Robert Šuman je rođen 8. juna 1810. godine u Cvikau, a umro 29. jula 1856. u Bonu.
Bio je istaknuti nemački kompozitor i pripadao je romantičarskom pokretu u muzici.

Počeci

Odrastao je u skromnoj, ali učenoj buržoaskoj porodici; otac mu je bio pisac i od njega je nasledio ljubav prema književnosti, a od majke sklonost ka muzici. Šuman je rođen u vreme cvetanja muzike, onda kada se rodila prva generacija romantičarskih kompozitora kao što su: Hektor Berlioz, Frederik Šopen, Franc List, Ričard Vagner i Đuzepe Verdi. Iako je pokazivao veliku ljubav i nadarenost, majka ga je poslala u Lajpcig da studira prava, jer je ostala udovica. Našavši se u gradu koji ne voli i učeći ono što ga ne zanima, Robert je zapostavio studije i posećivao salone i udruženja muzičara. Tako je upoznao istaknutog profesora i pijanistu Ričarda Vika pod čijim će nadzorom graditi karijeru. Ubrzo, Šuman putuje u Frankfurt, Švajcarsku i Italiju gde sluša izvođenje Nikola Paganinija što je pokrenulo u njemu još veću strast za muzikom.

Prvi neuspeh

Šuman je pod nadzorom Vika počeo da uči da svira na klaviru, sa ambicijom da postane virtuoz. I njegove prve kompozicije su bile za klavir.
Ali, njegov napredak je bio spor. Izumeo je spravu za istezanje prstiju i to je prouzrokovalo paralizu desne ruke. Morao je da se pomiri sa tim da više neće moći da svira. Zapao je u depresiju koja se dodatno pogoršala pojavom epidemije kolere koja je tada harala Nemačkom. Godina 1833. je za Šopena bila nesrećna; gubi razum i sledi pokušaj ubistva.

Oporavak

Izašavši iz krize koja ga je umalo koštala života, nastavio je da piše. Postao je muzički kritičar i urednik lista Novi časopis za muziku, u kojem otpočinje rat protiv obožavalaca Rosinija – filistina koji su zastupali retrogardne i klasične ideje u muzici.

Šuman se 1835. zaljubljuje u ćerku profesora Vika, Klaru, izvrsnu pijanistkinju. U ovo doba stvara jedno od svojih najvećih dela, Karneval, u kome je jedna od junakinja Klara. Kada je Vik čuo da njih dvoje planiraju brak, oštro se usprotivio jer se plašio da je Klara zapustiti svoju karijeru. Period koji je nastupio je za Šumana bio težak, suman2ali on tada stvara najbolja dela: Fantazija, Krajslerijana, Sonata u fa duru. Tri godine su Robert i Klara bili razdvojeni da bi napokon 12. septembra 1840. godine ozvaničili svoju vezu. U ovo vreme Šuman se sprijateljuje sa Listom i Šopenom, divi se muzici Mendelsona i Baha i sve to će uticati na njegovo dalje stvaralaštvo.

Kompozitorska karijera

Godina 1840. predstavlja početak nove faze u Šumanovom stvaranju. Uspeo je da objedini svoje dve velike ljubavi, prema književnosti i prema muzici. Komponovao je za dela Hajnea, Rukrerta, Getea. Prvo dete mu se rodilo 1841. godine i Šuman tada počinje da piše prva simfonijska dela; Prolećna simfonija i takođe Fantazija za klavir i orkestar koja će 4 godine kasnije biti upotpunjena i postaće Koncert za klavir.



Slom

Februara 1854. godine, Šumanove nervne krize su postale svakodnevica. Bez prestanka čuje notu ‘la’, ima halucinacije i poteškoće u govoru. Potpuno ludilo je svakim danom postajalo sve izvesnije. Jednom se po kiši šetao ulicama u kućnim papučama, otišao do mosta i bacio se u Rajnu. Međutim, spasen je i odveden u psihijatrijsku bolnicu blizu Bona, gde je i završio svoj život.

............



