Duško Kovačević: Po zdravlje je najopasniji život


Mi sedimo, a države dolaze i odlaze, lepo legneš u jednoj, probudiš se u drugoj - kaže
Duško Kovačević, pisac i reditelj kultne predstave „Lari Tompson ili tragedija jedne
mladosti” čija je premijerna obnova večeras (19.30) na sceni Zvezdara teatra.





- Posle 300 izvođenja i tri godine pauze, a u uslovima prinudne racionalizacije, uradili smo ovu obnovu - veli dalje Kovačević, i dodaje:
- Zanimljivo, priča o prividno živim ljudima, o čemu ova predstava govori, danas je čini se aktuelnija nego ikada. Kada je premijerno izvedena, 1996, očekivali smo da će muka u kojoj smo bili proći, da će se desiti nešto veliko i sve krenuti nabolje. Ali desilo se sve što se desilo i eto nas danas, mrtviji nego ikad. Tako da zapravo gledamo vrstu dokumentarne drame. Eto, koliko god da se trudim da stilizujem stvari, uvek se ispostavi da sam pisac stvarnosne proze, a to ne volim da budem. Život mi radi o glavi. I ova predstava zapravo govori i o tome da je po zdravlje zapravo najopasniji život, pogotovo ovde.

Glumačka podela
Dragan Jovanović, Milena Dravić, Branka Petrić, Ljiljana Dragutinović,
Miodrag Krivokapić, Feđa Stojanović, Lepomir Ivković, Branko Kosar
i Nataša Radovanović.

Trenutak zatim, na probi, sišavši sa scene Miodrag - Brik Krivokapić (?) duhovito primećuje da je gledajući snimke ranijih izvođenja uočio kako se (ni)su promenili. Nametnu se potom pitanje koliko se država u kojima živimo promenilo od premijere do danas . „Nije to lako ni izbrojati”, kaže Brik Krivokapić.


- To je velika ušteda - dodaje Kovačević, i nastavlja:
- Mi sedimo, a države dolaze i odlaze. Zamisli oni što moraju da putuju, pa na avion, pa da se troše. Kod nas lepo - legneš u jednoj, probudiš se u drugoj.
Govoreći o obnovi predstave Duško Kovačević napominje da umesto Bore Todorovića ulogu Belog igra Gagi Jovanović, koji će doneti novi senzibilitet i dati novi ton čitavoj priči.



Nekada i sada: Midorag - Brik Krivokapić i Milena Dravić u predstavi
„Lari Tompson ili tragedija jedne mladosti“ (gore).
I Milena Dravić i Dragan - Gagi Jovanović, koji je uskočio u podelu umesto
Bore Todorovića, juče na probi u Zvezdara teatru




Beli je u izvođenju Jovanovića sedu kosu zaradio u NATO bombardovanju.
- S ocećanjem uzbuđenja i neizvesnosti idem u susret premijeri - kaže Jovanović, i napominje:
- Beli je glumac, čovek čiji je život obeležen traumama, ali on se i bori i brani duhovitošću. Takođe, on je čovek kome bez pozorišta nema života, u čemu se skoro poklapamo.

Branka Petrić ističe kako je raduje obnova i napominje:
- Igramo na Sceni „Bata Stojković“. To svemu daje posebnost. Bata je čovek s kojim sam studirala, igrala između ostalog baš ovu predstavu (zamenio ga je Feđa Stojanović, prim. n.), a sad igramo na sceni s njegovim imenom.
Po rečima Milene Dravić, ovaj komad iznova ostavlja bez daha:
- Tekst je toliko dobar i toliko aktuelan, da čovek prosto zanemi.


Žao mi je što je predstava aktuelna

Upitan za komentar povodom činjenice da je iz skupštinske procedure povučena dopuna Zakona o kulturi kojom se reguliše status Nacionalnog saveta, Duško Kovačević, član tog tela, kaže:
- Nemam direktan komentar na priču o odluci da članovi NS ne treba da dobijaju nadoknadu niti da imaju prostor gde će se sastajati i raditi. I nije tu primarno pitanje para, uopšte. Lično sam u pet upravnih odbora i/ili saveta, i to radim bez nadoknade, čak i kad daju, ja je se odreknem. Ali ima ljudi u tom NS koji putuju da bi dolazili na sastanke, zatim mi šetamo od nemila do nedraga, od mesta do mesta… s osećanjem da ne pripadamo nikom. Imali smo niz sastanaka, dosta toga uradili, urađeno prosledili i resornom ministarstvu i Vladi i nikad nikakav odgovor nismo dobili. „Lari Tompson…“ je priča o predstavi koja nije odigrana, o glumcu koji odbija da igra u nedopustivim uslovima… Zaista, iskreno mi je žao što je ova predstava toliko aktuelna.




blic.rs

U UŽICU POČEO 18. JUGOSLOVENSKI POZORIŠNI
JUGOSLOVENSKI FESTIVAL

U Užicu je otvoren Jugoslovenski pozorišni festival, na kome će nastupiti šest
pozorišnih predstava iz Hrvatske, Republike Srpske, Crne Gore, BIH i Srbije.

Festival, koji se po 18. put održava u ovom gradu, otvorio je proslavljeni srpski glumac I bivši upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branko Cvejić, koji je, osvrćući se na naziv festivala "Bez prevoda", koji okuplja pozorišta sa prostora bivše Jugoslavije, istakao njegov značaj. "Mi smo se u pozorištima, za razliku od mnogih drugih, oduvek razumeli i još uvek se razumemo. Zbog toga je ovaj festival društveno i istorijski neophodan", naglasio je Cvejić.

Prve festivalske večeri nastupilo je Narodno pozorište Republike Srpske sa predstavom Kuhinja u režiji Mladena Materića. U narednih pet dana nastupiće i zagrebačko kazalište Gavela sa predstavom "Zločin i kazna" u režiji Zlatka Svibena, Atelje 212 sa "Revizorom" u režiji Ive Milošević, predstava "Grebanje ili kako se ubila moja baka" Narodnog pozorišta iz Zenice u režiji Selme Spahić i dve predstave autora Borisa Liješevića "Čarobnjak" u izvođenju Narodnog pozorišta iz Sombora i Očevi su grad(ili) " Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice.





Selektor festivala, novinar i pozorišni kritičar Bojan Munjin rekao je Tanjug da se ovogodišnji izbor predstava okupio, slikovito rečeno, pod pitanjem slavnog Dostojevskog "Šta će sutra biti sa nama". "Uprkos svim finansijskim teškoćama, zbog kojih ove godine imamo jednu predstavu manje u takmičarskom delu, koselektor Zoran Stamatović i ja želeli smo da užičkoj publici prikažemo sa ovih prostora ono što je relevantno, živo i najbolje u pozorišnoj umetnosti", kaže Munjin.

Van takmičarskog dela 17. novembra Atelje 212 odigraće predstavu "Sveti Georgije ubiva aždahu" u režiji Ljubomira Mucija Draškića u čast obeležavanja sto godina od Prvog svetskog rata.

Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu traje do 17. novembra, a nagrade Ardalion neće biti uručene na zatvaranju festivala, već će dobitnicima biti uručene na matičnim scenama.

akter.co.rs





ŠTA ĆE SUTRA S' NAMA BITI?
Bilo je i siromašnijih vremena kada su ljudi bili sretniji, ocenio je Bojan Munjin selektor 18. JPF, a danas se sve pretvorilo u brzo, jeftino, novčano. Zbog toga zapitanost o smislu ljudske egzistencije i slogan Festivala „Šta će sutra s’nama biti?“ iz dela „Zločin i kazna“ F.M.Dostojevskog.
„Bez želje da budemo dramatično kataklizmični verujemo da smo pogodili vezu između slogana, plakata i predstava, i da će publika izaći sa predstava punijeg srca,“ ocenio je Munjin na čiji predlog je odabran slogan ovogodišnjeg Festivala.


( sa Zvanicne stranice Festivala na Fecebook-u )

Beogradska premijera drame Dragoslava Mihailovića "Skuplјač“
5. decembra


Beogradska premijera drame “Skupljač“ Dragoslava Mihailovića, a u režiji Irfana Mensura,
biće održana 5. decembra na sceni Ateljea 212. Najnovija golootočka drama akademika
i poznatog pisca u izvođenju zaječarskog teatra je i najbolja predstava ovogodišnje
manifestacije Dani „Zorana Radmilovića“ po oceni stručnog žirija.



Irfan Mensur je adaptirao i režirao komad "Skupljač” koji u epicentar ne stavlja priču o
’48. i Informbirou, već ljudsku dramu.

Okupljanje bivših golootočana sredinom 80-ih u neuspeloj nameri da ostave svedočanstvo
o patnjama kroz koje su prošli, samo je povod da se prikaže sudbina tri čoveka koji su ceo
život, u stvari, proveli pod teretom Golog otoka.

U komadu igra i Tatjana Beljakova, čuvena Georgina iz kultne predstave "Radovan Treći”,
koja se vratila pozorištu posle dvadesetogodišnje pauze.



