Osam saveta za kupovinu polovnjaka




Kako izbeći brojne prevare prilikom kupovine korišćenog vozila: Unutrašnjost vozila dobar pokazatelj stanja u kojem se nalazi.

Nije tajna da se na auto-placevima u Srbiji, ali i pojedini samostalni prodavci polovnjaka, služe „prljavim trikovima“, odnosno prikazuju vozilo u znatno boljem stanju od realnog. Često se tako nacifrava stanje motora, amortizera i kočnica, šteluje se kilometraža, neretko se elektronski lažira postojanje vazdušnih jastuka…

Zbog svega navedenog, postoji nekoliko korisnih saveta, koji vam mogu pomoći da prepoznate kada vam prodavac prodaje priču, a kada zaista vozilo.

Štelovanje

Jedini siguran način da se utvrdi koliko je automobil zaista prešao jeste da se proveri u ovlašćenom servisu. Prema rečima Predraga Korugića iz Auto-kuće „Voždovac“, upoređivanjem podataka sa poslednjeg servisa i trenutno prikazane kilometraže može da se proveri da li je štelovan brojač.

- To je najpouzdaniji način da se utvrdi pravo stanje motora – objašnjava Korugić. – Nije bitno da li je automobil kupljen u Srbiji ili inostranstvu, jer su svi servisi umreženi, pa vozilo može da se proveri na osnovu broja šasije.

Inače, analogni i digitalni brojači se podjednako lako mogu podesiti na željenu kilometražu, koja će najbolje odgovarati prodavcu.

Bez većih problema može se utvrditi i da li je automobil bio havarisan, bilo da proveru radite sami ili angažujete profesionalca. Kako nam je objasnio majstor Predrag Korugić, sa aparatima koji se koriste u radionicama lako je videti dodatne naslage farbe i gita.

- To je uvek znak da su bile rađene nekakve popravke, koje su ostavile vidljiv trag.

Jedna od caka koja vam može pomoći da sami pronađete mesta na automobilu gde je bilo prepravki, jeste da magnetom prelazite preko karoserije. Ako na nekom mestu pada, odnosno neće da se zalepi, verovatno ima dosta farbe i gita, što znači da je vozilo najverovatnije tu udareno. Naravno, treba obratiti pažnju na pojedine delove automobila koji nisu od metala.

Majstor

Ipak, metod koji ne može da omane kod izbora polovnog automobila, jeste da vozilo pre kupovine odvezete na pregled vozila. Cene za tu uslugu se kreću od 2.500 do 6.000 dinara.

- Istina je da se kupac, možda, izlaže nepotrebnom trošku, ali u svakom slučaju je bolje baciti 2.500 dinara, nego 5.000 evra – kažu nam u Auto-centru „Boban“.

U ovom centru kažu da je kupovina polovnjaka „čista sreća“, ali i savetuju kupce na šta bi trebalo da obrate pažnju.

Svakako bi trebalo proveriti koliko su pohabani unutrašnji elementi vozila.

- Izlizana ručica menjača, upravljača i papučice govore da je automobil puno prešao – kažu iz ovog servisa. – Međutim, ovi delovi su prilično jeftini i mogu se lako naći i zameniti. Tako da za ukupno 150 do 200 evra, prodavac može da sredi unutrašnjost vozila da izgleda kao novo. Samo zamena volana staje 20 evra. Pojasi, koji takođe mogu biti pokazatelji stanja u kome se auto nalazi, se menjaju za sat vremena, isto tako i papučice.

Amortizeri

Kada je reč o amortizerima, majstori savetuju da proverite da li vozilo stoji paralelno sa putem. Ukoliko je krivo, to je siguran znak da su amortizeri dotrajali i da je potrebna zamena. Takođe, njihova ispravnost može se testirati naglim pritiskom karoserije iznad jednog točka. U slučaju da se vozilo zanosi ili ako se čuje bilo kakav metalni zvuk, amortizeri su neispravni.

Na kraju provere, obavezno od prodavca tražite probnu vožnju, a to uradite na dobrom i lošem putu. Dovoljno je deset minuta da proverite kako vuče, koči i ubrzava. Osetićete kakvi su mu amortizeri, ali i kako volan reaguje.

