Avokado i maslinovo ulje za niži holesterol


Osobe koje imaju problema sa povišenim holesterolom trebalo bi u ishranu da uvedu orašaste plodove, soju, avokado, maslinovo ulje i ovas.



Učesnici jednog kanadskog istraživanja, čija je ishrana bila bogata sastojcima za koje je utvrđeno da smanjuju "loš" (LDL) holesterol, kao sto su orašasti plodovi, soja, avokado, maslinovo ulje, ovas, su u znatno većoj meri snizili holesterol nego druga grupa, čija je ishrana bazirala na nižem unosu masti.

Istraživanje je obavljeno na četiri lokacije u Kanadi - u gradu Kvebeku, Torontu, Vinipegu i Vankuveru, a u njemu je učestvovala 351 osoba s povišenim holesterolom, izveštava AFP.

Istraživanjem nije bio ograničen unos kalorija. Grupi koja je u većoj meri konzumirala hranu koja snižava LDL holesterol, je savetovano da koristi maslinovo ulje umesto butera, kao i margarin obogaćen biljnim sterolima (koji delimično blokira apsorpsciju holesterola), zatim avokado, ovseno brašno, soju, tofu (sojin sir), mahunarke, sočivo, lešnike, bademe, orahe, pistaće i pekan orahe.

Druga grupa je bila na ishrani sa smanjenim masnoćama i visokim unosom biljnih vlakana i integralnih žitarica.

Posle šest meseci su pripadnici i jedne i druge grupe pomalo oslabili - za između 1,2 i 1,7 kilograma, ali su pripadnici prve u proseku snizili nivo LDL holesterola za 13 odsto, a pripadnici druge grupe za svega tri odsto.

Stručnjaci ocenjuju da je izvesna mana ovog istraživanja što su njime uglavnom obuhvaćeni belci umerene telesne težine, s malim rizikom od srčanih bolesti. Tako ostaje otvoreno pitanje da li bi rezultati bili slični i da su ispitanici bili gojazniji i pod većim rizikom od srčanih oboljenja.

(Tanjug)

Holesterol pada za šest meseci

Za smanjivanje nivoa masnoća ne preporučuje se izgladnjivanje, već samo zdrava ishrana. Promenom načina ishrane za 10-15 odsto može da se snizi nivo holesterola u krvi



Za holesterol, bez kojeg organizam ne bi mogao normalno da funkcioniše i da proizvodi određene hormone, važi pravilo: u određenoj "dozi" je neophodan, a iznad toga - poguban. Kada se povećaju vrednosti holesterola u krvi trpe arterije, jer se zidovi ovih krvnih sudova zadebljavaju zbog taloženja masnih naslaga, njihov prečnik se smanjuje, a može i potpuno da se zatvori. U tom najdrastičnijem slučaju dolazi do infarkta.

Dve granice

Vrednost holesterola u krvi ne bi smela da premaši dve granice: 2 - 2,5 g/l za ukupni nivo holesterola i 1,6 g/l za loš (LDL) holesterol. Ako analiza krvi, ipak, pokaže da je holesterol "probio plafon", prvi korak je promena načina ishrane. "Dijete" ne daju tako brzo rezultat, kao, recimo, upotreba statina, ali se, bar u početnoj fazi, kada se tek otkrije da je holesterol povišen, ovi lekovi, ne propisuju, a pacijentima se savetuje da probaju sa promenom ishrane, i uvođenjem fizičke aktivnosti u svakodnevni život. Iskustvo pokazuje da to daje rezultate, ali samo kod upornih, jer uz veliku "disciplinu" nivo holesterola bez lekova može da se spusti za 10 do 15 odsto tek za tri do šest meseci.


Za skidanje holesterola, međutim, nikako se ne preporučuje izgladnjivanje, već samo zdrava ishrana, kakva bi i inače trebalo da bude.

Dobre i loše namirnice

RIBA: Jedite ribu bar tri puta nedeljno, najbolje neku od masnih riba iz hladnih mora. To su skuša, jegulja, haringa, losos. One su bogate omega-3 kiselinama. Preporučuju se i polumasne ribe - sardine, šaran, inćuni.


