Mузеји и галерије Србије

Корени настанка свих музеја у Србији налазе се у оснивању Народног музеја у Београду 1844. када је први пут реализована идеја о прикупљању, чувању и приказивању музејске грађе која ће илустровати историју српског народа. У Србији данас има око 100 музеја и већина њих се налази у зградама које су и саме културна добра под заштитом.

У већини музеја постоји изложбени простор за повремене изложбе, док идентитет сваког музеја чини његова стална поставка, односно репрезентативни избор културних добара који произилази из концепције самог музеја. Поред изложбених програма, у музејима се одржавају и промоције, предавања, семинари, филмске вечери, камерни концерти, сценски наступи и разноврсне едукативне радионице. Музеји најчешће раде сваког дана, осим понедељка.

Галеријски простори у Србији су најчешће делови других установа културе (музеји, културни центри, уметничка удружења…) или су самостални пројекти уметничких група и компанија. Последњих година све је већи број модерних мултимедијалних галерија, са атрактивним изложбама домаћих и страних уметника ликовне и примењене уметности.



srbija.travel

Najstarija je muzejska ustanova u Srbiji - osnovan je 1844. Poseduje u fondovima 290.000 inventarisanih predmeta. Zbirke: praistorijska, srednjovekovna, novije srpske umetnosti, stranog slikarstva. Izdaje Zbornik Narodnog muzeja i časopise "Numizmatičar" i "Kovčežić". Organizator je velikih reprezentativnih izložbi iz zemlje i inostranstva, kao i manjih tematskih izložbi. U sastavu Narodnog muzeja su i:

Galerija fresaka, Cara Uroša 20
Vukov i Dositejev muzej, Gospodar Jevremova 21
Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, Ljube Stojanovića 25

Muzej se od 1952. nalazi u zgradi Uprave fondova sagrađenoj 1903. po projektu arhitekte Nikole Nestorovića i Andre Stevanovića. Zgrada je vremenom dograđena i prepravljena, a tokom Drugog svetskog rata pretrpela je znatna oštećena. Konzervatorsko-restauratorskim radovima 1964. vraćen joj je prvobitan izgled

U Atrijumu muzeja priređuju se koncerti kamerne muzike, predavanja i različite projekcije. Ima vlastitu prodavnicu gde se prodaju izdanja Narodnog muzeja, kopije fresaka, reprodukcije, razglednice i slajdovi.

U njemu se nalazi jedan broj praistorijskih i klasičnih arheoloških kolekcija, kolekcija vezanih za srednjovekovnu kulturu i umetnost, kolekcije slikara 8. i 20. veka, sjajna kolekcija inostranih umetničkih dela, bogato numizmatičko (domaće i inostrano) odeljenje kao i grafički odsek. Ovaj muzej je takođe poznat po svojoj stručnoj biblioteci i aktivnostima svog veoma razvijenog centra za konzervaciju i restauraciju, koji se nalazi među najvećima te vrste u svetu.

Najveća vrednost koja se čuva u Narodnom muzeju je Miroslavljevo jevanđelje - najstariji i najdragoceniji ćirilski rukopis, nastao oko 1190.


beograd.rs

Osnovan je 1949. Nalazi se u zgradi nekadašnje Velike škole, koju je kao Licej otvorio 1808. veliki srpski prosvetitelj i prvi srpski ministar prosvete Dositej Obradović. Muzej ima stručnu biblioteku, sa manjom čitaonicom i sastoji se iz dva dela - u prizemlju je deo posvećen Dositeju Obradoviću, a na spratu deo o životu i delu Vuka Stefanovića Karadžića.


Vukovu zaostavštinu otkupila je svojevremeno srpska država od njegove kćerke Mine Vukomanović. Ovamo su prenesene i sve Vukove lične i porodične stvari čuvane u Narodnom muzeju, kao i jedan deo arhivskog materijala iz Vukove zaostavštine pohranjene u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti - diplome, posetnice, razne zabeleške, računi i recepti.

