Danas kada su nam neophodni puder, senka, ajlajner, maskara, karmin, odemo u neku radnju i izgubimo se u moru izbora, pa ipak kupimo odgovarajuće. Možete li zamisliti kako se šminkalo nekada i šta su sve ljudi stavljali na sebe godinama i godinama iza nas? Teško! Zato malo istorije o ovoj temi nije naodmet.

Koncept lepote zavisio je u velikoj meri od običaja različitih civilizacija. Varirao je od epohe i mesta. Sada ćemo se vratiti u daleku prošlost u zemlju:

Egipat

U ovoj civilizaciji ističe se važnost ulepšavanja tela kako kod žena tako i kod muškaraca. Dnevno sređivanje bio je ritual koji je trajao satima. Brijanje glave se primenjivalo iz više razloga: kao održavanje higijene, zbog klime i zbog religijskih motiva. Pravili su kreme od ulja i biljaka i depilirali su suvišne dlačice u čemu su bili majstori.



Crna olovka oko očiju je zaštitni znak egipatske šminke

Za usne su koristili crveni antimon (hemijski element, polumetal).

Za oči, tirkizne tonove koje su sušili putem sitnjenja mineralnog kamenja.

Obrve su se naglašavale kao i oči, praveći oblik ribe korišćenjem crne olovke.

Nokti na rukama i nogama su se bojili jarkim bojama, najčešće purpurnom bojom.

Kao simbol koristila se veštačka brada, privilegija faraona. Pronađeni su brojni instrumenti korišćeni u kozmetičke svrhe, od kojih se ističe “paleta bika”, koja se nalazi u Luvru. Ove palete su se koristile za mešanje ulja i razređivanje kozmetike.

Grčka

Primila je od Egipta nasleđe očuvanja lepote, a svoje običaje kasnije je prenela i u Evropu. Dobra fizička kondicija bila je najvažnija. Održavali su sportska takmičenja koja su kasnije nazvali igre. Oba pola su provodila sate kupajući se i masirajući se. Muškarci su kovrdžali bradu i kosu, a noge depilirali. Ženska figura je bila najviše stilizovana i morala je imati belu put (smatrano za znak strasti). Da bi to postigle dnevno su konzumirale kim u velikim količinama i izbeljivale kožu karbonatom olova.



Grci su obožavali kovrdžavu kosu

Koristili su olovku za oči, bojeći kapke u crno ili plavo, obrve su se naglašavale bez uvećavanja, usne i obrazi su se bojili vinocrvenom bojom.

Farbali su kosu i depilirali se pomoću krema. Ženska lepota je podrazumevala puštenu kovrdžavu kosu preko ramena i korišćenje plave olovke za oči.

Izrael



Ovi komadi antičkog nakita Izraela su upotpunjavali lepotu žene

Kako su Izraelci proveli više od četiri veka u Egiptu, shodno tome poprimili su veliki uticaj. Žene su, bez obzira na stroga pravila, nastavile da koriste ulja po egipatskim recepturama. Nastavile su da primenjuju olovke za oči i kanu da bi obraze obojile u crveno. Isticale su upletenu kosu prekrivenu velom ili tunikama.

wannabemagazine

Mesopotamija

Zauzimala je oblasti rečnih dolina Tigra i Eufrata. U ovoj zemlji moda i upotreba češlja dobile su važnost veću od uobičajene.

Muškarci su kovrdžali brade i kosu, stvarajući prenaglašene kovrdže geometrijskog oblika. Velika brada označavala je snagu i hrabrost. Bojili su obrve u crno i lice rumenilom, a puderisali bradu i kosu zlatom u prahu. Žene su nosile puštenu kovrdžavu kosu preko ramena.



Zemlja na obalama dve reke-Tigra i Eufrata

Rim

Usvojili su većinu običaja od Egipta i Grčke.