Tatjana Beljakova, čuvena Georgina iz Radovana, vratila se pozorištu

Pored Irfana Mensura i Tatjane Beljakove u predstavi igraju i Milan Caci Mihailović,
Milutin Vešković i mlada zaječarska glumica Ana Bretšnajder.
- Tema su golootočani, ali ne da li biti ili ne biti za Rezoluciju Informbiroa, već se radi o ljudima
koje su njihovo opredeljenje i neke slučajnosti u životu odvele na Goli otok i koji se posle dugo
vremena sreću na nekoliko dana. Radi se o interesantnoj temi koja će privući pažnju publike -
kaže reditelj i ističe ozbiljnost u pristupu teksti jer se radi o delu Dragoslava Mihailovića, koji
predstavlja jedan od stubova srpske kulture i književnosti.

Drama "Skupljač” akademika Mihailovića je objavljena 2011. godine, a napisana je po motivima
njegove priče "Mrzim golootočane” koja se nalazi u knjizi "Lov na stenice” (1993).




Mihailović je kao mladić od devetnaest godina bio uhapšen 1950. godine „iz političkih razloga”,
a naredne dve godine je proveo u zatvoru, između ostalih, i na Golom Otoku. Ova tema se
provlači kroz njegovo celokupno književno stvaralaštvo, počev od dokumentarne proze, pet
knjiga pod zajedničkim naslovom „Goli otok”, do drugih pripovetki i romana.

Drama "Skupljač” sublimira interesovanja pisca, stradanja i nepravde svih onih koji su se
suprotstavili komunističkoj ideologiji u 20-om veku. Kako ističe sam autor, "Skupljač” predstavlja
još jedan njegov pokušaj da svoje pripovetke iznese na pozorišnu scenu.

U našoj pozorišnoj istoriji ostaće upamćena predstava u režiji Bore Draškovića, po romanu
"Kad su cvetale tikve”, koji je prvi put objavljen 1968. godine, a koja je zabranjena posle
prvog izvođenja. Ovo delo je izazvalo značajnu reakciju socijalističkog režima, a sam autor
tvrdi da je predstavu lično zabranio Tito.

Pozorište "Zoran Radmilović“ Zaječar je premijerno izvelo predstavu "Skupljač” na istoimenoj
tradicionalnoj pozorišnoj manifestaciji.

Predstava koja je pripremana dva i po meseca, dobila je izvrsne kritike zaječarske publike
i stručnog žirija.


"Sakupljač" zaječarskog teatra je najbolja predstava 22. manifestacije
Dani "Zorana Radmilovića“

Posebno se ističe glumačka interpretacija jer je najboljim glumcem 22. Dana "Zorana
Radmilovića“ proglašen Irfan Mensur za tumačenje uloge Egona Štajnera u ovom komadu.
Mensur je za tu ulogu dobio i priznanje „Zoranov brk“ za glumačku bravuru večeri.  Predstava
na sceni Ateljea 212 biće izvedena 5. decembra u 20 sati, a karte se mogu kupiti na
blagajni pozorišta.





blic.rs

5. Dezire - čovek i pozorište




Festival Desire Central Station u Subotici i u petom izdanju - od 23. do 28. novembra, nudi uzbudljiv
pregled regionalne pozorišne produkcije, uprkos smanjenom budžetu. Publika ima priliku da vidi 13
provokativnih predstava iz šest zemalja, objedinjenih tematikom u čijem su fokusu čovek i pozorište.

Pod sloganom “I am Desire”, program počinje predstavom “55+” zagrebačkog Montažstroja, u režiji
Boruta Šeparovića, dok će Pozorište “Kostolanji Deže” (Kosztolányi Dezső), organizator festivala
Dezire, izvesti “Čovekovu komediju” prema tekstovima Janoša Siverija, u režiji i koreografiji
Margarete Taboroši.

Publika će videti i predstave u rasponu od Šekspirovog “Hamleta”, u produkciji Univerziteta pozorišnih
i filmskih umetnosti iz Budimpešte, u režiji Šandora Žotera, do “Koštane” Borisava Stankovića, koju će
u završnici izvesti Narodno pozorište iz Subotice, u režiji Andraša Urbana, nagrađivanog i provokativnog
reditelja, koji je na čelu festivala Dezire i pozorišta “Kostolanji Deže”.




Slovenačka trupa Via Negativa iz Ljubljane učestvuje sa tri predstave “MandićMašina” (Marko Mandić
i Bojan Jablanovec), “Kočnica” (Rok Kravanja) i “Korak u pravom smeru” (Grega Zorc-Vito Vajs-Bojan
Jablanovec), a režiju sve tri potpisuje Jablanovec.

Mađarsko državno pozorište “Čiki Gergelj” iz Temišvara učestvuje predstavom “Mirna vremena” Sabolča
Hajdua, koji je i režirao taj komad.



Mujo, Suljo i Fata u društvu spektakla


Publika će videti i koprodukciju East West Centra iz Sarajeva i Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice
“Mujo, Suljo i Fata u društvu spektakla” Harisa Pašovića, “Vilhelmove pesme” Ota Tolnaija, u produkciji
Pozorišta Jel iz Kanjiže i režiji čuvenog koreografa Jožefa Nađa, te inkluzivni plesni projekat “Grad” Bitef
teatra iz Beograda i udruženja Srebrno drvo, prema konceptu i režiji Dine Radoman Caranović i koreografiji
Isidore Stanišić.


Vilhelmove pesme

Kamerno pozorište iz Arada izvešće “Deset zapovesti Rudolfa Hesa” Aline Nelega, čiji režiju potpisuje
Erne Tapasto, kao i “Rekvijem za organe - pokora” rediteljke Senke Bulić, Damira Martinovića Mrleta
i Ivane Jozić, zasnovanu na tekstovima Antonena Artoa, i koprodukciji Kazališta Hotel Bulić, udruženja
KLJB i Tvornice kulture iz Zagreba.

Ovogodišnji tematski fokus festivala Dezire okvir je za preispitivanje i čovekovog postojanja, položaja
čoveka u određenim društvenim okolnostima i odnosa čoveka i pozorišta, ali i samog pozorišta i pojma
izvođačkih umetnosti.


Rekvijem za organe - pokora


Pozorište “Kostolanji Deže”, na čijem je čelu Andraš Urban, organizuje peto festivalsko izdanje
budžetom od oko četiri miliona dinara, od čega je 2,5 miliona obezbedio Grad Subotica (trećina od
nekadašnjih sredstava), kao glavni pokrovitelj. Festival su pomogli i Pokrajinski sekretarijat za kulturu
Vojvodine, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Mađarski nacionalni savet i Nacionalna fondacija
kulture iz Mađarske.

Prema rečima Urbana, teško je od tih sredstava napraviti ozbiljan, dobar profesionalni pozorišni festival,
a Dezire, kako je istakao, to jeste - nije amaterska priča, niti treba da bude. Urban je naglasio da se
krizni budžet nije odrazio na kvalitet programa, ali je na nedavnoj konferenciji za novinare skrenuo pažnju
i da ne vidi kuda sve to vodi i dokle treba raditi u takvim uslovima.


Grad


Prateći program obuhvata razgovore, predavanja i prezentacije u okviru “Akademije Dezire”, a među
učesnicima su najavljeni dramaturg, reditelj, glumac i profsor Zsótér Sándor iz Mađarske, slovenački
reditelj Bojan Jablanovec, koji će govoriti na temu “Lov za istinitim”, kao i reditelj Haris Pašović iz BiH
koji će se osvrnuti na društvo spektakla. Mađarski reditelj Sabolč Hajdu održaće predavanje o filmu i
teatru, a u Art bioskopu “Aleksandar Lifka” 25. novembra biće prikazan i njegov film “Bibliotheque Pascal”.
U okviru “Akademije Dezire”, glumica i rediteljka Senka Bulić iz Hrvatske održaće predavanje na temu
“Okrunjena anarhija”, a program će zaokružiti 28. novembra pisac, pesnik i prevodilac Oto Tolnai iz Srbije.

U okviru pratećeg programa “Desiré OFF”, od 25. do 28. novembra biće održana Radionica Aleksanderove
tehnike, koju će voditi Ana Mađari Bek (Anna Magyari Beck) i Ester Šipoš (Eszter Sipos). Takođe,
najavljena je otvorena pozorišna radionica za kritičare, koju vodi Atila Širbik (Sirbik Attila).

Festivalski program obuhvata i izložbu fotografija Edvarda Molnara “I am desiré” u Modernoj galeriji,
kao i završnu žurku povodom zatvaranja u Pozorištu “Kostolanji Deže”.

Festival Dezire nazvan je nadimkom subotičkog pesnika i pisca Dežea Kostolanjija, a prethodio mu
je serijal umetničkih programa koji su održavani od 2006. godine kao “Dezireov tramvaj”.

Prvi festival Dezire održan je 2009. na temu “Zapad” (West), a predstavio je produkcije iz sedam
zemalja u regionu. Drugo festivalsko izdanje održano je 2010. na temu “Sever-jug”, a treće 2011.
na temu “Istok”. Festivalski program je 2012. bio objedinjen temom “Apolitika”, baveći se odnosom
pojedinca i društva.