ŠTA TREBA IZBACITI IZ TANJIRA
Najpre se valja odreći svih namirnica koje u visokom procentu sadrže holesterol i "loše", zasićene masti. Jer, one dovode do povećanja holesterola, što, ipak, ne mora uvek da bude samo posledica nepravilne ishrane. Jer, povišen holesterol može da bude i nasledan, ali i posledica hroničnog stresa. Ipak, trebalo bi povećati unos "dobrih" masti. To su nezasićene masne kiseline, koje smanjuju nivo holesterola.

MESO: Neke vrste mesa, prvenstveno živinsko: ćuretina i piletina, kao i meso divljači, kao što je zečetina, odlično je u borbi protiv holesterola. Naravno, treba ga pripremati na zdrav način - barenjem ili pečenjem bez mnogo masnoće. Jagnjetinu pak treba izbaciti iz ishrane, jer je ona, nasuprot uvreženom mišljenju da je zdravija od svinjetine, ipak puna masti. Ni govedina nije "posna", a najmasniji delovi su rozbratna i meso sa unutrašnje strane buta. Od svinjetine može da se jede file, koji je nemastan, a od teletine gotovo svi komadi. Dozvoljeno je i konjsko meso.

ULJA: Prilikom pripreme hrane trebalo bi koristiti što manje ulja, ali su ona organizamu, ipak, potrebna jer obezbeđuju tzv. dobre masti. Preporučuje se da se u ishrani kombinuje više vrsta ulja. Ulje iz repice ili pšeničnih klica, sojino i orahovo ulje, obezbeđuju omega-3 masne kiseline, suncokretovo ulje ili ulje od kikirikija - omega-6, a maslinovo - mononezasićene masne kiseline. Maslinovo ulje ne bi trebalo koristiti za pripremu hrane na visokoj temperaturi, koja se uz to i dugo sprema, već prvenstveno za salate.

MLEČNI PROIZVODI: Bez obzira na to koliko sadrže masti, mleko i mlečni proizvodi uvek imaju istu količinu kalcijuma, koji je važan za kosti, pa nećete nikako biti na gubitku ako izaberete nemasne sireve ili druge mlečne proizvode. Pavlaku, ipak, treba izbegavati, jer je u svakom slučaju masna, a kada birate sir uvek se odlučite za meke, jer sadrže manje masti nego tvrdi.


novosti

Šest namirnica koje će smanjiti holesterol za tri meseca



Visok nivo holesterola u krvi ključni je faktor za razvoj srčanih oboljenja, koja uzimaju tri puta više života nego tumor dojke i dva puta više od raka pluća. Dobra vest je da je smanjenje holesterola najvažnija stvar koju možete da uradite kako biste smanjili rizik po zdravlje.


Da li je dovoljno samo promeniti ishranu ili je to moguće jedino uz upotrebu statina? Odgovor stručnjaka glasi da je moguće znatno smanjiti nivo holesterola izmenama u ishrani. Što je još bolje, ne morate se odricati jaja ili čokolade. Bitno je da kombinujete 6 vrsta namirnica i za tri meseca imaćete 20 odsto manje holestertola.

ZDRAVA HRANA
U pametnu hranu spada jogurt proaktiv, kao i ostali proizvodi koji sadrže stanole i sterole. Ovi prirodni molekuli, koji se nalaze u biljkama, blokiraju apsorpciju holesterola iz namirnica, koji se potom izbacuje iz organizma.

Dokaz: Studije su pokazale da biljni steroli smanjuju nivo holesterola za sedam do deset procenata za tri nedelje.

Količina: Potrebno je unositi 2 grama uz najobimniji obrok u toku dana, svakodnevno. Najbolji izvor je jogurt. Umesto toga možete pojesti šest malih kašičica margarina obogaćenog vitaminima kako bi se dobila ista količina sterola, što daje 150 kalorija i 18 grama masti.

Savet stručnjaka: Uzimajte ih uz glavni obrok jer steroli smanjuju količinu apsorbovanih masti. “Gutljaj uz jutarnju kafu ili mrvice margarina tokom dana neće proizvesti isti efekat.