Dositejeve lične stvari, biblioteka i rukopisi razneseni su 1813, pa je bilo teže sakupiti autentičan materijal za muzejsku postavku. U Irigu su pronađene knjige u biblioteci manastira Hopovo iz doba kada je u njemu bio Dositej. Na jednoj je i originalni Dositejev zapis o tome da je knjigu pričitao.

Zgradu je sagradio nepoznati, bogati Turčin početkom 18. veka. Predstavlja tipičan primerak gradske stambene kulture iz tog vremena. Kuća je podeljena na dve nezavisne građevinske celine:

Selamluk - deo za muškarce sa tipičnim divanom i
Harem - deo za žene.

Svaki od ovih delova je imao sopstvene ulaze i posebna stepeništa.
Oslobođenjem Beograda 1806. godine stvoreni su uslovi da se ovde 1808. otvori Velika škola preteča univeziteta. Škola je radila do 1813. Dositej je bio osnivač a Vuk jedan od prvih 30 učenika!

Današnji muzej je u prostoru selamluka.

Galerija je osnovana 1953. godine, kao posebna ustanova za sakupljanje, proučavanje i izlaganje građe o srpskoj srednjovekovnoj umetnosti. Sada je u sastavu Narodnog muzeja i sadrži bogatu zbirku kopija fresaka i srednjovekovne skulpture.

Galerija fresaka otvorena je 1. februara 1953. godine s namenom predstavljanja, popularizovanja i dokumentovanja srednjovekovne umetnosti na teritoriji SCG a i van nje. U Galeriji fresaka kopije se izlažu umesto raštrkanih, dalekih originala. Tokom više od pola veka postojanja Galerije nastalo je oko hiljadu i pet stotina kopija fresaka, ikona, minijatura, odlivaka skulptura, maketa arhitekture.

Danas je samo u Galeriji fresaka moguće videti stihijama ili ljudskom rukom uništene originale brojnih fresaka i skulptura. Kopije fresaka su osnov zbirke. One su nastale strpljivim i tegobnim radom generacija slikara koji su se učili kopiranju srednjovekovnog slikarstva, starom tehnikompoznatih i nepoznatih zografa. Stoga su njihove replike uspešne i trajne.

Galerija je po svom karakteru bila okrenuta organizovanju izložbi, kako u samoj galeriji, tako i u drugim izložbenim prostorima u zemlji i inostranstvu,tako da je organizovala izložbe na svih pet kontinenata. Pored predstavljanja vrhunca srednjovekovne umetnosti preko kopija, učestvovala je i na zajedničkim izložbama, a posebno su važne i tematske , na kojima je, van konteksta ikonografskog programa, u okviru teme izlagan sadržaj sa fresaka vezan za materijalnu kulturu ili privatni život, kao što su gozbe - trpeza, pejzaž, sveti ratnici - vojna oprema, ornamenti, zanatstvo, portreti, majčinstvo, predstavu žene u srednjem veku, decu. Održano je i nekoliko retrospektiva slikara kopista.


Fotografije:

[You must be registered and logged in to see this image.]
Kopija priprate manastira studenica i kopija freske sa lozom Nemanjića iz manastira Dečani

[You must be registered and logged in to see this image.]
Kopija freske svetog Save iz manastira Mileševa

[You must be registered and logged in to see this image.]
Kopija freske Beli anđeo iz manastira Mileševa

Muzej primenjene umetnosti nalazi se u samom srcu Beograda, na Topličinom vencu, u ulici Vuka Karadžića 18, u zdanju koje je bilo poznato kao Palata Čelebonović , po imenu vlasnika dr Jakova Čelebonovića. Zahvaljujući ugledu koji je uživao u društvenom životu međuratnog Beograda, kao advokat i predsednik Jevrejske opštine, jedno vreme i Palata je bila stecište znamenitih ljudi toga doba.

Jakov i Johana Čelebonović imali su šestoro dece, od kojih Marko i Aleksa zauzimaju posebno mesto u srpskoj kulturi i umetnosti. Marko Čelebonović je jedan od najznačajnijih srpskih slikara XX veka, a Aleksa Čelebonović ugledni istoričar umetnosti, profesor univerziteta i likovni kritičar.

