"Redford je samo još jedan od mnogih plavokosih kalifornijskih momaka. Baci štap u Malibuu i pogodićeš šest takvih..." Malo teže, jer retko ko poseduje takvu kombinaciju šarma, intelekta, talenta i dobrog izgleda.



Kako je krenuo, mogli bismo pomisliti da se u svima nama krije po jedan Redford. Bio je nestašan klinac, koji 1955. godine završava srednju školu (iste godine mu umire i majka) i pomoću sportske stipendije (bezbol) upisuje Univerzitet Kolorada. Isti nije uspeo da završi, jer mu je zbog pozamašne količine alkohola u krvi praćenje nastave bilo otežano, pa tako 1957. odustaje od studija i sledećih godinu dana provodi u Evropi, baveći se slikarstvom.



Kasnih pedesetih i početkom šezdesetih počinje da se pojavljuje u brojnim televizijskim serijama, poput "The Twilight Zone", "Maverick", "Naked City" i drugih. Posebno hvaljen bio je njegov nastup u "The Voice of Charlie Pont" 1962. godine, koji mu je doneo prvu nominaciju za Emmy. Malom ulogom u predstavi "Tall Story" 1959. započinje svoju brodvejsku karijeru, da bi najveći pozorišni uspeh doživeo igrajući lik konzervativnog muža Elizabeth Ashley u predstavi "Barefoot in the Park" Neila Simona 1963.

Redford debi na velikom platnu dogodio se 1962. godine, kada se zajedno sa Sydneyem Pollackom i Tomom Skerrittom pojavljuje u antiratnom filmu "War Hunt", a njegova uspešna brodvejska karijera omogućila mu je značajnije uloge u većim filmskim projektima. Mogao je i da bira angažmane, pa tako odbija ulogu u filmu koji je proslavio Dustina Hoffmana - "Diplomac", uz komentar: "Nikada nisam izgledao kao dvadesetjednogodišnji student koji nikada nije imao seks". Radije se poistovetio s likom buntovnog kauboja, pa zajedno sa Paulom Newmanom odrađuje odličan posao u "Butch Cassidy and the Sundance Kid" 1969. Ta je uloga zacementirala njegov filmski imidž inteligentnog, pouzdanog i ponekad prepotentnog pozitivca.



Godina 1973. bila je vrlo važna za Redfordovu karijeru. Te godine snima "The Way We Were" s Barbarom Streisand i "Žaoku" s Paulom Newmanom, za koji kaže da je jedini film kojim je potpuno zadovoljan po pitanju sopstvenog nastupa. Ove uloge lansirale su ga u sam vrh glumačke elite, pa je sledećih nekoliko godina bio broj jedan što se tiče izbora glumaca u Holivudu.

Rediteljski debi ostvaruje filmom "Ordinary People", koji mu 1981. donosi Zlatni globus i Oskara za najboljeg režisera. Na svoj sledeći rediteljski angažman čeka punih osam godina, a u međuvremenu prihvata uloge u brojnim filmovima, među kojima svakako treba izdvojiti oskarovca "Moja Afrika" iz 1985. Godine 1988. režira "The Milagro Beanfield War", a kritičarima i publici se posebno dopao radeći na filmu "A River Runs Through It" 1992, sa Bradom Pittom u glavnoj ulozi, i "Quiz Show" dve godine kasnije, za čiju je režiju ponovo nominovan za Oskara.

Devedesete nije proveo samo iza kamere, već je i glumio u filmovima "Incident Proposal", "Up Close and Personal", "The Horse Whisperer". Nakon 2000. godine Redford se sve ređe viđa na velikom platnu, što je i razumljivo - čovek ipak ima već pozamašan broj godina, a i nije da mu baš fali love. Režirao je i glumio u nekoliko filmova, a čak je napravio i jedan dokumentarac u stilu Davida Attenbrougha – "Sacred Planet".

Kalifornijski "zlatni momak" oduvek je bio zainteresovan za snimanje i distribuciju filmova nezavisnih autora, pa tako 1981. u Park Sitiju, u srcu Jute, osniva Sundance Institute. Ta neprofitna organizacija pokrenula je raznovrsne radionice i filmski festival, koji je prerastao u jedan od najuticajnih festivala nezavisnog filma u svetu. Redford je takođe obezbedio konstantno medijsko prisustvo za svoje "štićenike" time što je 1995. potpisao ugovor sa TV stanicom Showtime, koja se obavezala na 24-časovno emitovanje nezavisnih filmova na jednom od svojih kanala.