VLAKNA
Visoki sadržaj vlaknastih materija kod pasulja i variva znači da se ne mogu lako svariti u crevima. Vlakna se vezuju za holesterol tako da se on izbacuje sa otpadnim materijama. Hleb bogat vlaknastim materijama treba uvesti u ishranu.

Dokaz: Metaanalizom u 67 studija o vezi vlaknastih tvari i nivoa holesterola došlo se do zaključka da konzumiranje većeh količine vlakana pomaže da se smanji loš LDL holesterol za malu ali značajnu količinu. Namirnice sa vlaknastom metrijom, kao što je pasulj, takođe utiču na to da organizam upija manje zasićenih masnoća, što pomaže u kontroli telesne težine i štiti arterije od masnih naslaga.

Količina: Osamnaest grama dnevno. Oko pet grama dolazi iz proizvoda na bazi ovsa, a da dobijete ostatak potrebne količine dovoljno je da uzmete parče tosta bogatog vlaknima i dve supene kašike pasulja. Voće i povrće takođe će povećati unos vlaknastih tvari.

Savet stručnjaka: Nivo holesterola smanjićete i ako samo zamenite beli hleb grahamom.




ORAŠASTI PLODOVI
Većina orašastih plodova, uključujući badem, orah i kikiriki dobri su za smanjivanej holesterola. Treba izbegavati zasoljene varijante, posebno ako i inače imate povišeni krvni pritisak. Još uvek nije sasvim jasno kako ovi plodovi utiču na smanjenje holesterola, ali se možda radi o tome da sadrži biljne sterole kao i monozasićene masti koje štite krvne sudove od oštećenja. Pored toga, bogati su vlaknima i vitaminom E.

Dokaz: Godine 2010. prilikom analize 25 studija izvršenih u SAD u vezi sa konzumiranjem orašastih plodova i nivoa masnoće u krvi došlo se do zaključka da se svakodnevnim uzimanjem osam do deset plodova smanjuje nivo ukupnog holesterola za pet procenata, i da su ovi plodovi posebno korisni za one koji imaju visok nivo lošeg LDL holesterola.

Količina: Između 25 i 50 grama dnevno.

Savet stručnjaka: Orašasti plodovi zasićuju, tako da ne samo što smanuju holesterol, nego i smanjuju potrebu za stalnim grickanjem. Iako su, teorijski, vrlo kalorični, malo je verovatno da se iz njih iskorišćava sva energija.

SOJA
Mleko od soje, sojini oraščići i jogurt od soje pomažu jetri u izbacivanju lošeg LDL holesterola iz krvotoka. Soja može služiti i kao zamena za mlečne proizvode i meso.

Dokaz: Postoje neki pokazatelji, uključujući i studiju iz 2011. godine, da sojini proteini pomažu u skidanju ukupnog holesterola. Iako su efekti bili skromni, neki stručnjaci kažu da zbog toga što sojini proizvodi, kao, na primer tofu sir, često mogu biti zamena za meso, ona smanjuje unos zasićenih masti iz drugih izvora.

Količina: Eksperti preporučuju najmanje dve do tri porcije sojinih proizvoda dnevno. To je količina od pola litre sojinog mleka ili jogurta. Može doći do snižavanja holesterola za pet procenata, ali naučni dokazi za ovaj podatak su limitirani.

Savet stručnjaka: Počnite jednom porcijom dnevno i postepeno unosite soju u ishranu.

ZDRAVA ULJA
Maslinovo ulje i uljana repica, koji sadrže uglavnog monozasićene masti, niti povećavaju niti smanjuju nivo holesterola. Ipak, pomažu u jačanju zidova arterija, što znači da arterije čini otpornijim na delovanje holesterola. Ove masnoće se i lako prečišćavaju u organizmu.

Dokaz: Studije pokazuju da zamenom zasićenih masti, kao što su svinjska mast i puter ovim uljima za rezultat ima smanjenje nivoa holesterola. Ona pomažu i u sprečavanju da LDL izaziva upale u arterijama, što je ključni faktor za kardiovaskularna oboljenja.

Količina: Dve supene kašike dnevno u spremanju obroka. Istraživanje iz 2002. godine pokazuje da konzumiranje ove količine maslinovog ulja svakog dana smanjuje ukupni holesterol za osam procenata za šest nedelja. Takođe, poznato je da je devičansko maslinovo ulje najbolje.