Zgradu su podigli od 1927. do 1929. godine renomirani arhitekti Stevan Belić (projekat), Nikola Krasnov (fasada) i Neregar (unutrašnja dekoracija). Sagrađena je kao dvospratna palata u akademskom stilu, ima reprezentativni ulaz i prostrano mermerno stepenište sa ogradom od kovanoga gvožđa. Prvobitno je bila namenjena za izdavanje: tu su se nalazile Ambasada Španije, advokatske kancelarije, kao i prestižni modni saloni. Iako su vremenom vršene različite adaptacije, zdanje je sačuvalo duh vremena u kojem je podignuto.

Posle Drugog svetskog rata u zgradu se uselilo Ministarstvo građevina Srbije, da bi 1950. godine u njoj bio otvoren Muzej primenjene umetnosti.

Muzej primenjene umetnosti osnovan je 6. novembra 1950. godine i pripada kategoriji umetničkih muzeja specijalizovanog tipa. Osnovna delatnost Muzeja je da sistematski prikuplja, štiti, čuva, proučava, izlaže i publikuje predmete primenjene umetnosti. Pored dela nacionalne primenjene umetnosti, u Muzeju se prikuplja istorodni materijal iz drugih evropskih i vanevropskih zemalja, koji je preko kulturnih i privrednih veza dospeo u naše krajeve.

Muzej primenjene umetnosti je već prve godine svoga postojanja otkupio izvanredno vrednu zbirku raznovrsnih umetnički obrađenih predmeta, koje je tokom trideset godina skupljao slikar i grafičar Ljuba Ivanović. Zbirka je sadržala više od 3000 predmeta, među kojima su se po svojoj istorijskoj i umetničkoj vrednosti isticali zlatarski proizvodi, stare rukopisne i štampane knjige, predmeti rezbareni u drvetu, rožini i sedefu, drvorezne i slikane ikone i drugo.Najstariji predmeti u vlasništvu Muzeja datiraju iz IV veka p.n.e. i pripadaju numizmatičkoj zbirci (novac Stare Grčke) u Odseku za metal i nakit, dok zbirke u Odseku za savremenu primenjenu umetnost sadrže i najsavremeniju umetničku produkciju. U celini, muzejske zbirke prate razvoj primenjene umetnosti u rasponu od 2400 godina. Muzej poseduje više od 32.000 predmeta primenjene umetnosti, među kojima se nalaze i dela izuzetnog umetničkog i kulturnog značaja.

Muzej ima veoma živu izložbenu aktivnost, kao i sopstvenu izdavačku delatnost. Tradicionalne muzejske manifestacije su Salon arhitekture, Dečji salon primenjene umetnosti, Salon savremene primenjene umetnosti i Trijenale keramike. Svakog šestog novembra, na dan osnivanja Muzeja, priređuje se studijska izložba, koja prikazuje do tada neistraženo područje primenjene umetnosti kod Srba.

Muzej ima nadležnost na celoj teritoriji Republike Srbije za predmete primenjene umetnosti.


izložba:

RAZGLEDNICE U SRBIJI 1895-1914

[You must be registered and logged in to see this image.]

izložba:

“Venčane haljine u Srbiji u drugoj polovini XIX i početkom XX veka”

[You must be registered and logged in to see this image.]

izložba:

“Srebrne čaše poznog srednjeg veka u Srbiji”.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Muzej savremene umetnosti u Beogradu prikuplja, čuva, proučava, publikuje i izlaže jugoslovensku i srpsku umetnost od 1900. godine do danas.

Delatnost Muzeja savremene umetnosti počinje 1958. godine, kad je aktom Saveza za kulturu narodnog odbora grada Beograda doneta Odluka o osnivanju Moderne galerije, ustanove čiji je zadatak bio da prati razvoj jugoslovenske i srpske moderne i savremene umetnosti XX veka. Osnivač i prvi upravnik Moderne galerije koja počinje sa radom 1959., kasnije Muzeja savremene umetnosti, bio je Miodrag B. Protić, slikar, teoretičar i umetnički kritičar. Iste godine Izvršno veće R. Srbije je odlučilo da za potrebe Moderne galerije sazida zgradu koja bi zadovoljila moderne muzeološke principe i odredila lokaciju na Novom Beogradu, na ušću Save, naspram Beogradske tvrđave. Istovremeno je raspisan konkurs za izradu idejnog projekat. Konkurs je završen 1960. a izabrani autori su bili arh. Ivan Antić i arh. Ivanka Raspopović. Zgrada Muzeja savremene umetnosti je građena od 1960. do 1965. godine

Savet Moderne galerije 1965. usvaja novi naziv - Muzej savremene umetnosti koji je te godine otvoren 20. oktobra. Za upravnika je imenovan njegov inicijator i osnivač Miodrag B. Protić.


