Vijetnam



Hladna kafa pije se širom svijeta, ali je u vijetnamu spremaju od posebnih, prepečenih zrna kafe, uz dodatak kondenzovanog mlijeka.

Etiopija



Kolevka kafe, Etiopija je zemlja u kojoj se ovaj napitak i danas intenzivno pije i predstavlja centralni dio života stanovnika te zemlje. Kako kažu Etiopljanin, “Buna dabo naw”, odnosno “Kafa je naš hleb”. ispijanje kafe praćeno je cijelom ceremonijom koja ima važnu ulogu u društvenom životu – žena priprema kafu dva, do tri sata, tokom kojih peče unapred pripremljena zrna kafe, potom ih kuva u posebnom loncu zvanom “jebena” i služi porodici i gostima.



Ne znam dal kažu kod izvolte,evo  vam jebena kafa    al to je tako kako je      

Australija



I Australijanci shvataju ispijanje kafe veoma ozbiljno, još od kada su je u njihovu zemlju donijeli imigranti iz Italije posle Drugog svjetskog rata. “Flat white” kafa je nalik espresu, sa tankim slojem baršunastog mlijeka na vrhu i važi za jedan od omiljenih napitaka širom zemlje.

Tajland



Hladna tajlandska kafa “Oilang” je kafa izmiksana zajedno sa ledom, začinjena raznim ukusima, od susama do kardamona. U mnogim prodavnicama moguće je kupiti i gotov “Oilang” prah, pa je priprema ovog napitka znatno jeftinija. Takođe, ova kafa često se služi sa mlijekom, što je tradicija ostala od sredine 20. vijeka, koju su sa sobom donijeli brojni američki vojnici.

Senegal



Za brzo razbuđivanje probajte tradicionalno piće u Senegalu, napitak “Café Touba”. U pitanju je kafa začinjena usitnjenom ljutom paprikom ili zrnima selima. Prema legendi, ovaj napitak izmislio je religijski vođa Ahmadu Bamba, osnivač senegalskog bratstva Murid. Kafa je i dobila naziv prema gradu Tubi, gde je bilo sedište pomenutog bratstva.

Irska



Širom svijeta popularna irska kafa u sebi, sasvim primereno irskoj tradiciji, sadrži i nekoliko kapi viskija, po želji zaslađenih šlagom. Legenda kaže da je ovakvo piće nastalo jedne hladne večeri sredinom prošlog vijeka u Limeriku, kada je grupa Amerikanaca stigla u jedan bar, tražeći piće koje bi ih najbrže ugrijalo. U trenutku smišljen recept potom se prenio u SAD, a ostalo je već istorija…



b92

Znate li što vam se doista nalazi u šalici kave



Možda obožavate dan započeti šalicom kave, no dok uživate u poznatom okusu, jeste li se ikad zapitali što se doista nalazi u kavi? Najnovija istraživanja upućuju na to da, zbog nestašice kave, proizvođači sve češće u kavu dodaju najrazličitije dodatke te time varaju kupce

Kako ni nadoknadili manjak kave, dovitljivi proizvođači u kavu su počeli stavljati nevjerojatne dodatke, prenosi Yahoo Food. Zbog nestašice kave, u šalici vam tako nerijetko završi mljeveno drvo, ljuske, cijela bobica kave te čak i grudice zemlje.

Naime, jednom kada ih se prepeče i samelje, ti dodaci jako nalikuju na kavu te je zbog toga vrlo teško razlikovati što je kava, a što ti nepoželjni dodaci. A još više zabrinjava činjenica da prosječni potrošači kave ne mogu razlikovati okus kave i dodataka.

Drugi dodaci koji se nerijetko nađu u kavi su pšenica, soja i kukuruz, čije je okuse još teže razlikovati. Nerijetko se u kavi nađe i smeđi šećer te bobice acai. 'Kukuruz se vrlo često koristi jer je slatka okusa, a potrošači ga jednostavno ne osjete. Upravo zbog toga, nužna je metoda kojom bi se lako moglo otkriti je li određena kava čista', rekla je Suzana Lucy Nixdorf za Yahoo Food.