Festivalski sajt je www.desirefestival.eu, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu
jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Otvoreno 59. Sterijino pozorje

| Tanjug


U Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu otvoreno je 59. Sterijino pozorje,
 besedom glumca Nebojše Dugalića i predstavom "Unosno mesto" Jugoslovenskog
 dramskog pozorišta iz Beograda, rađenoj prema tekstu Aleksandra Ostrovskog u režiji Egona Savina.







Taj najznačajniji domaći pozorišni festival počeo je minutom ćutanja za nastradale u katastrofalnim poplavama koje su proteklih dana pogodile našu zemlju.

Stoga je i Dugalić, pre nego što se besedom naslovljenom “Umesto otvaranja, a u ime trajne otvorenosti” obratio publici u prepunoj velikoj dvorani SNP-a, rekao da posle svih ovih nemilih događaja, “teško da bi u svemu mogli da se prepoznamo, osim u onoj večnoj hamletovskoj - ostalo je samo ćutanje”.

Kako se ovo Sterijino pozorje održava u znaku važnih jubileja, 450 godina od rođenja Šekspira, 150. godišnjice rođenja Branislava Nušića i veka od početka Prvog svetskog rata, Dugalić je na početku svog govora podsetio na nemerljivo nasleđe koje su nam ostavili slavni engleski i naš veliki dramatograf.

Ne možemo a da se ne upitamo”„kakvi smo, mi danas, dužnici njihove ostavštine, tog nemerljivog nasleđa”, kazao je Dugalić i na pitanje koje postavlja, zašto smo dužnici a ne naslednici, odgovorio da je to “zato što nije moguće biti istinski naslednik onoga čemu se nikada ne možemo dovoljno odužiti”.

A da bismo uopšte naslednici postali, “moramo se najpre naučiti da dugujemo, ne bismo li se, kroz nauk dugovanja, i nasledništva, možda, udostojili”, rekao je Dugalić koji je i član žirija 59. Sterijinog pozorja.

Osim dramskog dela kojim je počelo Pozorje, na festivalu koji će trajati do 3. juna, u selekciji nacionalne drame i pozorišta biće izvedeno još osam predstava, dok će u Međunarodnom programu “Krugovi” publika moći da vidi tri dramska dela.

Selektor 59. Sterijinog poizorja je Igor Bojović a o Sterijinim nagradama odlučivaće žiri u kojem su, osim Dugalića i reditelj Ljuboslav Majera (predsednik), dramaturg Boban Jevtić, rediteljka Anđelka Nikolić i književnik Slobodan Tišma.

Na zatvaranju festivala će Gradsko dramsko kazalište Gavela iz Zagreba, u čast nagrađenih, izvesti predstavu "Zločin i kazna", radenu po istoimenom romanu Fjodora Dostojevskog, u režiji Zlatka Svibena.
Na Sterijinom pozorju biće i niz pratećih programa, među kojima su 14. Međunarodno trijenale "Pozorište u fotografskoj umetnosti" i 55. Izložba likovnih radova dece i omladine, a u okviru Pozorja mladih biće izvedene predstave studenata akademija u regionu.

Direkcija Sterijinog pozorja ranije je saopštila da će, zbog katastrofalnih poplava u našoj zemlji, programi festivala biti prilagođeni okolnostima i realizovani u korist umetnosti i kulture.

b92.net

JDP: Princip, naš savremenik

M. A.


Na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog sinoć premijerno izvedene „Zmajeubice“
Milene Marković u režiji Ive Milošević. Nikola Rakočević igrao ulogu Gavrila Principa.






POSLEDNjA premijera u ovogodišnjoj sezoni beogradskih pozorišta, na velikoj sceni
Jugoslovenskog dramskog pozorišta, oživela je snove i sudbine Gavrila Principa i
mladobosanaca u komadu „Zmajeubice“ Milene Marković, koji je režirala Iva Milošević.
Ovaj, kako su ga autori predstave nazvali, „ironični čas istorije“ zaronio je u okolnosti
koje su iznedrile atentat u Sarajevu, ali i stavio u kontekst današnjeg vremena i
vrednovanja ideale slobode, pravde i jednakosti, kao i sam čin tiranoubistva.

Sedmočlana glumačka ekipa je u ovom „junačkom kabaretu“, u scenama koje su
smenjivale jedna drugu, ulazila u likove klovna, ceremonijal-majstora, Principa,
Čabrinovića, Ilića, Grabeža, Čubrilovića, Principove majke i brata, gospođa i seljaka,
Trockog, sudije i tamničara... uz živu muzičku pratnju pevala poetski tanane songove
o carevima i seljacima, slobodi i smrti. Na zidu, koji se na kraju predstave pretvara u

zidove tamnice, iscrtali su grafit Gavrila Principa i ispisali imena mislilaca koji su na

njega uticali - Ničea, Bakunjina, Masarika, Trockog, Macinija. Iza istog zida u sceni
atentata, kao dve velike lutke - ginjole, pojavljuju se Ferdinand i Sofija.


ikove „zmajeubica“ tumačili su Nikola Rakočević (Princip), Radovan Vujović

(Nedeljko Čabrinović), Milan Marić (Danilo Ilić), Dubravka Kovjanić (Trifko Grabež).
Učitelja klovna igrao je Srđan Timarov, a sanjanu devojku Jovana Gavrilović.
Igrajući Principovu i Ilićevu majku, ali i druge likove Mirjana Karanović dobila je

aplauz na otvorenoj sceni.




Sinoćna premijera privukla je veliki broj umetnika i ličnosti iz kulturnog i javnog
života u pozorište na Cvetnom trgu. Među ostalima u publici su bili ministar za

kulturu Ivan Tasovac, profesort Predrag Bajčetić, reditelji Goran Marković i

Zdravko Šotra, glumci Tanja Bošković, Voja Brajović, Svetozar Cvetković,

Dragan Bjelogrlić, Sergej Trifunović, kompozitor Isidora Žebeljan, pisci Vladimir

Kecmanović i Boris Čičovački...


AUTORSKA EKIPA
Scenografiju za „Zmajeubice“ uradio je Gorčin Stojanović, kostimografiju Maja

Mirković, koreografiju Boris Čičovački. Kompozitor i izvođač muzike na sceni bio
je Vladimir Pejaković.


novosti.rs

Čuveni Glob teatar stiže i u Čortanovce

Ansambl čuvenog Glob teatra, te kolekve pozorišnog sveta koji je kreirao Vilijam Šekspir,
otvoriće 19. juna u Vili Stanković u Čortanovcima prvi Šekspir festival, koji okuplja
neke od najzanimljivijih produkcija iz celog sveta.



Scena iz predstave Kako vam drago


Umije Kočak živi u Arslankoju, planinskom selu na jugu Turske, gde sa svojim prijateljicama i porodicom svakodnevno radi u polju ili na gradilištu kod kuće. Zbog teške situacije u brojnoj porodici nije bila u prilici da nastavi školovanje posle završene osnovne škole, ali je čitala sama knjige po svom odabiru. Svojih osam prijateljica osnovala je amatersko pozorište u selu, gde za svoju dušu, nekad i za malo brojniju publiku, pripremaju predstave. Između ostalog, ni manje ni više nego “Hamleta”. Na pitanje zašto baš to čuveno, tako kompleksno Šekspirovo delo, odgovor je veoma jednostavan – to je jedna od retkih u lokalnoj biblioteci.

Tom Bird je izvršni producent jednog od najpoznatijih svetskih pozorišta, čuvenog londonskog Glob teatra, koji je proslavio Viljema Šekspira, ili je pak bilo obratno? Čini se da nema tog Šekspirovog komada iza kojeg on nije stao svojim radom. Već više od mesec dana, tačnije od 23. aprila, Bird je na dvogodišnjoj turneji u kojoj u svim zemljama sveta Glob teatar izvodi “Hamleta”, čiju režiju potpisuju slavni Dominik Dromgul i Bil Bakhurst.



Vila Stankovic

Zato nema sumnje da će biti zanimljivo kada se prvi put sretnu Umije i Tom, jer taj razgovor o Hamletu iz ugla dve tako razičite osobe zaljubljene u Šekspira, nesvakidašnje je iskustvo. A zanimljivo je i to da će se njihov prvi susret desiti upravo u Srbiji, tačnije u Čortanovcima pod Fruškom gorom, gde će se od 19. do 25. juna održati prvi Šekspir festival.

“Ona, koja nikada nije putovala i on koji upravo obilazi ceo svet govoriće o Šekspiru, i o tom čuvenom ‘biti ili ne biti’ koje je prevedeno na sve jezike sveta. To dovoljno govori o veličini Šekspira, a festival koji okuplja njih dvoje, i u Čortanovce dovodi sedam pozorišnih predstava iz celog sveta, naš je mali pokušaj da se odužimo slavnom piscu”, izjavio je Nikita Milivojević, direktor i selector Šekspir festivala.

Da priča bude još magičnija, sve predstave igraće se u Vili Stanković, koja nalik na kakav srednjevekovni zamak gleda na Dunav i posetioca vodi u neku izmešteno, izmaštanu priču. Tu, pod vedrim nebom, gde struji lokalni vetar fruškogorac, svake večeri tokom trajanja festival izvodiće se predstave nastale na osnovu Šekspirovih dela.