Robert Redford je zaista filmska legenda. Kolege o njemu imaju samo reči hvale, uz komenatare da pri svakoj saradnji u njima budi motivaciju i želju da daju sve od sebe.

Nije nevažno ni to da je nebrojeno puta bio biran za najlepšeg/najseksepilnijeg muškarca u svetu filma. Danas živi na svom ranču u Juti i malo teže mu pada činjenica da je svakim danom sve stariji, pa se čak nekoliko puta podvrgao operacijama zatezanja lica i još koječega.

filmski.rs

Veliki Gatsby
The Great Gatsby (1974.)

Paramount Pictures / Blitz film i video
144' drama, romansa

Režija:           Jack Clayton

Uloge: Robert Redford, Mia Farrow, Bruce Dern, Karen Black, Scott Wilson

Scenario:        Francis Ford Coppola

Producent/i:   David Merrick, Hank Moonjean

Zemlja:          SAD



Adaptacija klasika F. Scotta Fitzgeralda priča je o mladom bogatašu kojeg muče ljubavni problemi.

Prije nešto više od tri desetljeća snimljena je treća adaptacija poznate novele F. Scotta Fizgeralda iz 1925. godine. Scenarij ove, druge po redu filmske adaptacije potpisuje Francis Ford Coppola koji se trudio ostati vjeran izvorniku.

Radnja filma smještena je u New York, točnije na Long Island dvadesetih godina prošlog stoljeća. U centru zbivanja je milijunaš Jay Gatsby (Robert Redford) koji novcem kupuje ulaznicu u visoko društvo. Više od svega želi povratiti izgubljenu ljubav Daisy Buchanan (Mia Farrow), sada u udatu za dobro potkoženog starijeg gospodina(Bruce Dern).

Priča je prezentirana iz perspektive Gatsbyjevog najboljeg prijatelja Nicka Carrawaya (Sam Waterston) kojem je pripala uloga naratora.

 

Žaoka

The Sting (1073.)

Universal Pictures / Blitz film i video
127' komedija, krimi, drama

Režija:           George Roy Hill

Uloge: Robert Redford, Paul Newman, Robert Shaw, Charles Durning, Ray Walston

Scenario:        David S. Ward

Producent/i:   Tony Bill, Julia Phillips, Michael Phillips

Zemlja:          SAD



Što kažete na Paula Newmana i Roberta Redforda u jednoj od najpoznatijih krimi komedija stare škole?



Mladi Johnny Hooker (Robert Redford) je sitni kriminalac koji tek uči zanat prakticirajući sitne pljačke, sve pod nadzorom mentora Luthera. U jednom od takvih sitnih prepada opljačkaju čovjeka za kojeg se ispostavlja da je kurir velikog bossa Doylea Lonnengana (Robert Shaw) kojem se to nimalo neće svidjeti.

Hookera pritišće korumpirani policajac prijeteći da će ga izručiti Lonnenganu ukoliko mu ne plati. Uspjeva se izvući, no ne dovoljno brzo da bi upozorio Luthera koji plaća životom. Shrvan, osvete željan Johnny odlazi kod Lutherovog prijatelja i nekad velikog pljačkaša Henryja Gondorfa (Paul Newman) s kojim okuplja ekipu spremnu za osvetu odnosno veliku pljačku Lonnenganove gotovine.

Duo Redford - Newman, koji će vrlo brzo opet suzrađivati na 'Butch Cassidy and Sundance Kidu', zaista nosi ovu krimi komediju. Kemija između glavnih junaka potpomognuta ništa lošijim sporednim glumcima poput Roberta Shawa, Charlesa Durninga i Raya Walstona uz bezbroj humorističnih scena i neprestane akcije garancija su dobre zabave. 'Žalac' je nominiran za čak 10 Oscara 1973. godine.

i.k.

Buč Kesidi i Sandens Kid
Butch Cassidy and the Sundance Kid (1969.) 


20th Century Fox 110'
avantura, komedija, vestern 
Režija:           George Roy Hill 
Uloge: Paul Newman, Robert Redford, Katharine Ross, Strother Martin, Henry Jones, Jeff Corey, Cloris Leachman, Ted Cassidy, Kenneth Mars



Priča o poslednjim velikim razbojnicima Divljeg zapada, koji su sa svojom bandom žarili i palili pljačkajući sve što im se našlo na putu.

Reditelj George Roy Hill je inspiraciju za svoj film potražio u legendarnom dvojcu odmetnika, poznatih kao poslednji veliki pljačkaši Divljeg zapada. Iako se smatralo da su poginuli u obračunu s vojnicima u Boliviji 1908, osamdesetih godina, nakon smrti Butchove sestre, pronađeni su dokumenti koji dokazuju da su se obojica vratila u SAD i živela mirnim životom. Tome u prilog govori i DNK analiza ubijenih 1908.