Savet stručnjaka: Za polinezasićene masti iz suncokretovog ulja smatralo se da su dobre kao i maslinovo ulje, ali u poslednje vreme se pokazalo da prevelika upotreba suncokretovog ulja izaziva oksidaciju, što znači povećanje naslaga na zidovima arterija. Ipak, zapamtite da su i polinezasićene masti još uvek bolje od putera i svinjske masti.

OVAS
Ovas sadrži sastojke koji se nazivaju beta glukanima, koji mu daju izgled kaše. Beta glukani formiraju debeo želatinasti sloj u digestivnom traktu i vezuju holesterol u crevima, sprečavajući time da organizam apsorbuje holesterol. Potom se holesterol zajedno sa nastalim želatinastim slojem izbacuje iz organizma.

Dokaz: Analizom 12 istraživanja u kojima je učestvovalo više od hiljadu ispitanika pokazale su da dodavanjem beta glukana svakodnevnoj ishrani preko ovsa i drugih cerealija smanjuje nivo holesterola za pet procenata za tri meseca.

Količina: Tri grama beta glukona dnevno. To je jednako manjoj činiji kaše, tri krekera od ovsenog brašna ili dva parčeta ovsenog hleba. Ove količine bi trebalo da omoguće i dnevni unos vlakana od oko 5 grama.

Savet stručnjaka: Studije pokazuju da je beta glukan dobar za srce i da je ovas vrlo jestiv. Postoji čak i hleb sa dodatkom ovsenih mekinja. Bilo bi najbolje redovno uzimati tri porcije ovsa dnevno, kako bi se dobio potpuni efekat.

Žena.

Malo je poznato da je kolesterol u biti prirodni lipid, i da je on
neophodan za naš organizam. Ipak, kada razina kolesterola ‘izađe’ izvan
granica normale, odnosno kada više nije u ravnoteži, kolesterol nam
stvara zdravstvene probleme.


Pretjerane količine kolesterola mogu opteretiti
stanice koje se brinu da se on transportira kroz metabolizam.
Najosjetljivije stanice na povišenu razinu kolesterola su one na
stjenkama krvnih žila a zovemo ih endotelne stanice.

Zbog toga je kolesterol i poznat kao jedan od glavnih faktora rizika za nastajanje krvožilnih i srčanih bolesti.

Kako da se borimo protiv povišenog kolesterola na prirodan način?


Evo jedan recept za prirodni lijek koji vam pomaže da održite zdravu razinu kolesterola u krvi.

Očistite 30 češnja češnjaka i operite 5 limuna te ih sa korom
narežite na manje komade. To zajedno usitnite u mikseru ili sameljite u
mašini za meso. Dalje, u jednu posudu uspite 1l vode i stavite u nju
dobivenu smjesu. Pustite vodu da proključa. Kada je voda sa smjesom
češnjaka i limuna proključala, skloni ju sa vatre i kroz cjediljku vruću
tekućinu prespite u bocu. Pustite bocu bez čepa dok se tekućina ohladi.
Kada se tekućina u boci ohladila zatvorite ju i ostavite u frižider.

Ovaj prirodni lijek za kolesterol uzimajte prije ili poslije obroka,
jedanput dnevno po jednu štamplicu. Nakon kure koja traje tri tjedna
napravite stanku od 8 dana, a nakon toga započnite drugu trotjednu kuru.

Lijek se primjenjuje jednom godišnje.
Stamplica-mala casica,rakijska, i ne kineski beli luk,vec domaci.

Celer i limun protiv povisenog holesterola





Za pripremu ovog napitka od celera i limuna potrebno je:

- 3 limuna
- 500 grama svezih listova i stabljika celera
- 1 litar vode

Priprema:

Vodu prokuvati i ostaviti da se ohladi.
Limun dobro oprati, iseci ga na komade, sve zajedno sa korom.
Celer takodje na grubo naseckati. Sada limun i celer dobro samleti
(najbolje u blenderu). Kada se dobije fina kasasta masa preliti je
prokuvanom vodom i dobro izmesati.
Poklopiti i ostaviti da odstoji preko noci a ujutru procediti i napitak
naliti u staklenu flasu.
Piti ujutru i uvece po 0,5 dl napitka, pre jela.

