William Butler Yeats

Gost

The Realist

Hope that you may understand!
What can books of men that wive
In a dragon-guarded land,
paintings of the dolphin-drawn
Sea-nymphs in their pearly wagons
Do, but awake a hope to live
That had gone
With the dragons?

William Butler Yeat

**Učlanjen** : 06.12.2012

КРАЈ ВРБАКА

Ту доле крај врбака драгану ја сретох милу,
и слушах је крај врбака белоногу, врло чилу,
кад рече - ми љубав просто ко лишће расте лако;
aл' ја сам луд и зелен био и не мишљах тако.

У пољани стајао сам с драганом над реком
када плећа загрли ми ручицом белом, меком,
и рече - љубав је проста, ко трава расте лако;
aл' ја сам луд и зелен био – сад тужан бих плак'о.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Bele ptice

Kad bismo mogli biti, moja draga,
dve ptice bele povrh pene mora!
Još pre no što se meteor ugasi
nas pogađaju plami meteora;
A plamen plave zvezde Večernjače,
što nisko visi sa nebeskog kraja,
U srcu našem uvek budi, draga,
bol tuge što se od nas ne odvaja.
Tek zamor struji od krina i ruža,
tih sanjalica što ih rosa mije;
o tom ne snevaj, nit’ o meteoru
što trošni sjaj mu noćna tama pije,
nit’ o plamenu niske zvezde plave
što uz rub neba ranom zorom vene,
jer želeo bih da budemo, draga,
dve ptice bele povrh morske pene.
Jer privlači me ostrvlje bezbrojno
i uz njeg’ čari danajskoga žala
gde vreme ne bi na nas ni mislilo,
gde tuga do nas ne bi ni navraćala;
I bili bismo daleko od ruža
i pržile nas ne bi plama strele
kad bismo mogli bdeti, moja draga,
vrh morske pene k’o dve ptice bele.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Brižnost ljubavi
Neizreciva samilost živi
U srcu ljubavi: ulično vrenje
Kupaca i trgovaca, nezaustavljivi
Oblaci-putnici, zahlađenje
Koje vetar s kišom donosi njivi,
Tamni kestenjari, zlatno klenje
Potok koji juri kao miševi sivi -
Sve to ugrožava milo stvorenje.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Srcu, da se ne plaši
Smiri se, smiri srce, ti, drhtljivice tela;
Seti se mudrosti što nam je drevnost kaza:
Nek onog što se plaši vode i vatruštine
I vetra koji duva preko zvezdanih staza,
Vetar, voda i vatra preplave i učine
Nevidljivim, jer on nema udela
Sred usamljene, veličanstvene pučine.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Ljubavnik priča o ruži u svom srcu
Sve slomljene, nezgrapne stvari, predmeti
trošni, stari,
plač deteta nekog kraj puta, ta škripa
kola što smeta,
i teški korak orača što gaca po zimskoj
bari,
tvoj lik mi vređaju koji k’o ruža sred
srca mog cveta.
Jer previše je gruba uvreda ružnih stvari;
da mi je da ih sagradim sve iznova usred
leta,
da zemlja i nebo i voda – k’o zlatan
kovčeg se zari
za moj san o tvom liku koji k’o ruža sred
srca mog cveta.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Ljubavnik tuguje zbog izgubljene ljubavi
Ja imao sam drugu; u nje kosa vrana
i mirne ruke behu i obrazi beli,
pa snevah da će jednom moja stara rana
u ljubavi toj novoj moći da zaceli;
al’ u srce mi zaviri ta divna žena
i u njem sliku tvoju vide jednog dana,
pa od mene ode suzama oblivena.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Nebeske tkanine
Da imam nebeske tkanine vezene,
Zlatnim i srebrnim svetlom ispletene,
Tkanine plave i zagasite i tamne
Od noći i svetla i polutame,
Ja bih ih raširio pred tvoja stopala:
Ali siromašan sam, imam tek snove;
Raširio sam snove pred tvoja stopala;
Hodaj nežno jer hodaš po mojim snovima.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Pesnik svojoj ljubljenoj
Ja prinosim ti k’o na oltar živi
sve knjige moje nebrojenih snova,
o, bela ženo koju strast potresa
k’o plima pesak golubije sivi;
sa srcem, što je drevno k’o nebesa
gde vreme tinja al’ nikad ne gasne,
o, bela ženo nebrojenih snova,
ja prinosim ti svoje rime strasne