Već je sama razvila takvu metodu koja se oslanja na statističke alate i laboratorijske tehnike te u 95 posto slučajeva može otkriti je li određena kava čista. Ta će metoda biti predstavljena na godišnjem sastanku Američkog kemijskog društva u San Franciscu. 'Nadam se da će ova metoda primjenjivati u industriji kave te izbjegavati razna punila. Naravno, ako sumnjate u kvalitetu, uvijek vam ostaje šalica kave.'

(Tportal.hr)

Kava s okusom: Začinite crni napitak cimetom, đumbirom...

Cimet pomaže u regulaciji šećera u krvi i odlična je zamjena za šećer u kavi, dok đumbir sprječava želučane probleme. Odličan dodatak za kavu je i ekstrakt vanilije




Okus kave, omiljenog napitka bez kojeg ljudi najčešće ne mogu zamisliti početak dana, mogu poboljšati začini iz vaše kuhinje. Jedan od njih je i cimet koji pomaže u stabilizaciji šećera u krvi. Odlična je zamjena za šećer čime se smanjuje kalorijska vrijednost samog napitka. U šalicu vruće kave preporučuje se staviti dvije žličice mlijeka i jedna do dvije žličice mljevenog cimeta.

Đumbir

Osim cimeta i đumbir se odlično slaže s kavom, a ujedno pomaže u smirivanji želučanih tegoba. U lonac stavite šest šalica vode, a kad voda zavrije dodajte šest žličica kave, žličicu mljevenog đumbira, pola žličice cimeta i žličicu korice naranče. To je dovoljno za šest šalica kave.

Ekstrakt vanilije

U lonac stavite šest šalica voda, a kad voda zavrije dodajte 3/4 šalice kave, 1/4 šalice šećera i dvije žličice ekstrakta vanilije. Promiješajte i poslužite. Ova je mješavina dovoljna za šest šalica kave.

(24sata.hr)

Umetnost u šoljici
Kafa je napitak svojstven svim kulturama sveta, gotovo svaka nacija ima svoje "male tajne" o kafi a o ovoj crnoj tečnosti napisane su brojne naučne studije. U Italiji postoji čak i Univerzitet za kafu čiji je cilj širenje kulture pijenja kafe i negovanje tradicije italijanskog espresa širom sveta. U Italiji "zemlji espresso kafe" restorani u kojima je kafa glavni specijalitet, ovaj napitak nude pripremljen na čak trideset načina! U Veneciji najčešće naručuju "espresso pizzicato", espreso kafu koja je tek poprskana pravim šlagom. Mnogi se ipak odlučuju za "kafu sa jajetom" koja se pravi tako što se najpre umuti žumance sa šećerom, pa se prelije nešto "dužim" espresom. Ukoliko putujete u Đenovu, svakako će vam ponuditi "cappucino alla genovese", sa vrlo malo pene od mleka što se razlikuje od tršćanskog kapućina koji ima malo kafe, a dosta mlečne pene, a još više gorkog kakao praha posutog odozgo. Hit leta na mnogim italijanskim mestima za ispijanje kafe je espresso "tiramisu" koji je, zapravo, sladoled preliven espreso kafom. Naravno, "podloge", odnosno, ukusi sladoleda mogu biti različiti. I da ne bude zabune, to nije takozvana ajs kafa, budući da se služi u šoljicama za espreso. Italijani obično uz kafu služe kockicu čokolade ili mali čajni kolačić. Svi ovi "minijaturni" oblici ukazuju na to da se kafa u Italiji pije veoma brzo. Pravilo "italijanskog" Bontona kaže da se espreso pije isključivo iz dva gutljaja. Zato, nemojte se začuditi ako vam po neki konobar u Italiji kaže: "Brže, brže!"