Nameštanje

Dobar električar, saglasni su naši sagovornici, lako može da našteluje automobil tako da se pojedini nedostaci ne vide na kontrolnoj tabli. Često se dešava da vozilo nema vazdušne jastuke, ali da to ne može da se primeti na prvi pogled. Zbog toga je neophodno obratiti pažnju na to da li se lampica za vazdušni jastuk pali prilikom davanja kontakta. Ako nema nikakvog signala, sigurno je da su neispravni ili da ih uopšte nema u automobilu.

Korozija

Automobili stari od pet do šest godina ne bi trebalo da imaju koroziju bilo gde na karoseriji. Ako pronađete tragove rđe, to najverovanije znači da je fabrička zaštita na limariji loša ili da je na tom mestu vozilo bilo havarisano.


Izvor:Blic

Novi automobili nikad jeftiniji


Beograd -- Automobili u Srbiji, bilo novi ili polovni, gotovo svakog meseca imaju novu, pa čak i skoro prepolovljenu cenu u odnosu na prethodne dve godine.



Četvorotočkaši su sada u proseku jeftiniji od deset do 20 odsto u poređenju sa 2009. godinom, što praktično znači da nikad nisu bili povoljniji.

Vlasnici auto-placeva i salona tvrde da je cena automobila pala usled svetske krize, jeftinije nabavke vozila u inostranstvu i manje kupovne moći građana.

"Uvoz automobila iz inostranstva isplati nam se jedino ukoliko ga prodamo u prva tri meseca. Već posle tog perioda moramo taj automobil da prodamo po nabavnoj ceni pošto nakon pola godine neminovno ulazimo u minus koliko cene vrtoglavo padaju", objašnjava Vlado Ilić, vlasnik auto-placa „Car deal“.

SRBIJA VELIKO TRŽIŠTE, ALI BEZ PARA

Srbija, sa skoro osam miliona stanovnika, potencijalno je veliko tržište. To dokazuju podaci o prodaji automobila u zemljama sa sličnim brojem stanovnika, kao što je Češka (oko 10 miliona), koja je, doduše, i ekonomski razvijenija. Tamo je tokom 2010. godine kupljeno 169.236 novih automobila. U Austriji je 2010. godine prodato 328.563 nova automobila. U Irskoj, sa oko šest miliona stanovnika, koju žestoko drma ekonomska kriza, lane je prodato 74.111 automobila. Slovaci, sa dva i po miliona stanovnika, koji imaju platu nešto veću od 750 evra, kupili su čak 65.000 novih vozila.

Na gotovo svim auto-placevima najtraženiji polovni četvorotočkaši su „citroen sakso“, „reno tvingo“, „pežo 106“, „golf“ ili „polo“ od 2001. do 2003. godišta čija se cena kreće između 2.000 i 5.000 evra. S druge strane, automobili iz kategorije skupih vozila izgubili su čak i trećinu svoje vrednosti u evrima u odnosu na 2009. godinu.

Prosečan nov četvorotočkaš košta od 6.000 do 20.000 evra, dok za polovnjaka treba da se izdvoji 2.000 evra. Litar benzina je od 119 do 135 dinara, a o troškovima za popravke da ne pričamo. Kada se ovo pogleda iz ugla srpskih plata, lako je zaključiti da je posedovanje automobila veoma skupa investicija. Međutim, uprkos tome, na svakog petog stanovnika Srbije u proseku dođe po jedno vozilo.

Ekonomska kriza uticala je na uvoz putničkih automobila u našu zemlju pa se poređenjem vrednosti četvorotočkaša koji su ušli u Srbiju 2008. i 2010. vidi da je ona opala za 180 miliona evra. Međutim, to ne znači da se ovim delom Evrope ne kreću i skuplja vozila.

Tako je u Srbiji registrovano dva „majbaha” od kojih svaki košta više od 300.000 evra, te 17 „lamborginija”, 14 „ferarija” i isto toliko „bentlija”. Osim toga, ove godine je na sajmu automobila u Beogradu, pored brojnih automobila sa prosečnom cenom, prodato i oko 3.000 vozila ukupne vrednosti 40 miliona evra, među kojima su bila i dva „mercedesa SLS AMG”. Svaki od njih košta više od oko 200.000 evra.
Za obnovu voznog parka 40 godina

Većina putničkih automobila u Srbiji, odnosno 600.089 četvorotočkaša, stara je između 16 i 25 godina, dok ima i onih koji se 45 godina uspešno kotrljaju po drumovima. Takvih je 552 registrovana.