**Učlanjen** : 06.12.2012

Pesma zu kolevku
To se anđelska stvorenja
Nadnela iznad tvog kreveca,
Umorna od bdenja
Samrtnika koji jeca.
Na Nebu smeje se Bog
Što ti je dobro, sve bolje;
A Vlašići su radosni zbog
Božije dobre volje.
Da te poljubim želim;
I već se mirim, rođeni
Da ćeš, u godinama zrelim,
Nedostajati meni.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Tuga ljubavi
Ta svađa vrabaca tamo ispod krova,
pun mesečev obruč, nebo zvezda noćno
i brujanje glasno veselih listova
prikrili su zemlje jecanje nemoćno.
I onda ti dođe, setnih usana rujnih,
i dođoše s tobom suze celog sveta,
i s njima svi jadi lađa mu olujnih,
i s njima svi jadi bezbrojnih mu leta.
Sad kroz rat vrabaca tamo ispod krova
i kroz bele zvezde, mlečno nebo noćno,
i pojanje glasno nemirnih listova,
Prolama se zemlje jecanje nemoćno.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Zora
Da sam neuk poput zore
Koja gleda sa visine
Tu kraljicu staru što meri dvore
Iglom broša sa haljine,
Uvele što gledaju
S besprekornog Vavilona
Bezbrižnih planeta putanju
I zvezde kad dođe luna,
Pa crtaju, računaju;
Da sam neuk poput zore
što samo stoji i ljulja karuce,
Stoji blistava nad oblačnim konjima;
Da sam – jer sav je nauk bezvredan –
Poput te zore neuk i obestan.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Žensko srce
O, šta će meni soba pusta
sto molitve je puna bila;
on pozva me sred mraka gusta;
na grudi sam mu grudi svila.
O, šta će meni dom moj sretni,
ni briga majke mi ne treba;
od mojih vlasi krov će cvetni
od olujnog nas skriti neba.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Zensko srce

O, sta ce meni soba pusta
sto molitve je puna bila;
on pozva me sred mraka gusta;
na grudi sam mu grudi svila.

O, sta ce meni dom moj sretni,
ni briga majke mi ne treba;
od mojih vlasi krov ce cvetni
od olujnog nas skriti neba.

**Učlanjen** : 06.12.2012

***

Kome se prisnilo da lepota prolazi poput sna?
Zbog tuzne gordosti
Koja sja sa rujne usne,
Tuzne sto nova cuda vise ne zbivaju se
Troja isceze u posmrtnom sjaju sva,
I izgibose sinovi Ushne.

Mi prolazimo,kopni utrudjen svet;i ko sene
Duse lebde i povlace se:to je rik
Blede zimske bujice.Tik
Ispod kratkovekih zvezda,nebeske pene,
Nadtrajava samotni lik.

Poklonite se arhandjeli,gde se koji nalazi:
Pre vas i pre nego sto zakucase srca mnoga,
Umorna i blaga,ona postoja uz presto Boga,
I bog tad stvori svet,da bi po zelenoj stazi
Gazila njena noga

**Učlanjen** : 06.12.2012

Lišće pada

Stigla je jesen do lišća zaljubljenog u nas
i do miševa gde je žito požnjeveno;
Požutelo je lišće jasena tu iznad nas
a i šumskih jagoda lišće prokvašeno.

Čas ljubavi koja vene stigao je i do nas,
i naša setna duša umorna je, svela;
Sad rastajmo se, pre neg' doba strasti
zaboravi nas,
Sa poljupcem i suzom vrh tvog setnog
čela.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Za Anne Gregory

Nikad neće mladić neki,
U očaj dok ga baca
Boje meda bedem meki
Što pada ti niz rame,
Voljet te zbog tebe same,
A ne tvoje žute prame.

Ja mogu, ako mi se sviđa,
Obojit kosu bilo kako,
Da bude crna, smeđa, riđa,
Očajni mladići da me
Vole radi mene same,
A ne moje žute prame.

Sinoć baš iznašao je
Neki religiozni starac,
Da spis za dokaz našao je,
Da samo Bog bi mogo, draga
Voljet te zbog tebe same,
A ne tvoje žute prame.

**Učlanjen** : 06.12.2012

PJESMA SRETNOG PASTIRA
The Song ofthe Happy Shepherd

Šume Arkadije su poharane,
I mrtva starinska radost je njena;
Nesta svijet gojen od snovite hrane;
Istina, sad igračka obojena,
Još vrti glavu naspram carstva sjena;
O bolna djeco, pod suncem što šija,
Od stvari što ih rastočiše mijene
U mučnom plesu gdje nas prošlost vija,
Dok Kronos tužne napjeve izvija,
Riječi su samo to što ima cijene.
A gdje su sada ratujući kralji,
Rugači svijeta? —
I u Križa znaku
Vladari koji ratove potiču?
Prazne su riječi njihova slava,
Dok s mukom teškom izgovara svaku
Mucav školarac ponavljajuć' priču:
Mrtvi su sada pradavni nam kralji.
I zemlja sama tek bi mogla biti
Plamna riječ, što se naglo može čuti,
Gdje zvoni od nje prostor jekoviti,
Kad beskonačni san časkom pomuti.