Hamlet, Glob teatar

Čast da otvori festival ima upravo pomenut Glob teatar, koji će 19. juna izvesti svoju najnoviju, hvaljenu adaptaciju “Hamleta”. Nakon Šekspira sa britanskim akcentom, publika će dan kasnije moći da pogleda čuveni komad “Kako vam drago” u režiji Levana Culadzea, koji izvodi ansambl od tridesetak gruzijskih glumaca Državnog dramskog pozorišta “Kote Marjanišvili iz Tibilisa. Vikend je rezervisan za regionalne produkcije, pa će se na improvizovanoj sceni među zidinama Vile Stanković u subotu, 21. juna igrati “Ukroćena goropad”, nesvakidašnja adaptacija Šekspira u režiji Anje Suše i izvedbi Mestnog gledališča ljubljnskog, dok će nedljeno veče proteći u znaku drame “Henri VI” koju je Nikita Milivojević režirao za Narodno pozorište u Beogradu, a koja je premijerno izvedena upravo u Glob teatru 2012. godine, u okviru kulturne Olimpijade koja je prethodila letnjim olimpijskim igrama.

U slučaju vremenskih nepogoda, navedene predstave će se umesto u Vili Stanković izvoditi u Pozorištu mladih u Novom Sadu. Tu će u ponedeljak biti izvedena i nesvakidašnja adaptacija omiljene ljubavne drame, komad “Romeo i Julija za dvoje” pisan samo za dvoje glumaca koji iznose sve uloge. Nju će, u režiji Konstantinosa Bibisa izvesti pozorišna trupa “Rajska ptica” iz Atine.

“Posebno sam ponosan na naše goste iz Grčke. Njihova zemlja u poslednje vreme prolazi kroz haos, koji je, naravno, zahvatio i pozorišta. Ali umetnici su se organizovali, i ništa ih ne može sprečiti. Oni izvode predstave po garažama, perionicama automobila, u stanovima… i uvek imaju publiku”, navodi Milivojević, dodajući da je posebno ponosan na to što je pored velikih nabrojanih produkcija u mogućnosti da dovede i ovakve, manje trupe.

Koliko košta Šekspir?

Budžet festival iznosi oko 8.4 miliona dinara, od čega je Ministarstvo
kulture obezbedilo 500.000 RSD. AP Vojvodina festival je pomogla sa

4.900.000RSD, dok je Opština Inđija izdvojila 3.000.000RSD.




...................

........

U Pozorištu mladih biće izvedena i predstava “Siroti siroti Lir” prema konceptu i tekstu Nine Salinen i Katje Kronm, koja potpisuje i režiju. Komad će 24. juna izvesti upravo Nina Salinen, umetnica koja radi u Finskoj i SAD. Čast da zatvore festival dobili su studenti II godine glume i režije Akademije umetnosti Novi Sad, koji izvode “Muzej Šekspir” u Itaka art centru u Inđiji.

Potpredsenik pokrajinske Vlade i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić kazao je da je ovo samo još jedan način na koji se u Vojvodini trude ne samo da pomognu kulturnu scenu, već i da je decentralizuju i dovedu kulturu u sve krajeve Vojvodine.

“Iako imamo možda i previše festivala, planiramo da u narednom period organizujemo i festival posvećene Čehovu, festival u znak antičkih drama… Jer, očigledno je da za ovakve festivale interesovanje postoji i mi smo uvek tu da podržimo slične inicijative”, kazao je Grujić.

Uz glavni festivalski, tu je i prateći program koji donosi radionicu Gie Forakis, projekciju dokumentarnog filma “Predstava” praćenu razgovorima Umije Kočak i Toma Birda, kao i ciklus igranih filmova rađenih prema motivima Šekspirovih drama.

Kako je rečeno na konferenciji za novinare, ulaznice za otvaranje festival i Globovo izvođenje “Hamleta” već su rasprodate, a ulaznice za ostale predstave kreću se od 400 do 800 dinara. Za kupovinu kompleta karata, ili većeg broja ulaznica (4+) obezbeđen je popust, dok je za zatvaranje festival ulaz slobodan. Prodajno mesta u Novom Sadu je Gigs Tix poslovnica (Pariski magazin, lokal 19, Kralja Aleksandra 12), u Beogradu se karte mogu kupiti u Klubu ljubitelja pozorišta (Eurocentar lokal 10, Makedonska 30), a u Inđiji se prodaju u prostorijama Kulturnog centra Inđija (Vojvode Stepe 40a).

Sve informacije o festivalu, programu i lokaciji možete pronaći na zvaničnom sajtu Šekspir festivala.

Nemojmo o Pepersima
Priznajući da nije upućen u pozorišna dešavanja, ali da shvata važnost
kulture i želi da pomogne kulturnu scenu Inđije, predsednik te opštine
Petar Filipović ispričao je da je od Milivojevića tražio objašnjenje o

tome koliko su gosti festival značajni.

“Kada dovodiš Glob teatar, to je kao da u Inđiju dovodiš fudbalski klub
Barselona, eto koliko su oni značajni”, odgovorio je Milivojević.

Grujić je potom dodao: “Eto, nakon Pepersa, sada i Globa, možda i

FK Barselona stigne u Inđiju”. “Nemojmo samo o Pepersima”, odgovorio

je Filipović, misleći na koncert koji je sastav Red Hot Chili Peppers
održao u Inđiji, i koji se još uvek pamti ne toliko zbog muzike koliko

zbog loše organizacije.


Izvor: B92 | Piše: Mladen Savković








Scena iz predstave Hamlet- Glob teatar

Nušiću u čast: Od "Ministarke" do "Doktora"
| Izvor: Tanjug

U okviru obeležavanja 150. godišnjice rođenja velikog srpskog komediografa

Branislava Nušića 5. oktobra u Narodnom pozorištu u Beogradu počinje revija
pod nazivom "Nušiću u čast".




Gospođa ministarka, Narodno pozorište u Beogradu

Ansambl nacionalnog teatra do 3. novembra izvešće tri njegove komedije sa svog
stalnog repertoara i jednu dramsku premijeru, a u goste su pozvana pozorišta iz
Zrenjanina, Šapca, Novog Sada, Sombora, Kruševca, Zaječara i Subotice, takođe
sa predstavama po Nušićevim komadima.

Reviju 5. oktobra na velikoj sceni otvara hit predstava domaćina - "Gospođa
ministarka" u režiji Jagoša Markovića, a naslovnu ulogu igra Radmila Živković.

Istovremeno na maloj sceni gostuje "Narodni poslanik" u izvođenju glumaca
NP "Toša Jovanović" iz Zrenjanina.



Dan kasnije na toj sceni nastupa ansambl Šabačkog pozorišta sa "Ožalošćenom
porodicom".

Još jedna verzija "Gospođe ministarke" biće izvedena 19. oktobra na velikoj sceni
- predstava Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, a ulogu Živke Popović
igraće Lidija Stevanović.

Na sam dan rođenja Nušića - 20. oktobra na maloj sceni ansambl NP u Beogradu
premijerno će izvesti njegovu dramu "Knjiga druga", u režiji Anđelke Nikolić.



Gospođa ministarka, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu

Za 22. oktobar najavljeno je gostovanje Pozorišta Timočke krajine "Zoran Radmilović"

na maloj sceni sa predstavom "Kabare Nušić", po motivima različitih dela čuvenog
književnika, komediografa, novinara i diplomate.

Komedija "Pokojnik", koju je Egon Savin postavio u beogradskom NP 2009. godine,
biće na repertoaru velike scene takođe 22. oktobra.

Predstava "Doktor Nušić", po komediji "Dr", u režiji Kokana Mladenovića i u
koprodukciji NP Sombor i Kruševačkog pozorišta na programu je 1. novembra.



Ansambl domaćina će 3. novembra na velikoj sceni igrati "Narodnog poslanika" u režiji
Saše Gabrića.

Iste večeri na maloj sceni glumci NP Subotica izvešće komediju "Mister dolar".

Tokom revije u pratećem programu u Muzeju Narodnog pozorišta biće predstavljena
knjiga Raška V. Jovanovića "Branislav Đ. Nušić - život i delo", u izdanju
"Službenog glasnika", postavljena izložba "Branislav Nušić - upravnik Narodnog
pozorišta u Beogradu (1900-1902)", koju su priredile Mirjane Odavić i Jelice
Stevanović, a glumac NP Zoran Ćosić dočaraće svet Nušićevih malo poznatih
"Pripovedaka jednoga kaplara".

b92.net

Premijera drame "Knjiga druga" na rođendan Nušića

BEOGRAD - Predstava "Knjiga druga" po drami Branislava Nušića biće večeras
 premijerno izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu, tačno na 150. godišnjicu
 rođenja velikog srpskog autora.

To je centralni događaj revije "Nušiću u čast", u okviru koje celog ovog meseca
 ansambli NP i gostujućih pozorišta iz Srbije izvode Nušićeve komade na sceni
 nacionalnog teatra.

Retko izvođen komad "Knjiga druga", napisan 1927. godine, igraće se na sceni
 "Raša Plaović", u režiji Anđelke Nikolić.