Ovaj napitak protiv povisenog holesterola nema nezeljenih efekata a
cesto moze sniziti i nivo triglicerida u krvi. Pozeljno je za vreme ove
vrste lecenja izbegavati slatko. Nakon 2-3 meseca proveriti nivo
holesterola.
Ako je moguce napitak pripremati od neprskanog limuna.


priroda-leci-sve.com

Orasi skidaju kolesterol bolje nego ijedna tableta



Može li konzumacija oraha biti ključ zdravog srca? Novo istraživanje pokazuje da konzumacija šake oraha pruža trenutačnu zaštitu od srčanih bolesti. Redovito uzimanje pružilo bi trajnu zaštitu.

Znanstvenici su uočili značajno poboljšanje razine kolesterola i fleksibilnosti krvnih žila, što pomaže dobrom protoku krvi, samo četiri sata nakon što su ljudi konzumirali orahe ili orahovo ulje.

Istraživanje pokazuje da bi redovita konzumacija dugoročno štitila od kardiovaskularnih bolesti.

'I samo jedna šaka oraha ili orahovog ulja četiri dana u tjednu može značajno smanjiti rizik od srčanih bolesti', rekla je dr. Penny Kris-Etherton, profesorica nutricionizma na Penn State Universityju u Pennsylvaniji.

Ova studija je prva identificirala koji dio oraha pruža najveću zdravstvenu korist. I samo jedna konzumacija triju žlica (51 g) orahovog ulja popravlja stanje krvnih žila već nakon četiri sata.

Ulje oraha se pokazalo posebno dobrim za očuvanje funkcije endotelijalnih stanica. Riječ je o stanicama koje oblažu krvne žile i igraju važnu ulogu u njihovoj fleksibilnosti.

Orasi sadrže omega-3 masne kiseline, biljne sterole i vitamin E, a sve navedeno snižava kolesterol i štiti krvne žile.

(Magazin.hr)

Dobra vest je da je smanjenje holesterola najvažnija stvar koju možete da uradite kako biste smanjili rizik po zdravlje.



Da li je dovoljno samo promeniti ishranu ili nije na odmet koristiti se i određenim suplementima?
Da bi osobe koje imaju problem sa povišenim nivoom LDL-a (odnosno “lošeg holesterola” jer je on u direktnoj je vezi sa ubrzanim razvojem aterosklerotskog procesa) u krvi mogle da ga drže pod kontrolom kao prvi korak se savetuje obaveno regulisanje ishrane i fizička aktivnost.

Jogurt

U pametnu hranu spada jogurt proaktiv, kao i ostali proizvodi koji sadrže stanole i sterole. Ovi prirodni molekuli koji se nalaze u biljkama blokiraju apsorpciju lošeg holesterola iz namirnica, koji se potom izbacuje iz organizma.
Savet: Uzimajte ih uz glavni obrok.

Vlakna

Visoki sadržaj vlaknastih materija kod pasulja i variva znači da se ne mogu lako svariti u crevima. Vlakna se vezuju za holesterol tako da se on izbacuje sa otpadnim materijama. Hleb bogat vlaknastim materijama treba uvesti u ishranu.
Savet: Nivo holesterola smanjićete i ako samo zamenite beli hleb, hlebom od graham brašna.

Orašasti plodovi

Većina orašastih plodova, uključujući badem, orah i kikiriki dobri su za smanjivanje holesterola. Treba izbegavati zasoljene varijante, posebno ako i inače imate povišeni krvni pritisak. Pored toga, bogati su vlaknima i vitaminom E.
Savet: Uzimati između 25 i 50 grama dnevno.

Soja

Mleko od soje, sojini oraščići i jogurt od soje pomažu jetri u izbacivanju lošeg LDL holesterola iz krvotoka. Soja može služiti i kao zamena za mlečne proizvode i meso.
Savet: Počnite jednom porcijom dnevno i postepeno unosite soju u ishranu.

(kucnilekar)