Vrste udaraca


Udarci po lopti nogom



Udarci po lopti glavom



Udarci nogom

Najčešće se primenjuju u toku same igre, pa se zbog toga posebna pažnja mora obratiti na njih prilikom obučavanja i usavršavanja.

Udarci nogom se koriste za

Dodavanje između saigrača
Udarce na gol
Ubacivanje lopte u igru posle prekida

Tehniku udarca treba obučavati u sledećim uslovima

Kada lopta miruje, a igrač je udara iz mesta
Kada lopta miruje, a igrač je udara iz pokreta
Kada se lopta kreće u susret igraču, a on se nalazi u mestu
Kada se i lopta i igrač kreću

Sve udarce po lopti nogom možemo podeliti na

Udarac unutrašnjom stranom stopala
Udarac unutrašnjom stranom hrpta stopala
Udarac hrptom stopala ,pun rist
Udarac spoljašnjom stranom hrpta stopala
Udarac vrhom stopala (špic)
Udarac petom
Dropkikudarac
Volej udarac

Udarac unutrašnjom stranom stopala

Ovaj udarac po načinu izvođenja pripada grupi lakših udaraca, jer je površina kojom se lopta udara najveća.

Koristi se za kratka dodavanja i odlikuje se preciznošću.

Udarac se izvodi na taj način što se stajna noga postavlja u visini lopte sa strane, na odstojanju od 10-15 cm od lopte. Noga kojom se udarac izvodi blago je povijena u kolenu, a stopalo je u odnosu na stopalo stajne noge pod uglom od oko 90 stepeni i paralelno sa zemljom. Ruke su opuštene i malo povijene u laktovima.

Udarac unutrašnjom stranom hrpta stopala



Udarac se koristi za dugačka dodavanja, centaršuteve, slobodne udarce, udarce iz ugla itd.

Prilikom ovog udarca stajna noga se postavlja pored lopte i malo iza nje i blago je povijena u kolenu.Igrač se naginje na stranu stajne noge, a noga kojom se izvodi udarac je u zanoženju i povijena u kolenu.Jačinu udarca po lopti dobijamo kontrakcijom mišića pregibača zgloba kuka i opružača potkolenice.Ruke su povijene u laktovima. Ruka sa strane stajne noge nalazi se u odručenju, a zatim prelazi u predručenje, a druga je u odručenju a zatim prelazi u zaručenje.

Udarac hrptom stopala (pun rist)

Udarac se koristi za udarce na gol iz igre i za izvođenje slobodnih udaraca kao i za dodavanja lopte na svim odstojanjima.

Veoma je snažan i težak za obuku.

Udarac se izvodi tako što igrač stoji na prstima stajne noge koja se postavlja pored lopte na 10-15 cm, kako bi se omogućilo da opruženo stopalo noge koja udara po lopti, prođe iznad zemlje.

Gornji deo tela je u pretklonu iznad lopte, a ruke su povijene u laktovima.



Pri izvođenju udarca ne sme da se remeti normalna koordinacija ruku i nogu u kretanju.

Udarac spoljašnjom stranom hrpta stopala



Ako se ovaj udarac koristi za kraća dodavanja, pokret za udarac po lopti izvodi se najčešće zamahom potkolenice i posle udarca kretanje noge se odmah zaustavlja.

Za udarce na veća odstojanja i udarce na gol zamah počinjemo opružanjem u zglobu kuka. Udarac izvodimo pregibanjem u istom zglobu a završavamo ga snažnim trzajem u zglobu kolena. Bitno je da stopalo prilikom udarca po lopti bude dovoljno oboreno i prstima okrenuto prema stajnoj nozi. Lopta se nalazi ispred stajne noge sa njene unutrašnje strane. Noga kojom je izveden udarac nastavlja kretanje ispred stajne noge ukoso. Obe ruke kompenzuju kretanje, krećući se ispred tela u suprotnu stranu.

Ovaj udarac spada u red složenijih udaraca i zahteva mnogo rada.

Udarac vrhom stopala (špic)

Ovaj udarac se najčešće koristi kada se otklanja opasnost pred golom ili kada se želi na najbrži način uputiti udarac na gol, obično iz gužve.

Udarac je iznenadan i jak.

