Pronadjen lek za sve vrste raka


London - Lek za rak dojke mogao bi da postane univerzalno oružje u lečenju svih vrsta tumora, saopštili su britanski naučnici u nedelju uveče posle čega je ova vest za tili čas obišla čitav svet dajući nadu obolelima.

Britanski mediji odmah su prokomentarisali da je reč o "čudesnom leku" koji bi mogao biti efikasan i u borbi protiv drugih vrsta kancera. U pitanju su lekovi poznati kao PARP inhibitori, koji utiču na mehanizam kojim se ćelije tumora oporavljaju od oštećenja, piše britanski Dejli mejl.

Britanski naučnici tvrde da bi ovo otkriće moglo da podstakne proizvodnju čitave generacije novih lekova koji bi mogli da smanje mnoge, a možda čak i sve tipove malignih tumora, dok bi neprijatne nuspojave ove vrste lekova, poput umora i mučnine, bile svedene na minimum.

Lekovi za rak dojke deluju i na rak jajnika, prostate i pankreasa tako što ćelijama raka ne daju da se oporave posle čega one same odumiru. Ova vrsta lekova deluje i direktno na tumor tako što ga ubija, a ne oštećuje okolno tkivo što je neuporedivo bolji način od hemoterapije i zračenja.

Izvor:visegrad24.info

Pitam se samo kako ce reagovati farmaceutska mafija...

Mislim da je i bilo vreme da izmisle nešto pametno. Ne samo kako da unište nečiji život već i kako da ga sačuvaju.

HAVANA 10. 07. 2011

Tanjug

Kuba izvozi lek protiv raka na bazi otrova škorpiona

Kuba je počela s izvozom "vidatoksa", leka namenjenog terapiji raka na bazi otrova tzv. "crvenog škorpiona", (Rhopalurus junceus), iz familije Buthiade, koji obitava u istočnim oblastima te karibske zemlje.

"Vidatoks" proizvodi Farmaceutska i biološka laboratorija (Labiofam) iz Havane, izvestila je kubansaka novinska agencija ACN, a prenela informativna mreža Karikom (CARICOM), država iz područja Kariba.

Vidatoks je proizveden od pet proteina izdvojenih iz otrova "crvenog škorpiona", koji spada među endemske vrste na Kubi.

Lek je nastao posle 15 godina istraživanja.

Reč je o homepoatskom preparatu na bazi proteinskih peptida male molekularne težine, ekstrahovanih iz škorpionskog otrova, koji su pokazali analgetsko, antiinflamatorno i antitumorsko dejstvo kod preko 15 tipova kancera, istakla je Isabel Gonsales, direktor za istraživanje i razvoj "Labiofama".

"Vidatoks" je testiran na preko 10.000 pacijenata, od kojih su oko 3.500 bili stranci, i pokazao povoljan rezultat koji je varirao od "poboljšanog kvaliteta života" do "usporavanja rasta tumora", naveo je ACN.

Istraživanja na ljudima pokazala su i smanjivanje ili nestanak bolova, odlaganje loše prognoze bolesti i čak potpuni nestanak oboljenja kod jedne grupe pacijenata.

U "Labiofamu" će raditi i na izradi sintetičke i biotehnološke verzije ovog medikamenta, za čiju primenu ne postoje kontraindikacije i koji je kompatibilan sa svakim onkološkim tretmanom, istakla je Gonsalesova..

Osim na Kubi, "Labiofam" ima jedan proizvodni pogon u Narodnoj Republici Kini i dva u Socijalističkoj Republici Vijetnamu.

Kuba je poznata po upotrebi škorpiona u terapeutske svrhe još s početka 20. veka, kada je nastalo tzv. Ulje škorpiona koje se smatra korisnim protiv retencije, kako je izloženo u Farmakološkom muzeju u Matansasu, gradu na severu ostrva, 90 kilometara od Havane.
Alkoholnom ekstraktu škorpiona pripisuju se i druga dejstva, poput analgetskih, olakšavanja reumatskih bolova i bolova u mišićima.

Ipak, tek 1980-ih grupa istraživača na Medicinskom fakultetu Gvantanamo počela je da se bavi otrovom škorpiona Rhopalurus junceus, kako bi pokazala antitumorno dejstva spomenutog otrova koji je lokalno stanovništvo već uveliko koristilo za tretiranje tumora na manjim životinjama.

Januara 1994, javnost je upoznata sa preliminarnim studijama i eksperimentima rađenim na miševima, psima i ljudima.

Pokazano je da se posle unošenja toksina škorpiona u njihove organizme, tumor smanjivao ili potpuno gubio, bilo prirodnog porekla u čoveku ili transplantovan u pse i albino miševe (Erlihov tumor, adenokarcinom i maligna neuroplazma na različitim mestima).
To bi moglo značiti da otrov škorpiona R. Junceus posee, osim antiflamatornih i analgetskih dejstava, stimuliše imunitet organizma i deluje protiv širokog spektra tumora.
Škorpioni pripadaju porodici zglavkara, jednim od najstarijih stanovnika planete Zemlje.
Danas postoji oko 1.500 poznatih vrsta škorpiona, od kojih se na Kubi mogu naći 32 vrste i podvrste, preneli su tamošnji mediji



pressonline

Genska terapija leči leukemiju?


Naučnici su zabeležili prvi pravi uspeh novog pristupa u lečenju leukemije uz pomoć genske terapije, koji podrazumeva "pretvaranje" krvnih zrnaca samog pacijenta u "ubice" koje love i uništavaju kancerogene ćelije, prenosi AP.



Mikroskopski prikaz genski modifikovanih T-ćelija koje "napadaju" i uništavaju kancerogene ćelije. (Beta/AP, dr Karl Džun)

Terapija je do sada isprobana samo na troje pacijenata, ali rezultati su impresivni: kod dvoje pacijenata nema kancerogenih ćelija, a od tretmana je prošlo godinu dana, dok je stanje trećeg pacijenta znatno bolje, ali još ima kancerogenih ćelija.

Naučnici se sada pripremaju da tehniku genske terapije primene i u lečenju drugih vrsta raka.

"Genska terapija daje sjajne rezultate", kaže dr Karl Džun, ekspert za gensku terapiju sa Univerziteta Pensilvanije. "Ipak, prošlo je svega godinu dana, treba još da vidimo koliko će potrajati remisija kod ovih pacijenata."

Dr Džun je bio vođa istraživanja čiji su rezultati objavljeni u studiji koja je u sredu izašla u dve stručne publikacije, New England Journal of Medicine i Science Translational Medicine.

U istraživanje su bila uključena trojica muškaraca sa veoma uznapredovalim slučajevima hronične limfocitne leukemije (HLL). Jedini tretman za takve pacijente do sada je bilo lečenje presađivanjem koštane srži ili tretman matičnim ćelijama, ali te metode lečenja ne uspevaju uvek i nose veoma veliki rizik od smrtnog ishoda.

Naučnici su godinama pokušavali da pronađu način da poboljšaju "odgovor" imunog sistema i podstaknu organizam da se efikasnije bori protiv raka.

Raniji pokušaji genetskog modifikovanja T-ćelija belih krvnih zrnaca imali su ograničene rezultate, jer se modifikovane ćelije nisu dobro razmnožavale i brzo su nestajale.

Dr Džun i njegovi saradnici izmenili su proceduru, unoseći izmene na nivou gena koje su dovele do toga da se T-ćelije pretvore u pravu "vojsku" koja je ubijala kancerogene ćelije, pri tome se uspešno i razmnožavajući.

Nove, tako dobijene T-ćelije prepoznaju kancerogene ćelije, uništavaju ih i nastavljaju da uočavaju nove kancerogene ćelije koje se pojave i bore se protiv njih. Do sada je bilo poznato da T-ćelije napadaju viruse na ovaj način, ali ovo je prvi put da se to primenjuje kod pacijenata koji imaju rak, rekao je dr Džun.

U ovom istraživanju od svakog pacijenta je uzeta krv, i iz nje su izdvojene T-ćelije. Nakon što su T-ćelije modifikovane u laboratorijskim uslovima, kroz tri infuzije milioni ovih ćelija su vraćeni u organizam pacijenata.

Naučnici su u studiji do detalja opisali slučaj jednog šezdesetčetvorogodišnjeg pacijenta. Tokom dve nedelje nije bilo promena što se tiče raka, ali je on počeo loše da se oseća, da ima jezu, mučnine i visoku temperaturu. On i druga dvojica ispitanika suočili su se sa simptomima koji su karakteristični za situaciju kada veliki broj ćelija raka umire u isto vreme, i to je bio znak da genska terapija daje rezultate.

"To je bilo stanje slično najtežem obliku gripa koji možete da zamislite", kaže dr Džun. "Ali, nakon toga, sve je bilo gotovo. Bili su dobro."

Najveći problem bio je to što ova tehnika uništava i određeni broj drugih krvnih zrnaca koja se bore protiv infekcija, tako da pacijenti svakog meseca primaju terapiju koja treba da reši taj problem.

Naučnici sada žele da istraže da li se metoda genske terapije može primeniti i na druge vrste kancera kao što su na primer rak jajnika, prostate i mozga.

Dr Volter Urba iz Centra za rak iz Portlanda kaže da su rezultati zaista značajni, ali ističe da ih treba uzeti s rezervom jer su u istraživanje bila uključena svega tri pacijenta.

"U pitanju su samo tri pacijenta. To je više od jednog, ali manje od sto obolelih", kaže dr Urba, koji je priredio studiju koja je objavljena u New England Journalu.

Ključ je u dugoročnim rezultatima, podseća on: "Šta će se desiti za godinu dana, za dve godine, kakvo će biti zdravstveno stanje pacijenata tada."

Ali, dr Kanti Rai, ekspert za rak krvi iz Medicinskog centra Long Ajlenda, ne krije entuzijazam, ističući da je obično prilično rezervisan kada se od njega očekuje da komentariše rezultate ovako revolucionarnih metoda lečenja.

"Ovo je zadivljujuće, u pitanju je neverovatan pomak u lečenju, neverovatno dostignuće", kaže dr Rai koji ni na koji način nije učestvovao u ovom istraživanju, tako da je njegovo mišljenje nepristrasno.

Jedan od trojice pacijenata koji su lečeni novom metodom opisao je svoje iskustvo, ali nije želeo da mu se otkrije identitet. U pitanju je čovek koji se i sam bavi naučnim radom, i koji je u pisanoj izjavi naveo da smatra da je "imao mnogo sreće", ističući da se tako nije osećao kada mu je pre 15 godina, kada je bio pedesetogodišnjak, postavljena dijagnoza hronične limfocitne leukemije.

On je tokom 15 godina koliko se borio sa bolešću lečen hemoterapijom sve dok standardni lekovi nisu prestali da daju rezutate. Danas, gotovo godinu dana nakon što je učestvovao u istraživanju ovog novog metoda lečenja on piše: "Zdrav sam i još sam u remisiji. Znam da to možda neće ostati zauvek tako, ali odlučio sam da proglasim pobedu i pretpostavim da sam pobedio."



