U našoj galaksiji Mlečni put postoji najmanje 17 milijardi planeta čija je veličina slična Zemljinoj, navodi se u procenama dve nezavisne grupe američkih astronoma



Procene su zasnovane na svežim podacima koji su stigli sa NASA-ine sonde "Kepler" koja je lansirana 2009. godine sa zadatkom da pronalazi planete oko drugih zvezda.

To ne znači da su sve te planete potencijalno nastanjive, ali je tako veliki broj dobrodošla polazna tačka da se traga za svetovima koji su slični našem, ocenjuje agencija Asošiejted pres (AP).

Naučnici tek treba da nađu Zemljinu sestru bliznankinju - dakle ne samo onu koja je sličnih dimenzija već i onu koja se nalazi u takozvanoj nastanjivoj zoni, gde nije ni previše hladno ni previše toplo, pa voda može postojati u tečnom agregatnom stanju.

Tim sa Smitsonijanovog centra za astrofiziku pri Univerzitetu Harvard procenio je da najmanje jedna od šest zvezda u Mlečnom putu ima planetu zemaljskih dimenzija.

Drugi tim, sa Berklija, Univerziteta Kalifornija i Univerziteta Havaji procenio je, primenjujući drugačiji metod, da 17 odsto zvezda u Mlečnom putu ima planete koje su sličnih dimenzija kao Zemlja.

Takve planete su samo delić onoga što krije Mlečni put, jer prema nekim procenama u Galaksiji postoji nekoliko stotina milijardi planeta od kojih mnoge orbitiraju oko zvezda koje se veoma razlikuju od našeg Sunca.

Vesti online

Земљолико место под сунцем

Планета Кеплер 22б, уочена на 600 светлосних година од нас, први је свет где, као и на Земљи, није немогућ живот


Пишу: Марија Видић и Слободан Бубњевић

Једно летње поподне 1950. године. Америчке новине су препуне вести о наводним сусретима са НЛО-ом и једнако мистериозним нестанцима канти за ђубре са улица широм САД. Четири научника у Лос Аламосу, славној лабораторији у којој је пет година раније развијена атомска бомба, крећу на ручак. То су Енрико Ферми, Едвард Телер, Херберт Јорк и Емил Конопински. Уз оброк у Фулеровом пансиону ћаскају о вези између НЛО-а и канти за ђубре. Али, наједном, Енрико Ферми, најстарији и најугледнији међу њима, баца кашику на сто.

Сви погледају у њега док Ферми први пут поставља своје чувено питање: „Где су сви они?“

Познато као Фермијев парадокс, ово питање, ма како једноставно, заснива се на невероватној чињеници да би, с обзиром на број звезда у нашој галаксији, морало постојати бар милион цивилизација које би могле да нас контактирају, а да до сада нисмо видели ниједну. Да ли је разлог то што цивилизације прекратко трају и увек се самоуниште, или је пак нешто друго у питању? И где су заиста сви они?

Једно од таквих местa могла би бити баш планета Кеплер 22б. Откриће ове планете је почетком децембра, шездесет година од ручка у Лос Аламосу, изазвало велико узбуђење међу астрономима.

Сви светски медији пренели су да је ова планета прва која је врло слична Земљи, што значи да је једно од места где би „они“ могли бити.

Ловац на насељива места


Како НАСА замишља Кеплер 22б

Постојање ове земљолике планете открила је НАСА помоћу свемирског телескопа Кеплер. Овај врло снажан телескоп има камеру чија је резолуција невероватних 95 мегапиксела. Његова мисија је управо лов на земљолике планете. Наиме, помоћу Кеплера НАСА покушава да пронађе планете које око своје звезде круже у такозваној насељивој зони.

То су планете које су од својих звезда удаљене углавном подједнако као Земља од Сунца. Оне у својој орбити примају сличну количину зрачења па на њима није ни претопло, нити сувише хладно. Сматра се да је на овим планетама могућ живот јер се у таквим условима на њиховој површини може појавити вода – у течном стању, што је основни предуслов за настанак живота какав год он био.

Кеплер 22б је планета ван нашег Сунчевог система, удаљена око 600 светлосних година. Процењује се да температура на Кеплеру 22б просечно износи око 22 степена Целзијуса и да није искључено да она заиста врло личи на Земљу – да има океане, планине и континенте.

Но, ипак није познато да ли је Кеплер 22б стеновита, гасовита или течна планета. Она је најмања у групи која се налази у центру „насељиве зоне“. Око 2,4 пута је већа од Земље и прелази орбиту око свог сунца за 290 дана. Кеплерово сунце је истог типа као и наше, само што је мало мање и мало хладније.

Кандидати за живот


Поређење насељиве зоне у Сунчевом систему и у систему Кеплера 22б

Астрономи су ову планету уочили још 2009. године када су први пут почели да испитују могућност да на њој постоје услови за живот. Сада у НАСА претпостављају да је због повољне раздаљине од сунца температура на Кеплеру 22б одговарајућа за живот, односно да је – угодна, како се изразио Вилијам Бораки, главни истраживач пројекта Кеплер у НАСА истраживачком центру „Ејмс“.

„Срећа нам се осмехнула када смо открили ову планету“, додао је Бораки. „Први транзит снимљен је само три дана након што смо утврдили да је космички брод оперативно спреман. Присуствовали смо истраживању кључног трећег транзита током новогодишњих празника 2010. године.“

Од 54 кандидата из „насељиве зоне“ (од укупно 1094) који су постојали у јануару ове године, Кеплер 22б је први за који је потврђено да је планета. Међутим, мисија Кеплер толико је напредовала последњих месеци да је до сада регистровано чак 2326 планета на којима можда постоји могућност за живот. Од тога је чак 207 приближно величине као Земља, 680 врло слично Земљи (1,25 до два пута веће), 1181 планета је величине Нептуна, 203 су величине Јупитера, а 55 је веће од Јупитера.

Пошто је откривено оволико планета које су потенцијално погодне за живот, научници су чак пооштрили критеријум за разликовање „угодних“ земљоликих планета од оних које то нису, па их је сада међу најозбиљнијим кандидатима 48. Они су притом разматрали промену температуре током кружења ових планета око њиховог сунца.

Да ли су можда Фермијеви ванземаљци настањени баш на Кеплеру 22б или њему суседним планетама? Трагајући за одговором на чувено питање, НАСА планира да настави снимање Кеплеровом суперкамером до краја идуће године. Можда су баш у овој насељивој зони у неком тренутку живели „они“, интелигенти становници галаксије, или неки други облик живота. Други, можда и тежи део питања јесте да ли су били тамо баш пре тачно 600 година, односно у тренутку кад их ми гледамо.



Настањиве зоне

Претпоставља се да се у „насељивим“ зонама налази више од 1000 планета (односно 1094), што је један од резултата мисије Кеплер. Раније се мислило да таквих планета има много мање. Али, утврђено је да су бројне и да је много њих по величини приближно Земљи, а биће додатно испитиване као кандидати за настањиво небеско тело.



elementarium.