Uloge tumače Nela Mihailović, Zlatija Ocokoljić, Marija Bergam, Dušan Matejić,
 Srđan Karanović, Gojko Baletić, Bojan Krivokapić, Andreja Maričić, Danijela
Ugrenović i Predrag Miletić.

Stil međuratne epohe oživeli su scenograf Vesna Popović, kostimograf Olga Mrđenović
 i kompozitor Draško Adžić.

Prema rečima rediteljke, Nušić u ovom komadu nastupa kao patrijarhalni pisac,
 branilac moralnih vrednosti, a ne kao komediograf na temu našeg mentaliteta.

U fokusu su slavna glumica i razočarani obožavalac, dok su teme moć i položaj
žene, umetnosti, pitanja slobode, nasilja, prijateljstva...

Međuratni period se danas romantizuje, ali u stvarnosti nije bilo tako. Na sceni je
 sve lepo, ali i trulo, jer se iza uglađenosti "kuva" dolazak nacizma koji niko ne
sprečava, izjavila je rediteljka.

tanjug.rs

Foto Tanjug, N.Jovanović (Ilustracija)

POD POKROVITELjSTVOM „NOVOSTI“

 Pozorišni festival u Užicu: Zavesu podiže Nušić

Scena iz predstave "Doktor Nusic "

POD sloganom „Danas ti je, brate, sve na prodaju; čast, savest i prijateljtvo - sve, brate sve!“, u Užicu večeras počinje 19. Jugoslovenski pozorišni festival. U nadmetanju za prestižne „Ardalione“, po izboru selektora Bojana Munjina, našlo se sedam ostvarenja iz regiona, reč je o pozorišnim pričama koje verno oslikavaju savremeno osećanje života, a publiku vraćaju velikom Nušiću i temi Velikog rata.

Sedmodnevni praznik pozorišne igre počinje večeras izložbom pozorišnih fotografija Radovana Baje Vujovića i predstavom „Doktor Nušić“, prema komadu „Dr“ Branislava Nušića, u režiji Kokana Mladenovića i u koprodukciji NP Sombor i NP Kruševac. Na scenu će zatim akteri predstave „Trpele“, reč je o autorskom projektu Bobana Skerlića, u izvođenju Beogradskog dramskog pozorišta. Užičani će uživati u Nušićevoj „Gospođi ministarki“ u režiji Tatjane Mandić Rigonat, Pozorišta „Boško Buha“; u Čehovljevoj predstavi „Tri sestre“, Dramskog kazališta „Gavela“ iz Zagreba, u režiji Slobodana Unkovskog; „Filomenu Marturano“ izvešće prema komadu Eduarda de Filipa Centar za kulturu Tivat, u režiji Jagoša Markovića; Za „Ardalione“ boriće se i „Četrnaesta“, po tekstu i u režiji Ane Đorđević, u izvođenju NP Republike Srpske iz Banjaluke, kao i „Unosno mesto“, po tekstu Nikolaja Ostrovskog, u režiji Egona Savina, Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
U stručnom žiriju 19. užičkog festivala su dramski pisac Nebojša Romčević, scenograf Mia David, producent i glumac Hazim Begagić, kompozitor Miroljub Aranđelović Rasinski i rediteljka Ana Vukotić.




„Tri sestre“

- Danas osećamo da smo pametniji za jedno grubo vreme, koje umesto da bude bar malo milostivo, sve više nam se kezi u lice i ne dopušta nam predah i odmor. Zato smo se s gorkim osmehom vratili Nušiću. Prisetićemo se i početka Velikog rata, ne ceremonijalno već s pitanjima o ceni slobode, narodnoj mudrosti i istorijskom usudu - kaže pozorišni kritičar Bojan Munjin, selektor festivala - Konačno, ako se krajnji rezultat poslednjih decenija ratova i patnje može iskazati Nušićevom ironičnom misli koja je slogan festivala, a ispisana je pre gotovo stotinu godina, onda se uz odabrane predstave pre svega moramo sabrati, pogledati u sebe i na rezultate života svih nas.
„Novosti“ su suosnivač i glavni medijski pokrovitelj prestižne pozorišne smotre, a naša kuća će i ove godine nagraditi najbolju festivalsku predstavu.


novosti.rs

"Ibzenov neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad"


Raspevana avantura slobode

pise: Goran Cvetkovic



Svake godine Ibzenova Fondacija iz Norveške raspisuje konkurs i dodeljuje stipendije za projekte u razvoju koji se bave nekim od brojnih aspekata rada i dela Henrika Ibzena. Na ovogodišnji konkurs prijavilo se više od 80 autora iz više od 40 zemalja iz celog sveta. Fondacija je dodelila samo 3 stipendije, od kojih je – prema zapisniku sa dodele – na prvom mestu bio projekt Zlatka Pakovića “Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad”.
 
U okviru iste svečanosti, Fondacija je dodelila Ibzenovu Nagradu za životno delo dramskom piscu Peteru Handkeu. Autor Zlatko Paković predstavio je svoje ideje i dotadašnje rezultate rada na projektu pred zainteresovanim gledaocima i pred žirijem ove prestižne i vredne nagrade. Imao je i šta da prikaže – projekat je bio u radu već više meseci – sastojao se od radionica sa različitom publikom u nekoliko gradova Srbije, gde se posle prikazanih nekoliko numera iz nastajućeg komada diskutovalo o problemima slobode, kako ih vide autor, Ibzen, Breht i, naravno, svi prisutni u dvoranama.
 
Ima mnogo toga što ne znamo o Ibzenu i Brehtu – nijedan od ovih autora ne nalazi se u obaveznoj školskoj lektiri, pa bi se moglo reći da je za upoznavanje njihovog rada potreban poseban napor zainteresovanog čitaoca. Štaviše, Breht se ne izučava ni na germanistici, kao da ga nije nikad ni bilo. A njegovo delo je, možda, posle mnogo vekova vladavine Aristotelove dramske obaveze prema pravilima sa nezaobilaznom katarzom, prvi kompletan SISTEM sasvim drukčijeg, modernog, kritičkog i otrežnujućeg dramskog i pozorišnog programa. Breht jer uveo potpuno novi, svrsishodni odnos pozorišta, izvođača i publike, gde se estetsko zadovoljstvo stvara u zajedničkoj AKCIJI višeslojnog i permanentnog OTKRIVANJA, inače prikrivenih činjenica i odnosa u stvarnom životu. Brehtovi komadi RASPRAVLJAJU važne teme za svakog u publici – položaj različitih društvenih slojeva i klasa u procesima koji pokreću istorijsku dinamiku, ratovi, eksploatacija, pobuna, borba, preživljavanje krize, otpor nasilju manjine ili većine, opstanak suverenog pojedinca u vihorovima društvenih promena, uspostavljanje i održavanje moralnog integriteta u kriznim situacijama po unesrećenog čoveka… Što je takođe važno, Breht je smislio i u praksi sproveo značajne novine u pripremanju i izvođenju i svojih i već napisanih komada i o tome ostavio bogatu teorijsku građu – najpoznatije delo je “Mali organon za teatar”. U tom vrlo kompleksnom delu, Breht objašnjava zbog čega je pozorište u kome se glumac identifikuje sa likom koji igra, a gledalac sa herojem drame prevaziđeno i, što je najvažnije, konzervativno i reakcionarno, sa stanovišta društvenog progresa i promene, neophodne za opstanak društva i izbegavanje raspada svih vrednosti, u šta, inače, sistemski vodi kapitalizam, imperijalizam i neminovni – rat!
 



Henrik Ibzen napisao je i delo “Neprijatelj naroda”, sasvim realističku, građansku dramu, o problemima savesti, morala i integriteta odgovornog čoveka – sve u sklopu krize morala, zasnovanog na nužnosti zgrtanja kapitala, iako je u osnovi zarade svesna prevara: ono što bi trebalo da leči, ono što gosti jedne banje plaćaju da ih izleči, banjska voda, zaražena je fekalnim vodama iz stare i trule kanalizacije, koja prlja prirodne izvore. Doktor Stokman, legendarni Ibzenov lik, glavni banjski lekar, na osnovu naučnih otkrića, pokušava da obustavi dalje iskorišćavanje i trovanje banjskih gostiju, ali se cela zajednica, koja živi od tih gostiju, suprotstavi njegovim aktivnostima i tako zgodno onemogući iznošenje kobne istine, da banja nastavi da radi i truje svoje goste, a Doktor Stokman izgubi i posao i status – sa porodicom prelazi u beskućnike, gde otkriva jedan sasvim novi život, ispunjen patnjama, ali i zadovoljstvima čiste duše.
 
