Ernest Hemingvej

Gost

„Za mnoge muškarce je rat najveći trenutak njihovog života. On zamenjuje njihovu kreativnost.“

Gost

„Zašto smo rođeni ako ne da pomognemo jedni drugima? A slušati i ništa ne reći, to je jadna pomoć.“

Gost

Život svih ljudi završava na isti način. Samo detalji kako je čovek živeo i umro razlikuju jednog čoveka od drugog.“

**Učlanjen** : 11.05.2018

Iz knjige koju citam, " Zbogom oruzje " :

"Velika je zabluda: mudrost starih ljudi. Oni ne postaju musriji.
Oni postaju samo oprezniji "

**Učlanjen** : 11.05.2018

Ernest Hemingvej – život kao pokretni praznik

Ko je bio Ernest Hemingvej? Da li posebno možemo posmatrati njega,
kao pisca i njega kao čoveka, od krvi i mesa, sa svim potrebama i osećanjima,
jednog običnog, ali, ipak, tako velikog čoveka. Skoro sam sigurna da je njegovo
delo neodvojivo povezano sa Hemingvejem, kao čovekom. Svako delo na neki
način poprima perspektivu svog stvaraoca. Gotovo svaki umetnik unosi i deo
sebe, u svoja dela, bilo da je reč o nekoj kompoziciji, slici ili romanu. Umetnik
u čoveku i sam čovek neraskidivo su povezani. Umetnik u čoveku iznalazi načine
da se ispolji.

Ernest Hemingvej - Page 4 Ernest-Hemingvej

Ernest Hemingvej - Page 4 Ernest-Hemingvej

Ceo tekst

pulse.rs/author/saskacolic/

**Učlanjen** : 11.05.2018

" Niko ne bi trebao u starosti da ostane sam"

" Nećeš pobeći od sebe time što ćes se seliti iz mesta u mesto .
Ničemu to ne vodi. "

**Učlanjen** : 11.05.2018

Hemingvejev govor povodom dobijanja

Nobelove nagrade

„Nemajući veštinu za pripremanje govora niti oratorske moći, niti sam retorički dominatan,
želim da se zahvalim upraviteljima fondacije na velikodušnosti Alfreda Nobela za ovu nagradu.
Nijedan pisac koji zna za velike pisce koji nisu dobili Nobelovu nagradu ne može
je primiti drugačije nego sa poniznošću. Ne treba nabrajati ove pisce. Svako ovde može
napraviti svoju sopstvenu listu prema svom znanju i svojoj savesti.

Bilo bi nemoguće tražiti od ambasadora moje zemlje da čita govor u kome je pisac rekao
sve stvari koje su mu u srcu. Stvari o kojima čovek piše nisu možda odmah primetne
i ponekad to je njegova srećna okolnost; ali naposletku one su sasvim jasne i po
njima i stepenu alhemije koji poseduje, on će istrajati ili će biti zaboravljen.

Pisanje, u najboljem slučaju, je usamljenički život. Udruženja pisaca ublažavaju piščevu
samoću, ali sumnjam da poboljšavaju njegovo pisanje. Njemu raste ugled u javnosti dok
gubi svoju usamljenost i često se njegov rad pogoršava. Ukoliko radi sam i ako je
dovoljno dobar pisac, on se mora suočiti sa večnošću, ili u nedostatku nje, svakodnevicom.

Za istinskog pisca svaka knjiga bi trebalo da je novi početak gde on proba nešto što
je izvan dostignutog. On bi trebalo uvek da pokušava nešto što još nikad nije urađeno ili
što su drugi pokušavali i nisu uspeli. Onda ponekad, uz puno sreće, on će uspeti.

Kako bi jednostavno bilo pisanje književnih dela ako bi bilo samo neophodno napisati na drugi
način ono što je bilo dobro napisano. To je zato što smo imali tako dobre pisce u prošlosti tako
da je pisac isteran daleko iz prošlosti gde može otići, tamo gde mu niko ne može pomoći.

Pričao sam predugo za jednog pisca. Pisac treba da piše o onome što ima da kaže, a ne da
izgovara to. Ponovo, zahvaljujem Vam.“

kultivišise

**Učlanjen** : 11.05.2018

" Sasvim je lako biti danju, okoreo prema svemu., ali noću, to je nežto drugo. "

**Učlanjen** : 11.05.2018

Preko reke pa u šumu

Hemingvej se borio u Prvom svetskom ratu i od tada se nalazio tamo gde je moguća opasnost. Model mačo muškarca, iako je na kraju u njegovim dnevnicima objavljenim posthumno bilo naznaka da mu je mila i ljubavna veza sa mladićima. Bio je u Španiji u Građanskom ratu, u Africi je lovio lavove, u Drugom ratu učestvovao, obožavao je koridu, na kraju se nastanio u Havanu i tamo isplovljavao u dubine tražeći opasnost, a već star je prekratio sebi život. Bio je novinar, a sva ta mesta su bila inspiracija za njegove romane. Popularan pisac i kod nas, za uticajem njegovog stila bi se moglo lako tragati.
U romanu Preko reke i u šumu je opisao ljubavnu avanturu američkog pukovnika od pedeset godina i mlade grofice sa osamnaest godina. Radnja se odvija u Veneciji, traje dva dana, prava intimna drama. Pukovnik je jedno vreme bio i general, pa je ražalovan, ne saznajemo zašto. Svi njegovi unutrašnji dijalozi su razmišljanja o bitkama u kojima je učestvovao, pogrešnim odlukama nadređenih i uzaludnim žrtvama koje nije mogao sprečiti. Hemingvej je poznat po dijalozima, jedan od kvaliteta njegovog stila. Pukovnik je duhovit sagovornik sa grand maestrom hotela gde odseda, konobarima, poznanicima sa kojima se susretao kada je i Prvom ratu oslobodio - osvojio Evropu, kao i Veneciju. Zadobio je osam teških rana, stradalo mu je srce i ovo su njegovi poslednji dani. On je iskusan, nosi tragediju u sebi, romantični junak. Dobar deo romana su dijalozi sa prelepom groficom. Posle Prvog svetskog rata se družio opet sa venecijanskim plemstvom, šezdesetogodišnja dama porodice Dondole mu je bila prijateljica.(Dondole su porodica čijom kćerkom se trebao oženiti Stefan Prvovenčani, tolika im je porodična istorija.) Pukovnik je osvajajući - oslobađajući Evropu obišao muzeje. Njegov šarm nije samo vojnička hrabrost, nego i knjiško znanje, čelični pogled vođe, nežnost i razumevanje, tako reći idealan.

» Starac i more - Ernest Hemingway