Položaj tela i nogu je sličan kao kod udarca hrptom stopala. Razlika je u tome što je stopalo noge kojom udaramo po lopti paralelno sa zemljom, a prsti te noge su izvijeni prema gore i stopalo stajne noge se nalazi malo pozadi. Loptu udaramo po sredini ili malo ispod sredine u zavisnosti od toga kakav udarac želimo da izvedemo – po zemlji ili kroz vazduh.

Udarac petom

Ovaj udarac je najslabiji i najneprecizniji.

Koristi se prilikom varanja protivnika, za dodavanje lopte saigraču koji se nalazi iza leđa, a ređe za udarce na gol iz blizine. Petom možemo da udaramo loptu sa zemlje i iz vazduha.

Sam pokret je takav,da se stajna noga postavi malo ispred lopte,a nogom kojom se lopta udara sepostavlja ispred lopte i lopta se udara zamahom unazad.

Poluvolej udarac (dropkik)

Ovaj udarac se izvodi neposredno posle odskoka lopte od zemlje. Bitno je pravilno proceniti momenat sudara lopte i stopala kako bi lopta imala željeni pravac, visinu i snagu. Ovaj udarac se koristi kao odbojni udarac, udarac na gol, ili ga koristi golman za degažiranje. Poluvolej udarac se najčešće izvodi hrptom stopala, spoljašnjom stranom hrpta stopala i unutrašnjom stranom stopala.

Obuku ovog udarca treba započeti vežbama uz zid ili vežbama u parovima.

Volej udarac



Svaki udarac po lopti izveden direktno iz vazduha naziva se volej udarcem.

Ovo je jedan od najtežih udarac za obuku, jer je pored dobre koordinacije pokreta, razgibanosti i orijentacije u prostoru potrebna i dobra procena momenta udarca po lopti. Ovaj udarac se koristi kao odbojni udarac, udarac na gol ili za duga i iznenadna proigravanja, jer se pomoću njega lopta upućuje bez primanja i zadržavanja.

Volej udarac se može izvesti na nekoliko načina

Volej udarac po lopti koja dolazi igraču spreda (čeono)
Volej udarac po lopti koja dolazi igraču sa strane (bočno)

Volej udarac po lopti koja dolazi igraču spreda (čeono)

Ovaj udarac može da se izvede iz mesta, kretanja, poskoka i udarcem preko glave (makaze). Prilikom ovog udarca telo naginjemo napred i u stranu ka stajnoj nozi koja je podignuta na prste. Ruka sa strane stajne noge je u predručenju, a druga u zaručenju kako bi smo bolje održavali ravnotežu tela. Visina podizanja noge kojom udaramo po lopti zavisi od visine kretanja lopte. Za obuku ovog udarca najbolje je koristiti stalak sa visećom loptom.



Volej udarac po lopti koja dolazi igraču sa strane (bočno)

I ovaj udarac se izvodi iz mesta, kretanja, poskoka i makazama

Najkarakterističniji udarci su: volej udarac bližom nogom, daljom nogom

(sa propuštanjem lopte ispred tela) i „makaze“ sa strane.

Kod volej udarca bližom nogom pažnju treba da obratimo na nagib tela i na prebacivanje težišta tela na stajnu nogu. Jedino na taj način možemo da imamo dobru pokretljivost

(napred-nazad i gore-dole) noge kojom udaramo po lopti.

Ta pokretljivost nam je bitna da bi smo mogli da izjednačimo visinu noge sa visinom kretanja lopte i da bi smo mogli da napravimo zasuk trupom i zanoženje.

Tako dobijamo dužu amplitudu pokreta noge što je potrebno da bi smo mogli da napravimo zasuk trupom i zanoženje i veći zamah za izvođenje udarca.

Loptu moramo da pratimo pogledom. Po završnom udarcu noga kojom smo udarili po lopti nastavlja kretanje prema napred. Postavljamo je ispred stajne noge da bi se izbegao pad. Kada se ovaj udarac izvodi iz kretanja, često dolazi i do pada na stranu stajne noge posle izvršenog udarca. Igrač treba da ublaži pad dočekujući se na ruku koja je već prilikom udarca opružena prema dole sa otvorenom šakom.

Volej udarac daljom nogom je vrlo sličan prethodnom udarcu. Telo se naginje, a težište tela se prebacuje na onu stranu odakle dolazi lopta, koju propuštamo ispred sebe i udaramo je daljom nogom. Ovim načinom loptu udaramo iz mesta ili kretanja unutrašnjom stranom stopala, hrptom stopala ili unutrašnjom stranom hrpta stopala.