(mondo)

DA LI SE PRIKRIVA LEK PROTIV RAKA?
/Tajna vitamina B17

Postaviti ovakvo pitanje za nekog istinskog humanistu, deluje kao neslana šala. Zašto bi neko želeo da ljudi širom sveta umiru, a da im se može pomoci? Ili možda trebamo gledati stvari prakticnije? Zar otkrivanje leka protiv raka ne bi njegovom izumitelju donelo svetsku slavu i nevidjeno bogatstvo?


Pitanja su na mestu. Ali postoji surova racunica, veoma jednostavna, bar kada je u pitanju vrednost života u današnjem svetskom poretku. To podrazumeva da glavnu ulogu ima dobit, a ne humanost. Dobit zavisi od obrta kapitala, pa je i racunica lako uocljiva.

Prica koja sledi je prica o vitaminu B17, koji je još pre pedeset godina sintetizovan pod imenom Laetril odnosno Amigdalin. Ucinio je to biohemicar Ernst. T. Krebs.
Njegova borba da se ovaj prirodni lek protiv raka zvanicno prihvati, trajala je u periodu od pedesetih do sedamdesetih godina prošlog veka. Bila je to borba entuzijasta - lekara, biohemicara i nekih novinara da plasiraju teoriju po kojoj je "opaka bolest" – rak, zapravo samo jedna avitaminoza, odnosno hronicni poremecaj metabolizma izazvan nedostatkom jednog vitalnog sastojka u ishrani.


Na žalost, globalizacija, kao proces u kome multinacionalne kompanije sve više preuzimaju i kontrolu i nad lekovima i nad svetskim medijima, zapecatila je protok svih informacija koje mogu naneti štetu interesima svetskih farmaceutskih profitera. Pojava teorije doktora Krebsa i njegovog alternativnog leka pod imenom Laetril, od strane americke Administracije za ishranu i lekove (FDA) nazvana je "šarlatanstvom" i "prevarom". Gradjanima je predoceno da je lek otrovan i opasan. Tako je prica o vitaminu B17, Laetrilu, Amigdalinu (svi nazivi oznacavaju isto) - zapecacena.

Ali, pojavom Interneta, koji se teže može kontrolisati, ponovo je otvorena prica o Ernstu T. Krebsu, Džonu Berdu, Ralfu Mosu i drugima, kojima je etika bila ispred interesa.

O svemu ovome pisao je u svojim knjigama »Politika u lecenju raka« i »Svet bez raka«, Edvard Grifin. Evo te price.


KAKO NASTAJE RAK?


Danas je uglavnom poznato da rak nastaje kada neke celije u organizmu, koje su do tada radile sasvim normalno, pocinju iznenada nezaustavljivo da se umnožavaju. Kao uzrocnik navodi se virus, razni kancerogeni elementi ili neka spoljna trauma.
Zna se, takodje, da je rak bolest civilizovanog coveka, i aktivira se brojnim stresovima i otrovnim materijama, a bez kojih je savremeni život postao nemoguc. Kozmetika, veštacki konzervansi, zagadjena voda, duvanski dim, industrijska cadj...
Evidentno je i da postoje mnogi slucajevi kada dolazi do povlacenja malignog oboljenja. Skoro sva iskustva onih koji su primenili u lecenju neku alternativnu terapiju, i koja se pokazala uspešnom, otkrivaju promenu ishrane.
Po shvatanju doktora Krebsa rak je kompleksan hronicani poremecaj metabolizma u citavom organizmu. To je bolest koja obuhvata citav organizam, iako se prvo pojavljuje samo na nekom delu tela, odnosno nekom organu. Zbog ovakve manifestacije bolesti cesto je pristupano hirurškom uklanjanju vidljivog obolelog tkiva, zracenjem okolnih celija na mestu rasta kancerogenih celija, hemoterapiji.... Time je zapravo tretirana posledica bolesti, dok je uzrok opstajao.


ZAŠTO SE CELIJE NEKONTROLISANO UMNOŽAVAJU?


U ljudskom telu postoje hiljade celija koje su na neki nacin ostale "zarobljene" u stadijumu embriona.
Nazovimo ih ovde jednostavno "univerzalnim celijama". One služe za popravku eventualno oštecenih delova tela. Na primer, kada dodje do loma neke kosti, ove celije se transformišu u koštane celije i popunjavaju pukotine u kostima. Ako dodje do oštecenja nekog mekog tkiva, ove celije se pretvaraju u celije adekvatne tom tkivu. U slucaju gubitka krvi, "univerzalne celije" se transformišu u celije krvi. Kada dodje do fizicke traume ili hemijskog debalansa u organizmu ove celije se formiraju i aktiviraju povecanje nivoa estrogena i ostalih steroidnih hormona kako bi se stimulisao njihov dalji rad na poslovima zamene uništenih celija. Kada se ošteceno tkivo ili kost potpuno regeneriše ili se organizam vrati u normalni hemijski balans, proces umnožavanja ovih "univerzalnih celija" se zaustavlja.


Ako je, medjutim, hemijski balans u organizmu i dalje poremecen, ove celije nastavljaju i dalje da se razmnožavaju. Dobrocudni tumori i polipi su znak da je proces jedne takve obnove zaustavljen, ali sa malim zakašnjenjem.
Kada se kaže da je rak posledica stresnog nacina života, dolazi zapravo do energetskog i hemijskog debalansa i to je "okidac" koji aktivira "univerzalne celije".


Od ovih celija se pod dejstvom odredjenih hemijskih promena, stvaraju i kancerogene celije. One, medjutim, nisu strano telo u organizmu i ne mogu se nazvati u tom slucaju bolešcu. Naprotiv, upravo je njihova uloga da razore neutrališu sve strane materije u organizmu. Sa biohemijskog gledišta, medjutim, kada one pocinju da se razvijaju u kancer, one postaju strano telo.
Postojanje ovih "univerzalnih celija" otkrio je još 1902. godine profesor iz Edinburga Džon Berd. On je uocio ogromnu slicnost izmedju pre-embrionickih celija i celija raka. On je ove celije nazvao trofoblastima. Te celije, upravo svojom sposobnošcu da se veoma brzo umnožavaju, odmah nakon oplodnje formiraju placentu i pupcanu vrpcu, omogucavajuci embrionu da se dalje hrani i razvija cvrsto prikacen za zid materice. Kada se, nakon osam nedelja kod embirona razvije pankreas i on pocne da luci svoje enzime, ove celije iznenada prestanu da se umnožavaju. Tako je Berd otkrio da dalje umnožavanje ovih celije sprecava upravo jedan enzim koji nastaje u pankreasu.


Ako je imuni sistem organizma oslabljen zbog loše ishrane, ili je starenjem smanjeno lucenje enzima iz pankreasa, stresom ili traumom aktivirane ove celije pocinju da se umnožavaju, ali ne mogu da se zaustave.
Zato je prvi zadatak u terapiji kancera snabdevanje organizma svim potrebnim hranjivim sastojcima kako bi se svi hemijski procesi stabilizovali cime bi se zaustavilo umnožavanje kancerogenih celija. Drugi zadatak je njihovo uništavanje.


DA LI JE RAK SAMO JEDNA AVITAMINOZA?


Ernst T. Krebs, koji je prethodno izdvojio i vitamin B15, analizirajuci razne avitaminoze u ljudskom organizmu uocio je neke slicnosti. Tako nedostatkom vitamina C nastaje poremecaj poznat kao »skorbut«, nedostatak PP vitamina nastaje » pelagra«, avitaminoza B1 - beriberi itd. Sve ove bolesti nastaju iznenada, bez ikakvih prethodnih znakova. Covek je danas zdrav, a vec sutradan može biti smrtno bolestan. Organizam jednostavno nema nikakvu reakciju, nikakvo upozorenje, kao kod dejstva nekog virusa ili bakterija. Za oporavak od "skorbuta", na primer, potrebno je nekoliko dana, ili samo nekoliko sati davati vece doze vitamina C i veoma teški simptomi bolesti iscezavaju. Javljaju se ponovo samo ukoliko opet dodje do vitaminskog deficita.
Analizirajuci pojavu raka, Krebs se zapitao da li je dovoljno da se covek samo izloži kancerogenom aktivatoru, na primer duvanskom dimu, nekoj hemijskoj supstanci ili da doživi neki jaci psihološki stres? Ili kako to da neki ljudi u istim situacijama reaguju kancerogeno, a neki ne? Po doktoru Krebsu rak nastaje iskljucivo kada u organizmu vec postoji hronican poremecaj metabolozma, odnosno kada jedan od vitalnih sastojaka duže vreme nedostaje.
Kancerogene materije su samo »okidaci« koji pokrecu »univerzalne celije« . Vitalni sastojak koji remeti metabolizam i izaziva pojavu raka Krebs je izdvojio kao vitamin B17.


Kako je došlo do toga da milionima ljudi nedostaje jedan vitalni hemijski element?


Dr Krebs je nakon dugogodišnjih istraživanja utvrdio da su ljudi vekovima jeli hleb od zrnevlja prosa i lana koje je bogato upravo vitaminom B17. Generecijama su žene mrvile koštice od kajsije, šljive, trešnje, jabuka i drugih vrsta voca iz familije Rosaceae (ruže). Mešale su ih zajedno sa mesnatim delom vocke spravljajuci džem. Prosto, ništa se nije bacalo.
U Bibliji se cak može naci i zanimljiv citat gde Bog, nakon što je stvorio coveka i ženu, kaže: "… dajem vam biljke sa semenom, rasutim po citavoj planeti, i svako drvo koje ima plod sa semenom bice vaša hrana".


Istraživanja su pokazala da himalajsko pleme Hunza uopšte ne pati od raka i kardiovaskularnih oboljenja. Ishrana im je bazirana upravo na uzimanju hrane sa košcicama kajsije i zrnevlju prosa. Ali, kada se pripadnici ovog plemena izlože zapadnjackoj ishrani, nakon što napuste svoje izvorne prehrambene obicaje, pocinju da pate od svih ovih bolesti.
Pošto pripadnici ovog plemena inace jedu veoma malo mesa, pobornici vegetarijanske ishrane su odmah zakljucili da je to razlog. Ali nije tako.
Krebs je zapravo našao da postoje još dve grupe ljudi koje uopšte ne oboljevaju od raka. Jedni su upravo mesojedi, drugi biljojedi.


Tako u jelovniku Eskima i Indijanaca, koji takodje ne pate od ovih bolesti, preovladjuje meso koje ukljucuje i divljac. To je najcešce meso jelena, dopunjeno raznim divljim bobicavim sezonskim vocem. Što je najzanimljivije, kod ovih ljudi uošte ne postoji gojaznost, iako svakodnevno u organizam unose velike kolicine životinjske masti.