Motiv sa litografije koji je upotrebljen za novčanicu od 100 nemačkih maraka


Robert Šuman najpre je želeo da Klara odustane od nastupa na koncertima i da se posveti porodici. Ali ona je svoj prvi koncert nakon sklapanja braka održala već u jesen iste godine. Jednom je zapisala: „Neću da odustanem od umetničkog rada, jer bih čitavog života to sebi prebacivala.“
U senci supruge
Klara je u to vreme bila međunarodno priznata pijanistkinja, a Robert gotovo nepoznat kompozitor. Pa ipak su se supružnici složili da njegovo komponovanje stave ispred njenih nastupa. Robertu je bila potrebna tišina i Klara je morala da smanji svoje vežbanje na minimum. Želela je „da se Robert potpuno preda muzici i da nijedna briga ne remeti njegovo umetničko stvaralaštvo“.
Ali uskoro je brak počeo da se klima zbog finansijskih problema. Bio je to razlog za povratak Klare Šuman u koncerne sale. Uprkos deset trudnoća tokom 14 godina braka, nastupila je najmanje 139 puta, kako po Nemačkoj, tako i u Rusiji, Holandiji i naravno u Beču.
Bračni par je često putovao zajedno, iako Robert nije podnosio to što je u senci svoje žene. Ali ona je zato na koncertima izvodila i njegova dela, i na taj način od njega stvorila u svetski poznatog kompozitora. Brak je u svakom slučaju bio plodonosan za njihovo umetničko stvaralaštvo.





Robert i Klara Šuman
.............

..............

Pijanistkinja u crnini


Klarin polubrat Voldemar Bargil, koji je posetio bračni par u avgustu 1852, bio je svedok Robertove bolesti. Klara ju je teško podnosila. Bargil je pričao da je imao osećaj „kao da su Robert i Klara jedno biće, jedan organizam; da sve što se dešava Robertu boli i Klaru“.
Robert Šuman je još od mladosti bolovao od depresije i čestih promena raspoloženja. Danas bi možda kod njega bio dijagnostifikovan bipolarni poremećaj. Srećne faze su još od prvih godina braka – najpre u Lajpcigu, a potom u Drezdenu i Diseldorfu – stalno bile prekidane nervnim slomovima i fazama u kojima je izbijala bolest.
Prilikom pokušaja samoubistva, baš u vreme karnevala 1854, Robert Šuman se, nošen halucinacijama, bacio u Rajnu. Spasili su ga ribari i smešten je u kliniku za nervne bolesti u Endenihu pored Bona. Supruga je smela da ga poseti tek dva dana pred smrt. Umro je 29. jula 1856.
Klara Šuman i Johanes Brams
U vreme Robertove smrti Klara je imala 37 godina. Nikada više nakon Robertove smrti nije prestala da nastupa u crnini. Decu je smestila u internate, kod prijatelja i familije, i krenula na turneje. Od 1863. do 1873. samo u Engleskoj je nastupala 19 puta.





Klara Šuman sa decom (1855): Ludvig, Mari, Feliks, Elize, Ferdinand, Ojgeni


Klara je bila velika podrška i Johanesu Bramsu. On je upoznao bračni par Šuman godinu dana pred Robertovu smrt. Tada je imao 20 godina. Između njega i poznate pijanistkinje rodila se velika ljubav, ali su oni, zbog tračeva, odlučili da unište svoju prepisku – ostala su samo pisma u kojima se Klara pojavljuje kao Bramsova najbolja savetnica koja mu pruža fascinantan uvid u svet komponovanja.

Stroga profesorka

Nakon godina provedenih u Baden-Badenu i Berlinu, Klara Šuman postaje prva profesorka klavira na Konzervatorijumu u Frankfurtu. Njeni učenici su joj zbog strogosti dali nadimak „Aleja suza“. Bila je poznata po svojim razornim kritikama.

Ćerke su joj bile velika podrška, ali sa sinovima nije imala sreće: jedan je bio mentalno poremećen, drugi je bolovao od šizofrenije, a treći je bio ovisnik od opijuma.

Kao najznačajnija pijanistkinja 19. veka, Klara Šuman dala je veliki doprinos stvaranju modernog klavirskog repertoara. Bila je glavni izdavač kompletnog stvaralačkog opusa svoga muža Roberta Šumana i adaptirala je za klavir kompozicije koje joj je on posvetio. Nakon njegove smrti samo se jednim nije bavila: komponovanjem.

dw