Počela su da se koriste javna kupatila, gde su se uzimale kupke pod mlazom tekuće vode. Žena tog vremena, zvana patrisija, provodila je dosta svog vremena u kupatilima, termama, masažama, sređivanju kose, koji su zahtevali dosta rada. Ove žene imale su pomoć žena nižeg staleža koje su im sređivale kosu, šminkale ih, masirale, vodile računa o zubima, čak su im i pravile ukrasne, danas nama poznate veštačke trepavice. Pravile su ih od svile i prirodnih dlaka.

Kosu su farbali u plavo. Boju su dobijali tako što su kosu umočenu u različite preparate izlagali suncu.

Koža je bila bela,na oči i obrve su nanosili crnu olovku,na sjajne kapke antimon,tirkiz,a na usne i obraze jarku crvenu boju.

Vizantija

Negovali su kožu primenjujući prave tretmane lepote i koristili su kozmetiku proizvedenu od životinjske masti i mirišljavog bilja. Koristili su tople gaze prilikom nanošenja preparata da bi se kasnije, bez skidanja, nanela glina dok se ne osuši.



Vizantija kao civilizacija zauzimajući veliki prostor, nosila je i veliki kulturni značaj

Isticala se bela boja kože, preterano crvene usne i forma oblika očiju slična prirodnoj.

Arabija

Arapska kultura je bila nepoznanica evropskom kontinentu, iako je u srednjem veku imala veliki uticaj na običaje.



Žena zatvorena u harem provodila je sate ulepšavajući se

Da bi bile zavodljivije, negovale su telo mirišljavim kupkama, masažama i uljima. Žena je sakrivala lice velom i kosu svilom, a kitila se dragim kamenjem. Lice i ruke su se bojili, koristila su se rumenila, a na oči se nanosio ajlajner kako bi se uvećale. Ajlajner je bio u stalnoj upotrebi i nastavio da bude do današnjih dana.

wannabemagazine

Srednji vek

Lična nega bila je nedolična, uvredljiva i nedovoljno upražnjavana. Žena je ostajala zatvorena u dvorcima. Nakon nekog vremena ljudima se vratio interes za kozmetiku, u velikoj meri zahvaljujući arapskom uticaju. Isticali su velike pletenice u kosi koje su, ponekad, pored same frizure bile i prava umetnička dela.



U trendu je bila talasasta kosa i pletenice

Renesansa

Predstavljala je ponovno pojavljivanje jedne epohe. Pojavili su se i koristili novi češljevi, ukrasi, kozmetika.

Ukrasi su bili veoma bitni, a za usne se koristila crvena boja, nanešena u obliku srca


Kozmetika je dobila dosta koristi od alhemije, koja se počela znatno razvijati. Koristile su se ogromne količine parfema da bi se ublažio smrad, pošto se nije održavala higijena. Žena je farbala kosu u plavo što je bio pravi modni krik. Primenjivale su se višestruke recepture za traženje te venecijanske plave boje. Nosili su se češljevi koji su bili izuzetno ukrašeni; čelo se depiliralo do ogromnih mera, obrve su ostavljali dosta tanke, lučno ili kružno oblikovane, a nekad su i nestajale skroz. Na oči su nanosili ajlajner, a rumenilo u crvenoj (granitnoj) boji.

XVII vek

U ovom veku učvrstilo se zlatno doba kozmetike, kreirajući novu modu u oblačenju. Krajem XVII veka muškarci su počeli da koriste perike, skidajući puder sa lica.

XVIII vek

Karakteristike iz XVII veka u velikoj meri su se održale i u XVIII.

Žene su koristile velike umetke koje su dodatno naglašavale velikim češljevima. Pridaje se važnost kovrdžama i pletenicama.



Muškarci su počeli da koriste perike i više vode računa o izgledu, gotovo isto koliko i žene

Higijena tela je i dalje padala u zaborav, jer su koristili parfeme protiv ružnih mirisa. U modu dolazi ekstravagancija i preterivanje predložena od strane dvora, koja je nekad bivala i groteskna. Postojala je opsesija za šminkom i parfemima, manje za kremama za ulepšavanje. Muškarac se šminkao isto koliko i žena, odajući feminiziran izgled. Žena je nanosila šminku postižući izuzetnu belinu lica, stavljajući prah pirinča ili brašna.