Ipak, i za Himalajce i Indijance i Eskime zajednicko je što koriste hranu tipicnu za njihovo prirodno okruženje. Kada se pažljivo analiziraju sastojci te hrane vidi se da je vitamin B17 obavezno prisutan u svakoj. Vrsta jelena koja im je u jelovniku, prevashodno se hrani travama koje sadrže nitriloside, a koji su izvor vitamina B17. Razno osušeno voce koje Eskimi i Indijanci jedu, takodje sadrži velike kolicine vitamina B17.


Na žalost, vecina zapadnih civilizovanih kultura, odavno je prešla na hleb od pšenice, koja uopšte ne sadrži nitriloside. Trava koju koriste domace životinje za ispašu, sadrži samo tragove nitrilosida. Imala bi ih možda više, da covek nije poceo veštacki da preorava i seje razne vrste trava, tamo gde one po prirodi nikada ne bi nikle. Tako za razliku od "civilizovane" stoke, indijanska i eskimska jede samo ono što je niklo u prirodnom staništu.
Tako su coveku koji jede meso i tu uskracene mogucnosti da unese vitamin B17. Pleme Hanza i Eskimi dobijaju u ishranu 250 do 3000 miligrama vitamina B17 svakog dana. Evropljani i Amerikanci jeduci "civilizovanu" i "fast fud" hranu, primaju jedva 2 miligrama dnevno. Koštice su odavno izbacene iz jelovnika.
Laetril, Amigdalin, B17 zvanicno je prihvacen kao vitamin 1952.godine.


Ali onda su krenuli žestoki napadi na njega.



FARMAKOMAFIJA ZABRANJUJE PRIRODNE LEKOVE

Ako se uzme u obzir da se danas obrcu stotine milijardi dolara na istraživanja uzroka nastanka raka, da se u tu svrhu osnivaju brojne fondacije i u njih slivaju stotine miliona dolara, da veliki broj fabrika u svetu proizvodi, a još više apoteka prodaje razne lekove koji se mogu koristiti u skupoj terapiji ove bolesti..., ispada da od ove »opake bolesti« mnogo više ljudi živi nego što od nje umire.

Cak 200 MILIJARDI dolara godišnje u svetu troši se na istraživanja o nastanku raka, na lecenje uz pomoc citostatika i ostalih skupih medikamenata, zracenja, hirurške tretmane, itd. Americko "Društvo za borbu protiv raka" je najbogatija neprofitna organizacija u svetu. Mnoge žrtve ove "opake bolesti" zaveštavale su, i dalje to cine, citavu imovinu ovoj organizaciji, verujuci u njene iskrene napore da bolesti stane na put i konacno pronadje famozni lek. O naporima miliona obolelih širom sveta koji groznicavo pokušavaju da stignu u prestižne i skupe americke klinike, specijalizovane za rak i dobiju najbolji (i najskuplji) tretman, ne treba ni govoriti. I naši su mediji puni apela za novcanom pomoci unesrecene dece i mladih ljudi.

Šta bi se sa citavom ovom armijom zaposlenih i unosnim farmaceutskim biznisom dogodilo ako bi se pronašlo da je rak samo posledica pogrešne ishrane i nedostatka vitamina B17 koji se lako može sinteteizovati iz koštica kajsije, limuna, breskve, jabuke, tropske kasave...? Ko može patentirati jabuke i kajsije kao svoj proizvod? Hemoterapija, zracenja, citostatici, skupa genetska istraživanja (koja se pod navodnom brigom za zdravlje ljudi više rade zbog ispitivanja bojnih otrova) postali bi nepotrebni i morali bi se pravdati na drugi nacin.


U nemogucnosti da patentiraju hemijski sastav Laetrila, kako je Krebs nazvao izolovani B17, jer ga ima svuda u prirodi, i to jeftino, multinacionalne farmaceutske kompanije su, uplašene za svoj profit koji su ostvarivale od terapija citostaticima i zracenjem, krenule u žestoku kampanju protiv ovog vitamina.
Zato je objavljivanje teorije o vitaminu B17 odmah naišlo na žestoka osporavanja u SAD, o cemu je u svojoj knizi »Svet bez raka« pisao Edvard Grifin, još sedamdesetih godina prošlog veka. Predvodnici u ovome bile su velike farmaceutske kompanije, preko americke vlade, korumpiranih lekara i biohemicara koji su se mimo svake etike trudili da u medijima Laetril (vitamin B17), prikažu kao veoma otrovan i opasan. Pokrenuta je žestoka medijska kampanja u kojoj je iznesena tvrdnja da Laetril u sebi sadrži otrov cijanid.

Nije, medjutim, pominjano da cijanid postoji i u vitaminu B12, pa se on ipak slobodno prodavao u apotekama.


Na celu citave kampanje zapravo se nalazila americka FDA (državna služba za kontrolu lekova i hrane), a koja je propisivala da je za odobrenje upotrebe nekog leka i njegovo patentiranje, isti morao proci rigorozne procedure i ispitivanja koja se vrše nekoliko godina, sa eleboratima na hiljadama stranica Citava procedura farmaceutsku kompaniju bi koštala stotine miliona dolara. Kompanija koja ovo može da plati ima mogucnost da lek patentira i zaštiti svoje ekskuluzivno pravo na prodaju, pa se ovako skupo istraživanje samo tako i isplati. Ako se ne može ekskluzivno prodavati, nema istraživanja, nema leka. A ko može imati iskljucivo pravo na ono što dolazi iz prirode, koštice kajsije na primer?

Sve ovo, naravno nije stvar brige za zdravlje ljudi, kako bi svaki milosrdan covek pomislio, vec elegantni trik monopolista da patentiraju lek na koji bi imali ekskluzivno pravo prodaje. Ako se to ne može ostvariti, istraživanja se ne bi ni vršila. U tom smislu, ni jedno istinsko istraživanje delovanja Letrila nije ni vršeno. Nije se isplatilo.

Dr. Ricard Krout iz FDA još 1982. javno je izjavio da ON nikada nije i nikada nece odobriti za upotrebu lek nekog pojedinca, vec samo velike farmaceutske kuce sa neogranicenim finansijama.

Ulog za novi lek je prakticno najmanje 100 miliona dolara. Tako, u slucaju "Laetrila", koji je Krebs sinteteizovao iz koštica kasjije, zapravo nikada nije vršeno ni jedno ozbiljno istraživanje, a FDA je naložila da se na "Laetril" stavi etiketa - otrovan. A Amerikanci, poznato je, veruju svojoj vladi i medijima.

Pošto su farmaceutske kompanije znacajni finansijeri predizbornih kampanja americkih politicara, i državna Administracija za hranu i lekove (FDA) lako je potpala pod njihov uticaj.


Kako su i mediji pod kontrolom istog multinacionalnog globalnog lobija, objavljena je i prica koju su prenele sve americke novine i televizije o tome kako se jedan nesrecni par u San Francisku otrovao kampujuci u prirodi i jeduci sirove koštice od kajsija. Ipak, nekoliko nezavisnih i sumnjicavih novinara, nikada nije uspelo da otkrije identitet tih ljudi i šta se stvarno dogodilo. Tako se Laetril našao u prodaji sa etiketom da je opasan po zdravlje ljudi i njegova upotreba išla je na sopstveni rizik korisnika. Ljudi širom sveta od tada veruju da je jedenje koštica od kasjija samoubistveno.

Nije pomoglo ni to što je Dr Krebs sam sebi, šezdesetih godina pred brojnim novinarima, ubrizgao veliku dozu "Laetrila" i ostao živ. Umro je 1996. u devedesetoj godini.

***

Tobožnji napori da se lek protiv raka pronadje poticu još iz vremena Ricarda Niksona, koji je borbu protiv raka (1971.) proglasio za strateški cilj SAD. Odmah je iz državnog dudžeta odobrio ogromna sredstva za istraživanja.

Ali, ništa se na tom planu epohalno nije dogodilo. Milioni ljudi i dalje umiru od raka, a broj obolelih se alarmantno povecava. Amerikanci su u medjuvremenu otišli na Mesec, poslali letilice na Mars, do Jupitera i Saturna, klonirane su mnoge životinje, napravljena genska karta coveka, ucinjene ogromne tehnološke inovacije, ali lek protiv raka nije pronadjen. Kako je to moguce?

Dvostruki nobelovac dr Lajnus Pauling je cak javno izjavio: " Svako treba da zna da je vecina istraživanja o raku obicna prevara."

Štaviše, zna se za nekoliko veoma uspešnih terapija, koje su sve suzbijene upravo od strane kanceromafije. Jedna se zasnivala na korišcenju radiotalasa odredjene frekvencije koji su ubijali maligne celije (naprava Rajmonda Rajfa), dok su ostale terapije uglavnom pocivale na lekovitom bilju. Svi koji su imali rezultate u borbi protiv raka završili su na sudovima, nakon što su ih bankari iz Vol Strita prethodno obišli i pokušali da dobiju ekskluzivna prava za patent. Kad im to nije pošlo za rukom ili im se posao jednostavno nije isplatio, stvari su zataškane, a laboratorije i klinike zatvorene.

Terapija vitaminom B17, odnosno "Laetrilom", bila je najviše osporavana. Ovaj alternativni lek prikazan je kao "otrovan i opasan", baš kao i jedenje koštica od kajsija, a teorija doktora Krebsa kao "šarlatanstvo i prevara".

Nacin kako su se SAD borile protiv ovog alternativnog leka, upravo pokazuje sistem funkcionisanja društva baziranog iskljucivo na profitu i lobijima. Naime sva istraživanja koja su vršena na "Laetrilu", radjena su tako da dokažu da je otrovan. Ni jedno istraživanje koje bi pokazalo njegovu efikasnost nije radjeno.

Kako bi pred javnošcu bili još ubedljiviji, najpoznatija americka bolnica i institut za rak Sloan - Ketering je svojim neprikosnovenim autoritetom, odlucila da angažuje vrhunske svetske strucnjake koji su se bavili proucavanjem raka. Pošto su njihovi nalazi u vezi delovanja "Laetrila" bili ohrabrujuci, bolnica je falsifikovala njihove izveštaje, a Ralf Mos, zadužen ispred bolnice za odnose sa javnošcu morao je da predstavi laž. Mos je to odbio, i dobio je otkaz. Od tada se bavi pisanjem o kanceromafiji.

Najveci donatori i zaštitnici Sloan-Ketering Instituta za rak su kompanije koje zapravo snabdevaju ovu bolnicu lekovima za hemoterepiju i ostalim antikancerogenim medikamentima. Ako se vidi ko su clanovi Upravnog odbora Instituta bili u to vreme (1954.), mogu se lako uociti bankari iz Vol Strita, poput Rokfelera, Morgana, predstavnici General Motorsa, Americke komisije za atomska istraživanja, mocnih hemijskih kompanija i drugi.

