"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ljuba Popovic Sre 14 Okt - 20:24
Galerija RTS-a: Otvaranje izložbe Ljube Popovića
ubilej desetogodišnjice rada Galerije Radio-televizije Srbije obeležava se reprezentativnom izložbom slika jednog od najosobenijih savremenih srpskih slikara međunarodne reputacije, akademika Ljube Popovića. Reč je o 13 velikih slika, nastalih između 1975. i 2008. godine, iz ovdašnjih privatnih kolekcija. Ovaj događaj je od izuzetnog kulturnog značaja, budući da Ljuba Popović u Beogradu do sada nije održao izložbu većeg obima.
Ovaj značajan događaj RTS će prenositi na Drugom kanalu. Izložbu će otvoriti Generalni direktor RTS-a, Dragan Bujošević, i predsednik Saveta RTS-a za likovno stvaralaštvo, Nikola Mirkov, u prisustvu akademika Ljube Popovića. U okviru prenosa iz različitih uglova, o ličnosti i delu Ljube Popovića govoriće brojni ugledni gosti, likovni kritičari, galeristi, kolekcionari, poštovaoci njegovog dela. Poštovaoci njegovog dela: Nikola Kusovac, kustos i viši muzejski savetnik u penziji, Nikola Marjanović, kolekcionar, Živorad Ivanišević, autor izložbe (vlasnik "Pariskog kruga"), fudbaler Dušan Savić, Dušan Bataković, dr Vojislav Andrić, Zorica Pantelić, novinar i dr. Voditelji prenosa su: Ivana Milenković, Marija Nenezić, Boban Kovačević, urednik i scenarista Danijela Purešević, a reditelj Milan Kundaković.
rts.rs
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ljuba Popovic Sre 14 Okt - 20:27
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ljuba Popovic Sre 14 Okt - 20:50
Šta bi danas rekao Rembrant
Kada su došla nova vremena i nove računice, zgrada hotela „Interkontinental” je prodata, a sa nameštajem je izbačena i moja slika, „Triptih o materiji i smrti” koju smo posle pronašli u nekom depou.
Prvi amaterski film koji je 1960. godine snimio Živojin Pavlović u nekadašnjem Kino klubu, u Beogradu zvao se “Triptih o materiji i smrti”. Mnogo godina kasnije, osetio sam želju da napravim istoimenu sliku, prilično ambicioznog formata – 2,60 x 4,00 m. Prilikom rada, malo sam se izgubio na toj ogromnoj površini. Tada mi je, sasvim slučajno, došlo do ruku predratno izdanje knjige „Zlatna grana” od Sera Džejmsa Frejzera, koja je obilovala ilustracijama i opisima magijskih rituala i religioznih verovanja. Čuda afričkog sveta, vračevi, crna magija, skulpture sa stravičnim glavama, ostavili su na mene snažan utisak. Na slici koju sam radio iskrsla je tad velika crna figura sa ljubičastim pubisom i od tog trenutka slika kao da se otvorila. Kad sam je završio, bila je izložena u galeriji „Bobur”, koju su vodili Pjer Naon i Patrik Trigano, a koja je u to vreme, 1978. godine, bila jedna od najprestižnijih galerija u Parizu. Među dvadesetak mojih slika velikog formata, bila je izložena i ova o kojoj je reč, ali sad sa promenjenim nazivom: „Sećanje na Džejmsa Frejzera” ili „Zlatna grana”. Tekst za katalog napisala je, već tad vrlo cenjena, An Tronš. Otvaranje izložbe su snimili moji prijatelji iz „Slavica filma”, iz Splita. Pošto iz tehničkih razloga nisu mogli da osvetle galerijski prostor drukčije nego iz donjeg rakursa, danas mi ti snimci sa otvaranja izgledaju kao „Bal vampira”. Izložba je, u svakom pogledu, imala veliki uspeh. Bilo je dosta reakcija u štampi. Poznati francuski list „Figaro” posvetio je izložbi skoro celu jednu stranu svog kulturnog dodatka, objavivši članak o izložbi i reprodukcije slika. Veliki deo slika vratio se u atelje. U to vreme boravio je u Parizu arhitekta Stojan Maksimović, koji je upravo završavao radove na hotelu „Interkontinental”. Saopštio mi je da je razmišljao o tome da čitav jedan zid svečane sale prekrije nekom mojom slikom. Zid od 18 metara! Morao sam da ga razočaram objasnivši mu da je za slikanje tako velikog formata potrebno nekoliko godina rada. Stojan Maksimović je tada, gledajući ostale slike po ateljeu, došao na ideju da slici „Zlatna grana” pripojimo sa svake strane po jednu od već dovršenih slika (našli smo dve sa istom visinom) i da tako dobijemo neku vrstu triptiha. Trebalo je još samo malo poraditi na spojevima, da bi celina bila logična. To sam morao da uradim na licu mesta, nakon što su slike stigle u hotel. Pomogao mi je moj prijatelj Filo Filipović, slikar, koji je doneo paletu i boje. I dok sam slike dorađivao na mestima spojeva, shvatio sam najedanput da je prvobitni naziv slike, „Triptih o materiji i smrti”, sasvim primeren novoj celini.