Njihova specijalnost bila je pljačka banaka i vozova. Butch je bio mozak operacija, dok je Sundance bio čovek od akcije. Divlji zapad se, međutim, ubrzano menja, pa na scenu stupaju neki novi ljudi, između ostalih i oni s prave strane zakona koji odlučuju da se obračunaju sa pljačkašima. Hole in the Wall banda naći će se u begu, a neće im pomoći ni sukobi unutar grupe.

Uloga Butcha Cassidyja pripala je Paulu Newmanu, dok je u cipele Sundance Kida uskočio Robert Redford. On je nakon snimanja posetio mesto u Juti u kojem je njegov lik po prvi put dospeo u zatvor i kupio tu veliki ranč. Tamo se nastanio i kasnije osnovao danas priznati festival nezavisnog filma.

 

Robert Redford: Glumac koji je nadrastao Holivud

R. RADOSAVLjEVIĆ/novosti.rs

Dobitnik je prestižne nagrade "Čaplin". Prošao je put od plavokosog zavodnika do intelektualca sa integritetom i borca za ljudska prava



NA listu laureata prestižne nagrade za životno delo "Čaplin", koju dodeljuje Filmsko društvo Linkoln centra, i koja pored doprinosa američkoj kinematografiji podrazumeva i angažman umetnika, ove godine upisuje se holivudski glumac, reditelj i producent Robert Redford.


Priznanje koje nosi ime legendarnog komičara (prvi laureat 1972. bio je upravo Čarli Čaplin), Redfordu je dodeljeno zbog nemerljivog uticaja na filmsku umetnost, a pre svega kao osnivaču najvećeg svetskog festivala nezavisnog filma "Sandens" i borcu za ljudska prava. Treća nagrada za životno delo koju slavni glumac i reditelj dobija u karijeri - 2002. dobio je počasnog Oskara, a pre toga nagradu "Sesil B. Demil", biće mu uručena na svečanoj ceremoniji u Njujorku aprila iduće godine, i ona Redforda apsolutno definiše među one umetničke i intelektualne ličnosti koje su po mnogo čemu nadrasle Holivud i samu kinematografiju.

Početak njegovog puta ka ovom visokom mestu nije, međutim, bio tako obećavajući - želeo je da bude slikar, i to kada je 1955. izgubio stipendiju kao bejzbol igrač na Univezitetu u Koloradu, i upisao studije slikarstva na Institutu u Bruklinu. Tada je paralelno išao i na časove pozorišnog dizajna na Američkoj akademiji dramskih umetnosti u Njujorku, ali je 1957. odustao i od tih studija. Karijeru glumca započeo je 1959, kada je debitovao na Brodveju jednom malom ulogom, a zbog izgleda koji je na svaku Amerikanku delovao kao "milion dolara" - plave kose, krupnih očiju i očaravajućeg osmeha, počeo je da se pojavljuje u nekoliko televizijskih serija.

NAJPRIVLAČNIJI DEDA
UPRKOS brojnim ljubavnim aferama o kojima su pisali holivudski mediji, Redford je sa svojom ženom Lolom van Vagenen, sa kojom je dobio četvoro dece - sinove Šona, Dejvida Džejmsa i Skota (on je preminuo kao dečak), i ćerku Ejmi, bio u braku od 1958. do 1985. godine. Posle razvoda dugo godina bio je u vezi sa brazilskom glumicom Sonjom Bragom, producentkinjom Kejti O'Rir, a danas živi sa nemačkom slikarkom Sibil Zargas. Kako kaže najprivlačniji holivudski deda, sada ga čine srećnim njegovo petoro unučadi.

Redford se prvi put pojavio na filmu 1962, zajedno sa Sidnijem Polakom i Tomom Skeritom, u drami Njar Hunt, koja je govorila o poslednjim danima Korejskog rata. Tri godine kasnije došao je film "Sve o Dejzi Kalver", u kom je igrao filmsku zvezdu, biseksualca, a partnerka mu je bila Natali Vud. Bili su zajedno i 1966. u filmu Sidnija Polaka "Prokleti posed", u kom je Redford opet igrao njenog ljubavnika, a Natali Vud bila je i njegova prva romansa u Holivudu. Iste godine prvi put je snimao i sa Džejn Fondom, koja će profesionalno postati jedna od njegovih omiljenih partnerki - posle "Potere bez milosti" Artura Pena gde je igrao begunca, došla su ostvarenja "Bosi u parku" i Polakov "Električni konjanik".