Danas, kompanija Bristol-Majers troši preko jedne milijarde dolara godišnje na istraživanja raka i spravljanje novih lekova. Bristol - Majers snabdeva pola sveta lekovima za hemoterapiju. Clanovi upravnog odbora ove kompanije istovremeno su i na celnim funkcijama u americkom Nacionalnom institutu za istraživanje raka (NCI). Na primer: Pol A. Marks je predsednik Izvršnog odbora u bolnici Sloan-Ketering i istovremeno direktor mocne kompanije Fajzer (Pfizer), koja proizvodi lekove koji se koriste u hemoterapiji. Džejms Robinson je clan upravnog odbora Sloan - Keteringa i direktor Bristol - Mejersa. Sve to je razlog zašto su Sloan - Ketering bolnica, Nacionalni institut za rak (NCI), Društvo za borbu protiv raka (ACS), Americka medicinska asocijacija (AMA), kao i Administracija za hranu i lekove (FDA), ukljuceni u borbu kojom se štite interesi profitera na ovoj bolesti. Milioni ljudskih života nisu znacajni, koliko je znacajan profit.

O radu ove kanceromafije pisao je detaljno u svojoj knjizi " Svet bez raka" Edvard Grifin još 1974.

U Australiji su primenili slicnu tehniku, a poznato je da je australijski premijer Džon Hauard podržan upravo iz bankarskih krugova Vol Strita. Prodaja "Laeterila" je zvanicno zabranjena, ali ako neko baš želi da ga koristi, državna Služba za lekove (TGA) za svaki poseban slucaj može odobriti dozvolu za uvoz. Da nekom ne bi palo na pamet da sam pravi lek, prodaja koštica od kasjije je zabranjena, a kajsije se u supermarketima prodaju ocišcene.

Ali slucaj izvesnog Džejsona Dejvida Vejla, iz Njujorka dostigao je "komicni" vrhunac u radu kanceromafije.

Vejl (34) se od svoje 18 godine lecio od raka. Koristio je samo prirodne lekove, i to posebno koštice od kajsije, kako mu je navodno, Bog sugerisao porukom u Bibliji. Tako je Vejl odlucio da svoje, kako on tvrdi, uspešno izlecenje podeli sa drugim sapatnicima u SAD. Osnovao je sopstvenu firmu preko koje je, i putem Interneta, prodavao koštice od kajsije, propagirajuci teoriju dr. Ernsta. T . Krebsa. Zaradio je oko 500 000 dolara, kada ga je FDA tužila što "medju bolesnima širi lažnu nadu" pricom o "lažnom leku" (Laetrilu), prodaje "visoko toksican" proizvod (koštice od kajsije) i tako zaradjuje pare na tudjoj nesreci(!)

Vejl je osudjen na 63 meseca zatvora i potom još tri godine nadzora. U presudi se doslovce kaže: "Nema naucne potvrde da Laetril nudi bilo šta osim lažne nade za obolele od raka, navodeci ih da ga koriste umesto da pristrupe konvencionalnom medicinskom tretmanu što pre". FDA komesar Dr Lester Kroford još naglašava:" Ovim šaljemo snažnu poruku da necemo tolerisati marketing fals medicine". Vejlu je zabranjeno da se ikada više bavi preko svoje firme tim poslom. Firma se zvala "Hrišcanska Braca".

Ipak, Vejl se, dok služi kaznu preko svog Internet sajta i dalje bavi promovisanjem vitamina B17, pitajuci se zašto se FDA toliko zalaže za "konvencionalno lecenja" koje podrazumeva zapravo spaljivanje celija zracenjem i hirurgiju koja ljude sakati, a zabranjuje svako aleternativno lecenje kojim neko pokušava sebi da pomogne. Za Vejla i njegove pristalice ovo je najbolja potvrda kako u Americi vlada kanceromafija.

U CEMU JE TAJNA VITAMINA B17?

Još 1802. izvesni hemicar Bon otkrio da se za vreme destilovanja vode iz gorkog badema oslobadja se hidrocijanidna kiselina (a koja je uvek u molekulu sa vitaminim B17). Veoma brzo, mnogi istraživaci postali su zainteresovani da analiziraju taj ekstrakt. Tako je prvi put izolovana bela kristalna supstanca koja je nazvana AMIGDALIN od grckog naziva amigdala. Engleski naziv za badem je almond, fransuski - amandula.
Upotreba "Amigdalina" datira još od 1843. godine, mada se u drevnoj Kini može naci podatak da je korišcen gorak badem koji sadrži izvesne supstance kojima su lecene pojave tumora pre više od 3000 godina. B17 je u velikim kolicinama upravo prisutan u gorkom bademu.
Cak i jedan egipatski papirus od pre 5000 godina pominje korišcenje "aqua amigdaloruma" za lecenje tumora na koži.
Ali sistematizovana studija o vitaminu B17 nije radjena sve od pedesetih godina prošlog veka. Vitamin B17 je zapravo procišcen iz "amigdalina" i to je 1952. godine ucinio Ernst T. Krebs, mladji. Nazvao ga je LAETRIL (Laetrile) što je skracenica od laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside i farmakološki je naziv za nitriloside (Beta-cijanoforicne glikozide). Da se radi o vitaminu B17 zvanicno je prihvaceno 1952.



KAKO DELUJE LAETRIL?

Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze cak dva toksicna elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu "zakljucano", a da bi se cijanid i benzaldehid (koji su zajedno još jaci otrov) aktivirali, molekul se mora "otkljucati".


U organizmu se kao nadležni enzimi za "otkljucavanje" ovog molekula nalaze rodenaze, koje imaju zadatak da neutrališu cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuju ih u bezopasane produkte i beta-glikozidaze, koje ih puštaju da deluju otrovno, formirajuci otrovni hidrocijanid (HCN). U Laetrilu (vitaminu B17) samom ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u pocetku tvrdili, vec se on mora NAPRAVITI u organizmu. Za pravljenje otrova je zadužena pomenuta beta-glikozidaza.




Rodenaze i beta-glikozidaze nalaze se u citavom organizmu, ali najveca koncentracija beta-glikozidaza je, verovali ili ne, u malignom tumoru. I to do sto puta veca, nego u zdravim celijama. Tako se prakticno otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, a to ima za posledicu razaranje ovih celija. Najzanimljivije je što, maligne celije od ovoga uopšte ne mogu da se brane, jer se drugi enzim, rodenaza, u njima uopšte ne nalazi.


Za ovaj efekat "otkljucavanja" molekula nitrilosida, koji sadrži cijanid i koji se nalazi u travama koje pasu i ovce, otkrili su odavno biohemicari i agronomi u Australiji, nakon jednog trovanja detelinom ovaca na ispaši. Tako su zbog sigurnosti životinja koje su pasle belu detelinu, bogatu nitrilosidima, seme biljke modifikovali i nitriloside odstranili. U nitilosidima se nalazio vitamin B17. To je uradjeno jer su verovali da su se ovce otrovale baš hidrocijanidom jeduci ovu detelinu. Niko, medjutim, nije posumnjao da je možda došlo do trovanja nekom drugom otrovnom biljkom, koje su neke ovce slucajno zahvatile. Cinjenica je i da se nisu sve ovce koje su jele pomenutu detelinu otrovale. Ipak, sve australijske ovce od tada su ostale bez znacajnog izvora vitamna B17.

Doktor Ernst T. Krebs uporno je objašnjavao u svojim brojnim radovima iz 1970. godine da je Laetril (B17) potpuno netoksican. Njegova smrtonosna doza iznosila je 25 000 miligrama na kilogram telesne težine, kada ga je primenjivao na miševima i pacovima. To je toliko netoksicno da u nekim studijama voda koja se koristi u medicini za razblaživanja ima više toksina nego vitamin B17, uveravao je Krebs. Konacno, pred brojnim novinarima i naucnicima, Krebs je ubrizgao sam sebi ogromnu dozu leka i nije se otrovao.


Ipak, strah od Laetrila je tako i u Australiji raširen.


Kada se knjiga "Svet bez raka", Edvarda Grifina napisana 1974. g. tamo pojavila, Lateril je bio u slobodnoj prodaji. Sada više nije. Umesto toga, Australijska Kancelarija za lekove (TGA - Therapeutic Goods Administration), danas razmatra svaki individualni slucaj onoga ko želi da se podvrgne lecenju Laetrilom, odlucujuci da li da mu se omoguci uvoz leka. Onaj ko ovu dozvolu dobije, ima još teži zadatak da pronadje lekara koji ce mu Laeteril ubrizgati, po protokolima koji uz ovaj lek idu. Takodje je posebnim propisima otežana nabavka koštica od kajsije kako bi se onemogucilo sintetizovanje kristala B17 onima koji bi želeli da ovaj lek sami prave.


U Americi je Laetril i danas raznim administrativnim procedurama eliminisan kao lek. Zato hiljade Amerikanaca obolelih od raka ide u Meksiko u jednu privatnu bolnicu ("Oaza nade") koja se specijalizovala baš za tretman raka Laetrilom. Njen vlasnik, doktor Kontreras, jedan je od najvecih pobornika teorije doktora Krebsa.

GDE SE NALAZI VITAMIN B17?

Nitrilosidi se nalaze u preko 800 biljaka od kojih su mnoge jestive.


Vitamin B17 se nalazi u prosu, kukuruzu, lanu, tropskoj kasavi, semenju jabuke, bademu, slatkom kropmiru, salati, semenkama limuna trešnje, šljive, kruške, breksve, nektarine i mnogim drugim biljkama koje su odavno eliminisane iz ishrane savremenog coveka. Skoro sve koštice iz familije ruža (Rosaceae) imaju B17. Koštice i semenke od voca imaju i druge hranjive materije: neke proteine, nezasicene masne kisline i razlicite minerale. Ipak, najveci izvor vitamina B17 su koštice od kajsije i tropska kasava.



KAKO IZGLEDA LECENJE RAKA VITAMINOM B17 (LAETRILOM)

Najzad, svi koji žele da primene ovu terapiju moraju znati da: LAETRIL NIJE NIKAKAV CUDOTVORAN LEK. Takav lek za rak ne postoji, ne zato što je rak neizleciv, vec zato što je pojava kancera, po teoriji dr. Krebsa, posledica ukupnog poremecaja metabolizma, a tumor samo jedna vidljiva manifestacija tog poremecaja koja pocinje na jednom organu, a zatim se širi na citav organizam. »Laeteril« (vitamin B17) samo je JEDAN HRANJIVI SASTOJAK, cijim se unošenjem, rak ne povlaci automatski.

SAMO UZIMANJEM VITAMINA B17 NIŠTA SE NE MOŽE POSTICI, AKO SE ISTOVREMENO I DRUGI NEOPHODNI ELEMENTI U ORGANIZMU NE DOVEDU U METABOLICKI BALANS.