Ljuba Popović, „Triptih o materiji i smrti” (Foto Vladimir Popović)
Za te tri velike slike bio je predviđen i odgovarajući honorar, u skladu sa ondašnjim cenama mojih slika na tržištu. A onda se desilo nešto potpuno nepredviđeno i neobjašnjivo. Jedan od mojih kolega slikara (koga sam ja inače bio preporučio Stojanu Maksimoviću kad je birao slike za hotel, ali nisam mogao da utičem i na konačni izbor) dao je intervju za „Nin” i rekao da su slike za „Interkontinental” – preplaćene. Napravila se čitava mala afera oko toga i direkcija hotela je odlučila da moj honorar prepolovi. Nekako brzo posle toga je došla i inflacija, tako da se i ona polovina ubrzo istopila. Na kraju je ispalo da sam ja te slike praktično poklonio. Kad je unutrašnje uređenje hotela dovršeno, otišao sam da vidim kako slike izgledaju u toj svečanoj dvorani. To je ipak bilo važnije od svega. Moram da kažem da je utisak bio fenomenalan. Slikama je moglo i da se priđe i da se gledaju sa velike distance – što je meni uvek jako bitno. Triptih je delovao kao celina, vladao je prostorom. Čuo sam kasnije da su ga pokrivali zavesama kad su Arapi dolazili na sastanke, po svoj prilici zbog erotske tematike. I za mene i za Stojana Maksimovića, triptih je predstavljao primer uspešne sinteze između arhitekture i umetničkog dela. Mislim da nijedna slika iz mog opusa nije tako zračila u jednom prostoru. Reditelj Ilja Slani je o njoj snimio dokumentarni film. Atmosferu je malo oživeo ubacivši u kadar visoku i vitku manekenku, obučenu u crno, koja se optički vezivala za crnu spodobu u centru slike. Triptih je reprodukovan u svim mojim knjigama, negde u boji, negde crno-belo, ali je ušao i u neka druga izdanja. Desna strana triptiha, nazvana „Laokoon” ili „Blud”, uvrštena je u knjigu Žila Nerea „Erotizam u slikarstvu, smrtonosni trougao”(Nathan, 1990). Savremeni francuski filozof i publicista Lik Feri objavio je u svojoj knjizi „Rađanje estetike” (Cercile d’Art,2004) reprodukciju slike „Sećanje na Džejmsa Frejzera”, uz reprodukcije Salvadora Dalija i Beklina. Ta vrsta „pedigrea” jako je važna i za slike i za njihove vlasnike, ali ja, priznajem, nisam našao za shodno da o tome obavestim direktora hotela. Pitam se sad da li bi ga to uopšte i interesovalo. A onda su došla nova vremena i nove ekonomske računice. Hotel „Interkontinental” je prodat, tj. prodata je samo zgrada i novi vlasnik očekivao je od prethodnog da iz njega izbaci sve što spada u nameštaj i unutrašnju dekoraciju. Arhitektu verovatno niko nije pitao za mišljenje, pogotovo što on sad živi u Americi, na obali Atlantika. Ja sam slučajno saznao da se moje slike nalaze u nekom depou na periferiji Beograda i pretpostavljam da su tamo temperaturni i ostali uslovi daleko od muzejskih. Moguće je i da su oštećene. Moguće je da se čak ne zna ni ko je sad njihov vlasnik, ni koliko dugo će još čamiti u tom magacinu. Beogradski galerista Živojin Ivanišević je uspeo da nekako dospe do triptiha i da ga fotografiše, ali njegova sudbina je i dalje neizvesna, da ne kažem tragična. Teško je naći prostor kome bi on po formatu odgovarao. Čak i moj kolekcionar iz Normandije, vlasnik dvorca u koji je smestio više od trideset mojih velikih formata, prestao je sa kupovinama slika otkako je završio uređenje dvorca. Ostaju muzeji. Ali, da li mi još uvek imamo muzeje zainteresovane da nešto sačuvaju? Taj triptih