Specifičnosti: naglašavale su se obrve, oči su bile uokvirene crnom bojom, a na kapke se stavljala plava ili zelena boja, za usne se koristila tamno crvena boja u obliku srca. Mladeži su imali svoj značaj. Smatrali su se estetski privlačnim, a ponekad su ih crtali ili pravili od pliša.

XIX vek

Prevlast i bit lepote izuzetno su primetni u Francuskoj. Modu više nije diktirao dvor, već buržoazija.

Francuski frizer Marselo je izumitelj minivala
Pojavio se novi koncept ženske lepote. Postojala je velika opsesija za izgledom bolesne osobe. Kako bi se dostigla bleda i bela koža, dolazi do preterivanja. Postala je moderna primena sirćeta i limuna kako bi izgledali bolesnije, obrazi se puderisali svetloroze bojom, a usne šminkale jarkocrvenom bojom.

Poslednje decenije ovog veka jedan frizer iz Francuske, zvani Marselo (Marcel), istakao se jer je izumeo novi sistem ondulacije, tj. minivala, što ga je učinilo poznatim u celom svetu. Primena njegog izuma brzo se širila i obeležila dobar deo XIX veka.

wannabemagazine

XX vek

Stvara se nova žena koja stilizuje svoje telo, počinje da bude slobodnija i učestvuje u radničkom i sportskom svetu. Kozmetička industrija doživljava procvat, nudeći široku paletu proizvoda u vlasuljarstvu i kozmetici. Dolaze nove decenije i obeležiće modu socijalnim fenomenima: sredstva komunikacije, bioskop, televizija, javnost. Ova sredstva su idealizovala prototip žene u reklamne svrhe da bi obeležili modu određene epohe.



edna od divnih dama XX veka - Marlen Ditrih

Dvadesete, tridesete godine

Poznate su kao lude godine. Imamo primer Marlen Ditrih (Marlene Dietrich) i Grete Garbo (Greta Grabo), njihove dečačke odeće i bob talasaste kose. Šminka je jaka, koža svetla, oči obojene u crno, rumenilo naglašeno i perfektno, usne crvene.

Četrdesete, pedesete

Podloge šminke su svetle, oči prenaglašene, obrve dosta počupane, iscrtane do slepoočnica, usne crvene u obliku luka, to jest, prelazeći ivice usana.



Greta Garbo savršeno našminkanih očiju i usana

Šezdesete, sedamdesete godine

Na oči se nanosi ajlajner i plave senke, obrve su tanke, usne tamnocrvene boje, kosa skraćena na bob. Istaknuta figura ove mode bila je Merilin Monro (Marilyn Monroe). U modu dolazi mini suknja kreirana od strane Meri Grant (Mary Grant)



Boginja lepote Merilin Monro

Osamdesete, devedesete godine

Preovlađuje neodlučnost u načinu odevanja, frizure i šminkanja. Istaknuta figura ovog trenda je Madona (Madonna). Odeća se kreira u sportskom stilu. Veliki kreatori prelaze na prêt à porter (odmah nosiva) odeću. Traže se što jednostavnije frizure, kako bi se lakše održavale i lako pravile, poput minivala. Šminkanje je manje zastupljeno, traži se prirodnost i bira se određena šminka u zavisnosti od prilike. Ne preovladava nijedna boja posebno, uzevši u obzir veliki broj trendova.



Žena, majka, kraljica – Madona

XXI vek

Kao što smo imali priliku da vidimo šminka vremenom menja svoj oblik i tehničke karakteristike, ali njena funkcija ostaje ista. Danas ona samo širi palete delovanja.
Čitava carstva nastajala su i nastaće zbog ljudske potrebe za šminkanjem. Velike korporacije stalno smišljaju nove načine da promovišu i prodaju svoje proizvode.

