Daltonizam

Daltonizam predstavlja poteškoće pri razlikovanju boja. Nemogućnost razlikovanja boja se ispoljava pri razlikovanju crvene, zelene, plave ili kombinacije tih boja. Neki ljudi ne razlikuju nijanse boja dok neki uopće ne vide boju. Daltonizam se češće javlja kod muškaraca nego kod žena. Tri osnovna tipa daltonizma su tritanopija (neraspoznavanje plave), protonopija (neraspoznavanje crvene) i deuteranopija (neraspoznavanje zelene).



Raspoznavanje boja

Većini problemi sa nerazlikovanjem boja su nasljedni i prisutni na rođenju. Daltonizam nije uvijek nasljedan. U nekim slučajevima osoba može dobiti daltonizam tijekom života. Uzrok su ozljede na oku, starenje, katarakta, glaukom, makularna degeneracija, dijabetička retinopatija kao i nuspojave nekih lijekova.

Simptomi daltonizma su različiti. Možda ćete moći vidjeti neke boje, a neke ne. Možda vidite mnoge boje, tako da ne možete znati vidite li boje drugačije od drugih. Možda samo vidite nekoliko nijansi boje, dok većina ljudi može vidjeti tisuću boja. Najrjeđi slučaj je da osoba može vidjeti samo bijelu, crnu i sivu boju.

Oftalmolog dijagnostificira daltonizam. Pri pregledu oka oftalmolog koristi testove koji mjere koliko dobro raspoznajete boje. Jednoj vrsta testa predstavlja opažanje skupova obojenih točkica i prepoznavanje oblika koji one čine. Drugi tip testa predstavlja grupiranje obojenih čipova prema tome koliko su njihove boje slične.

Najbolje je da se ovaj problem otkrije čim prije. Daltonizam otežava učenje i čitanje, otežava život uopće. Oftalmolozi preporučuju kontrolu očiju za djecu staru između 3 i 5 godina. Urođeni daltonizam se ne može ispraviti.

Neki stečeni oblici ove bolesti se mogu tretirati, ovisno o uzroku. U slučaju da katarakta uzrokuje probleme neraspoznavanje boja, operacija katarakte može vratiti normalan vid i omogućiti razlikovanje boja.

Postoje mnogi načini da se izborite sa problemom nerazlikovanja boja. Naučite se orijentirati na temelju znakova poput osvjetljenja ili lokacije a ne na temelju znakova u bojama, primjer je gledanje na semafor.

Nosite kontaktne leće u boji jer one mogu u raznim intenzitetima pomoći u razlikovanju boja. Nosite naočale koje blokiraju odsjaj jer u okolnostima bez svjetlosti i odsjaja osobe mogu bolje uočiti razlike u bojama.

Hvala na informacijama, korisne su. Imao sam dosta problema kao dete sa bojama, ni danas ne stojim baš najbolje, a ipak se desilo da su mi boje u životu veoma važne.

Da dodam nešto što je meni bilo interesantno. Deca do druge godine života ne mogu da nauče reč "plavo". Ne znajući za to, Čarls Darvin je u svoje vreme bio ubeđen da su njegova mala deca daltonisti.

Daltonizam:Kada vidimo u drugačijim bojama



Prisutniji kod muškaraca nego kod žena, jer se geni za čepiće koji detektuju zeleni ili crveni deo spektra nalaze na iks hromozomu

Većinu informacija iz spoljnjeg sveta čovek usvaja čulom vida, a veliki deo tog sveta čine boje, koje postoje u višemilionskom spektru.
Međutim, kod nekih ljudi slike su drugačije obojene, pa je i njihov doživljaj boja različit. Nesposobnost razlikovanja boja onako kako one zaista izgledaju predstavlja fenomen a ne bolest, koji je u medicini označen kao daltonizam.

O kakvom je fenomenu reč, kako se dijagnostikuje i tretira, za čitaoce Života plus objašnjava oftalmolog profesor dr Branislav Đurović, šef hirurgije Očne bolnice „Profesional”.

- Daltonizam se u narodu definiše kao nemogućnost razlikovanja boja, što nije ni precizno, a ni tačno. Ovaj fenomen dobio je ime po Džonu Daltonu, engleskom hemičaru, fizičaru i meteorologu, koji je živeo u 19. veku i uglavnom se bavio atomskom teorijom. S obzirom na to da sam nije bio u stanju da detektuje zelenu boju i prepozna razlike između zelene i crvene, boje njegovog sveta bile su plavo-ljubičasta i žuta. Pokušavajući da odgonetne zašto se to dešava, postavio je teoriju da problem nastaje zbog promene boje očnih tečnosti, pri čemu se misli na očnu vodicu i staklasto telo o kojima se tada nije mnogo znalo. Njegova tvrdnja, naravno, nije tačna, ali je poremećaj razlikovanja boja nazvan po ovom naučniku.