sam radio u periodu kad sam bio u naponu svoje stvaralačke energije koji se više nikad neće ponoviti. Strašno je to saznanje koliko su slike, u stvari, krhka stvorenja. Ponekad me spopadaju crne slutnje u kojima zamišljam kako neko makazama komada te slike, u nameri da iz njih izvuče nekoliko manjih. S obzirom na to da su moje slike pune detalja, takva „genijalna” ideja bi lako mogla nekome da padne na pamet. Stalo mi je da kažem da takva vrsta otpadaka nikad neće moći da nosi moj potpis. Kad razmišljam o naslovu koji sam prvobitno bio namenio slici, čini mi se da je on u sebi nosio njenu sudbinu. Priča o materiji i smrti. Priča o našem vremenu, o smrti slikarstva, o smrti jedne konkretne slike, koja će skončati zaboravljena u nekom mraku i prašini, jer slike više nikome ne trebaju. Pre neki dan setio sam se jednog nemačkog filma o Rembrantu, koji je snimila UFA, početkom četrdesetih. Film se zvao „Večni Rembrant”, a režirao ga je Hans Štajnhof. U poslednjoj sekvenci filma, Rembrant, star i odrpan, nakon što je negde isprosjačio malo para, odlazi u gradsku većnicu i uspeva da, uz pomoć to malo para, nagovori kućepazitelja da ga odvede na tavan zgrade. Tavan je ogroman i zakrčen koječime, a u njegovom dnu je jedna velika slika. Njen sadržaj se ne vidi jer je prekrivena debelim slojem prašine. Rembrant prilazi slici, kružnim pokretom otire rukavom prašinu sa jednog njenog dela i u tom očišćenom segmentu ukazuje se lik jednog od protagonista „Noćne straže”. Odmah zatim, u krupnom planu, vidimo izborano i zlurado nasmešeno lice Rembranta. On izgovara jednu jedinu rečenicu: „Ovo je mogao da naslika samo veliki majstor”.
Ljuba Popović
politika.rs objavljeno: 02.01.2015
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ljuba Popovic Sre 14 Okt - 21:01
Cerka Ljube Popovica Adriana Popovic se bavi skulpturom. Evo nekoliko skulptura Adriane Popovic:
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ljuba Popovic Čet 15 Okt - 5:11
Ljuba Popović - Izbor iz opusa
Izvor: Milan Komnenić: "Ljuba", 2014. Autor: mr Živojin Ivanišević
Jubilej desetogodišnjice rada Galerije Radio-televizije Srbije obeležava se reprezentativnom izložbom slika jednog od najosobenijih savremenih srpskih slikara međunarodne reputacije, akademika Ljube Popovića. Reč je o 13 velikih slika, nastalih između 1975. i 2008. godine, iz ovdašnjih privatnih kolekcija. Ovaj događaj je od izuzetnog kulturnog značaja, budući da Ljuba Popović u Beogradu do sada nije održao izložbu većeg obima.
U figurativnom slikarstvu druge polovine XX veka Ljuba je postao svojevrsna lozinka. Njegovo ime, nadrastavši sebe, preraslo je takoreći u mislenu imenicu. Ljubino slikarstvo, okvalifikovano vrlo često i olako kao „fantastično“, podrobnijom analizom otkriva svu svoju složenost i dubinu. Slike su ispunjene čudesnim nestvarnim bićima, očima što vas posmatraju iz prikrajka, vampirušama i androidima koji borave u isprepletanom mnoštvu neobičnih predmeta, rastinja i arhitekture, zajedno – a jedni drugima nepoznati. Ovo umnožavanje i nagomilavanje formi u suštini je vrlo pažljivo organizovano, građeno često oko stabilnih geometrijskih struktura. Boje, složene sa smelošću i suptilnošću, ukazuju na vrhunsko poznavanje slikarskog umeća. Sve skupa otkriva čoveka široke kulture, istančanog poznavaoca kako istorije slikarstva, tako i istorije civilizacije uopšte.
