestu tog popisa. Njoj u čast napisana je drama "Lady Of Burma" izvedena u londonskom kazalištu Old Vic.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Laura Chinchilla

[You must be registered and logged in to see this image.]

Laura Chinchilla (San José, 28. ožujka 1959. - ) - sadašnja predsjednica Kostarike od 8. svibnja 2010., i prva žena na toj funkciji.

Životopis

Rođena je kao kćer državnog kontrolora Rafaela Ángela Chinchilla Fallasa i majke Emilce Miranda Castillo. Završila je studij politologije na Kostarikanskom sveučilištu "Universidad de Costa Rica" i kasnije javnu politiku na Sveučilištu Georgetown kraj Washingtona.

Politička karijera

Imenovana za potministricu Ministarstva prava od 1994. do 1996. godine. A od 1996. do 1998 bila je ministrica javne sigurnosti Kostarike. Od 2006. do 2008. izabrana je pod vladom stranačkog kolege Óscara Arias za prvu dopredsjednicu Kostarike u povijesti.

Osobni život

Laura Chinchilla je udata za španjolskog odvjetnika José María Rico Cueto-a i ima jednog sina.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Elizabeta I (7. septembar 1533 - 24. mart 1603), kraljica Engleske i Irske, vladala je kao šesti i posljednji monarh iz porodice Tudora. Izuzetno popularna u narodu, nazivana je Djevica Kraljica, Gloriana ("slavljena") i Dobra kraljica Bess.
Nakon kratkih vladavina polubrata i polusestre, čiji se način upravljanja zemljom razlikovao u svakom pogledu, njeno 44-godišnje kraljevanje dovodi do porasta engleske moći i uticaja u svijetu. U trenutku kada je došla na tron, primjeri dviju prethodnih žena koje su vladale Engleskom nisu obećavali mirnu i uspješnu vladavinu nove kraljice. Čak i oni koji su je podržavali nadali su se da će se udati i vlast prepustiti mužu, ali Elizabeta je imala druge planove. Ona je jednom zauvijek vratila Englesku protestantizmu. Vrijeme njene vladavine prozvano je "Zlatnom Elizabetinom erom", u kojoj je rasla ekonomska moć Engleske, cvjetala nauka, filozofija i kultura. Tokom njene "zlatne vladavine" započinje kolonizacija Sjeverne Amerike i osniva se Britanska istočnoindijska kompanija.
Opisivana je kao stroga i razdražljiva vladarica.  Za razliku od mnogih drugih monarha, bila je škrta na dodijeljivanju titula i časti; samo je sedam ljudi zaslužilo njeno odlikovanje. Elizabetina strategija, koju najbolje opisuje njen moto "video et taceo" (vidim ali šutim), često ju je spašavala od pogrešnih političkih odluka i onih vezanih za udaju  , koja se nije nikada desila.
[You must be registered and logged in to see this image.]