Ovo je u lecenju raka najvažnije jer su svi biohemijski procesi u organizmu medjuzavisni. Da bi vitamini delovali (bilo koji) mora biti dovoljno lucenje enzima koji te vitamine razgradjuju i sprovode u sva tkiva. Da bi se enzimi lucili u dovoljnoj meri moraju biti stimulisani nekim drugim hranjivim sastojcima, koji se takodje moraju uneti u organizam. Ceo ovaj sistem je kompleksan, kompatibilan i prirodno definisan. Svako narušavanje ovog sistema (na primer genetskim modifikovanjem biljaka koje su prirodna ljudska hrana) proizvodi lancanu reakciju. Tako smo vec naveli da su u Australiji genetski modifikovali detelinu koju su pasle ovce i eliminisali iz nje upravo nitriloside tj. Vitamin B17.

Tako, ma kolike doze "Laetrila" se uzimale, on se nece korisno razgradjivati ako u organizmu nedostaju pankreatski enzimi koji mogu da rastvore opnu maligne celije ili neki minerali. Posebno je važan cink. Cink vrši transport nitrilosida kroz tkiva. Kod davanja injekcija "Laetrila" za prodiranje kroz tkivo neophodan je i dimetil-sulfooksid (DMSO). U terepiji se daju i velike kolicine vitamina C, kao i emulzionisani vitamini A i E, a posebno vitamin B15. Daju se su i neki drugi minerali i antioksidanti.

U svojoj klinici »Laetrilom« doktori Krebs, Hans Niper i Filip Benzel preporucuju da idealna enzimska kombinacija za delovanje »Laetrila« sadrži: Pancreatin (1250mg); Papain (150mg); Bromelain (150mg); Trypsin (125mg); Lipase (50mg); Amylase (50mg); a-chymotrypsin (45mg); Rutin (100mg); sirov koncentrat teleceg timusa (55mg); Zinc gluconate (10mg); Super oxide dismutase (50mcg); Catalase (200 jedinica); L-Glutathione (10mg);

Ovo navodimo samo da bi se videlo koliko su delovanja i samih enzima medjuzavisna, a njihova idealna kombinacija sa drugim vitaminima važna kako bi se maligna celija što bolje napala. Zato je važno da se terapija »Laetrilom« (iako je on sam potpuno netoksican i u slobodnoj je prodaji, osim u SAD i Australiji) obavlja pod nadzorom lekara koji ima sa njim iskustva u terapiji.

U tretmanu raka "Laetrilom" u klinici "Oaza nade" u Meksiku, gde je 35 godina sprovodi poznati dr Kontreras, koristi se i hrskavica ajkule. Zašto? Ajkule su najzdravija bica na planeti. Imune su prakticno na sve bolesti koje covek poznaje. Veruje se da je skelet ajkule najodogovorniji za ovakav imuni sistem. Po doktoru Kontrerasu ajkulina hrskavica blokira rast krvnih sudova smanjujuci vitalnost kanceroznog tumora. Ajkulina hrskavica stimuliše proizvodnju antitela i podupire citav imuni sistem. Ovaj netoksicni element koristan je i kod lecenja raznih zapaljivih procesa, reumatizma i oseteoartritisa. Korišcenje ajkuline hrskavica je kontraindikovano sa trudnocom i dojenjem što, takodje, treba napomenuti.

Mnogi uzimaju vitamin B17 u prirodnom stanju, preventivno ili kao dodatak terapiji. Najcešce se uzimaju gorki bademi iz koštice kajsije.Verujuci da što više pojedu koštica brže ce se izleciti, neki dožive i trovanje cijanidom koji se u gorkom bademu nalazi. Badem koji nije gorak nema cijanida, što znaci da nema vitamina B17 u sebi. "Latreil" je ipak manje toksican od šecera i cak 21 put manje toksican od aspirina. Sa druge strane, svi klasicni lekovi, koji se koriste u terapiji raka, izuzetno su otrovni.

Evo kako cijanid iz vitamina B17 (Laetrila) funcioniše. Rak voli šecer, a cijanid u koštici kajsije je okružen šecerom. Rak jede šecer i truje se cijanidom. Zato je jako važno da se celije raka navedu da jedu samo šecer sa cijanidom. Unošenje svakog drugog šecera u organizam za vreme lecenja treba eliminisati. To znaci ne jesti ni krompir koji je bogat karbohidratima koji se pretvaraju u šecer. U protivnom celije raka ce se slatko hraniti, ali se nece trovati. Naprotiv, još bolje ce napredovati.

Kod preventivnog uzimanja tableta "Laetrila" od 500 mg

efekat se pojacava ako se uzima i 5 do 7 koštica kajsija dnevno jer se u košticama nalaze i drugi vitamini, minerali i enzimi, koji ce se aktivirati i pomoci "Laetrilu" da se u telu asimiluje. Najbolje je zapravo jesti citavu kajsiju, a badem iz koštice prethodno dobro sažvaketi. Ne gutati ceo.

Proteolitski enzimi vare proteinski omotac oko kancerozne celije i omogucavaju cijanidu da bude "svaren". Tablete ovih enzima treba uzimati tri puta dnevno (3 do 6) na prazan želudac. Jedna ili dve tablete se mogu uzeti sa hranom kako bi se pomoglo u svarivanju i redukciji toksicne nesvarene hrane.

Sve su ovo trikovi koje koriste lekari u lecenju raka uz pomoc "Laetrila". Citava ova metabolicka terapija se vrši u dve faze, od kojih prva traje 21 dan, a druga još tri meseeca. Ali, to je samo deo terapije.

Sa druge strane, pošto kao »okidaci« za umnožavanje kanceroznih celija služe razne kancerogene materije, a one su u vidu raznih civilizacijskih dostignuca, potrebno ih je potpuno eliminisati iz organizma. Zato za vreme lecenja treba potpuno obustaviti unos svih »kancerogenih okidaca« ili ih svesti na najmanju mogucu meru. To znaci: izbegavati namirnice životinjskog porekla, a potpuno iskljuciti slanine, šunku, preeadjevine itd. Izbegavati hranu koja je zamrznuta i konzervirana i hranu sa veštackim aditivima. Izbegavati sve što sadrži beli fluor i fluorisanu vodu (fluorid uništava enzime), so, ili beli šecer i veštacke zasladjivace (koji su izuzetno opasni). Ne jesti ribu prženu u ulju, vec samo kuvanu i pecenu. Od sokova uzimati što više sveže cedjenog voca i povrca. Šest do osam caša vode. Alkohol, duvan, kafa, sedativi, analgetici, moraju se iskljuciti. Najmanje tri sata dnevno treba provesti na suncu, bez naocara sa zaštitnim UV filterima. Što manje vremena provoditi na veštackom svetlu, osim pod onim koje ima ceo spektar boja, kao fluorescentne cevi. Izbegavati gledanje televizora kao i korišcenje losiona, toksicnih lakova za kosu, antiperspirant dezodoransa, karmina, maskara, pomada itd. Jednostavno, prilagoditi se životu coveka iz prirode.

Najzad, ono što ce svakog obolelog od raka dovesti u nedoumicu je: da li prvo primeniti alternativnu terapiju sa »Laetrilom«, ili prvo probati sa klasicnim lecenjem, koje nudi takozvana ozbiljna medicina. To je svakako hamletovska dilema, jer ako se prvo krene sa hemoterapijom, operacijama, citostaticima, zracenjem, transplantacijom celija..., i sve se pokaže nesupešnim, ostaju prirodni lekovi, za kojima vecina i poseže tek na kraju. Ali, problem je što su tada mnoge zdrave celije vec uništene, organizam trajno osakacen i oslabljen, i još više toksikovan. Alternativna prirodna lecenja, logicno, tada više ne daju rezultate.

Sa druge strane, savetovati nekome da prvo krene sa alternativnim lecenjem (npr. Laetrilom), riskantna je preporuka, jer ce u slucaju neuspeha vecina lekara reci: »zakasnili ste«.

Kako odluciti?

Anticki filozof Sokrat ucio je svoje ucenike da se u potragu za istinom može krenuti samo onda kad se dovede u pitanje neko verovanje koga smo se do tada cvrsto držali. Savremena propagnda danas, putem medija, cini upravo suprotno, namecuci odgovore pre nego što ljudi i pomisle da nešto pitaju. Tako je najveci deo covecanstva prestao da misli i postao potrošacka masa koja se ponaša u skladu sa reklamnim preporukama i informacijama iz medija. Navikli smo da drugi misle i istražuju za nas. Ni u vreme Sokrata (koji je nateran da popije cašu otrova) ni danas, onima koji pokušavaju da misle svojom glavom, nije lako.

Na osnovu onoga što je o »Laetrilu« vec napisano, svakome stvorenom od prirode (i boga), ostaje da sam razmisli i odluci kako ce svoj život ocuvati. A za to odlucivanje coveku je i podaren mozak. Treba ga samo napuniti informacijama i »ukljuciti«. Samo takav život je i dostojan coveka.
KRATKI SAVETI


1. Ne sme se preterati u jedenju semenki. Badem iz koštice treba prvo dobro sažvakati, a ne gutati.


2. FDA preporucuje da se ne jede više od 6 koštica kajsije u toku jednog sata, jer može doci do toksicne reakcije. Preporucuje se da dnevna doza može biti do 70 koštica na dan. Mnogi ljudi uzimaju oko 15 koštica dnevno. Genralano uzima se jedna koštica na svakih 2,5 kg težine dnevno. Doktor Krebs preporucuje 30-do 35 dnevno.


3. Rak voli šecer. Šecer u semenu kajsije je okružen cijanidom. Kancer jede šecer, oslobadja se cijanid i truje ga. Zato, kada se jedu ove koštice treba potpuno eliminisati unšenje šecera iz drugog izvora.


4. Uz korišcenje tablete od 500 mg Laetrila, uzima se još 5-7 koštica jer one u sebi sadrže i druge vitamine, minerale i enzime koje dopunjuju terapiju kako bi se B17 dobro asimilovao u organizmu.


5. Uz terapiju B17 uzima se i Chemotrypsin koji treba da razloži proteinski omotac oko kancerogene celije kako bi B17 lakše delovao.

6. Seme lana treba prvo samleti u mlinu za kafu, jer se celo zrno u crevima teško rastvara, tako da se B17 ne osobadja. Laneno ulje ne sadrži B17.

Vitamin b17 je jako zdrav i korisan, to je sasvim tačno. Industrija želi da plaši ljude sa cianidom i onda izbegavaju u velikom krugu vitamin b17.
industrija želi da ljudi pomisle da postoji jedan lek koji će da reši i pobedi rak. Stalno moraju da održavaju uverenje da sve moćni lek leči sve. To ne može biti nikako istina. Zašto? Zato što je rak takva jedna bolest što ona napada sve ćelije u našem telu. Ćelije ima preko dvesta vrsta u našem telu i onda tako može da bude preko dvesta vrste raka . Nemogu baš sve da leče s jednim lekom i zato nikad ne verujte kad vidite naslov pronašao sam lek protiv raka, jer to može da se odnosi samo na neke vrste raka, nikako na sve.