Odgonetku šifre zvane Ljuba, po prirodi stvari subjektivnu, nikada konačnu ni potpunu, pružaju mnogi napisi koji su tokom pola veka, neretko lucidni i znalački, pratili vizionarsku pustolovinu ovog stvaraoca, kaže između ostalog književnik Milan Komnenić u tekstu kataloga za ovu izložbu. Ljuba je, osim slikama, svoje savremenike plenio radoznalošću duha, retkim poznavanjem književnosti, filma, filozofije, stripa, erotizma, ezoterije i okultnih učenja. Prema narodnom verovanju, trava raskovnik je u stanju da otvori vrata tajni. Ipak, čak i da se odgonetne, da se dakle brava na njenim vratima „raskuje“, tajna Ljubinog slikarstva se, jednom otkrivena, rasplođava i nastavlja u nove tajne.
U godinama kada su druga stremljenja davala pečat likovnim umetnostima, Ljuba se odlučio za osoben vid figuracije. Prišao je nadomak nadrealizmu, ali nikada nije sledio njegovu poetiku; umeo je da ceni iskustva apstraktne umetnosti, ali je ostao po strani od nje; uronio je u mistiku i imaginarno, ali sa oprezom i razboritošću; istrajno je istraživao duh tradicije, osobito postignuća renesansnih, a gdekad i vizantijskih majstora; disciplinovao je maštu; zasnivajući sliku na „unutrašnjoj geometriji“, u prožimanju imaginacije i razuma, uspevao je da održava saglasje i meru, što je njegovom delu dalo klasično obeležje.
ri su činioca presudno usmeravala Ljubin duhovni razvoj: refleksija, imaginacija i posvećenost.
BIOGRAFIJA
Rođen 1934. godine u Tuzli (Jugoslavija). Osnovnu školu i gimnaziju završio u Valjevu. Studirao na Akademiji primenjenih umetnosti i Likovnoj akademiji u Beogradu.
Nakon prvog, dvonedeljnog boravka u Parizu, posvećenog najvećim delom posetama Luvru, učestvuje u nekoliko grupnih izložbi u Beogradu (Novi oblici nadrealizma i relacionizma, San i mašta,...). Godine 1963. nastanjuje se definitivno u Parizu. Upoznaje Renea de Solijea (René de Solier), koji se odmah interesuje za njegovo delo, i između njih dvojice rađa se prijateljstvo zasnovano na uzajamnom poštovanju.
Stigavši u Pariz previše kasno da bi upoznao Bretona (André Breton), a po prirodi i inače nezavisnog duha, nikad nije pripadao grupi nadrealista. Uprkos tome, o njegovom delu pisali su Alen Boske (Alain Bosquet), Alen Žufroa (Alain Jouffroy), Andre Pjer de Mandijarg (André Pieyre de Mandiargues) i Patrik Valdberg (Patrick Waldberg), a kasnije i mnogi drugi autori, među kojima Etijambl (René Étiemble), Žan-Klarans Lamber (Jean-Clarence Lambert), Žil Nere (Gilles Néret), Gustav Rene Hoke (Gustav René Hocke), Žan-Kristof Baji (Jean-Christophe Bailly), Žan-Luj Ferije (Jean-Louiss Ferrier), Izor de Sen Pjer (Isaure de Saint Pierre), An Tronš (Anne Tronche), Saran Aleksandrijan (Sarane Alexandrian), Mišel Elenberger (Michel Ellenberger).
Izložba slika Ljube Popovića u Galeriji RTS-a biće otvorena do 29. novembra 2015.
"Kod nas Crnjanski, Andrić, Kiš, a oni nama Mekdonalds"
Slikar Ljuba Popović, koji je preminuo u 82. godini života, bio je britkog jezika i često je govorio i o odnosu zemlje prema umetnosti, ali je smatrao i da kultura umire u celom svetu - od Pariza gde je radio, preko Beograda gde je prvu veliku izložbu napravio tek prošle godine, do Valjeva gde je osnovao Modernu galeriju.
- Tu ima jedna prilično mutna stvar. Biti na svetskom tržištu i imati cenu, to smo prvi put sa ovih prostora, od kralja Aleksandra pa naovamo, postigli Dado Đurić, Vlada Veličković i ja kad smo se našli na takozvanoj međunarodnoj koti. Naravno, mi nismo u vrhu gde se nalaze Šagal, Miro, Pikaso i drugi.
