Devojčica i majka umirale u hodniku zgrade, niko od stanara nije hteo da pomogne


Kruševljane je šokirala hladnokrvnost kojom je Radoslav Marinković (67) upucao Danijelu Milićević (42) i njenu šestogodišnju ćerkicu M.M. u hodniku zgrade u ulici Gavrila Principa 14 ali možda još više bezosećajnost stanara zgrade K16 koji su ostali iza zaključanih vrata dok su nemoćna žena i dete krvarili na stepeništu!



Ubica je smrtonosne hice ispalio oko 18.30 sati a Hitna pomoć je prvi poziv iz zgrade dobila tek 15 minuta kasnije!

- Bila sam u kuhinji kada sam čula dva pucnja.Brzo sam istrčala i videla Danijelu i malu kako leže na stepeništu. Pitala sam Danijelu „Ko je to učinio?“ a ona mi je samo očima pokazala na M. koja je tražila vodu.Pozvala sam sina koji je doneo ćebe i vodu i iz ruke je dala devojčici. U ćebetu smo je poneli do stana komšinice ali joj nije bilo spasa - vidno traumirana,priča Violeta Radenković koja je jedina pritekla u pomoć Danijeli i M. iako je pre desetak dana imala tešku operaciju.

Ubica iz Kruševca zatražio mobilni od prolaznika i rekao: "Moram da se prijavim miliciji. Ubio sam ženu!"

Violeta priča da je glasno dozivala komšije da pomognu povređenima, lupala na vrata ali niko nije želeo da otvori niti da pozove pomoć.

- U jednom stanu su mi rekli da je sama kriva i zalupili mi vrata ispred nosa! Tek je komšija sa prvog sprata pozvao Hitnu pomoć nakon desetak minuta.Kada je stigla Hitna pomoć sestra je tražila da pozovu još jedno vozilo a svi su nemo stajali.Niko nije hteo ni da joj donese makaze kako bi Danijeli isekla trenerku! Svi su stajali i gledali a kada su ih odneli i milicija došla okupili su se ispred zgrade da komentarišu. Strašno kakvi smo ljudi postali. Volela bih da u policiji proverim koliko je bilo poziva iz zgrade. Sumnjam da je bilo više od dva, tri a svi su čuli pucnjeve - kaže Violeta dodajući da je prošle godine ispred zgrade metalnom šipkom pretučen čovek ali ni tada niko nije pozvao Hitnu pomoć i policiju.

Stanari juče nisu bili raspoloženi da reporteru "Blica" otvore vrata dok su ljudi koje smo sretali u hodniku uglavnom slegali ramenima na pitanje da li su poznavali Danijelu i malu M. i zašto nisu pokušali da im pomognu. Na većini vrata nema tablica sa imenima vlasnika a neki su nam priznali da slabo poznaju svoj komšiluk i da “gledaju svoja posla”.