Vakcina protiv raka sa Kube 2014. i u Srbiji


Vakcina cimavaks - efg protiv raka pluća i prostate koju su razvili kubanski naučnici najkasnije za tri godine biće dostupna i pacijentima u Srbiji.



Kubanska vakcina protiv raka pluća i raka prostate cimavaks - efg biće dostupna pacijentima u Srbiji najkasnije za tri godine, kažu imunolog dr Pedro Kamilo Rodrigez i onkološki urolog dr Horhe Alberto Gonzales Hernandez, piše "Press".

"Ako uzmemo u obzir šta bi sve još trebalo da uradimo, vakcina se u Evropi, a samim tim i u Srbiji, može očekivati najkasnije za tri godine", izjavio je za "Press" dr Rodrigez, koji je sa dr Gozalesom svetski priznati stručnjak i deo tima koji na Kubi radi na ovoj vakcini.

Dr Rodrigez i dr Gonzales navode da njihova zemlja uveliko razgovara sa Evropskom agencijom za lekove, ali i sa Srbijom o nabavci vakcina o kojima bruji svetska štampa.

"Istraživanja efikasnosti vakcine su kod raka prostate u drugoj, a kod kancera pluća u trećoj fazi. Kada je u pitanju kancer pluća, u toku su ispitivanja, kojima su obuhvaćena 573 pacijenta sa Kube. U Evropi su ispitivanja u drugoj od pet faza. U pregovorima smo i sa Srbijom", kaže dr Rodrigez za "Press".

On je naveo da se vakcina uglavnom daje u teškim slučajevima, odnosno bolesnicima u poodmaklom stadijumu kancera.

"Rezultati su fascinantni. Primena ove vakcine je pomogla ljudima. Oni koji su je primili žive minimum pet godina duže od onih koji nisu, a imaju isto oboljenje. Uočljivo je da bolje reaguju mlađi pacijenti, ali to generalno zavisi od imuniteta", kaže dr Rodrigez.

Gonzales dodaje da se vakcina daje kao injekcija i to više puta. "Prvo se prima imunizaciona doza od četiri vakcine na dve nedelje. Pacijent to primi za otprilike dva meseca. One služe da zaustave širenje raka. Posle toga pacijent dobija mesečno po jednu dozu", dodao je dr Gonzales.

On ističe da građani Srbije, ali i drugi, ne mogu da dođu na Kubu kao turisti i da prime ovu vakcinu. "Međutim, ako vam iznenada pozli i ispostavi se da zadovoljavate sve kriterijume da je primite, možete", navodi za "Press" dr Gonzales.

Klinička istraživanja vakcine počela su 1993. godine, a od 2008. ona je zvanično počela da se koristi na Kubi, a sada je dostupna i u Peruu, Maleziji i Velikoj Britaniji.

(MONDO)

Vakcina koja leči 70% svih kancera?

Naučnici u SAD razvili su vakcinu koja bi mogla da uništi sedam od deset smrtonosnih kancera.



Vakcina je, prilikom testiranja, smanjila tumor dojki za 80 odsto, a istražiači veruju da bi mogla uspešno da izleči rak prostate, pankreasa, bešike i jajnika.

Čak i tumori otporni na trenutno najbolje lekove na tržištu, uključujući i „čudesni lek” herceptin, mogli bi biti osetljivi na vakcinu.

Dosadašnji eksperimenti vršeni su na miševima, a naučnici se nadaju da bi prva verzija leka mogla da se isproba na ljudima za dve godine. Ako sve prođe kako treba, vakcina bi mogla da bude na tržištu do 2020.

Umesto da, poput većine lekova, napadne ćelije raka, ova vakcina jača imuni sistem za borbu protiv tumora. Istraživači sa Džordžija univerziteta i Majo klinike u SAD fokusirali su se na protein MUC1 koji u većoj količini proizvode kancerogene ćelije od zdravih.

I ne samo da ga ima više, nego je šećer kojim je ukrašen specifičnog oblika.

„Ćelije raka imaju poseban sistem za osujećivanje imunog sistema tako što svoju površinu oblože šećerom kako bi mogle neprimećeno da putuju telom”, kazala je prof. Sandra Džendler, jedna od istraživača.

Vakcina „trenira” imuni sistem da prepozna ovaj rđav šećer i uperi svoj arsenal prema kanceru.

„Da bismo osposobili imuni sistem da prepozna taj šećer, napravili smo specijalnu vakcinu iz tri dela. Ispostavilo se da je to dobitna kombinacija", objasnila je Džendlerova.

Njen kolega istraživač, prof. Gert-Jan Bons kazao je da vakcina izaziva veoma snažnu reakciju imunog sistema.

„Ona aktivira sve 3 njegove komponente i smanjuje veličinu tumora za oko 80 odsto”.

Pomenuti šećer specifičnog oblika MUC1 pronađen je u 90% rakova dojki i pankreasa i u oko 60% rakova prostate, kao i u drugim tumorima.

Istraživači veruju da bi preko 70% svih smrtonosnih kancera moglo biti osetljivo na vakcinu. No, uprkos njihovom velikom ushićenju, istraživanja su i dalje u početnoj fazi.

Nakon „dramatičnih” rezultata testova na miševima sa rakom dojke, profesori sada planiraju da lek isprobaju na ljudskim ćelijama raka izolovanim u posudi.

Pre nego što lek bude odobren i pušten u promet biće potrebno još nekoliko godina istraživanja na ljudima.

Vakcina bi mogla da se koristi u kombinaciji sa postojećim lekovima za uspešnije lečenje ili za sprečavanje vraćanja bolesti u postoperativnoj fazi.

„Počinjemo da dajemo lekove koji uče naš imuni sistem da se bori sa onim po čemu su ćelije raka jedinstvene. Kada se to iskombinuje sa ranom dijagnozom, nadajmo se da će jednoga dana rak postati izlečiva bolest”, optimističan je prof. Bons.



b92

istraživanje


Nezdrav život krivac je za karcinome polovice oboljelih




Četrnaest različitih uzročnika poput pušenja, manjka vježbanja, preslane hrane, alkohola i pretilosti uzrokuje rak u jednom od četiri slučaja

Alkohol je jedan od glavnih uzročnika karcinoma. Oko 134.000 slučajeva obolijevanja od karcinoma godišnje rezultat su nezdravog života, pokazalo je istraživanje provedeno u Velikoj Britaniji, piše Telegraph.

Istraživanje je, naime, pokazalo da 14 različitih uzročnika poput pušenja, manjka vježbanja, preslane hrane, alkohola i pretilosti uzrokuje rak u jednom od četiri slučaja.

– Istraživanje je pokazalo kako mit da rak uzrokuje "loša sreća" ili genetika nije točan – rekli su znanstvenici. Dokazali su da je konzumiranje cigareta najveći uzročnik karcinoma, odnosno krivac je za jedno od pet obolijevanja od raka.

Harpal Kumar, glavni znanstvenik koji je radio na ovom istraživanju, kaže da se svaki četvrti karcinom dojke može spriječiti.

–- Živjeti zdravim životom ne znači da nećete oboljeti od raka, no sigurno ćete smanjiti rizik obolijevanja – rekao je dr. Kumar.

Epidemiolog Max Parkin dodaje da većina ljudi vjeruje kako se karcinomi pojavljuju zbog loših gena.

– Gledajući sve dokaze, jasno je da se oko 40 posto svih karcinoma razvija zbog stvari na koje možemo utjecati. Nismo očekivali da ćemo otkriti kako će hranjenje voćem i povrćem spriječiti obolijevanje od raka ili da će kod žena alkohol više utjecati na pojavljivanje karcinoma nego pretilost – rekao je Max Parkin.

Istraživanje je, između ostaloga, pokazalo da je alkohol krivac za 6,4 posto karcinoma dojke te da se svaki deseti rak jetre pojavljuje zbog alkohola.

Tri četvrtine karcinoma želuca mogu se spriječiti ako ne pušite, ne jedete preslanu hranu te se hranite voćem i povrćem. Hranjenje crvenim mesom, pak, uzročnik je karcinoma u čak 8500 slučajeva, dok je pretilost krivac za pojavljivanje raka u 18.000 slučajeva.

Karcinom može uzrokovati i nedostatak dojenja s obzirom na to da je istraživanje pokazalo da je baš to uzrok u 3,1 posto karcinoma dojke te 17 posto karcinoma jajnika.

(Večernji.hr)

Ovo gore je cisto lupetanje

Former Miss Venezuela dies of breast cancer at 28

zena nije pila alkohol, imala cerku od 2 godine, napisala knjigu, jela voce i povrce, nije bila debela......

Harpal Kumar, glavni znanstvenik koji je radio na ovom istraživanju, kaže da se svaki četvrti karcinom dojke može spriječiti.

....moze se spreciti cime ? Da je dobri doktor ne grize za sise?
Vecina slucajeva karcinoma dojke su unutar iste porodice ; mati-cerka..
Karcinomi jajnika ; sestre, ili mati-cerka

A Glass of Red Wine a Day May Keep Prostate Cancer Away

...........rezultat jednog drugog istrazivanja...

Ukratko;
Ono sto je napisano o raku, moze ispuniti tri kata jedne zgrade; Ono sto se stvarno zna o raku, ispunjava dvadesetak stranica

Nov metod u borbi protiv raka dojke


Lekari iz Centra za rak "Džons Hopkins" u Baltimoru uspešno su ubrizgali lek protiv raka direktno u tumor u dojci, a početni rezultati pokazuju da tretman, ne samo što uništava tumor, nego i štiti bolesnika od hirurške intervencije i pratećih posledica radikalnijih tretmana.



Rak dojke u početnoj fazi obično se otkriva pomoću mamografa. U ovom trenutku standardni tretman posle otkrivanja tumora je hirurgija praćena zračenjem i hormonskom terapijom. Žene sa velikim rizikom da će oboleti od raka dojke se čak opredeljuju za mastektomiju - hirurško uklanjanje jedne ili obje dojke da bi se taj rizik smanjio.

U Centru za rak "Džons Hopkins" u Baltmoru onkolog Varid Sterns proučava manje radikalan pristup. "S obzirom na to da većina kancera nastaje u dojci i ćelijama koje se protežu duž mlečnih kanala, postavlja se pitanje da li možemo da eliminišemo te opasne ćelije i na taj način eliminišemo i rak dojke", kaže doktorka Sterns.

Ideja je jednostavna. Mala količina leka za hemoterapiju unese se kroz bradavicu na dojci i mlečne kanale u kojima se formiraju kancerogene, pa čak i predkancerogene ćelije. Čitav postupak traje tridesetak minuta. U kliničkim ispitivanjima istraživači su ustanovili da je ova tehnika efikasnija i manje toksična od uobičajenog postupka unošenja hemoterapije kroz venu.