Mi smo u drugoj ili trećoj ligi. Znači nas trojica imamo cenu, a to znači da kada ja vama na brzinu napravim neki crtež na papiru, vi za to možete da dobijete 300 evra. Odnosno taj crtež na tržištu vredi nešto, to nije velika cifra iako je i to neka vrsta uspeha. Takođe, moja slika “Mesečarka” nalazi se u najvećoj svetskoj kolekciji u Njujorku kod Filipakija i ja sam prvi Srbin koji se našao tamo, kao što je Veličković u nekim velikim kolekcijama, i to znači nešto - rekao je slikar. Mladim umetnicima danas je teško da se afirmišu, za šta krivi obrazovni sistem. - Likovna akademija nije više kao što je bila u moje vreme, a takav je i Bozar u Parizu pa mladi nemaju gde da nauče slikarstvo. Sećam se kada sam otišao u Pariz 1963. godine na Sen Žermenu je bilo 12 galerija, a danas tamo više nema nijedne, od šest knjižara ostale su samo dve, ali zato imate modne radnje, frizerske salone... Tako da i u Francuskoj propada kultura ako je Srbima za utehu. I tamo umetnik mora da radi svašta da bi mogao ' da opstane - rekao je Ljuba.
b92.net
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ljuba Popovic Pet 16 Dec - 1:31
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ljuba Popovic Pet 20 Jan - 23:43
LJUBINA ŽELJA Valjevo dobija Muzej fantastike
Veliki formati Ljube Popovića, 300 dosad neprikazanih Ljubinih crteža i borba da se ostvari velika Ljubina želja - osnivanje Muzeja fantastike - to je ovogodišnji plan Moderne galerije, zadužbine slavnog slikara preminulog prošle godine.
Po svemu jedinstvena izložba na ovim prostorima, kao svojevrstan omaž akademiku i Valjevcu koji je preminuo u avgustu prošle godine, u Modernoj galeriji će biti otvorena u martu.
- Reč je o Ljubinim velikim formatima, o slikama koje ranije nisu izlagane i biće to po svemu jedinstvena izložba za celu Srbiju. Nakon toga, uslediće izložba crteža jednog kolekcionara iz Belgije, koji ima preko 300 Ljubinih crteža, takođe nikada do sada prikazanih - najavljuje direktor Moderne galerije Vojislav Jovanović. Ljubina zadužbina i Dom slikara Mediale, kako kaže Jovanović, neće odustati ni od pokušaja da se jedna od želja slavnog slikara ostvari koliko ove godine. Reč je o osnivanju Muzeja fantastike, a kao potencijalni prostori nameću se trenutno dva prazna gradska prostora, oba zaštićena kao kulturna baština - zgrada stare železničke stanice i nekadašnji Dom vojske.
- Trenutni dogovor sa Gradom je takav da bi lokalna samouprava obezbedila prostor, a mi sredstva za uređenje. Ljubina je ideja bila da ta umetnost nastavi da živi u Valjevu. Trenutno se radi popis Ljubinih knjiga za muzej, izuzetno vredne kolekcije, jer moraju proći carinsku proceduru. Tu je i njegov sto na kome je stvarao i radio, sva paleta boja i četkice, sve što je ostalo u njegovom ateljeu u Parizu. Ljubina porodica želi saradnju s Modernom galerijom , kaže Jovanović.
[You must be registered and logged in to see this image.]Mo Moderna galerija Valjevo, direktor Vojislav Jovanović pored slike Ljube Popovića
U Modernoj galeriji, inače, već je izložena poslednja umetnikova slika, na kojoj je praktično radio do poslednjih dana svog života. Popović je delo stvarao u svom ateljeu u Grčkoj, da bi sliku, pre nego što je preminuo, poklonio svom prijatelju, istoričaru umetnosti Nikoli Kusovcu, koji je bio uz njega u poslednjim trenucima. Plan Moderne galerije je da, zajedno sa obližnjim Narodnim muzejom, ova ustanova bude uvrštena u program školskih ekskurzija Valjevu. - To bi bila i Ljubina želja. Verujemo da bi bio uspeh ako nam od nekog broja posetilaca koji dođu prvi put bar dvoje-troje nastavi da dolazi. To je budućnost za slikarstvo i umetnost u Valjevu - kaže Vojislav Jovanović.