Osnovnu koncepciju i fizionomiju Muzeja savremene umetnosti u Beogradu načinio je Miodrag B. Protić. Radi toga on je boravio u Parizu 1953-1954. i 1957. godine, a posebno je bio značajan njegov studijski boravak u Njujorku 1963. gde je detaljno proučio organizaciju, strukturu i postavku Muzeja moderne umetnosti čiji je direktor bio Alfred Hamilton Bar, pisac i profesor, osnivač moderne muzeologije. Na osnovu tih saznanja i iskustava Protić je koncipirao beogradski Muzej savremene umetnosti formirajući zbirke za slikarstvo, skulpturu, grafiku i crteže i odeljenje za umetničku dokumentaciju. Osnovan je i atelje za konzervaciju i restauraciju.

Od 1974. u Muzeju postoji Centar za vizuelnu kulturu i informacije (kao deo obrazovnog programa), a posle 2001. godine ustanovljeno je Odeljenje za dizajn i multimedije i Dečji klub.

Zbirke

Zbirka slikarstva od 1900. do 1945.
Zbirka slikarstva posle 1945. godine.
Zbirka skulpture
Zbirka grafike i crteža
Zbirka novih umetničkih medija (fotografija, film, video itd.)


Galerije i legati

Kao posebne ustanove postoje
Salon Muzeja savremene umetnosti
Galerija Petra Dobrovića
Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
Galerija Petra Lubarde (do 1980)
A u okviru Muzeja nalaze se „Zadužbina dr Nadežde i dr Lazara Ristića“, „Legat Marka, Ševe i Mare Ristić“, „Legat Rastislave Tabaković“, „Legat Ane Čolak Antić“, „Legat Zlate i Vaska Pregelja“, „Legat Vana Živadinovića Bora“, „Legat Miodraga B. Protića“, „Legat Ksenije Divjak“, „Legat Milana Dedinca i Radmile Bunuševac-Dedinac“, „Legat Ksenije Ilijević“.

Muzej savremne umetnosti je načinio brojne studijske i retrospektivne izložbe srpskih i jugoslovenskih umetnika. Njegovi najznačajniji poduhvati bili su u ediciji „Jugoslovenska umetnost HH veka“:
1967 Treća decenija - konstruktivno slikarstvo
1969 Nadrealizam i socijalna umetnost 1929-1950
1971 Četvrta decenija - ekspresionizam boje i poetski realizam 1930-1940
1972 Srpska arhitektura 1900-1970
1973 Počeci jugoslovenskog modernog slikartsva 1900-1920
1975 Jugoslovenska skulptura 1870-1950
1978 Jugoslovenska grafika 1900-1950
1980 Jugoslovensko slikarstvo šeste decenije
1985-1986 Jugoslovenska grafika 1950-1980

Muzej je priredio veliki broj retrospektivnih izložbi srpskih i jugoslovenskih umetnika, među kojima su: Sava Šumanović, Ivan Tabaković, Petar Lubarda, Nadežda Petrović, Marko Čelebonović, Krsto Hegedušić, Ljubo Ivančić, Gabrijel Stupica, Marijo Pregelj, Jovan Bijelić, Kosta Hakman, Nedeljko Gvozdenović, Petar Dobrović, Natalija Cvetković, Peđa Milosavljević, Milena Pavlović-Barili, Zora Petrović, Milan Konjović, Lazar Vozarević, Leonid Šejka, Stojan Ćelić, Olga Jančić, Petar Omčikus, Filo Filipović, Mladen Srbinović, Olga Jevrić, Ksenija Divjak, Miodrag B. Protić, Vane Živadinović Bor, Predrag Peđa Nešković, Radomir Damnjanović Damnjan, Kosara Bokšan, Bora Iljovski, Neša Paripović, Raša Todosijević, Dušan Otašević i dr.