"Ustanovili smo da je koncentracija leka u dojci veoma visoka, a da je koncentracija leka u sistemu krvnih sudova veoma niska", objasnila je doktorka Sterns.

Sa konvencionalnom hemoterapijom upravo je suprotno - lek unesen kroz venu koncentriše se u krvotoku, ali je manje koncentrisan tamo gdje je najpotrebniji - u dojci. Klinička ispitivanja su toliko uspešna da bi ova vrsta tretmana na kraju mogla da postane standard za pacijente sa rakom dojke u sasvim početnoj fazi ili one koji su u opasnosti da ga dobiju.

"Očekujem da će ovaj tretman moći da se obavi u običnoj kabini za mamografiju. To smo vrlo jednostavno radili u našem istraživanju sa ambulantnim pacijentima. Ne traje dugo i nije bolno", kaže Sternsova.

Istraživači treba da ustanove kolika doza leka je potrebna i koliko često treba da se ubrizgava da bi rak dojke nestao. Ona procenjuje da će istraživanje trajati desetak godina. A onda, ako se ispostavi da postupak obećava, mogao bi da postane standardni tretman za pacijente sa rakom dojke u ranoj fazi.

Ona poredi ovaj postupak sa kolonoskopijom. Ako se pronađe polip, lekar ga uklanja pre nego što postane kancerogen.

(Srna)

.

Tumor je naziv za abnormalnu nakupinu tkiva. Ona može biti maligna, zloćudna ili
kancerogena, odnosno benigna, dobroćudna ili nekancerogena. Samo maligni tumori napadaju okolna tkiva i metastaziraju.



Maligna oboljenja šire se velikom brzinom iz dana u dan. Stanice raka napadaju
organizam tako što ulaze u krvne stanice i kruže cijelim krvotokom. Kada je organizam oslabljen, stanice raka probijaju krvne kanale i napadaju meka tkiva koja su čovjekov glavni obrambeni mehanizam.

Za većinu ljudi riječ "tumor" ima negativne, pa i zastrašujuće konotacije. Dobra je vijest da kroz rano otkrivanje i pravovremeno liječenje rak ne mora značiti i terminalno oboljenje.



Štoviše, i sami možete poduzeti niz koraka kaobiste spriječili kancerogena oboljenja.

Što je rak?

Rak nije samo jedna vrsta bolesti. Još je Hipokrat dao naziv ovoj skupini oboljenja 400 godina prije Krista. Kancerogene bolesti imaju jednu zajedničku karakteristiku – nekontrolirani rast stanica tumora.

Znači li rak smrt?

Naravno da ne! Većina pacijenata oboljelih od neke vrste raka uspješno se liječi, posebno ako se rak otkrije u ranom stadiju. Suvremeni načini liječenja pridonijeli su činjenici da su danas šanse za izliječenje raka veće nego prije 30 godina.

Radi li se o nasljednoj bolesti?

Neke vrste raka, poput raka dojke, mogu biti nasljedne. Važno je da redovito idete na preglede, posebice ako je članu vaše obitelji dijagnosticiran rak.

Zašto stanice rastu?

Stanice se neprestano dijele i množe. Te stanice sadrže naše gene. Otprilike jedna od milijun stanica ne razvija se normalno, no to najčešće nije problem, jer je organizam programiran da rješava ovakve probleme. No, kada tijelo ne uspijeva popraviti grešku, dolazi do razvoja tumora. U nekim slučajevima, simptomi kancerogenog oboljenja javljaju
se tek nakon 10 ili čak 30 godina.



Koji su rani simptomi raka?

Na ovo pitanje teško je odgovoriti jer postoje razne vrste raka. Također, neki od njih gotovo da i nemaju znakove po kojima ih možemo prepoznati. Što se tiče vanjskih znakova, rast tumora može se relativno brzo vidjeti, i potrebno je odmah otići na pregled.
Unutrašnji tumori dolaze s nizom simptoma, a neki od njih su tumor, iscrpljenost i lokalizirana bol. Neobjašnjiva promjena tjelesnih funkcija također može biti zvono za uzbunu. Iako se možda radi o lažnom znaku, radije odite na pregled, kako biste bili mirni.

Koje vrste raka postoje?

Generalno govoreći, razlikujemo pet vrsta raka i to prema vrsti stanica u kojoj se razvija:

1. Karcinom se stvara na tkivu koje pokriva površinu ili na liniji unutarnjih tjelesnih
   organa.
   
2. Sarkom se razvija u vezivnom tkivu i utječe na kosti i meko tkivo.
   
3. Leukemija jerak koštane srži (stvaranje promijenjenih bijelih krvnih zrnaca koja ne mogu propisno sazrijeti).
   
4. Limfom zahvaća limfatički sustav koji, kada normalno radi, odstranjuje nečistoće iz tijela.
   
5. Mijelom je tumor koji se javlja u stanicama plazme u koštanoj srži.
   

Kolike su šanse za ozdravljenje?

Ovisno o vrsti raka i stadiju bolesti, šanse za izliječenje općenito su prilično visoke – mogu biti i oko 90 posto. Većina pacijenata danas može pobijediti rak, dok je, primjerice, prije 50 godina, liječenje raka bilo prilično ograničeno.



Koji su načini liječenja?

Rak se najčešće liječi kemoterapijom, radijacijom ili kirurškim putem:

• Kemoterapija je kemijsko liječenje lijekovima i hormonima koji se nalaze u tjelesnom sustavu. Zdrave stanice u procesu kemoterapije mogu biti oštećene, pa se pacijent neko vrijeme osjeća prilično loše. Ovakav način liječenja, može, i s vremenom vodi povlačenju raka.
  
• Radijacija. Vanjska rendgenska zračenja visoke razine usmjerena su direktno prema tumoru. Cilj je oštetiti ili uništiti stanice tumora.
  
• Operacija. Ovaj je način i dalje najčešći odgovor na kancerogeno oboljenje, posebice ako se radi o vrsti raka koja je ograničena na manji dio tijela.
  

Kako spriječiti nastanak raka?


Svaka osoba može poduzeti niz koraka. Svi oni uključuju zdravi način života.Prestanite pušiti, izađite na sunce, uključite u prehranu ribu, voće i povrće, ograničite unos životinjske masnoće, krećite se i obavljajte redovne liječničke preglede.


D. Šorgić

Britanski mediji odmah su prokomentarisali da je reč o "čudesnom leku"
koji bi mogao biti efikasan i u borbi protiv drugih vrsta kancera. U
pitanju su lekovi poznati kao PARP inhibitori, koji utiču na mehanizam
kojim se ćelije tumora oporavljaju od oštećenja, piše britanski Dejli
mejl.

Na zalost , taj "cudesni lek" je sramno pao na trecoj fazi klinickog pokusa

Paris-based Sanofi-aventis announced that iniparib (BSI-201), the most
advanced PARP inhibitor currently in trials, failed to prolong survival
in its first phase 3 trial in metastatic, triple-negative breast cancer
(TNBC) despite promising phase 2 trial results (N. Engl. J. Med. 364, 205–214, 2011).
Then, the following month, London-based AstraZeneca said that it would
not, as it had previously planned, pursue phase 3 development of its
PARP inhibitor olaparib (AZD-2281) in hereditary BRCA1- and BRCA 2-associated breast cancer—considered one of its strongest indications.

Novinski papir, i neodgovorni novinari, svasta mogu da naprave , svojim lazima

.

.

.u sustini dal ovde neko od vas zaista zna koji je rezim ishrane kad vec imas CARCINOM....

http://www.cancer.gov/cancertopics/coping/eatinghints/page1

ishrana onkoloskih pacijenata
http://www.grupazapodrsku.rs/ISHRANA%20ONKOLOSKIH%20PACIJENATA.pdf

.

Po statistikama ili raznim istraživanjima, rak ili razni tumori od kojih ljudi oboljevaju ne mogu se ni po čemu povezati da bi nešto moglo da bude glavni krivac ili pokretač razvitka ćelije raka u nečijem organizmu. Jer da neka i nekakva veza postoji tada bi se sa sigurnošću znalo i prema tome takva ishrana ili život bi se mogao podrediti zdravijim uslovima.
Dok se za na primer, sidu, zna način prenosa, način zaštite..itd, ..ali je lek na žalost još uvek u fazi istraživanja.

Možemo mi da sledimo sva ova uputstva, dijete, da ne pušimo, da pijemo ovo ili ono, ali i dalje su mogućnosti od oboljevanja velike ili samo pitanje slučajnosti...Takođe i kad je u pitanju genetika i genetske predispozicije za oboljevanje od neke bolesti ....pitanje je da li će njihovi potomci patiti od iste bolesti i da li će uopšte oboleti od iste...

Sad za sad, sve je još uvek vezano za pokušaj nalaženja veze izmedju oboljevanja i načina života...

.

Kad zaista stiže kubanska vakcina protiv raka

Oboleli od raka pluća u Srbiji moći će da prime vakcinu cimavaks EFG koja se na Kubi koristi za lečenje tog karcinoma tek kada bude završen postupak njene registracije u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) koji bi mogao da traje i do 210 dana, kako je predviđeno zakonom.



Iako je prethodnih dana najavljeno da će prvih tridesetak pacijenata u poodmaklom stadijumu te bolesti vakcinu moći da primi za dva do tri meseca, i pre završetka registracije, to ipak, kako ističu stručnjaci, neće biti moguće.

Sa druge strane, iz Ministarstva zdravlja stigla je najava da će vakcina, ukoliko prođe testiranje biti besplatna.

Direktor Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Davorin Radosavljević ukazuje da se bez međunarodne verifikacije ne može govoriti o definitivnoj vrednosti vakcine.

On je rekao da je u zemljama EU u toku postupak registracije tog medikamenta, te da ne veruje da taj lek može biti deo prakse u Srbiji pre nego što bude verifikovan u EU.

Direktor firme "Vama", koja je zastupnik kubanskog Centra za molekularnu imunologiju (Cimab) iz Havane gde je obavljeno ispitivanje vakcine Zoran Vujović rekao je Tanjugu da je ona u toj zemlji klinički ispitana i da su u toku ispitivanja i u 17 zemalja EU.

On je najavio da će uskoro biti podneta dokumentacija za njenu registraciju u ALIMS, a da će za dva do tri meseca moći da je primi tridesetak pacijenata kod kojih bi njena primena bila delotvorna.

"Svaki pacijent koji ispunjava uslove da primi ovu vakcinu i koji ima finansijska sredstva da ih plati moći će to da učini", kazao je Vujović, precizirajući da je za jednu dozu potrebno 250 evra.

Na pitanje kako će se vakcina davati pacijentima u Srbiji, on je objasnio da su za saradnju sa kubanskim stručnjacima jedino bili zainteresovani lekari Opšte bolnice Medicinski sistem Beograd, u čijem je timu, inače, i poznati grudni hirurg Dragan Mandarić.