Došli smo do te granice da se svi podjednako šminkaju, i stari i mladi, i muškarci i žene. Nova trend pojava poput metroseksualaca samo dodatno doprinose ovom tipu industrije. Takođe, materijali i tehnološke mogućnosti XXI veka veoma brzo unapređuju šminku i njene tehnike. Gotovo da živimo za šminku, potpuno je zagospodarila našim životima. Okrenite se na ulici i videćete bilborde, a na njima lica sa malih ekrana kako reklamiraju nove proizvode raznih kozmetičkih kuća i svi oni kao da nam poručuju da budemo savršeni poput njih. Živimo li u stvarnosti pogrešno procenjenih vrednosti? Da li je šminka nešto bez čega više ne možemo? Smatram da bi trebalo svi da se zapitamo!

wannabemagazine

Mala istorija ruža za usne

Iako je po zvaničnim informacijama prvi karmin napravljen 1915. godine, njegova istorija počinje još u davno Kleopatrino doba. U prvom veku pre Hrista Kleopatra je koristila cvetne ekstrakte kako bi usnama dala crvenu nijansu, a bogatašice u Italiji 13. veka nosile su ružičastu boju napravljenu od retkog pigmenta kako bi se razlikovale od nižih staleža. Godine 1915. Moris Levi dizajnira prvi karmin u metalnim tubama.



Već početkom dvadestih Max Factor je kreirao kolekciju karmina sa idejom da žene mogu kopirati boju i oblik usana najdražih glumačkih zvezda. Karmin sa mirisom postaje pravi hit, a najtraženiji je onaj sa aromom trešnje. Godine 1930. Max Factor kreira prvi sjaj za usne na svetu.



Godine 1939. Revlon lansira karmin i lak za nokte identične nijanse. Ovaj trend je danas skoro izumro, pošto više niko ne gleda da uklopi ruž i boju noktiju, a ubrzo za tim usledila je paleta nekoliko nijansi karmina pakovanih sa četkicom i ogledalom.



Godine 1954. Rouge Dior, prvi ruž kuće Dior lansiran je u dve boje.



Godine 1999. DuWop na tržište donosi prvi ruž za povećanje usana. Danas je ovo jedna od karakteristika ruža koja se podrazumeva.
Godine 2000. Lancôme Juicy Tubes sjajevi postaju kultni proizvod samo nekoliko nedelja nakon što su se pojavili.



Danas sa pojavom novih sjajeva i ruževa sa svakim novim godišnjim dobom i modnim trendom, odjednom imamo toliko izbora da najčešće kupujemo one proverene. Cena nije zanemarljiv faktor, ali dokazano je da žene biraju ruž i prema kutijici u koju je upakovan, kao i po jačini brenda, jer automatski pretpostavljaju da je kvalitet srazmeran ceni, što zaista ne mora da bude slučaj, kada su ruževi u pitanju. Najbolji savet je da ne pratite trendi boje, nego svoj ten, oblik usta i odevne kombinacije, pošto tako nećete pogrešiti.

Hajde da se zavodimo mirisima

“Danas sam te se setio i ceo dan mislim na tebe.”

“Otkud to posle meseci odvikavanja?”

“Šetao sam sinoć pored Katedrale, bilo je more ljudi i u trenutku sam osetio – Yves Saint Laurent Cinema i sve mi se vratilo.”

Pre bilo kakve priče o čaroliji parfema jedan savet – tražite se. U životu nam je izgleda jedino ta mogućnost uvek otvorena. Pametni i samosvesni se besomučno traže. Ovaj svet je i veliki i mali, zavisno od tačke gledišta, u svakom slučaju nudi sve i svašta. Upravo zbog toga moramo čitati “znakove pored puta” i koračati. Nekada se i vratiti par koraka natrag čisto da vidimo pročitasmo li i rastumačismo li kao Bog miluje znak.

