Nijedna se reka ne može vratiti svom izvoru, a opet sve reke moraju imati početak.

Kiša pada i na pravedne i na nepravedne. (Hopi)

Svaka ptica voli sebe da čuje kako peva. (Arapaho)

Čovek mora sam sebi da pravi strele. (Vinebago)

ad padne mrak, sve mačke su leopardi. (Zuni)

PARABOLA O VUKU

Stari poglavica Čerokija govorio je svom unuku o životu.

"Borba se odvija u meni", rekao je dečaku. "To je užasna borba i vodi se između dva vuka. Jedan je zao, on je bes, zavist, jad, žaljenje, gramzivost, pohlepa, gordost, samosažaljenje, osećaj krivice, ozlojeđenost, osećaj inferiornosti, lažljivost, lažni ponos, osećaj superiornosti, sumnja u sebe i ego.


Drugi je dobar, on je radost, mir, ljubav, nada, smirenost, poniznost, prijatnost, dobročinstvo, saosećanje, darežljivost, istinoljublje, samilost i vera. Ova ista borba se odvija i u tebi i u svakoj drugoj osobi takođe."

Unuk je razmislio o tome neko vreme, a onda je pitao dedu.

"Koji vuk će pobediti?"

Stari poglavica mu je jednostavno odgovorio.

"Onaj kojeg hraniš."

MOLITVA PLEMENA UTE

Zemlja me uči tišini dok su travke još mirne na prvoj svetlosti. Zemlja me uči patnji kao staro kamenje koje pati od sećanja. Zemlja me uči smernosti kao cvetovi ponizni tokom cvetanja. Zemlja me uči brižnosti dok majke brinu o svojoj deci. Zemlja me uči hrabrosti kao drvo koje stoji samo. Zemlja me uči ograničenjima kao mrav koji hoda po tlu.

Zemlja me uči slobodi kao orao koji jezdi nebom. Zemlja me uči prihvatanju kao lišće koje umire svake jeseni. Zemlja me uči obnovi kao seme koje niče svakog proleća. Zemlja me uči da zaboravim na sebe kao što otopljeni sneg zaboravlja svoj život. Zemlja me uči da se sećam ljubaznosti kao suva polja koja tuguju za kišom.

10 ZAPOVESTI AMERIČKIH INDIJANACA

1. Postupaj prema Zemlji i svemu što na njoj obitava sa poštovanjem
2. Ostani u blizini Velikog Duha
3. Pokazuj veliko poštovanje prema svojim bližnjim bićima
4. Radi zajedno s drugima za dobrobit čovečanstva
5. Pomaži i budi ljubazan gde god je potrebno
6. Radi ono što znaš da je ispravno
7. Brini od dobrobiti uma i tela
8. Posveti deo svojih napora višem dobru
9. Budi istinit i iskren u svakom trenutku
10. Preuzmi punu odgovornost za svoje postupke

Verovali ili ne, ali čuveni Vinetu koji je stekao svetsku slavu je Srbin! Glumac Gojko Mitić, rodom iz okoline Leskovca, gotovo je nepoznat u našoj zemlji, ali je jedna od najvećih zvezda nemačke kinematografije.Toliko da je uvršćen na listu 300 ličnosti koje su obeležile nemačku istoriju, rame uz rame sa Bahom, Betovenom, Geteom, Hegelom, Kantom, Ajnštajnom, Heseom, Manom, braćom Grim, Engelsom, Hajdegerom, Marksom, Ničeom, Frojdom, kao i savremenicima Borisom Bekerom, Štefi Graf, Klaudijom Šifer, Mihaelom Šumaherom…

Ovaj glumac rođen 1940. godine u selu Strojkovce je glumio u više od 40 vestern filmova, najčešće u ulozi Vinetua, najslavnijeg poglavice Apača.

- Moj ulazak u taj svet bio je sasvim slučajan. Prvi put sam se susreo sa kamerom u istorijskom filmu „Lancelot“, koji je sniman u Vojvodini. To je bila dobra prilika za nas studente da se nešto zaradi. Mene je izabrao reditelj, koji je igrao i glavnu ulogu, za svog dublera. U odgovarajućem kostimu popeli su me na konja, u desnoj ruci dugo koplje, u levoj veliki štit, jedva sam uspeo da držim dizgine konju. Snimamo juriš, ja prvi, a za mnom 250 konjanika. Tada mi je postalo jasno zašto uzima dublera, pad sa konja ne bi bio nimalo prijatan za okovanog viteza jahača - seća se Mitić.
Nakon toga usledile su manje uloge u stranim koprodukcijama, sve dok ekipa DEFA studija iz bivšeg DDR-a, tražeći terene u Jugoslaviji za film sa indijanskom tematikom, nije nabasala na njegovu fotografiju kod „Jugoslavije filma“.