Takođe je u okviru međunarodne saradnje organizovao brojne izložbe evropskih i svetskih umetnika i umetničkih grupa kao što su : Pablo Pikaso, Huan Miro, Marsel Dišan, Raul Difi, František Kupka, Pol Kle, Tapies, Hans Hartung, Robert Smitson, Jan Dibec, Beri Flanagan, Robert Mapletorp, Iv Klajn, Emil Nolde, Aterse, „Dada“, Češki kubizam, Belgijski nadrealizam, Nemački ekspresionizam, „Most“, „Plavi jahač“, „Bauhaus“, „Fluksus“, „KOBRA“, „Gutai“, Engleski pop-art, Nova američka umetnost, Mladi britanski umetnici itd.

Muzej je organizovao i dve Međunarodne izložbe likovnih umetnosti 1977. i 1980. godine.
[uredi]Izdavačka
U izdavačkoj delatnosti, pored studijskih kataloga koji su objavljivani povodom velikih izložbi, značajna je i trotomna publikacija „Ideje srpske umetničke kritike i teorije 1900-1950“, iz 1980-1981. godine.

U ediciji „Srpski kritičari“ objavljene su knjige:
Miodrag B. Protić (razgovor i bibliografija), 1986
Momčilo Stevanović (studije, ogledi, kritike), 1988
Lazar Trifunović I-II (studije, ogledi, kritike), 1990
Rastko Petrović (eseji, kritike), 1995
Godine 1965. objavljena je monografija „Muzej savremene umetnosti“, a potom 1983. i 2005. vodiči kroz Muzej.

Izložba Todosijevićevih dela


Izložba "Za male i velike"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izložba Saša Marković Mikrob (1959–2010)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Etnografski muzej je jedan od najstarijih muzeja na Balkanskom poluostrvu. Nedavno je proslavio jedno stoleće postojanja. S punim pravom se može nazvati čuvarem neizmernog blaga tradicionalne kulture.

Etnografski muzej je osnovan februara 1901. godine, ali njegovi koreni sežu dublje u prošlost. Sakupljanje etnografskih predmeta otpočelo je sredinom XIX stoleća. U okviru Narodnog muzeja Srbije (Serbskonarodni muzeum) nalazio se, još 1844. godine, jedan broj etnografskih predmeta.

Prvo značajno sistematsko sakupljanje obavljeno je radi učešća na Sveslovenskoj izložbi, održanoj u Moskvi 1867. godine. Uprkos tome što su svi tada prikupljeni predmeti ostali u Moskvi, ta izložba je važna zbog toga što je u Srbiji, i na Balkanu uopšte, otpočelo sistematsko sakupljanje etnografskih predmeta i etnološko proučavanje tog prostora.

U okviru Srpskog učenog društva 1872. godine dat je konkretan predlog za osnivanje muzeja koji bi čuvao etnografske predmete. Te godine je Stojan Novaković izložio Predlog i nacrt za osnivanje Srpskog istorijsko-etnografskog muzeja i od tada se radilo na formiranju posebnog etnografskog muzeja. Ideja o takvom muzeju konačno je realizovana februara 1901. godine. Tada je iz Narodnog muzeja u posebnu zgradu, poklon Stevče Mihailovića (trgovca iz Jagodine), preseljena etnografska zbirka i ta godina se smatra datumom osnivanja Etnografskog muzeja.

Prvih dana nakon osnivanja Etnografski muzej je posedovao 909 etnografskih predmeta, 32 knjige, manji broj fotografija i veoma vredan Album akvarela i crteža narodnih nošnji Nikole Arsenovića. Za prvog upravnika postavljen je Sima Trojanović. On je odmah započeo obimno sakupljanje predmeta i već 1904. godine u fondu muzeja je bilo oko 8.500 eksponata. Sakupljeni predmeti bili su sa područja čitavog Balkanskog poluostrva i nisu pripadali samo tradicionalnoj kulturi Srba, već i drugim etničkim grupama sa tog prostora. Etnološko istraživanje i sakupljanje predmeta na terenu otpočelo je već 1902. godine.