I stići ćemo na ciljeve. Jer homogen, jedan cilj zvuči monotono i obeshrabrujuće. Lepota je u stalnom smislenom kretanju, a ako baš smisla nema pa nema i lutanje je bolje od stajanja.

Ponuda je ogromna, ali nikada ne prihvatati sve što se nudi, jeste pitanje stila. Pravilo da u skladu sa sopstvenom ličnošću moramo birati delove stvarnosti koji će nas neminovno formirati važi za sve – partnere, poslovne i emotivne, knjige na koje nabasavamo ili nas neko na njih upućuje ili se toliko reklamiraju da ih prosto ne možeš promašiti, energije koje nas okružuju, na kraju i na krpice, šljokice i možda od sekundarnih stvari najbitnije na parfeme.

Za svojom notom se traga. Luta se i na kraju se nađe miris koji se najbolje slaže s mirisom kože i karakterom. Pre okruglo četiri godine pronašla sam svoj parfem za jesen, zimu i proleće i od tada nikada, ali niti jednom, nisam uzela ni na dan drugi. Moja posteljina, prekrivači, šalovi i kompletna odeća imaju isti miris, miris po kome me ljudi prepoznaju i koji je jasna asocijacija na moju malenkost – već pomenuti Yves Saint Laurent Cinema.

Miris je vrlo moćno sredstvo koje u deliću sekunde prizove sećanja, i koji nanovo budi hemiju. Nije pitanje prestiža, po sredi je ezoterija.

A sve je počelo davno.

Izvori navode da su još Egipćani koristili parfimisane proizvode za ulepšavanje. Egipćanke su pre oko 5,000 godina mirisnim sredstvima negovale telo, ali su parfeme koristile i kao snažne afrodizijake. O značaju mirisa u ovom periodu svedoče uputstva za spravljanje i upotrebu koja su, u vidu hijeroglifskih zapisa, do danas sačuvana u piramidama i hramovima.



Srednji vek je Evropi doneo smanjenje upotrebe parfema. Na prvom mestu jer su neke oblasti u kojima su se parfemi proizvodili pale pod vlast Arapa. Na drugom mestu zbog, u ovom periodu izuzetno i politički i kulturno jakog, uticaja Katoličke crkve koja je sa krajnjim podozrenjem gledala na upotrebu te luksuzne supstance namenjene uživanju čula.

Umetnost stvaranja i konzumiranja parfema razvio je islamski svet, pre svega Persija gde je i proizveden ružin miris. Arapi su otkrili postupak destilacije parfema i umeće su preko Francuske i Italije preneli u Evropu.



Od 14. veka ponovo je dokumentovana proizvodnja parfema u Evropi, u Mađarskoj, Italiji (Firenca). A rađanje moderne umetnosti stvaranja mirisa vezuje se za 17. 18. vek tj. stvaranje Kolonjske vode. Stvorena je 1709. godine iz ulja limuna, zatim narandže, mandarine i još nekih drugih biljaka kao mirisna voda kojoj je proizvođač u čast svog rodnog grada Kolna nazvao Kolonjska voda, na francuskom “Eau de Cologne”.

U ovom periodu centar proizvodnje postaje Gras, Provansa zahvaljujući rasprostranjenom uzgajanju lavande i drugog cveća (danas u ponudama turističkih agencija možete naći i obilazak Grasa kao mesta koje je poznato po parfemskoj veštini, internacionalnom muzeju parfema, i brojnim parfimerijama). Mirisi koji su tada proizvedeni bili su dosta delikatniji u odnosu na one iz prošlosti – javljaju se mirisi ljubičice i lavande.



Tokom 19. u početkom 20. veka povećava se broj dostupnih mirisnih nota. Pojavljuje se nota vanile, uzgajane na Madagaskaru i Komorosu tadašnjim francuskim kolonijama.

I najzad poslednja revolucija se odigrala 1921. godine kada je na scenu stupila legendarna Koko Šanel i njen Chanel 5.

Od tog trenutka, pa sve do danas, tržište i ponuda su sve bogatiji.