Gojko dobija glavnu ulogu u filmu „Sinovi velike medvedice“, koji doživljava ogroman uspeh, nakon čega glumi u još 12 filmova sa istom tematikom, televizijskim serijama i pozorištu.
Daleki i egzotični svet Indijanaca zahvatio je kao manija sredinom prošlog veka Evropljane. Svako se trudio da u svoj život unese deo legendarnog Divljeg zapada, oduševljavajući se indijanskim filmskim pričama.

Karl Maj probudio je u njemu interesovanje za Indijance još dok je kao dete čitao njegove romane.

- Likovi iz mojih filmova nisu proizvod romantike sa logorske vatre, već odbrana svoje životne sredine i svojih istorijskih prva od osvajača. Što sam više saznavao o domorocima američkog kontinenta, sve više sam ih cenio, imao veći respekt prema njima. To je mudar narod koji je ostao ponosan bez obzira na genocid koji je pretrpeo. Živeli su u skladu sa prirodom i uzimali samo koliko im treba, a mi uništavamo životnu okolinu samo ako je profit u pitanju. A jedan indijanski učitelj kaže: „Mi indijanci mislimo da smo deo naše majke zemlje, a beli ljudi misle da je poseduju“ - naglašava Gojko.

Gojko Mitić heroj je Indijanaca, Printskrin: Youtube/Алексей Давыденков
Trudeći se da se poistoveti u potpunosti sa svojim likovima, on je obožavaoce oduvek fascinirao opasnim scenama bez dublera.

- Danas postoje nove tehničke mogućnosti, kompjuteri pomažu i na filmu. Glumci sve mogu, da idu kroz vatru, hodaju po plafonu i sa lakoćom preskaču planine. Ali nije uvek skup film garancija za uspeh - napominje Gojko.

Ne skriva Gojko Mitić zadovoljstvo što je i među Indijancima postao heroj.

- To sam osetio u Americi. Dok sam dva puta boravio među Indijancima, posle prikazivanja filmova, prilazili su mi i govorili da me smatraju svojim junakom jer sam se, barem u filmovima, borio za njihova prava. Sakupljao sam godinama i njihove mudrosti, pa sam pre pet godina u Nemačkoj objavio kompakt-disk na kom sam sve te njihove pametne misli čitao. Disk je „planuo“ i vrlo je popularan među Nemcima. Ma koliko da je čovek uzbuđen i da ima naporan dan, kada sluša te mudrosti potpuno se opusti. Divan je to narod.

O popularnosti koju je stekao na filmskom platnu govori i podatak da je jedan asteroid dobio ime po njemu - Gojkomitic.

Istorija celog sveta bi protekla potpuno drugačije. Bili bismo u dodiru sa prirodom, nama samima i Zemljom.

Mogli bismo da se povežemo sa životinjama, zvezdama, cvećem i jedni sa drugima tako duboko! Nešto veoma vredno je izgubljeno u modernoj realnosti. Ne zaboravimo barem mudrosti koje su domoroci Amerike podelili sa ostatkom sveta.

Ako je to moguće, pokušajmo da ponovo stvorimo svet kosmičkog, zemaljskog i univerzalnog razumevanja koji su oni nekada poznavali.
"Ne plaši se da plačeš. To će osloboditi tvoj um od tužnih misli." - Hopi
""Bolje je imati manje groma u ustima i više munja u ruci." - Apači
"Sve biljke su naša braća i sestre. Oni pričaju sa nama i ako slušamo, možemo da ih čujemo." - Arapajo
"Reci mi i zaboraviću. Pokaži mi, i možda se neću setiti. Uključi me, i razumeću." - Nepoznato pleme
"Oni koji ležu sa psima, bude se sa buvama." - Blekfut
"Kad si se rodio, plakao si i svet se radovao. Živi život tako da, kada umreš, svet plače a ti se raduješ." - Čiroki
"Naš prvi učitelj je srce." - Čejen
"Nema smrti, samo promene svetova." - Duvamiši
"Ne možeš probuditi onoga koji se pravi da spava." - Navaho
"Svi snovi se pletu iz iste mreže." - Hopi

Dvoje mladih Indijanaca se jednom uputiše do poglavice plemena i odlučno mu rekoše:

-Mi se volimo! Hoćemo da nam daš svoj blagoslov i da nas poučiš šta treba da činimo da bi naša ljubav trajala večno.