Da bi prišao ovom složenom dramskom i društvenom problemu, Zlatko Paković pripremio je, u prvom delu predstave – vrlo efektno OBJAŠNJENJE svojih ideja i obrazložio svoje namere. No, i to je bilo sasvim brehtovski i sasvim pozorišno. Govoreći o specifičnom, čak i za Brehta vrlo uskom žanru poučnih komada, on je izveo samu suštinu tog žanra – prikazao je šta je, zapravo, poučni komad. Tumačenje, ali i izvođenje glavnih postavki, glumci su prosto OTPEVALI, veoma dobro na fascinantnu muziku prisutnog kompozitora Božidara Obradinovića, koji aktivno učestvuje u predstavi i svira i peva i glumi. U tom delu objašnjenja svoje zamisli, Zlatko Paković kao reditelj, vodi publiku, ali i učesnike kroz glavne pojmove i Brehtovog žanra poučnog komada, ali i Ibzenovog “Neprijatelja naroda”. Osvetljavaju se teme smisla pozorišta kao oruđa PROMENE stava gledalaca i učesnika, i promene POLITIČKOG stava – od zablude opštih postulata do istinski kritičkog stava, koji iziskuje POBUNU protiv naizgled večnih zakonitosti eksploatacije. S druge strane, Ibzenov junak u drami zaista, u praksi sprovodi promenu stava – i svog i svog okruženja, o stvarima koje izgledaju zauvek date – i time menja društvenu poziciju svih u drami: otkriva skrivene strasti eksploatatora, naizgled dobrotvora društva, egzistencijalne strahove svih u banji, koja truje pacijente, ali zarađuje za život stanovnicima i vlasnicima.
 
Uz objašnjenja reditelja, odigraju se kratko neke od značajnih ključnih scena iz Ibzenovog komada – i to na način Brehtovih poučnih komada, sa naglašavanjem i posebno oneobičenim izrazima likova, koji provociraju specijalnu pažnju i jasno izdvajaju elemente stradanja, poraza, nadmenog nasilja, bahate kupovine savesti, zlobne kazne za izdvajanje sopstvenog stava, makar on bio zasnovan na naučnim istraživanjima i ispravnim namerama.
Taj drugi deo predstave, zapravo je samo još jedan stepenik u dubljem uronjavanju u STVARNU avanturu poučnog komada. Autor Zlatko Paković uzima primer moći i vlasti iz savremenog društvenog miljea – scenskom igrom analizira jedan TV intervju Predsednika Republike Srbije, Tomislava Nikolića, u kome se on i sam dotakao Bertolta Brehta: odgovorio je na pitanje o svojevremenoj javnoj poruci Zoranu Đinđiću – neka mu kažu kad ga vide, da je i Tito imao problema pred smrt sa nogom… Na pitanje novinarke da objasni tadašnju izjavu, on je mirno rekao u svom poluuspavanom stilu – da on to PODRAZUMEVA POD MAJKU HRABROST! Naravno, tu sada dolazi bezobrazno tačno, duhovito preispitivanje i cela scenska igra, oko te i takvih izjava aktuelnog predsednika – što DOKAZUJE suštinu i konkretnost značenja i smisla igranja Brehtovih poučnih komada. Tako se, od teoretske zamisli i analize do igre, u ovoj britkoj i jasnoj predstavi, u kojoj reditelj i autor, kao i kompozitor, ravnopravno sa glumcima, dele vrlo mali scenski prostor, tik pred nogama publike, zaista sasvim ubedljivo i uzbudljivo, provodi kroz svet pobune Henrika Ibzena i svet borbe za promene Bertolta Brehta – i to sve na veoma visokom umetničkom, ali i intelektualnom i politički osvešćenom nivou.
 
Glumice Vladislava Đorđević i Jelena Ilić, i glumac Igor Filipović, prikazali su šta znači igrati sa strašću otkrivanja i preispitivanja. Igrali su trezveno, ali sa dubokim uverenjem i boreći se za svaki stav, svaku reč, svaku kretnju, koja treba da donese novo saznanje svetu i vremenu, a pre svega prisutnoj publici. Da se razumemo, ovo je bio veoma naporan komad za izvođenje – 90 procenata teksta se bukvalno PEVA, i to u vrlo složenoj muzičkoj kompoziciji, a glumci, naročito glumice, pokazali su izvrstan muzički dar i izraz; zaboga! pa gledali smo pravu pravcatu, modernu OPERU! Tu naravno, nema belkanto numera, ali ima toliko bogate muzike kompozitora i izvođača na sceni Božidara Obradinovića, da to daleko prevazilazi sve što inače glumci pevaju u pozorištu.
Uloga Zlatka Pakovića, kao tumača sopstvenih zamisli, ali i kao učesnika, naročito u ubitačno ironičnim scenama TV intervjua predsednika Nikolića, gde klečeći igra deo nameštaja na koji se bahata TV voditeljka naslanja, sasvim je neobična pojava na našim scenama. Tim gestom uključivanja u izvođenje svog komada, Zlatko Paković je još jednom potvrdio i dokazao, do sada retko viđenu, autentičnu liniju, sasvim originalnu i tačnu, tumačenja i razvijanja Brehtovog pozorišnog jezika, kako vidimo – primenljivog, u kreativnoj doradi, i na Ibzena, ali i na naše savremeno pozorište i društvo.
 
U poslednjem delu, predstava postaje konkretni citat iz strave današnjeg poraza ljudi od nekadašnjeg integriteta: učesnici se obuku u autentična, skoro prosjačka odela nekadašnjih radnika velikih preduzeća, koji su izgubili posao i sada žive od ulične trgovine otpacima iz kontejnera… i tako obučeni, u sceni PROLETERSKA REVIJA, ispričaju publici, kratko i jasno, lične priče tih nesrećnika čiju odeću nose, da bi, zatim, nastavili, do kraja, da igraju Ibzenove likove.
 
Nadam se da će ovaj autentični ljudski, politički i umetnički iskorak, imati značajniji odjek u našoj učmaloj pozorišnoj provinciji i da će uticati na poboljšanje stanja u teatru – a za društvo, moraće da se pobrine i publika. Nadajmo se uspehu! Čestitam na ovoj avanturi u novu etiku i estetiku pobune! Bravo!
 
Autor je pozorišni kritičar Drugog programa Radio Beograda


danas online

Драма о трагедији синова војводе Мишића

Александра Мишића стрељали су Немци, Радован је умро у концентрационом логору,
Војислав постао голооточки заточеник.



Ваљево –Када је 1921. године умро Живојин Мишић, велики српски војник и командант Прве армије у Колубарској бици, све српске новине пренеле су да су наводно његове последње речи биле: „Ситуација на фронту повољна, непријатељ одступа на свим правцима.” Но, када је један струганички сељак дошао код његове удовице Немице Лујзе Крикнер Мишић, да провери да ли је то истина, она се кисело насмејала и одговорила да јој је само стегнуо руку и издахнуо.
То је заправо била још једна у низу подвала, неистина и некоректности према истинском хероју који је свим својим бићем, вештином и пожртвовањем бранио Србију. И мртвог га разни политички сплеткароши нису оставили на миру.
После пуних 100 година од Великог рата, јавности, а пре свега млађим генерацијама, преко драме „Мишићи”, која је настала по мотивима из мемоарске, романескне и историјске грађе, први пут се говори и о трагичној судбини војводине породице.
Редитељ Мирослав Трифуновић, који је заједно са Тамаром Јаковљевић радио на адаптацији, то јест драматизацији текста, у представу је укључио скоро 40 глумаца. Главни лик је војводина супруга Лујза Крикнер Мишић, коју је изванредно одиграла глумица Катарина Вићентијевић – кроз чију животну линију се прелама судбина њеног вољеног и поштованог супруга, три сина и три кћерке.
Мало је познато да је Живојин Мишић говорио четири светска језика и да му је животно гесло било „Не стајати ни у смрти”, тако да је исповест о злој коби његове породице препуштена Лујзи Крикнер, која се за њега удала још док је била ученица другог разреда гимназије.
Чињеницу да је кроз вене њихово шесторо деце текла српска и немачка крв многи су узимали као повољну околност у тешким ратним временима. Међутим, дешавало се нешто сасвим супротно као у каквој класичној грчкој трагедији, где се о хриди и стење разбија оно што је највредније унутар породице.
– Александар Мишић, херој Првог светског рата и балканских ратова у чину мајора придружио се Дражи Михаиловићу на Равној гори. Крајем 1941. године заробили су га Немци. Један високи официр када је сазнао да му је мајка Немица понудио му је слободу, ако се одрекне српских корена, што је он категорично одбио. Након тога стрељан је у Ваљеву.
Његовог старијег брата Радована, који је имао бриљантну војну каријеру и као пуковник највиши чин после оца у целој породици, такође су ухапсили 1943. године Немци и упућен је у концентрациони логор у Нирнбергу а потом премештен у град Ханелберг, из којег је две године касније његовој породици стигла депеша да је умро од туберкулозе.
Трећи син Војислав после школовања на војној академији у Русији одлази у Лондон где завршава студије хортикултуре и враћа се у Србију. Запослио се у Градском зеленилу и заједно са Срђаном Мркушићем, легендарним голманом „Црвене звезде”, радио на уређењу парковских површина у Београду.
Као симпатизер комуниста и партизана ухапшен је 1943. и затворен у логор на Бањици. Ипак, Немце и наше жбирове, на неки начин, била је срамота да држе у тамници сина војводе Мишића па су га пустили на слободу. Међутим, већ 1948. нашао се на списку путника за Голи оток. Острво на којем га је дочекало свеколико понижавање, батинаши, неподношљиво сунце и змије. Тамо је провео скоро три и по године, где је редовно пролазио кроз шпалир који је назван „удри војводиног сина” – испричао нам је Трифуновић, и додао да војвода своје синове током њиховог војевања није штедео, и уз сву очинску брижност, ни за једног никада није ургирао да буде прекомандован на неко повољније и безбедније место.
У боју, као и он, увек су били у првим редовима. Три војводине кћерке – Елеонора, Олга и Анђелија – све време су биле језгро породице и у свим трагичним догађајима који су пристизали један за другим настојале да очувају одређену дозу оптимизма и вере у живот и боље сутра. Док се породична кула Мишића рушила, њен најчвршћи стуб све време била је Лујза која је 1943. године из протестантске прешла у православну веру.
Њени манири, однос према војводи и деци били су саздани од оног најбољег што је понела из свог германског васпитања и оног стеченог из српске традиције и обичаја. И у најтежим ситуацијама храбрила је супруга и била на његовој страни. Она је мајка херој и жена, из добростојеће немачке породице, која је жртвовала све због љубави према српском младићу који ју је заједно са собом одвео у легенду и незаборав. Магдалина је било њено православно име, које је узела да би „бар на оном свету била са својима”. Умрла је у дубокој старости 1956. године.
Драма „Мишићи”, коју су на сцену поставили земљаци ове славне породице, врло брзо добила је позиве од многих театара из Београда и Србије, јер је у највећем делу земље војвода Живојин Мишић нека врста култне личности. Понајпре у главном граду, о чему сведоче и подаци са његове сахране када је на улице изашло хиљаде грађана. Тако нешто виђено је само када су умрли Тито, Зоран Ђинђић и српски патријарх Павле.
Снимиће и филм
Сазнајемо да се и даље ради на дописивању текста који ће на пролеће бити понуђен некој продуцентској кући да се по њену сними играни филм, јер сага о породици Мишић тако нешто напросто тражи.
Носеће улоге у драми о Мишићима поред глумице Катарине Већентијевић имају и Драган Лукић (као Живојин Мишић), затим Бранко Антонић, Петар Нинић, Љубивоје Марковић, Божидар Милић, Мирослав Мандић, Горанка Калембер Лучич и други. Сценографију је урадио Душан Арсенић, костиме Бранка Шишиначки Обрадовић и музику др Воја Милутиновић.