Kako oko, zapravo, funkcioniše?



- U oko dolazi svetlost reflektovana od predmeta u koji gledamo. Primera radi, kada gledamo u beli predmet reflektuju se svi delovi spektra, a kada gledamo u crni ne reflektuje se ni jedan deo. Ali zato, zeleni list upija sve delove svetlosti, a reflektuje samo zeleni. S obzirom na to da u naše oko dospeva samo zeleni deo spektra, mi vidimo zeleni list.

Šta upravlja igrom svetlosti i boja?

- Čepići i štapići, dve vrste receptora, odnosno senzora koje sadrži ljudsko oko. Štapići su brojniji i gusto raspoređeni po periferiji očnog dna. Oni detektuju pokret i slabu svetlost, pa su zaslužni za vid u noćnim uslovima. Sa druge strane, čepići su gusto skoncentrisani u centru očnog dna i detektuju fine detalje i boje. Ljudi poseduju tri vrste čepića koji detektuju svetlost samo jednog dela svetlosnog spektra - plavog, zelenog ili crvenog, zbog čega se kaže da je vid trihromatski.

Šta se događa kada čepići ne rade kako bi trebalo?

- Odsustvo ili slabo funkcionisanje samo jedne vrste čepića dovodi do onemogućavanja, odnosno dihromazije ili otežanog razlikovanja jedne od boja. Medicinski rečeno, ispoljava se defekt trihromazije. Sa druge strane, upravo zbog osetljivosti čepića na pojedine talasne dužine, dolazi do preklapanja slika i omogućavanja razlikovanja nijansi. Žene su u prednosti, jer je njihova osetljivost na boje uslovljena postojanjem i četvrtog tipa čepića, što im omogućava još finije razlikovanje nijansi. Istina, četvrti tip čepića ne poseduju sve žene, već samo oko 10% njih. U svakom slučaju, ljudsko oko je sposobno da detektuje oko deset miliona boja.

Zašto dolazi do poremećaja raspoznavanja boja?

- Poremećaj raspoznavanja boja najčešće je urođen, mada nekada može da se javi i kao posledica oboljenja oka, očnog živca i mozga. Prisutniji je kod muškaraca nego kod žena, jer se geni za čepiće koji detektuju zeleni ili crveni deo spektra nalaze na iks hromozomu. S obzirom na to da žene imaju dva iks hromozoma, a muškarci samo jedan, to je i poremećaj prepoznavanja boja znatno učestaliji kod jačeg pola. I to, upravo za zeleni i crveni deo spektra. Anomalna trihromazija je najčešći poremećaj raspoznavanja boja, gde zelenu boju nije u stanju da detektuje 5% muškaraca i 0,35% žena. Zanemarljiv je postotak žena koje ne raspoznaju i crvenu boju - 0,02% u odnosu na 1,3% muškaraca.

Kakve boje oni u stvari registruju?

- Ove osobe zelene predmete u sumrak vide kao crne i često greše u nazivu nijansi žuto-crvenih boja. Međutim, to ne znači da osoba greši i, recimo, travu vidi crvenom. Greške su u tome da nije u stanju, primera radi, da razlikuje crveni delišes jabuku od zelenog delišesa. Na sreću, potpuno odsustvo osećaja za boje javlja se tek kod jedne osobe u sto hiljada ljudi.

Za koga je posebno važna sposobnost razlikovanja boja?

- Važna je za ljude koji su angažovani u saobraćaju gde se primenjuje kolorna signalizacija, kao što je brodski, železnički i drumski. Propisi za izdavanje dozvola ovakvim ljudima su od zemlje do zemlje različiti. Kod nas nisu preterano rigorozni, ali zato u Rumuniji gde čak 7% ljudi ne dobije dozvolu jer ne razlikuje boje, propisi se smatraju vrlo strogim.

OSETLJIVOST
NA BOJE



Ispitivanje osetljivosti na boje uveo je švedski fiziolog Holmgren, još 1875. godine. Povod je bila železnička nesreća čiji razlog nije mogao tačno da se ustanovi.
Nakon testiranja se ispostavilo da je mašinovođa imao poremećaj raspoznavanja boja. On je testiranoj osobi u veliku posudu stavljao pomešane nijansirane raznobojne vunice i tražio da izdvaja određenu boju. Ispostavilo se da osoba sa poremećajem raspoznavanja boja to nije u stanju da učini, jer ne može da detektuje sve nijanse.