Ako idete u Beč, morate otići u jedan od mnogih gradskih  tradicionalnih kafića. Ako idete na tradicionalnom cafeu u Beču, ne čine fatalnu grešku naručivanjem jednostavno "kafu",jer je takva reč nepoznata ...?
Ako želite piti kafu jednostavno naručite "Verlängerter" (to je kafa koja se prodaje u Austriji.Ona je najsličnija običannoj filter kafi), ili "Melange", najpoznatija klasična opcija.Melange je vrlo sličan cappuccino u Italiji, a cappuccino u Austriji je obično napravljen sa šlagom umjesto pjenastog mlijeka. služi se  sa srebrnom žlicom i čašom vode uz penastim mlekom  i šećerom. To je Bečka tradicija .

Poreklo kafe

O poreklu kafe ima mnogo legendi. Najpoznatiju od njih zapisao je sirijski monah Faustus Naironus Banezijus, pripisavši otkriće čarobnih svojstava crne tekućine nekom kozaru Koptu po imenu Kaldi koji je živeo u abisinskoj oblasti Kefa oko 850 godine n. e. Naime, Kaldi je primetio da svaki put kada bi njegove koze brstile žbunastu biljku sa crvenim bobicama počele bi neobično živahno da se ponašaju. Kada je Kaldi ovo ispričao lokalnom svešteniku, ovaj je od bobica sa tajanstvenog žbuna napravio napitak koji mu se neobično dopao, ali posle koga cele noći nije mogao oka da sklopi.

Druga, manje zanimljiva varijanta pak kaže da je neki Etiopljanin bio privučen prijatnim mirisom jednog zapaljenog divljeg žbuna. Kada je sažvakao nekoliko bobica, ukus mu se toliko dopao da je od njih skuvao napitak.

Bilo koja legeneda da je u pitanju, svaka od njih se slaže u jednom – geografsko poreklo je prostor današnje Etiopije, koja je stotinama godina bila i jedino mesto koje je znalo za blagodeti "crnog mleka". Tek negde u XV veku Arapi su shvatili šta propuštaju, i počeli su da uzgajaju bijku koja izoštrava um i opušta čula. Prve plantaže kafe nikle su u Jemenu, odakle se iz luke po imenu Moka kafa raširila po celom svetu.

Ovo "duplo poreklo" odrazilo se i na etimologiju reči "kafa". Jedni je izvode iz imena etiopske oblasti Kefa u kojoj je ona prvobitno rasla, a drugi iz arapske reči "qahwah", što znači "piće koje razbuđuje".

PUT KAFE

Ubrzo po dospeću u Aziju, kafa je postala omiljeno piće arapskog sveta. Međutim, 1511. godine islamske vlasti u Meki su je proglasile šejtanskom rabotom i zabranili njeno konzumiranje, jer uživanje u kafi nema granica i odvraća narod od vere Prorokove. Ali, srećom Turci su 1517. osvojili Siriju, Jemen i Egipat, i čim su srknuli prvi fildžan, kao ljudi od ukusa odmah su naredbu stavili van snage. Tako su prve kafedžinice, kafane, ili kafići, tj. ugostiteljski objekti namenjeni kafenisanju, otvorene u Damasku i Alepu u Siriji oko 1530. godine. U Evropu kafa dolazi sa Turcima. Najpre sredinom XVI veka u Budim i Peštu, a sa njihovih balkona dalje po Evropi. U Beogradu je, kažu, prva kafedžinica otvorena već 1554. godine, iste godine kada i u Istanbulu. U Veneciju kafa stiže 1580. Prvi coffehouse u Londonu otvorio je 1652. Paško Roze, po nekima Grk rodom iz Smirne, a po nekima iz Dubrovnika. Kao razloge zbog kojih treba posetiti njegovu radnju "Kod Paškove glave" u Kornhilu navodio je lekovita svojstva kafe – ona pomaže pri varenju, srce čini kao novim, a i leči glavobolju... U Marselj kafa stiže 1646, a 1672. godine prvi kafe u Parizu otvorio je izvesni Jermenin po imenu Paskal.

Kada su Turci razneli kafu po svetu, sami su rešili da pređu na čaj. Rat je kafi objavio najpre sultan Selim II, da bi sultan Murat IV 1633. godine zabranio i zatvorio sve kuće u kojima se pila kafa, držao alkohol i konzumirao duvan i opijum. Izgleda da je apstinentska kriza kod njega samog dobila neverovatne razmere. Uprkos zabranama Kurana, u potaji je pio rujno vino, a naročiti ćeif mu je bio da se namesti na zgodno mesto u saraju koje gleda na čaršiju i da iz svoje arkebuze ubija prolaznike. Zapamćen je kao najkrvoločniji od svih turskih sultana.