Metodski postupak prilikom obučavanja ovog udarca je isti kao i kod volej udarca čeonih lopti.

Kada lopta leti u visini između kuka i glave, često se koristi volej udarac „makaze“ sa strane. Vrlo je snažan i iznenadan, ali i manje precizan od ostalih volej udaraca.

Udarac „makaze“ sa strane izvodimo tako što se u momentu dolaska lopte odrazimo nogom kojom želimo da izvršimo udarca, tako da nogama krenemo u susret lopti.

Dok telo zauzima paralelni položaj sa zemljom, odrazna noga kreće u zanoženje, a druga noga u prednoženje. Tom prilikom vrši se i zasuk trupa. Ruka sa strane zamašne noge nalazi se u odručenju i spremna je da se igrač dočeka na nju i ublaži pad. Druga ruka se nalazi u zaručenju da bi se omogućilo nesmetano praćenje lopte pogledom.

Kada se lopta nalazi u visini stopala, a ispred njega, noga koja je bila u prednoženju kreće u zanoženje, a druga iz zanoženja kreće istovremeno napred i udara po lopti.

Po završenom udarcu dočekujemo se prvo na otvorenu šaku ruke i ublažujemo pad, a potom na polsavijene noge i bok.

Udarci glavom



Udarci glavom se koriste za izbijanje lopti ispred svoga gola, udrace na gol, razna dodavanja saigraču, ili razbijanje akcija protivnika.

Jačina udarca glavom zavisi od brzine kretanja igrača, brzine kretanja gornjeg dela tela prilikom udarca po lopti, brzine kretanja lopte i pravilnosti izvođenja udarca.



Udarci glavom dele se na

Udarac čelom i stranama čela
Udarac temenom
Udarac potiljkom

Udarac čelom i stranama čela

Ovi udarci se izvode iz mesta i kretanja, sa i bez skoka, iz pada.Oni su vrlo snažni, a udarac prednjim delom čela je precizniji od udarca stranama čela.

Pri obuci udarca po lopti čelom iz mesta, pre izvođenja samog udarca, treba obratiti pažnju na mali iskorak napred i na zamah telom unazad, pre izvođenja udarca.

Sam udarac izvodi se naglim pokretom tela unapred uz prenošenje težine tela sa noge koja se nalazi iza, na nogu koja se nalazi ispred tela.

Udarac glavom treba da se izvede otvorenim očima i loptu treba pratiti telom na što dužem putu.

Pri obuci udarca po lopti čelom iz skoka, zamah za udarac i sam udarac se ne razlikuju od udarca iz mesta. Bitno je napomenuti da odskok mora biti na obe noge, koje postavljamo odmah u dijagonalni stav, da bi smo mogli da nastavimo kretanje bez dodatnog koraka.

Najčešće greške

položaj stopala nije dijagonalan
nedovoljan zaklon u pripremi za udarac
težina tela se ne prenosi sa noge koje se nalazi iza tela, na nogu koja se nalazi ispred tela

ruke nisu u odručenju pogrčenih laktova
pogrešna procena putanje leta lopte
igrač zatvara oči pri izvođenju udarca
posle udarca polopti iz skoka, doskok nije u dijagonalnom stavu

Udarac po lopti stranama čela, može da se izvede iz mesta, kretanja i skoka

Prilikom uzimanja zamaha težina tela se prebacuje na dalju nogu, u odnosu na pravac iz kog dolazi lopta uz otklon na istu stranu.

Da bi smo izveli udarac, prebacujemo težinu tela na bližu nogu u odnosu na pravac iz kog dolazi lopta, uz opružanje dalje noge.

Udarci čelom i stranama čela se izvode i u padu, na taj način što se igrač glavom baca napred u susret lopti.

Odraz može biti jednom ili sa obe noge.

Da bi smo ublažili pad na zemlju, dočekujemo se posle udarca na obe ruke.

Za obuku udarca čelom i stranama čela dobro je koristiti i stalak sa visećom loptom.