- Dobro – odgovori im poglavica - reći ću vam šta treba da učinite. Pre nego što pođete sa mnom u planinu, pronađite dva orla i ponesite ih sa sobom, a posle ćemo videti šta dalje.

Zaljubljeni krenuše u različitim pravcima i nakon kraćeg vremena svako od njih donese po jednog orla. Kada su stigli na vrh planine, poglavica im reče:

- Uzmite sada ovo kratko uže i zavežite njegovim krajevima po jednu nogu svakom orlu.

Oni ga poslušaše i vezaše noge pticama.

- Sada ih pustite da lete! – reče poglavica.

Mladić i devojka baciše ptice u vis ka nebu, ali orlovi nisu mogli da polete jer su im noge bile međusobno vezane. Padoše na zemlju i počeše da kljucaju jedan drugog, želeći da se oslobode užeta kojim su vezani. Tada stari Indijanac reče:

- Sada presecite uže!

Mladi izvršiše i tu naredbu, presekoše vezu i ponovo baciše orlove u nebo. Ovog puta ptice su se brzo izdigle u visine, zavrtele se par puta u krug i konačno su letele prema vrhovima obližnje planine.

Tada poglavica reče:

- Eto, to je tajna večne ljubavi i sreće: ako su ljudi "zavezani" jedni za druge, nikada im neće uspeti da polete. Vi možete slobodno da letite zajedno, ali ne da budete "vezani". A ako se ipak vežete, nećete moći da spoznate pravu ljubav i mir koji ona donosi.

Jednom se njih dvoje uputiše do velikog poglavice svoga plemena i rekoše mu odlučno:

“Mi se volimo! Hoćemo da nam daš svoj blagoslov i da nas podučiš šta treba da radimo da bi naša ljubav trajala večno.”



“Dobro”, – odgovori im poglavica. “Reći ću vam, šta da radite. Ali prvo pođite sa mnom gore u planinu. Pre toga pronađite dva orla i ponesite ih sa sobom.”

Istinito i malo jezivo: Evo kakva sudbina je vezana za vaše ime
Dvoje mladih krenuše u različitim pravcima i nakon kraćeg vremena svako od njih donese po jednog orla. Kada stigoše na vrh planine, poglavica im ovako reče:

“Uzmite sada ovo kratko uže i zavežite njegovim krajevima po jednu nogu svakom orlu.”

Zaljubljeni ga poslušaše i vezaše noge pticama.

“Sada ih pustite da lete!” – reče poglavica.

Mladić i djevojka baciše ptice u vis ka nebu, ali orlovi ne mogaše da polete, jer im noge behu međusobno vezane. Oni padoše na zemlju i počeše da kljuju jedan drugoga, želeći da se oslobode kanapa kojim su vezani. Tada stari indijanac reče:

“Sada presecite uže!”

Taxi telefoni Beograd: Spisak taksi udruženja – brojevi telefona i informacije..
Mladi izvršiše i tu naredbu, presekoše vezu i ponovo baciše orlove u nebo. Ovog puta ptice se brzo izdigoše u visine, zavrteše se par puta u krug pa uzleteše ka snežnim vrhovima obližnje planine. A mudri poglavica im reče:

“Eto, to je tajna večne ljubavi i sreće: ako su ljudi zavezani jedni za druge, nikada neće moći da polete. Vi možete slobodno da letite i zajedno, ali ako se vežete, nikada nećete moći da spoznate ni ljubav ni sreću.”

savjetnikuspjeha.com

Ako je nama dobro, biće dobro i drugima.
Moji mladići neće raditi, jer ljudi koji rade ne mogu sanjati, a mudrost nam dolazi u snu.

Ne sudi svom susedu dok ne budeš hodao dva meseca u njegovim mokasinama. (Čejeni)

Slušajući svoje unutrašnje ja i sledeći sopstvene instinkte i intuicije, osoba može biti odvedena na sigurno. (Lakota)

. Ako je čovek mudar kao guja, može sebi priuštiti da bude bezopasan kao golubica. (Čejeni)

Ne postoji smrt, samo promena sveta. (Duvamiš)

Nemoj se plašiti da plačeš, to će osloboditi tvoj um žalosnih misli. (Hopi)