Bilja Krstić




Biljana „Bilja“ Krstić (Niš, 9. novembar 1955) je srpska muzičarka.

Biografija

Rođena u Nišu, 9. novembra 1955. godine, gde je i završila osnovno i srednje muzičko obrazovanje
u MŠ “Dr Vojislav Vučković”. U Beogradu upisala i završila Fakultet muzičke umetnosti.
Na domaćoj pop sceni Bilja Krstić je prisutna dugi niz godina. Posle grupa "Suncokret" i "Rani mraz"
započinje solo karijeru i izdaje tri albuma pop orijentacije.
Uporedo sa karijerom pop pevačice Biljana sledi svoje najdublje afinitete i više godina strpljivo prikuplja
autentične audio i notne zapise izvorne muzike. To su uglavnom retko izvođene a većinom i neobjavljene
muzike teme sa Kosova, južne Srbije, Timočke Krajine, Makedonije, Rumunije, Bugarske i Mađarske.
Rezultat ovog rada su kompakt-diskovi "Bistrik" i "Zapisi", koji su nastali kao fuzija tradicionalne muzike
i savremenog aranžerskog postupka. Tokom 2003. godine Bilja i Bistrik su radili na muzici za film Zona
Zamfirova. Sa svojim kolegama sa FMU-a 2001. godine osniva orkestar Bistrik i postiže velike uspehe
u svetu i u Srbiji.
Treći CD – pod nazivom Tarpoš, koji se pojavio na evropskom tržištu 23. marta 2007 u izdanju nemačke
izdavačke kuće Intuition – Schott music kod nas je objavljen u izdanju PGP-RTS.

Diskografija

Bilja Krstić:

Prevari večeras svoje društvo sa mnom (1983)
Iz unutrašnjeg džepa (1985)
Loptom do zvezda (1990)
Bilja (1994)

Bilja Krstić i Bistrik Orkestar:

Bistrik (2001)
Zapisi (2003)
Tarpoš (2006)

wikipedija



Možda će noć odneti brige
Prizvuk sete u očima tvojim
Na kraju ovog napornog dana
Zatvori oči i daj mi ruke

Najepše snove na svetu sanjaj
Sanjaj da letiš da imas krila
Dok noć na nebu lagano plovi
Sanjaj biću kraj tebe

Opusti telo odmori misli
Budi spremna da toneš u snove
Jer noć je vreme za savet i odmor
Zatvori oči i daj mi ruke

Biljana Krstić: Muzikom protiv mržnje


Sa Biljanom Krstić smo "probistrili" proteklu nedelju u ovim, po mnogima, mutnim
i smutnim vremenima.





Biljana Krstić i njen „Bistrik“. Pozivamo je da „probistrimo“ proteklu nedelju
u ovim, po mnogima, mutnim i smutnim vremenima. Upravo se sa svojim bendom
vratila iz Kanade i sletela u naše maglovito jutro.


* Samo ime vašeg sastava odstupa od naše nevesele svakodnevice.
Šta znači slušati „Bistrik“?

- To je kao popiti žedan čašu bistre vode i zagrliti svoju dušu, a Srbiju sa čitavim svetom.

* Sačekala vas je vest da je u Novom Pazaru otkazan koncert
grupe Bore Đorđevića?

- Nikad nisam razumela mržnju, i to mi je strano. I muzikom se treba boriti protiv
mržnje i nikako je ne mešati u bilo kakve političke obračune.

* „Riblja čorba“ je nekim tamošnjim zvaničnicima, ipak, poslužila
za lov u mutnom.

- Nažalost, politika je ušla u svaki deo našeg života, tako da ni muzika nije
pošteđena. Ali, opet kažem, mnogo toga pozitivnog može da se uradi muzikom,
a ne da se ona zloupotrebljava.

* Vi se godinama vašom etno-muzikom borite za očuvanje
tradicije svog naroda?

- Narod se prepoznaje po svojoj tradiciji, jeziku, običajima, muzici... Muzika je
vibracija i genetski kod jednog naroda. Posebno mi je drago što sam u prilici da našu
tradicionalnu muziku prenesem ne samo ovde kod nas, već i svuda po svetu. Tako
su nedavno Indonežani na perfektnom srpskom pevali: „Oj, Moravo, moje selo ravno“.

* Nedavno je izašla i knjiga o vama i „Bistriku“.
Kako je to biti etno-diva?

- Jao, to ne znam, ne osećam se kao etno-diva. Ali je divan osećaj da živite sa onim
što je vaš najlepši deo, a to je muzika.

* Šta vam je još osim muzike obeležilo proteklu nedelju?

- Konačno sam uspela odlično da se organizujem, što mi svih ovih proteklih godina nije
polazilo za rukom. Sada dosta vremena provodim sa svojom decom, Milicom i Lenkom,
a posebno mi zadovoljstvo čini unuka Noa. Uživam u šetnjama sa njom.



novosti.rs