11 Zanimljivih činjenica o kafi



Znate da li želite Vašu kafu crnu ili sa šlagom i šećerom. Ali koliko zaista znate o tom ukusnom napitku koje je deo Vaše rutine svakog jutra? Sipajte sebi šolju kafe i otkrijte sledećih nekoliko činjenica o njoj koje su podjednako ukusne kao i ona.

ukusne kao i ona.

O ovome možete da razgovorate dok pijuckate kafu

Znate da li želite Vašu kafu crnu ili sa šlagom i šećerom. Ali koliko zaista znate o tom ukusnom braon napitku koje je deo Vaše rutine svakog jutra? Sipajte sebi šolju kafe i otkrijte sledećih nekoliko činjenica o njoj koje su podjednako ukusne kao i ona.

1. Ljubitelji kafe zahvalnost duguju stadu razigranih koza.

Prema legendi, etiopijski pastir po imenu Kaldi koji je čuvao koze je primetio da svaki put kada njegove koze jedu svetlo crvene bobice sa neobičnog drveta na njegovom imanju, one postaju euforične i energične. Pa je Kaldi uradio ono što bi uradio svaki radoznali pastir i sam je probao nekoliko boboca. Nije prošlo mnogo te je i sam počeo da pleše uz svoje stado i tako je dobio zasluženi naziv kao „najsrećniji pasti u srećnoj Arabiji.“

2. Kafa je u početku žvakana, a ne ispijana.

Šolja kafe je možda Vaša omiljeni metod konzumiranja, ali ona nije oduvek bila tečna poslastica. Prema velikom broju istoričara, prva afrička plemena koja su je konzumirala su mlela bobice, dodavali im nešto životinjske masti i potom su od smeše mesila malene, jestive kuglice sa kofeinom koje su im davale energiju. Sve do hiljadite godine naše ere zrnevlje nije pretvoreno u napitak (posebno vino, da budemo precizniji).

3. Nisu se svi tako olako latili kafe.

Ne tako davno, ali samo u XVIII veku, vlade su pokušavale da zabrane kafu, jer je stimulisala na ispijanje i radikalno razmišljanje. 1746. Švedska je preduzela ekstremne korake kada je zabranila i kafu i parafenalije za nju (tj. šolje, tanjiriće).

4. Pivo je pokušalo da zauzme mesto kafe za stolom u vreme doručka.

Tri decenije pošto je Švedska zabranila keramiku, Pruski zvaničnici su se zabrinuli da konzumiranje kafe utiče na navike građanstva vezane za ispijanje piva. 1777. godine Frederik Veliki Pruski je izdao akt kojim ohrabruje Pruse da piju pivo – ne kafu – za svojim stolom u vreme doručka.

5. Instant kafa je stara skoro 250 godina.

Komfor je oduvek jedna od briga ljubitelja kafe, a tome svedoči i činjenica da se instant kafa pojavila prvi put u Engleskoj 1771. Proces je sa godinama evoluirao sve dok nije predstavljena masovno proizvođena instant kafa – koja je i patentirana – u SAD-u 1910. I nastavila je svoju evoluciju sve do šezdesetih godina prošlog veka, kada se smrznuta-suva kafa (i dalje popularna metoda) pojavila na tržištu.

6. Finska je svetski kralj kafe.

Zemlja sveta sa najviše kofeina u krvi građana? Finska! Iako zemlja ne proizvodi ovo zrno, njeni žitelji piju najviše kafe. Za njome slede Norveška, Island, Danska i Holandija (tim redom).

7. Sve moderne mačke je piju.

Rekorder i nosilac titule „najstarije mačke ikada“ – mačka zvana Crème Puff – je živela 38 godina i tri dana. Ona je pila kafu svakog jutra svog života, uz slaninu, jaja i brokoli. Pre nego što ovo odbacite kao jednu nepovezanu slučajnost, uzmite i ovo u obzir: mačka koju je Creme Puff svrgla sa trona rekordera je bio njen deda Rex Allen koji je živeo 34 godine i imao je istog vlasnika, a hranio se identično.