LILA ILI
TIRKIZNO PLAVO


Poremećaj osećaja za boje ne može da se leči, a većini u stvari i ne smeta. Jedino u situaciji kada nastaju rasprave na žensko-muškoj relaciji o tome, da li je nešto “lila” ili “tirkizno plavo”, kaže dr Đurović. Naš sagovornik dodaje da i u životinjskom svetu postoje vrste koje ne raspoznaju boje. Morski sisari delfini i kitovi nemaju moć razlikovanja boja, dok ptice, ribe i insekti mogu da detektuju i ultravioletno zračenje.

Modernija testiranja vrše se pomoću Išihara tablica i aparata anomaloskopa, gde osoba koja se testira meša zelenu i crvenu boju u odgovarajućem odnosu, da bi dobila nijansu žute. Postoji i drugi Išiharin test, gde u krugu sa krugovima različite veličine treba da se vidi određeni broj. Osobe sa normalnim raspoznavanjem boja vide broj 74, a sa poremećajem kolornog vida 21. Osobe bez osećaja za boje broj i ne vide.

Najmlađi

Daltonizam može da se otkrije oko treće godine, kada deca uglavnom raspoznaju osnovne boje.
Pre treće godine prepoznavanje boja je neprecizno i ne može se zaključiti da li je dete daltonista.
Mališani boje najbolje detektuju kroz učenje i svakodnevno posmatranje okruženja, a crvena im je najprivlačnija i boja koju prvo uočavaju.
Posle treće godine oštrina vida može da se ispita pomoću posebnih tablica osetljivosti za boje.

Novosti.

Šta je Daltonizam?



Sve boje nastaju miješanjem triju osnovnih boja: crvene, žute i plave. Boje cveća, na primer, nastaju kombinovanjem zrnaca pigmenata ove tri osnovne boje.

Zahvaljujući osetljivosti kupastih stanica u mrežnjači, oko je sposobno predstaviti nam boje onakve kakve su one zaista u prirodi.

Šta se događa kad neko ne razlikuje boje? Evo šta.
Zraci crvene svetlosti dopiru do oka, ali ne nadražuju samo one delove mrežnjače koji su osetljivi na crveno već i one koji su osetljivi na zeleno!

Zelena svetlost deluje na isti način i nadražuje i stanice mrežnjače osetljive na crveno.
Što se u takvom slučaju vidi? Ni zeleno ni crveno, nego neka vrsta žućkastosivog, zbog toga što se kombinovanjem crvenog i zelenog dobija sivo.

Takva osoba je neosetljiva samo na crvenu i zelenu boju, ali zato može videti plavu, žutu i ljubičastu. Njoj crvena i zelena boja uvek izgledaju kao različite nijanse žućkastosive, i prema tim nijansama ipak može oceniti kad je to crvena, a kad zelena boja.

Oni koji ne razlikuju boje, nazivaju se daltonisti, a ova pojava daltonizam.



Neke osobe mogu biti neznatno osetljive na boje, a da toga nisu ni svesne.
Ako su neosetljive na crvenu i zelenu boju, već u ranom detinjstvu mogu naučiti da te dve boje razlikuju na osnovu žućkastosive boje koju vide.
One to ne čine po boji, poput ljudi s normalnim vidom, nego procenjuju ton i svetlinu koju opažaju, jer za njih se te boje razlikuju po tonu i svetlini žućkastosive koju vide.

Zanimljivo je da daltonisti često uspevaju prikriti svoje slepilo za boju čak i ako rade na poslovima na kojima je neophodna normalna osetljivost za boje, na primer, kao mašinovođe. Tek posle utvrđivanja uzroka mnogih železničkih nesreća, test daltonizma je postao obvezan preduslov za obavljanje poslova mašinovođe.

Urbanirecnik.

Daltonizam je čest poremećaj koji onemogućava ljudima da pravilno prepoznaju boje ili zamjenjuju jednu boju za drugu. Svaki dvanesti muškarac ima neki oblik daltonizma, dok je kod žena dosta rijeđi i pogađa tek 0.5% ženske populacije. U članku vam donosimo stranicu koja provjerava vaš stepen daltonizma.

U ovom zadatku dobijate četiri reda kockica, na krajevima se nalaze dvije nepomične kockice različite boje i vaš zadatak je da kockice između njih poredate po nijansama, tako da prelaze iz jedne u drugu boju. Nakon što završite redanje kliknite „Score Test“ i dobit ćete rezultate. Na slici ispod imate primjer kako bi to od prilike trebalo da izgleda. (kliknite na sliku ili na link ispod da riješite test)

Test