Da, opasnosti! Mnogi ljudi misle da su sveži sokovi dobri u svim količinama i bezopasni. Međutim, to nije tako. Isti sok može pomoći jednoj osobi, a naštetiti drugoj.



Ne biste trebali precenjivati lekovitu moć sokova. Pre svega, to su namirnice. Njihov uticaj nije lekovit. Ne možete lečiti bolest terapijom sokom, možete samo pomoći vašem organizmu.

Sveži sokovi su loš izbor kod nekih bolesti. Dakle, ako imate peptički ulkus, gastritis ili pankreatitis ne smete piti sok od limuna, narandže, jabuke, ribizle ili brusnice. Oni sadrže mnoge organske spojeve, koji povećavaju kiselost želuca, što može izazvati žgaravicu i bol.

Konzumaciju soka od grožđa treba ograničiti ako imate dijabetes. Ona sadrži previše glukoze i kalorija. Takođe, nije poželjno piti previše soka od grožđa, ako imate sindrom iritabilnog kolona.

Zapamtite, mnogi sveži sokovi imaju laksativna svojstva. Dakle, ako patite od dijareje, trebali biste ih razrediti sa vodom i piti malo po malo.

Kako bi dobili potrebne vitamine, ne morate piti litre soka na dan. Takvi eksperimenti mogu samo oštetiti organizam. Razumna količina je od nekoliko kašika do 3 čaše dnevno, zavisno od vrste soka.

Postoji mišljenje da sok ne treba pripremati uz pomoć električnih sokovnika, jer se vitamini uništavaju u kontaktu s metalom. To je delomično tačno. Ako pripremite sok koristeći bakinu metodu, rende i gaze, gubitak vitamina je još uvek neizbežan.

Sveži sokovi od voća i povrća se nadopunjuju na odličan način. Voćni sokovi su bogatiji šećerima i vitaminima, a sokovi od povrća mineralnim solima.

Bolje je piti sokove 30 do 40 minuta pre obroka ili tokom pauze između obroka. Ako pijete sokove od slatkog voća posle ručka, može povećati fermentaciju u crevima i stomaku, te izazvati nadutost.

Morate piti sveže sokove odmah nakon što ih pripremite. Čak i kratkoročno držanje u frižideru smanjuje lekovite vrednost soka, iako njegov ukus može ostati isti.