Poznato je da se automobilske nesreće često dogašaju, a mnogo života u njima bude izgubljeno ili teško unesrećeno. Najteže nesreće su retko kada slučajnost, obično nastaju zbog grešaka koje svi mi umemo da pravimo, a često izgledaju bezazleno.

1. Najsmrtonosnija greška koju vozač može da napravi je i najjednostavnija, napuštanje kolovozne trake koje se završava izletanjem sa puta pri velikoj brzini ili direktnim sudarom sa automobilom iz suprotnog smera.



2. Umor je takođe jedna od najopasnijih situacija za volanom, a smrtonosne posledice su česte koliko i u slučaju vožnje pod uticajem alkohola ili droga. Ovo dokazuje i podatak da se najviše nesreća događa u toku noći kada je telo predodređeno za san, a to je između 3 i 6 sati ujutru.

3. Alkohol prouzrokuje ogroman broj nesreća. Na svakih 40 minuta jedna osoba pogine zbog vožnje u alkoholisanom stanju. Dokazano je da je 60 odsto vozača poginulih u toku noći bilo pijano, dok je svaki drugi pešak poginuo zbog alkohola, da li zbog sopstvene ili u vozačeve krvice.

4. Preterano ispravljanje je takođe jedan od smrtnih problema pri velikim brzinama. Često se dogodi da se vozač uspaniči kada primeti da mu automobil napušta kolovoznu traku, pa trzajem volana pokuša da vrati automobil u pravi smer. Ovo često proizvodi proklizavanje zadnjeg dela, a pri izuzetno velikim brzinama dolazi i do prevrtanja.

5. Prevelika brzina je drugi najveći uzročnik smrti u saobraćaju. Brzina od 90 kilometara na sat se već smatra opasnom, a 30 odsto smrtnih slučajeva se događa pri ovoj ili većoj brzini. Najgori scenario je svakako neprilagođena brzina bez vezivanja pojasa ili bez sigurnosne kacige.


Navidiku.

6. Neuključivanje pokazivača pravca kretanja pri promeni istog .... rizikujete da vas Kayser Soze ubije kad čeka na raskrsnici da vi prodjete, a vi umseto da prodjete skrenete levo ili desno, a ja kao majmun čekam. Pa pobogu što je toliko teško uključiti migavac