Будо Нововић
politika.rs

Danas je Svetski dan pozorišta

Svetski dan pozorišta - 27. mart biće obeležen tradicionalnim čitanjem poruke, koju je
ove godine stvaraocima i zaljubljenicima teatra širom sveta uputio italijanski nobelovac
Dario Fo, kao i nizom programa koji će publici približiti život teatra iza kulisa.



U Narodnom pozorištu u Beogradu u podne u akciji "Otvorena vrata" posetioci će saznati istorijske podatke o ovom zdanju kulture, obići prostorije i upoznati se sa procesom rada. U foajeu će biti izložba kostima, a ispred ulaza štand sa reklamnim materijalima i ekran na kojem će se emitovati inserti iz predstava. Posetioci će moći da vide i deo probe za predstavu "Hamletu", sa kojom će "Šaušpilhaus" iz Diseldorfa u četvrtak gostovati na Velikoj sceni.

Beogradsko dramsko pozorište takodje će otvoriti vrata i pokazati publici delić onoga što se krije iza kulisa, šta se dešava u radionicama, gde se pravi scenografija, gde se čuvaju kostimi. U diskusiji na temu "Kako nastaje pozorišna čarolija?" učestvovaće glumci, reditelji, kostimografi, scenografi, tehničari, operativci.

Atelje 212 organizovaće promotivnu akciju "Vaš izbor - vaša scena", u okviru koje će svako imati priliku da sam odredi cenu karte za pozorište.

U Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu članovi dramske sekcije osnovne škole "Vuk Karadžić" imaće priliku da se upoznaju sa životom i radom pozorišta i da se druže sa glumcima predstave za decu "Gusari", a uveče će u galeriji "Joakim" biti otvorena izložba pozorišnih plakata.

U Jagodini se na Svetski dan pozorišta tradicionalno završavaju "Dani komedije". Uručenjem nagrada večeras će biti spuštena zavesa na 42. festival najboljih komediografskih ostvarenja Srbije, a u čast nagradjenih Favi teatar iz Beograda izvešće predstavu "Divan dan".




Za Svetski dan pozorišta odabran je datum otvaranja Pozorišta nacija u Parizu - 27. marta 1962. godine. Poruku Foa koja će se večeras čitati pre izvođenja predstava u pozorištima širom sveta prosledili su Međunarodni teatarski institut i Svetska organizacija za izvođačke umetnosti.

Fo je na satiričan način primetio da je "nekada davno vlast svoju netrpeljivost prema glumcima rešavala tako što bi ih proterala iz zemlje", dok "glumci i ansambli danas, nošeni krizom, imaju poteškoće da pronađu pozorišni prostor i publiku", pa "vlastodršcima nije više problem da kontrolišu one koji se izražavaju kroz ironiju i sarkazam".

b92.net

Uliks Fehmiju:

 Mikijev Šekspir je od krvi i mesa



Istaknuti glumac koji već godinama živi u Americi, povodom večerašnje premijere predstave
"Romeo i Julija" u Narodnom pozorištu Uliks Fehmiju, bio je gost vesti TV B92.






Predstavu "Romeo i Julija" režirao je Predrag Miki Manojlović, a uloge tumače Mensur Safciu, Nikola Rakočević, Armend Ismajli, Nebojša Glogovac, Goran Jevtić, Armend Baloku, Faris Berisha, Uliks Fehmiju, Edona Reshitaj, Nataša Tapušković, Anita Mančić i Arta Selimi.

Povodom večerašnje premijere, gost vesti u 16 TV B92 bio je jedan od aktera predstave, glumac Uliks Fehmiju.

B92: Ponovo ste na sceni u Beogradu, šta to za vas znači?

Uliks Fehmiju: To je toliko složeno pitanje da neću ni pokušati da odgovorim na njega. Umesto toga, rekao bih da sam beskrajno zahvalan Mikiju Manojloviću što me je pozvao da učestvujem u ovoj predstavi. On na njoj radi godinu dana, mi glumci 3 meseca. Uživali smo u procesu i moram reći da sam veoma uzbuđen i radostan.

Kakvo je iskustvo raditi na ovakvom projektu?

Svi mi koji radimo na ovom komadu imamo odnos kao prema bilo kojoj drugoj predstavi, što znači da smo radili naporno i krajnje ozbiljno. Veoma smo se trudili da odradimo profesionalan posao i mislim da smo na odličnom putu da uspemo u tome.

Kako je raditi sa Mikijem Manojlovićem?

Mikijev pristup predstavi je veoma zanimljiv, hrabar, drugačiji i verujem da je to nešto novo i da će svakom ko pogleda predstavu biti zanimljivo njegovo viđenje Šekspira...Mikijev Šekspir je pravi, od krvi i mesa.
Miki ima život koji kulja iz njega i svoje iskustvo neskromno deli sa nama.

Miki Manojlović je rekao da bi voleo da ceo projekat sa zvezda mogu da vide Bekim Fehmiju i Faruk Begoli...

Za mog oca znam sigurno da bi sačekao da odgleda predstavu i tek onda bi se izjasnio o njenom kvalitetu (smeh), ali jasno mi je šta je Miki hteo da kaže. I ja se nadam da nas Bekim i Faruk gledaju sa neba.

Dugo živite u Americi, ali se tamo ne bavite glumom...

Ja se jesam tamo u jednom periodu bavio glumom, ali ni Snežana (Bodganović) ni ja već neko vreme ne pokušavamo da se bavimo glumom u Njujorku. Sve češće smo ovde gde rado glumimo, što nas jako raduje. Ako na taj način možemo da donesemo deo iskustva iz druge sredine i ovu obogatimo ja sam srećan.

Kakvi su Vaši planovi za budućnost i eventualni povratak?

Toliko dugo i često dolazimo i radimo ovde, da ne smatram da smo otišli. Ta distanca izmedju Njujorka i Evrope se smanjila. Sada je samo pitanje par sati i dobre volje.

Pogledajte video

b92.net

Počinje 60. Sterijino pozorje: Providenca na startu

Besedom Predraga Ejdusa i predstavom Centra za kulturu Tivat večeras
(20) u SNP biće otvorena jubilarna teatarska smotra.



Scena iz predsteve "Doktor Nušić" Narodnog pozorišta Sombor

Do 3. juna publika će u glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg Sterijinog pozorja pored „Providence“ moći da gleda i “Zmajeubice” JDP, “Život stoji, život ide dalje” Bitef teatra, “Doktor Nušić” Narodnog pozorišta Sombor, “Mister Dolar” Narodnog pozorišta Subotica, “Urnebesna tragedija” Crnogorskog narodnog pozorišta, “Kazimira i Karolinu” Ateljea 212, zatim “Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad” CZKD, “Dok nas smrt ne rastavi” Radionice integracije.
 