Prva stalna postavka Etnografskog muzeja otvorena je 20. septembra 1904. godine i od tada kustosi muzeja neprestano sakupljaju etnografske predmete, tako da se fond muzeja neprekidno uvećava. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata Etnografski muzej je ostao bez velikog broja predmeta koji su uništeni u ratnom vihoru.
Zahvaljujući očuvanosti tradicionalnog načina života na Balkanu, posle Prvog svetskog rata nastavlja se sa popunom fonda muzeja, a 1926. godine odštampana je prva sveska Glasnika Etnografskog muzeja, koji do danas redovno izlazi. Posle Drugog svetskog rata otpočelo je sistematsko etnološko proučavanje etnografskih oblasti, obavljen je veliki broj pojedinačnih istraživanja, a započinje i rad na sistematizovanoj i naučno zasnovanoj konzervaciji predmeta.

Muzej se 1951. godine useljava u zgradu nekadašnje Beogradske berze na Studentskom trgu 13, izgrađene 1934. po projektu Milutina Borisavljevića.

U Etnografskom muzeju je do danas otvoreno osam stalnih postavki i priređeno oko 300 povremenih izložbi. Stalna postavka zauzima tri nivoa zgrade. Danas Etnografski muzej čuva veliki broj etnografskih predmeta, raspoređenih u zasebne zbirke (pokućstvo, nakit, običaji, narodne nošnje, narodna arhitektura, privreda, stočarstvo, saobraćaj, kultni predmeti itd), ima jednu od najbogatijih stručnih biblioteka na Balkanu i sam izdaje stručne publikacije, ima konzervatorsku službu koja obrađuje gotovo sve vrste materijala, raspolaže velikim izložbenim prostorom, organizuje obimna etnografska istraživanja i ima mnogo volje i znanja da etnološki i antropološki prouči XIX stoleće.


wikipedija

Корени настанка свих музеја у Србији, па и Историјског музеја Србије, налазе се у оснивању Народног музеја у Београду 1844. године када је први пут реализована идеја о прикупљању, чувању и приказивању музејске грађе којом ће се илустровати историја српског народа.

Иако се у почетку највише пажње поклањало археологији и нумизматици, тај се начин рада битно променио када је на чело музеја дошао Стојан Новаковић, професор словенске филологије, који је настојао да музеј усмери на историју и етнологију. Упркос томе, историјска збирка Народног музеја је постојала више формално - није било њеног планског развоја, а предметима, који су набављани и прикупљани стихијски, није се нико озбиљније бавио.

Имајући у виду такво стање у коме је традиција чувања културног блага била слабо развијена, а предмети пропадали, јасна је била потреба за оснивањем специјализованог музеја за прикупљање и заштиту историјских предмета који ће научно и стручно-музеолошки илустровати привредну, економску, политичку и културну историју Србије.

Први покушај, који није остварен, учињен је 1950. доношењем Уредбе о оснивању Историјског музеја НР Србије. Други покушај учињен је 1954. поводом обележавања 150-годишњице подизања Првог српског устанка, када је направљена изложба која је потом пренета у конак кнеза Милоша Обреновића у Топчидеру, који је претходно оспособљен за музејски простор. Тако је формиран Музеј Првог српског устанка, чија је концепција почивала на обради Првог (1804-1813) и Другог српског устанка (1815) као догађаја од изузетне важности за српски народ, којима је започет дуготрајан процес обнове српске државе и њеног признавања као независног међународног субјекта.

Музеј је имао неколико збирки (историјска, писаних докумената, слика, графике и скулптуре, оружја и војне опреме, етнографских предмета) које су, када је Уредбом Извршног већа Народне скупштине НР Србије од 20. фебруара 1963. основан Историјски музеј Србије због потребе постојања једног музеја општег типа који би свестрано приказивао богату историју српског народа, а потом 1966. и усвојена његова концепција, припојене новооснованом музеју.