Tanjugu je u toj zdravstvnoj ustanovi rečeno da sa ovlašćenim zastupnikom kubanske vakcine za nemikrocelularni karcinom pluća za Srbiju imaju ugovor da nakon dobijanja svih zakonom predviđenih saglasnosti primeni tu vakcinu.

U Medicinskom sistemu Beogad ističu da do okončanja postupka i dobijanja neophodnih odobrenja za uvoz i korišćenje vakcine od Agencije i Ministarstva zdravlja, vakcina neće biti niti uvezena, niti će se primienjivati u Srbiji.

Prema njihovim navodima, primena će se obavljati po strogim kriterijumima, odnosno indikacijama, a pacijenti će biti pravovremeno obavešteni o proceduri za upotrebu vakcine, kao i o načinu prijavljivanja.

Kako navode, uvoznik vakcine biće Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Vujović je potvrdio da je rukovodstvo tog Instituta zainteresovano da se uključi u projekat tako što će vakcinu nakon registracije puniti i pakovati.

"Torlak" se, međutim, još uvek tim povodom nije oglasio, a Tanjugu je u toj ustanovi samo potvrđeno da je Vujović razgovarao sa njima.

Procedura nalaže da po prijemu dokumentacije postupak registracije može trajati i do 210 dana, a Tanjugu je u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije ranije rečeno da bi postupak registracije bio identičan kao i za sve druge lekove.

(Tanjug)

Srbin otkrio lek za rak!


Miloš Ninković napravio biljni preparat koji uspešno uništava tumor grlića materice. Efekat potvrdila i eksperimentalna laboratorija Onkološkog institute



BEOGRAD - Magija biljaka!

Miloš Ninković, fitoterapeut koji se već 25 godina bavi istraživanjem biljnih vrsta, uspeo je da od njih napravi lek koji može da izleči rak grlića materice.

- Lek je napravljen za ciljno uništavanje ćelija raka grlića materice, a formulu koju sam pronašao testirala je eksperimentalna laboratorije Onkološkog instituta svim metodama koje su zakonski određene. Pokazalo se da je efekat koji lek ostvaruje na kancer 60 odsto.

„Uspeo je da obriše rak, da ga pojede“, tim rečima su mi se obratili lekari koji su vršili ispitivanja. Rekao sam im da želim da im dam recept da bi ga oni proizvodili za naše pacijente besplatno jer s tehnološke strane to nije komplikovano, a ni skupo. Ipak, rekli su mi da nemaju zakonsko pravo na to jer sve regulišu farmaceutske kompanije - priča Ninković i dodaje da je u Srbiji komplikovan postupak kojim neki preparat može da počne da se naziva lekom.

Iako nije uspeo da patentira lek u našoj zemlji, on nije odustao pa je na njegovoj bazi napravio preparat „si plus“, za koji je lakše pribaviti dozvolu za prodaju. On smanjuje rizik od pojave kancera dojke i reguliše probleme kod žena čiji su izazivači hormoni. Narednih dana će se naći u prodaji u apotekama „Magija bilja“.

Za sve dodatne informacije obratite se Si plus centru na brojeve telefona: 011/41 27 134 i 064/39 35 300.

Amerikanci hoće da otkupe patent

Pošto kod nas nisu zainteresovani za kupovinu ovog patenta, Ninković je u pregovorima sa Amerikancima.

- Oni su spremni da ga otkupe jer im je jedino važno da proizvod bude 100 odsto prirodan. Ipak, ja bih mnogo više voleo da ga još neke dve godine zadržim ovde, jer će možda nešto uspeti da se promeni da ga oni kao lek kupuju od nas, a ne mi od njih.

Ogroman sam entuzijasta za našu zemlju jer je mnogo volim - objašnjava Miloš Ninković.

Ciste nestaju za 20 dana

„Si plus“ je potpuno prirodan preparat i deluje tako što aktivira imunosistem mlečnih žlezda i dovodi hormone u balans. Smanjuje rizik od kancera dojke, a sastoji se od sirupa koji se uzima dva puta dnevno po kafenu kašičicu i kreme koja se nanosi na kožu dojki.

Terapija traje oko 20 dana, a jedna tura je dovoljna da ciste potpuno nestanu - naglašava fitoterapeut Ninković.



kurir-info.rs

Deo dokumentacije za kubansku vakcinu dostavljen "Torlaku"



Deo medicinske dokumentacije za kubansku vakcinu za rak pluća "Cimaveks EFG" stigao je u Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak, a krajem meseca delegacija instituta sa Kube posetiće Srbiju kako bi predstavili taj preparat i razmotrili buduće oblike saradnje

Kako je Tanjugu izjavio direktor "Torlaka" dr Branislav Lazić, pre šest dana održan je sastanak sa predstavnicima Instituta sa Kube koji proizvodi vakcinu i kubanske ambasade, a potpisano je i pismo o namerama.

Prema njegovim rečima, Institut "Torlak" već pet godina prati dešavanja u oblasti imunologijie na Kubi, a u narednom periodu biće razmotreni detalji oko budućih oblika saradnje.

Lazić je rekao da Institut "Torlak" nije zaintersovan samo za vakcinu koja se ovih dana spominjala u javnosti, već i druge vakcine koje se proizvode u toj zemlji.

On je kazao da je najpre neophodno da vakcina za rak pluća dobije sertifikat Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije i da će tek onda moći da se počne sa njenom primenom.

Za sada je, prema njegovim rečima, Institut sa Kube "Torlaku" dostavio samo pet odsto predvidjene dokumentacije.

"Ako se budu ispunili svi standardi, mi bi na 'Torlaku' punili tu vakcinu iz balka", kazao je Lazić.

Nedavno je i ministar zdravlja Zoran Stanković razgovarao da predstavnicima ambasade Kube u Beogradu o mogućnosti da homeopatski preparati, kao i kubanske vakcine koje se koriste za lečenje raka, budu dostupni i pacijentima u Srbiji.

Dogovoreno je da delegacija kubanskih lekara krajem aprila na stručnoj konferenciji predstavi postignute rezultate u lečenju raka stručnjacima iz oblasti onkologije u Srbiji.

Kako je Tanjugu rekao Zoran Vujović, direktor firme "Vama" koja je zastupnik kubanskog Centra za molekularnu imunologiju (Cimab) iz Havane gde je obavljeno ispitivanje vakcine, ispitivanje "Cimaveksa EFG" bi u Evropskom centru trebalo da traje oko 15 meseci.

Postupak registracije te vakcije u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) mogao bi da traje i do 210 dana, a procedura je identična kao i za sve druge lekove.

Vujović je ranije rekao da je ta vakcina dala dobre rezultate u lečenju tamošnjihu pacijenata obolelih od raka pluća i da je zahvaljujući njoj ta opaka bolest praktično pretvorena u hroničnu.

Kako je naveo, kod 2.000 pacijenata na Kubi obavljena su klinička ispitivanja i rezultat su veoma dobri, a nisu primećene neželjene reakcije.

Objašnjavajući proceduru, Vujović je kazao da se vakcina daje na četiri mesta na telu, četiri puta, na 14 dana. Nakon toga se posmatra kako su vakcine delovale na metastaze na plućima.

"Vakcinom se proces hranjenja metastaznih ćelija zaustavlja i one umiru pa ostaje samo primarni tumor, koji ako može da se operiše to se i čini, a ako nije operativan, onda se nastavlja sa vakcinom", kazao je Vujović.

Jedna vakcina košta 250 evra, a budući da se daju četiri vakcine, i u četiri doze, celo lečenje koštalo bi oko 4.000 evra.

U Srbiji se svake godine registruje oko 5.000 novoobolelih od raka pluća, a kod 35 odsto bolest se otkrije kada je već metastazirala.



tanjug

NAJVEĆA BITKA U ISTORIJI ČOVEČANSTVA - DA LI JE MEDICINA NA DOBROM PUTU DA POSLE DECENIJA ISTRAŽIVANJA SAVLADA RAK

Za 5 godina rak će biti hronična bolest


Prognoza - Stručnjaci se slažu da će uskoro biti pobeđene mnoge vrste kancera koje sada odnose milione života širom planete i da će primat u lečenju opake bolesti od citostatika preuzeti imunološki (biološki) i genski lekovi, kao i preventivne vakcine



Rak bi konačno, posle decenija i decenija istraživanja, mogao da izgubi rat protiv medicine. Tome u prilog, kako tvrde stručnjaci, idu i sve češće vesti sa svih strana sveta da su naučnici uspeli da ostvare značajan pomak u naporima da pobede neku vrstu kancera...

Stručnjaci su složni da je univerzalni lek protiv raka teško pronaći, kao što je teško pronaći vakcinu protiv svih virusa. Međutim, slažu se u tome da će za pet do deset godina biti pobeđene mnoge vrste kancera koje sada odnose milione života širom planete i da će primat u lečenju opake bolesti od citostatika preuzeti imunološki (biološki) i genski lekovi, kao i preventivne vakcine. I baš zahvaljujući novom pristupu u lečenju, rak će postati hronična bolest, sa kojom će se živeti kao, na primer, sa dijabetesom.


press

Aspirin štiti žene od raka pluća


Žene koje uzimaju aspirin bar dva puta nedeljno su pod znatno manjim
rizikom da obole od raka pluća, utvrdio je tim stručnjaka sa Nacionalnog
univerziteta Singapura.



Njihovim istraživanjem bilo je obuhvaćeno 398 Kineskinja kojima je dijagnoziran rak
pluća i 814 koje nisu bolovale od te vrste raka.

Ispostavilo se da su one ispitanice koje su redovno uzimale aspirin tokom mesec
dana ili duže, bile pod manjim rizikom da obole od dotične vrste raka. Pri tom je
kod onih ispitanica koje nisu pušile, a uzimale su aspirin, rizik od raka pluća bio manji
za 50 odsto, a kod onih koje su pušile i uzimale aspirin rizik od te vrste raka bio manji
za čak 62 odsto.

Za preventivno dejstvo aspirina protiv raka postoji i biološko objašnjenje. Ovaj medikament,
naime, blokira enzim COX-2, koji podstiče zapaljenske procese i deobu ćelija.




Nivo tog enzima u tumorima je visok. Endru Čen, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta
Harvard, komentarišući singapursku studiju ističe da je ipak najbolja prevencija raka pluća
u tome da se ne pusi, kao i da aspirin daje još bolje rezultate u prevenciji kancera debelog
creva nego pluća.

Američki zdravstveni stručnjaci preporučuju muškarcima starosti od 45 do 79 godina da
redovno uzimaju aspirin, kako bi sprečili srčani udar, a ženama starosti od 55 do 79 godina
da bi sprečile ishemični moždani udar, ali pod uslovom "da je verovatno da će njihova lična
korist od aspirina biti veća od rizika unutrašnjeg krvarenja".

( b92.net )