Novogodišnja bajka
IZVOR: NIN | MILAN ĆULIBRK
I za snove se na kraju ispostavljaju računi, a iskustvo je pokazalo da u političkom pokeru račune nikad ne plaćaju igrači, već kibiceri. A vi samo gledajte. I sanjajte. U snovima i baksuzna 2013. može biti srećna.



Ove godine, bar ako je verovati obećanjima ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića, Srbiji će „konačno svanuti“. I bilo je krajnje vreme. Srpskoj privredi neko je ugasio svetlo još 1989. Od tada tumara u mraku, bezuspešno pokušavajući da nađe izlaz iz lavirinta ekonomske politike svih proteklih vlada.

A šta bi sve dobro moglo da se desi u narednih 12 meseci? Koje vesti mogu popraviti sumorno prednovogodišnje raspoloženje i ublažiti mamurluk narednih dana? Evo nekoliko, čisto da bi se shvatilo koliko nam malo nedostaje da bismo bili srećni i puni optimizma, bar kao ministri u kabinetu raspevanog premijera Ivice Dačića.

Zamislite da Vlada za par dana saopšti da je kupcima Železare u Smederevu skratila rok za dostavljanje ponuda, uz obrazloženje da se na tender, pored ruskog Uralvagonzavoda i tri najveće svetske čeličane, prijavio i Ju-Es Stil, sa izvinjenjem što je ikada i napuštao Srbiju - najbolje mesto za investicije na planeti. I da Vlada onda organizuje aukciju, na kojoj bi početna cena bila bar 500 miliona evra.

Ili, da cena za Galeniku bude dovoljna da se zakrpi ovogodišnja rupa u državnoj kasi. U tom slučaju ne bi moralo ni da se razmišlja o prodaji Telekoma Srbija, čiji će profit u 2013. biti 900 odsto veći nego u protekloj godini, što bi bilo dovoljno da se započne i gradnja Koridora 13, čija će se trasa naknadno utvrditi, kada se u katastarskim knjigama proveri čija je zemlja pored budućeg auto-puta.

U prodaju bar 200.000 automobila iz kragujevačkog pogona Fijat niko od zvaničnika i ne sumnja, pa je povećanje izvoza za dve milijarde evra već uknjiženo u sve ovogodišnje bilanse. Slično je i sa poljoprivrednom proizvodnjom, koja će biti veća od prošlogodišnje bar za 40 odsto, jer ne može dva puta uzastopno suša da pogodi „nebeski narod“. Ih, kada bi i cene srpske hrane na svetskom tržištu ostale nepromenjene eto još nekoliko stotina miliona, a možda i čitava milijarda evra deviznog priliva.

Uz najmanje dve i po milijarde direktnih stranih investicija, devizne rezerve skočiće na 15 milijardi evra, što bi guverneru Jorgovanki Tabaković omogućilo da intervencijama NBS na deviznom tržištu obori kurs evra ispod 100 dinara.

Svi investitori, koji su gromoglasno najavljivali dolazak u Srbiju, naročito tokom prošlogodišnje predizborne kampanje, traže od Vlade Srbije da im oprosti što su se dosad dvoumili, a zauzvrat obećavaju da će svako od njih uložiti bar duplo više nego što je planirao. I nikome od njih više ni na kraj pameti ne pada da traži 10.000 evra za svakog novozaposlenog radnika.

Zbog takve eksplozije proizvodnje i jačanja dinara, logično mora doći i do obaranja inflacije. I dok je Srbija 2012. bila evropski rekorder, krajem ove godine Jorgovanka Tabaković će možda morati da piše Ivici Dačiću, da obavesti Vladu da je stvarni rast cena ispod donje granice „ciljanog koridora“, odnosno manji od 2,5 odsto, po čemu je Srbija zemlja sa ubedljivo najnižom stopom inflacije. Zbog toga će guverner Evropske centralne banke Mario Dragi, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland otkazati ranije dogovoreni sastanak čelnih ljudi evrozone i zatražiti hitne konsultacije sa zvaničnicima iz Beograda, da im savetuju kako da izađu iz recesije i zaustave slabljenje evra prema dolaru i drugim svetskim valutama.

Gradnja novih fabrika širom Srbije naglo će oboriti stopu nezaposlenosti, a povećana naplata poreza, carina i akciza, uz prihode od privatizacije, oboriće na nulu planirani deficit budžeta od oko 1,1 milijardu evra. Zbog toga će Standard end Purs povećati rejting Srbije sa BB- na AA, a Vlada i NBS će otkazati već dogovoreni aranžman sa MMF-om.
Problem je samo što će neko kad-tad zagalamiti i upaliti svetlo. Tada će ovaj san nestati. Osim što će slična snoviđenja pojedini političari možda iskoristiti kao deo predizbornog programa, ako ove godine bude prevremenih izbora, o čemu se sve glasnije priča. Pa vi verujte u snove. I za njih se na kraju ispostavljaju računi, a iskustvo je pokazalo da u političkom pokeru račune nikad ne plaćaju igrači, već kibiceri. A vi samo gledajte. I sanjajte. U snovima i baksuzna 2013. može biti srećna .