8. Pauza za kafu ima svoj rodni grad.

Stoughton, iz Wisconsin-a u SAD-u se ponosi činjenicom da je grad u kome je nastala pauza za kafu. Svake godine u gradu se održava Coffee Break festival koji slavi ovaj veliki doprinos danima zaposlenih širom sveta. Prema lokalnom predanju, žitelji ove regije, norveški imigranti, su smislili pauzu za kafu negde krajem XIX veka.

9. Betoven je bio noćna mora svakog bariste.

Betoven je uživao u šolji kafe i bio je veoma rigidan u pogledu njene pripreme – insistirao je kako svaka šolja kafe mora spravljati od tačno 60 zrna kafe.

10. Balzak je znao kako se pije.

Francuski pisac Honoré de Balzac nije imao toliko vremena da bude izbirljiv. Navodno je pio čak i do 50 šoljica kafe u toku dana.

11. Azijske cibetke palmašice su sjajne bariste.

Kopi Luwak, najskuplja kafa na svetu, duguje svoju cenu čudnovatom procesu u svojoj proizvodnji: varenju. U Indoneziji, divlja životinja znana kao azijska cibetka palmašica (mali sisar koji sliči lasici) ne može da odoli svetlo crvenim bobicama, iako ne mogu da svare samo zrno kafe koje se unutra krije. Zrnevlje prolazi kroz njihov digestivni trakt i nije u celini svareno.

Napokon, jedan hrabri farmer kafe je skupilo ovo zrnevlje iz izmeta cibetki, temeljito ga je oprao i pripremio od njega šolju kafe. Na iznenađenje, interakcija zrnevlja sa digestivnim sokovima cibetke je učinila nešto čudesno za zrnevlje, te je kao rezultat dobijena šoljica kafe koja ima intenzivan ukus i nema ni traga gorčini. Proces ne pobuđuje želju za pijenjem kafe, ali zaista teška stvar za svariti je cena – pola kilograma Kopi Luwak-a će Vas koštati oko 600 $.

Francuski diplomat Talleyrand jednom prilikom je izjavio:
“Kafa je dobra kada je crna kao đavo, vrela kao pakao, čista kao anđeo i slatka kao ljubav”.

Umetnici kafopije

„Sada bih radije prihvatila kafu nego komplimente.“

Luiza Mej Alkot, Male žene

„Kafa je način da se ukrade vreme koje bi po pravilima trebalo da pripada tvom starijem biću.“

Teri Pračet, Thud!

„Postoje tri nepodnošljive stvari u životu – hladna kafa, mlak šampanjac i previše uzbuđene žene.“

Orson Vels

„Kafa je dobra za tebe. Stvar je u kofeinu u njoj. Kofeine, mi smo tu.“

Hemingvej

„Miris sveže kafe se raširio po stanu, miris koji razdvaja noć od dana.“

Haruki Murakami, Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća

„Naša kultura živi na kafi i benzinu, dok prvo često ima ukus kao drugo.“

Edvard Abi, Niz reku

„To je nešto što me užasno nervira – mislim, kad neko kaže da je kafa gotova, a u stvari nije.“

Dž. D. Selindžer, Lovac u žitu

„Mnogi ljudi kažu da ih kafa inspiriše, ali kao što svi znamo, kafa čini dosadne ljude još dosadnijim.“

Onore de Balzak

„Duvan, kafa, alkohol, hašiš, cijanid, strihnin su slabe supstance. Najsigurniji otrov je vreme.“

Ralf Voldo Emerson

„Čak je i šolja loše kafe bolja od nepostojanja kafe uopšte.“

Dejvid Linč

„Zapravo, ispostavlja se da je ovo osnovna potreba ljudskog srca u skoro svakoj velikoj krizi – šolja dobre, vruće kafe.“

Aleksandar King

„Ne smejem se dok ne popijem moju kafu.“

Klark Gejbl