U međunarodnoj selekciji “Krugovi” su: “Kralj Betajnove” Slovenskog narodnog gledališća iz Ljubljane, “Vučjak” Hrvatskog narodnog kazališta Zagreb i “Kristofor Kolumbo” u izvođenju Zagrebačkog kazališta mladih.
Novina je selekcija “Kako nas drugi vide” u kojoj će biti prikazane predstave koje su po tekstovima naših pisaca rađene na drugim jezicima: “Balkanski špijun”, teatar “A La Place” iz Tokija, i “Prst obarač metak pištolj”, teatar “Stan’s Cafe” iz Birmingema.
 
Poseban gost je Narodno pozorište iz Prištine, odeljenje Srpska drama sa sedištem u Gračanici, sa predstavom “Hotel Kosovo”.
 
Poslednje večeri, u čast nagrađenih biće izveden mjuzikl “Violinista na krovu” (koprodukcija SNP i Ujvideki szinhaz). Dobitnici Sterijine nagrade za životno delo su Vlastimir - Đuza Stojiljković, Ljubiša Ristić i Geroslav Zarić.



blic.rs

Program STERIJINOG POZORJA 2015.

60. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ
Нови Сад, 26. мај - 3. јун 2015.

СТЕРИЈИНЕ НАГРАДЕ
Селекција националне драме и позоришта

Извештај Жирија

Жири 60. Стеријиног позорја - Бранка КРИЛОВИЋ, позоришна критичарка, председница Жирија, Олга ДИМИТРИЈЕВИЋ, драмска списатељица, Дарко ЛУКИЋ, театролог, Игор БОЈОВИЋ, драмски писац, Миливоје МЛАЂЕНОВИЋ, театролог - видео је од 26. маја до 02. јуна 2015. девет представа у Селекцији националне драме и позоришта.

На завршној седници, одржаној 2. јуна 2015, Жири је донео

ОДЛУКУ

Стеријина награда за најбољу представу - КАЗИМИР И КАРОЛИНА Едена фон Хорвата, режија Снежана Тришић, Позориште Атеље 212 Београд. Одлука је донета једногласно.

Стеријина награда за текст савремене драме - МИЛЕНА МАРКОВИЋ за текст ЗМАЈЕУБИЦЕ, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште Београд. Одлука је донета једногласно.

Стеријина награда за режију - СНЕЖАНА ТРИШИЋ за представу КАЗИМИР И КАРОЛИНА Едена фон Хорвата, Позориште Атеље 212 Београд. Одлука је донета једногласно.

Стеријина награда за глумачко остварење:

АНИТА МАНЧИЋ  за улогу Бланке у представи ДОК НАС СМРТ НЕ РАЗДВОЈИ Мире Фурлан, режија Предраг Мики Манојловић, Радионица интеграције Београд. Одлука је донета једногласно.

КАТАРИНА ЖУТИЋ за улогу Ерне у представи КАЗИМИР И КАРОЛИНА Едена фон Хорвата, режија Снежана Тришић, Позориште Атеље 212 Београд. Одлука је донета једногласно.

ЈЕЛЕНА ЂОКИЋ за улогу Каролине у представи КАЗИМИР И КАРОЛИНА Едена фон Хорвата, режија Снежана Тришић, Позориште Атеље 212 Београд. Одлука је донета једногласно.

НЕБОЈША ИЛИЋ за улогу Донда Војина у представи ПРОВИДЕНЦА Стевана Копривице, режија Егон Савин, Центар за културу Тиват (Црна Гора). Одлука је донета већином гласова.



Стеријина награда за сценографско остварење - ДАРКО НЕДЕЉКОВИЋ за представу КАЗИМИР И КАРОЛИНА Едена фон Хорвата, режија Снежана Тришић, Позориште Атеље 212 Београд. Одлука је донета једногласно.

Стеријина награда за костимографско остварење - МАЈА МИРКОВИЋ за костиме у представама КАЗИМИР И КАРОЛИНА Едена фон Хорвата, режија Снежана Тришић, Позориште Атеље 212 Београд и ЗМАЈЕУБИЦЕ Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште Београд. Одлука је донета једногласно.

Стеријина награда за оригиналну сценску музику - ВЛАДИМИР ПЕЈКОВИЋ за музику у представи ЗМАЈЕУБИЦЕ Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште Београд. Одлука је донета једногласно.

Стеријина награда за сценски покрет - АНДРЕА КУЛЕШЕВИЋ за представу ДОКТОР НУШИЋ по Нушићевој комедији ДР, адаптација и режија Кокан Младеновић, Крушевачко позориште и Народно позориште Сомбор. Одлука је донета већином гласова.

Специјална Стеријина награда ауторско-извођачком тиму за иновативан приступ ангажованом позоришту за представу ЖИВОТ СТОЈИ, ЖИВОТ ИДЕ ДАЉЕ Филипа Вујошевића, режија Јелена Богавац, Битеф театар Београд. Одлука је донета једногласно.

Награда из Фонда "Дара Чаленић" за најбољу младу глумицу - ЈОВАНА ГАВРИЛОВИЋ за улоге у представама ДОК НАС СМРТ НЕ РАЗДВОЈИ Мире Фурлан, режија Предраг Мики Манојловић, Радионица интеграције Београд и ЗМАЈЕУБИЦЕ Милене Марковић, режија Ива Милошевић, Југословенско драмско позориште Београд. Одлука је донета једногласно.

Награда из Фонда "Дара Чаленић" за најбољег младог глумца - СЛАВЕН ДОШЛО за улогу у представи ЖИВОТ СТОЈИ, ЖИВОТ ИДЕ ДАЉЕ Филипа Вујошевића, режија Јелена Богавац, Битеф театар Београд. Одлука је донета једногласно.

Бранка КРИЛОВИЋ, председница Жирија
Олга ДИМИТРИЈЕВИЋ, чланица
Дарко ЛУКИЋ, члан
Игор БОЈОВИЋ, члан
Миливоје МЛАЂЕНОВИЋ, члан

Нови Сад, 2. јун 2015.

Katarina Žutić:
 Ponizi čoveka i dobićeš zver

Nema strašnijeg dželata od žrtve, kaže Katarina Žutić, dobitnica Sterijine nagrade
na upravo završenom 60. Pozorju.

Priznanje joj je pripalo za ulogu Erne u predstavi „Kazimir i Karolina“ (E. fon Horvat / S. Trišić) Ateljea 212, koja je proglašena za najbolju na festivalu i koja je ovenčana sa još šest nagrada. Govoreći o svom priznanju, Katarina Žutić kaže: „Jako, jako me je obradovalo“.
 
Jeste li se tome nadali?
Na neki način i jesam. To je divna predstava koju publika jako voli, gleda na kartu više, i žiriji je visoko cene, što je prethodno pokazao, recimo, Festival u Rjeci.
 
Radnja se odvija u noći Oktoberfesta 1930. u Nemačkoj, a kroz ljubavne priče prelama se socijalno raslojavanje usled ekonomske krize, nadolazećeg fašizma, zakonomernosti kapitalizma... Kojim utiskom, osećanjem je bilo obeleženo prvo čitanje teksta i lika Erne?
 
- Da izdvojimo dva utiska: jedan je da je ona žrtva, između ostalog žrtva muškog zlostavljanja, a drugi su njene začudne replike. Bilo je vrlo inspirativno zajedno s rediteljkom Snežanom Trišić baviti se pitanjem zašto je pisac baš te replike nju dao baš toj i takvoj osobi... Njen je život režirao, odredio društveni kontekst. Ona zapravo živi društveni kontekst i u njoj se ogleda ideja pisca.
 
U kom smislu?
 
- Da se iz te jezive represije u kojoj žive junaci predstave, a koja se ne razlikuje od današnjeg vremena, rađaju strašne stvari. Radnja se odvija uoči rađanja, procvata fašizma. A ona, tako ugnjetena, od onih je koji će biti najgori kapoi u logorima. Sve vodi ka tome da ona nije ultimativna žrtva, nego ultimativni dželat, budući pionir i udarna pesnica nacizma. Nema većeg dželata od bivše žrtve.
 
Kažete da se odlike vremena u kojem žive junaci predstave ne razlikuje mnogo od našeg?
 
- Da, jer mi živimo opasnu represiju. Vrlo je sve slično dijagnozama Edena fon Horvata. Represija kojoj nije lako odrediti eksplicitno odgovornu instancu. Naslućuje se, spoznaje. Koja god vlast da dođe, ona sve više nas obične ljude sateruje u ćošak, obara na kolena. Temeljna egzistencijalna ugroženost. Dovedi čoveka u egzistencijalnu ugroženost i neizvesnost, ponizi ga na sve načine i dobićeš šta hoćeš, i zver ako ti treba. Aktivno se, najblaže rečeno, ne obraća pažnja na elementarne stvari neophodne za čoveka. Ondašnja represija je, znamo iz istorije, urodila fašizmom i najstrašnijim ratom u istoriji čovečanstva. Kuda će nas ova naša odvesti - videćemo.
 
Poruka od mame: Reci hvala



A kako je mama Ceca (Svetlana Bojković, prim. n.) reagovala na nagradu?

- Obradovala se, naravno, bila je jako srećna. I odmah je počela da mi govori: „Reci hvala, zahvali svima...“, a onda se samoj sebi nasmejala i kazala: „Da l‘ ima kraja tom majčinskom reci čiki dobar dan“.

blic.rs