Sadašnjim tempom kupovine novih vozila, vozačima u Srbiji će za obnovu voznog parka biti potrebno punih 40 godina.

Svaki četvrti automobil u Srbiji - Zastava

Od 1,5 miliona registrovanih automobila u Srbiji pravna lica poseduju 114.722, dok je u vlasništvu građana 1,47 miliona. Među njima su najbrojniji Zastavini modeli, od kojih je registrovan svaki četvrti ili oko 360.000 vozila. Slede 209.184 Folksvagena, zatim 193.704 Opela i 128.646 Fijata.

"Da bismo obnovili vozni park koji je star 14-15 godina, trebalo bi godišnje da prodajemo 140.000 automobila. A to je, s obzirom na našu prosečnu platu, samo san", kaže predsednik Srpske asocijacije uvoznika automobila Miloš Petrović.

U Srbiji je u 2010. godini registrovano 1.567.113 putničkih vozila, a kupljeno tek nešto više od 38.000 novih. Rezultati prodaje u prvih šest meseci (18.500 automobila) ne ohrabruju, jer je u odnosu na isti period prošle godine (kada je prodato blizu 20.000 vozila) zabeležen pad od 12 odsto.

Da nije bilo akcije „staro za novo“ i subvencionisanih kredita, stanje voznog parka na srpskim drumovima bilo bi još očajnije.

U istom periodu uvoznici u Hrvatskoj trljaju ruke, jer su zabeležili rast prodaje od 17,5 odsto u prvih šest meseci ove godine u odnosu na isti period lane, što znači da će Hrvati u ovoj godini pazariti znatno više od 40.000 automobila, koliko su kupili u 2010.

Uvoznici novih automobila u Srbiji, svesni da je najvažnije opstati na tržištu, pokušavaju da posluju i u režimu takozvane proste reprodukcije, sa minimalnim maržama, čekajući na rast standarda, ali i nove propise, koje će Srbija morati da donese ne bi li smanjila broj krševa na drumovima.

Naravno, mnogo se očekuje i od kragujevačkog Fijata, ali je najvažnije, kako reče prvi čovek Srpske asocijacije uvoznika Miloš Petrović, da nam novčanik bude deblji.


Izvor: Blic, Novosti, 24 sata

Poreklo polovnjaka proverite u AMSS


Poreklo polovnih vozila i regularnost odjave u zemlji iz koje se u Srbiju uvoze može biti provereno u Centru za motorna vozila Auto-moto saveza Srbije (AMSS).



Pregled traje u proseku oko dva i po sata, a obavlja se u laboratorijama AMSS u Beogradu (Rakovički put 4), Čačku (Bulevar oslobodilaca bb) i u Somboru (Veljka Petrovica 16), saopštio je AMSS.

Podaci se proveravaju u vodećim bazama podataka u svetu koje nisu objedinjene. Utvrđivanje verodostojnosti obavlja se u dve faze - prva je vizuelni pregled kojim se utvrđuju identifikacione oznake na vozilu, način izrade i njihov položaj, dok se u drugoj fazi obavljaju merenja parametara, kao što su debljina boje, postojanje varova i slično.

Tehnologija koja se primenjuje u radu Centra je veoma pouzdan, pa je u oceni verodostojnosti moguća jedna greška na 10.000 pregledanih vozila.

Posle stručnog pregleda smatra se da je vozilo potpuno legalno ukoliko zadovolji fizičku proveru broja šasije, motora i ostalih identifikacionih oznaka, ali i prođe administrativnu proveru kojom se utvrđuje da li je vozilo ukradeno.

Pregled se zasniva na primeni nedestruktivnih metoda ispitivanja, odnosno bez oštecenja.
Za specijalne provere se koriste posebni instrumenti, "Regula" - mobilna stanica koja radi na principu magnetno-optičke vizualizacije kojim se skenira površinski sloj u zoni broja šasije.

Kod vozila sa čeličnom karoserijom primenjuje se "Vintest" kojim se meri mehanički napon materijala i debljina sloja farbe, dok "Mikrosken" i "Karskop" omogućavaju otkrivanje mana na karoseriji i utvrđivanje zavarenih, gitovanih i farbanih zona.

(Tanjug)