Najčešće greške:

uvrtanje i pregibanje tela u zglobu kuka pri izvodjenju udarca
nedovoljan otklon u pripremi za udarac
težina tela nije preneta sa dalje noge na bližu nogu ( u odnosu na loptu)
ruke nisu u odručenju pogrčenih laktova
pogrešna procena putanje leta lopte
igrač zatvara oči pri izvodjenju udarca





Udarac potiljkom

Udarac potiljkom se koristi za vraćanje lopte golmanu ili saigraču kada lopta pada vertikalno iz visine, ili kada lopta visoko odskoči od zemlje.

Dribling sam po sebi nije cilj, odnosno ne bi smeo da bude cilj već sredstvo za postizanje prednosti nad protivnikom. Sa tehničkog gledišta dribling predstavlja više ili manje složeno kretanje,koje tek sa taktičkog aspekta dobija svoju punu vrednost

Uspešan dribling donosi dvojaku prednost u odnosu na protivnika

Prvo, direktno uklanja igrača iz igre i stvara prednost i njemu koji ga izvodi i saigraču u određenoj fazi igre

Prednost nad protivnikom u psihičkom pogledu



Dribling kao individualno sredstvo taktike primenjuje se u cilju izbegavanja protivnika, izvođenja manevra i izbacivanja igrača iz igre.

Iz tog razloga dribling se sa taktičkog aspekta može podeliti na

odbrambeni dribling
manevarski dribling
napadacki dribling

Najčešće greške

igrač ne spušta težište tela i sporo menja pravac kretanja
igrač gleda samo u loptu,a ne i u protivnika
prerani ili prekasni početak finte
neodlučnost igrača pred protivnikom
igrač izvodi varanje onom nogom koja je bliža protivniku
prvi deo varanja je suviše brz i nenaglašen

Razlozi koji dovode do grešaka

Razlozi za pogrešno izvođenje tehničkih elemenata su mnogobrojni, a uzroci različiti.

Jedan od razloga nedovoljan talenat

(U tom slučaju vreme koje igrač ima na raspolaganju u toku trenaznog procesa je nedovoljno da bi usavrsio i automatizovao tehnicke elemente)

Nedovoljna motivacija je razlog koji se načešće povezuje sa nedoststkom koncentracije i pažnje
Nerazumevanje ,delimično ili čak potpuno niza pokreta koji sačinjavaju elemente tehnike
Nedostatci u oblasti motoričkih sposobnosti
Pogrešni metodi nastave i treninga kao i prebrzo povećavanje zahteva treninga.
Strah od greške i neuspeha
Nedovoljno razvijen”osećaj pokreta”koji se manifestuje u slanju pogrešnih informacija sa periferije tela u centralni nervni sistem

U zavisnosti od razloga pojave greške preporučuju se sledeće metode

Ponovna demonstracija i objašnjenje pravilnog izvođenja elementa koji se trenira
Ako je tehnika još uvek pogresna,ponavljanje pogrešnog izvođenja elementa da bi igrač bio svestan greške u izvođenju
Pojednostaviti vežbu i metod igre
Voditi i usmeravati pokrete igrača za vreme izvođenja element
Odrediti specifičan zadatak koji će usmeriti igrača radi pravilnog izvođenja pokreta

Tek trening čija je svesna aktivnost usmerena na kontrolu tela i lopte

(kontrola pokreta sa loptom) ima pravo usmerenje i potpuni smisao

Da bi se ovo u potpunosti postiglo rad se deli u nekoliko faza sa jasno naglašenim osnovnim usmerenjem treninga

Osnovna tehnika — učenje većeg broja tehnika kontrole tela i lopte radi sticanja samopouzdanja za delovanje u velikom broju različitih situacija koje nameće fudbalska igra
Gipkost i okretnost — druga faza u kojoj, osim osnovnih tehnika,postoji naglasak na usavršavanju spuštanja težišta tela u izvođenju elemenata
Promena pravca kretanja dobija važnost u ovoj fazi kao i udaljavanje lopte od stajne noge

Brzina pokreta u radu s loptom (posebno stopala)

Brzina i ritam pokreta razvijaju i osecaj lopte sa obe noge.
Usmeravanje pogleda ka igri i protivniku. Fudbaler ogranicene tehnike ne moze da se ukljuci u brzu igru zbog prevelikog usmeravanja paznje i pogleda ka lopti
Fintiranje u posedu lopte.

Posto su osnovne tehnike savladane, finte u posedu lopte daju novi kvalitet igri a to je nepredvidivost. Time igra postaje atraktivna.








worldpress.