Krajem sedamdesetih, Redford se polako već pozicionirao kao zvezda i zavodnik, ali je, kako je kasnije sam izjavljivao, bio "zabrinut zbog svog imidža muške plavokose starlete". Zbog toga je odbio uloge u "Ko se boji Virdžinije Vulf" i u "Diplomcu", ali je prihvatio da igra Sandens Kida u filmu koji će ostati jedan od najvećih hitova svetske kinematografije - "Buč Kasidi i Sandens Kid" Džordža Roja Hila iz 1969, u kom mu je partner bio Pol Njumen, učvrstio ga je kao novog holivudskog stara, a njegov filmski i privatni imidž definitivno je stavio u okvir darovitog, inteligentnog, pouzdanog, ponekad ciničnog i dobrog čoveka.

Hilov vestern "Buč Kasidi i Sandens Kid" dobio je devet nagrada BAFTA i inkasirao je stotine miliona dolara u bioskopima širom sveta, a Redford je od novca koji je zaradio igrajući Sandens Kida nekoliko godina kasnije osnovao danas već kultni Sandens filmski festival nezavisnog filma, Sandens institut, Sandens katalog i Sandens kanal. Plavokosi lepotan postajao je idol i mnogih generacija muškaraca, pogotovu posle političke satire "Kandidat" iz 1972. I sledeća godina, 1973, bila je velika za Redforda. Sa Barbrom Strejsend ostvario je filmsku magiju u ljubavnoj drami "Devojka koju sam voleo", kako je zapisao reditelj Sidni Polak. Čaroliju sa "pokretnih slika", uzbudljiva židovka i zgodni protestant, kako je Redford nazvao junake filma koje su igrali, nastavili su i privatno, iako i ta romansa nije dugo trajala. Onda je došla kriminalistička komedija "Žaoka", u kojoj je opet briljirao sa Polom Njumenom, kultni hitovi "Veliki Getsbi", "Tri kondorova dana", "Svi predsednikovi ljudi" sa Dastinom Hofmanom koji je i producirao.



Veliki Getsbi

Za prvi rediteljski film "Obični ljudi" Redford je 1980. dobio i prvog Oskara u karijeri, pre toga i Zlatni globus, a u narednim godinama u kojima je bio zaokupljen rediteljskim i producentskim radom ipak nije napuštao glumu. Publika ga pamti u Polakovoj romantičnoj drami "Moja Afrika" koju je snimio sa Meril Strip, "Nepristojnoj ponudi", hitu "Nešto sasvim lično" u kojem je uz Mišel Fajfer ostvario savršen lik.

Redford je režirao i adaptirao roman Nikolasa Evansa "Šaptač konjima", "Legendu o Badžeru Vensu", a 2001. vratio se filmu opet kao glumac, u liku vremešnog agenta CIA u hitu "Zanimanje špijun". Pojavio se i kao osramoćeni general u političkom trileru "Poslednja bitka", a u trileru "Preteća čistina" partnerka mu je bila Helen Miren. Nakon toga, 2004. producirao je "Dnevnik Če Gevare", dok je u "Senima prošlosti" oduševljavao publiku zajedno sa Dženifer Lopez...

Jedan od najcenjenijih glumaca, uprkos brojnim nominacijama (više od deset), ipak nikada nije osvojio Oskara za najbolju ulogu. Ali, iako mu najslavnija nagrada možda i nedostaje u ovom segmentu, ime Roberta Redforda danas je filmska institucija.



Devojka koju sam voleo

MEDIJSKI SENZACIONALIZAM
FILM "Svi predsednikovi ljudi", u kom je oživeo lik novinara Boba Vudvorda, Redford i danas ocenjuje kao najbolje ostvarenje o novinarskoj profesiji svih vremena.

- Dastin Hofman i ja igrali smo novinare "Vašington posta" koji su otkrili aferu "Votergejt", posle koje je američki predsednik Ričard Nikson morao da ode sa vlasti. Prilično je očigledno da je novinarstvo od tada u opadanju, samo što u to vreme nisam mogao ni da pretpostavim da će to biti tako brzo i drastično - da će nestati pravila profesionalizma kojima se novinarstvo rukovodilo, i da će odgovornost ustupiti mesto brzom senzacionalizmu. Zato su dokumentarni filmovi danas tako važni, jer su bolji oblik istine - izjavio je Redford, koji je po političkom opredeljenju liberal, angažovan u borbi za ljudska prava, prava američkih domorodaca, i u pokretu za zaštitu životne sredine.