Ni slavna djela ne časte se dična, Niti
već ima takva kova ljudi; Nitko žarkom
željom istinu ne žudi, Nit' su tlapnje
hrana neobična Novim snima, nit' istine
ima Spašene u srcu. Traži, sada,
Zvjezdolovac nema znanja prava, Što
pogled ne diže od optičkih sprava,
Slijedeći trag zvijezde koja pada — Ti
žudi, jer u tom' istina prebiva, A ne bjehu
riječi — već zvjezdani otrov Od čega se
srca raskoliše živa, I istini ljudskoj
izatkaše pokrov. Idi i sakupi kraj
šumnoga mora Zavojite školjke, gdje su
glasi skriti, Priču im ispričaj usred
razgovora, One će te potom same utješiti,
Melodijom blagom, ponavljajuć riječi,
Dok u njima tvoje još bude gorčine,
O tome da nesta samilost što liječi,
1 biserno bratstvo kako mre i gine;
Jer jedino riječi jesu dobre svima:
Pjevaj, u riječima trag istine ima.
Meni valja poći: do tihoga stana Gdje se
sunovrati i ljiljani njišu, Fauna ću tamo
razveselit' bijedna Ispod pokrivača
položena leđna, Pjesmu prije zore pjevat'
mu najtišu. Još ga oči pamte živa,
razdragana, Sanjati ga znadem kako gazi
Po tratini rosnoj poput duha I pjesma ga
pecne posred sluha — O zemlji kad
bješe mlada i u snazi:

Ali jao'Ona i ne sanja više; ti
pođu pazi! Sa obronku usni
slijepim makovima:
Sanjaj, sanjaj, ima istine u snima.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Točak - William Butler Yeats
Svu zimu proljeće nam zaziva volja,
U proljeće čežnja nam ljetna žega,
A kad se plodom napune polja
Kažemo da zima bolja je od svega;
A onda ništa dobro nije
Žudimo opet za proljetnim dobom –
Jer ono zbog čeg' krv nam vrije
Ništa je drugo do čežnja za grobom.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Mladost i starost - William Butler Yeats
Mnogo bjesnih dok bijah mlad,
Svijet me tjerao pa takav postah,
A on laskavim jezikom sad
Otprema zadnjeg gosta.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Među Vrbama
Tu dole kraj vrbaka
ja draganu sretoh milu,
tu slušah je kraj vrbaka,
belonogu i čilu,
kad reče: ljubav je prosta -
k'o lišće raste lako;
Al' ja sam lud, zelen, bio,
i sam ne mišljah tako.

U poljani ja sam staj'o
sa draganom nad rekom
kad pleća mi obujmi ručicom
belom i mekom,
pa reče: ljubav je prosta -
k'o trava raste lako;
Al' ja sam lud, zelen bio;
Sad tužan ja bih plak'o.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Lišće Pada
Stigla je jesen do lišća zaljubljenog u nas
i do miševa gde je žito požnjeveno;
Požutelo je lišće jasena tu iznad nas
a i šumskih jagoda lišće prokvašeno.

Čas ljubavi koja vene stigao je i do nas,
i naša setna duša umorna je, svela;
Sad rastajmo se,
pre neg' doba strasti zaboravi nas,
sa poljupcem i suzom vrh tvog setnog čela.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Izgubljena Ljubav
Ja imao sam drugu; U nje kosa vrana
i mirne ruke behu i obrazi beli,
pa snevah da će jednom moja stara rana
u ljubavi toj novoj moći da zaceli;

Al' u srce mi zaviri ta divna žena
i u njem sliku tvoju vide jednog dana,
pa od mene ode suzama oblivena.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Bele Ptice
Voleo bih da smo draga, bele ptice iznad mora!
Nas zamara čak i blesak ugašenog meteora;
U srcima našim zvezda na obzoru sinje noći
budi draga bol i tugu, koji nikad neće proći.

Zamorni su ti snevači, ljiljani i ruže krasne,
ah, ne sanjaj, draga moja, meteor što brzo zgasne,
niti blesak plave zvezde u večernjij prvoj rosi:
Voleo bih da smo ptice koje morska pena nosi!

Snim ostrvlje, Danaansko, naš zavičaj valoviti
gde nas tuga i prolaznozst nikad neće pohoditi;
Ljiljan, ruža, i gnev i bol nestali bi za čas tili
kada bi smo bele ptice iznad morske pene bili.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Srcu Da Se Ne Plaši
Smiri se, smiri srce,
ti, drhtljivice tela;
Seti se mudrosti
što nam je drevnost kaza:
Nek onog što se plaši
vode i vatruštine
i vetra koji duva
preko zvezdanih staza,
vetar, voda i vatra
preplave i učine
nevidljivim,
jer on nema udela
sred usamljene,
veličanstvene pučine.

» Gerard Butler
» William Etty
» William Oxer
» William Blake
» William Saroyan