Према концепцији, задатак Музеја је да прикупља, евидентира, чува, сређује, проучава и излаже материјал из историје српског народа и Србије од најстаријих времена до данашњих дана. Хронолошки, тематика музеја, која обухвата све важне процесе у развитку српског народа, са посебним акцентом на периоде борби за национално ослобођење, подељена је на неколико целина: средњи век, период стране власти, период 1804-1918, период НОР-а 1941-1945 и послератни развој Србије.

Најважнија делатност Музеја је прикупљање и заштита музејског материјала. На основу Решења о утврђивању надлежности музеја према врстама уметничко-историјских дела и према територији, Историјски музеј Србије је надлежан за уметничко-историјска дела од значаја за историју Србије и то за оружје и војну опрему од краја средњег века, униформе, заставе, знамења, реалије и меморијалне предмете везане за значајне личности и догађаје, карте, планове и атласе, привредно-технички материјал фабричке производње, печате, плакате, фотографије и разгледнице историјске садржине.


Историјски музеј такође врши послове заштите непокретности и других ствари од посебног значаја за историју и културу српког народа које се налазе у иностранству и то - Хиландар, Мађарска, Румунија и Трст.

У току свог скоро пола века дугог рада, Музеј је стекао знатну репутацију у земљи и свету, организујући репрезентативне изложбе које су приказиване не само у Београду и другим градовима у земљи, него и у Европи и САД. Историјски музеј је такође угостио бројне изложбе из Русије, Немачке, Чехословачке, Румуније, Бугарске и других земаља.

Музеј је још 1971. отпочео систематска археолошка ископавања једног од најзначајнијих и најстаријих средњовековних градова у Србији - Стари Рас код Новог Пазара, која су трајала 15 година и дала значајне податке за средњовековну историју Србије, затим на војном утврђењу Градина, где је откривена ковница новца краља Радослава, код Малог Иђоша и на другим местима.

Музеј има своју сталну публикацију - Зборник Историјског музеја Србије, чији су први бројеви (1954-1965) изашли у Музеју Првог српског устанка. Зборник излази годишње и објављује чланке, расправе, студије, приказе изложби и књига, као и друге прилоге из историје, културе, музеологије. Исто тако, Музеј је издао и неколико врло значајних посебних издања.

За изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору Музеј је 1997. године добио Вукову награду.



imus.org.rs

изложбa „Владарске инсигније”

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izložba "Kad utihne oružje"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izložba "Biti lepa" slika žene u Srbiji (1918 – 1940)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jevrejski istorijski muzej u Beogradu je osnovan 1948. godine. Muzej je u sastavu Saveza jevrejskih opština Srbije i predstavlja jedinstvenu muzejsku ustanovu u našoj zemlji. Tematski je specijalizovan, a sadržajno veoma kompleksan. Osim muzejskih zbirki, poseduje i značajan Arhiv.

Delatnost Jevrejskog istorijskog muzeja je raznovrsna i dinamična - kontinuirano priređuje izložbe, ima dobro razvijenu izdavačku delatnost, a kao jedini muzej ovog tipa, svakodnevno pruža stručnu pomoć i informacije istraživačima, naučnicima, studentima, umetnicima, … uostalom, svim zainteresovanim građanima.

Osim sa pojedincima, Jevrejski istorijski muzej održava blisku saradnju sa domaćim i stranim srodnim ustanovama. Veoma su učestale i pojedinačne ili manje grupne posete stalnoj izložbenoj postavci Muzeja, a u poslednjih nekoliko godina primetan je porast i većih grupnih poseta, uglavnom iz inostranstva.

Evropski dan jevrejske kulture

[You must be registered and logged in to see this image.]

Umetnost za vreme holokausta

[You must be registered and logged in to see this image.]

Muzej istorije Jugoslavije je osnovan 1996. godine uredbom Vlade Savezne Republike Jugoslavije. Nastao je spajanjem Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“ i Muzeja Revolucije. U njegov sastav tada su sledeći objekti: Kuća cveća, Stari muzej, Muzej „25. maj“ i galerija na Trgu Marksa i Engelsa.

Muzej je kao samostalna savezna organizacija postojao sve do aprila 2003. godine, kada je Narodna skupština Republike Srbije donela Odluku o prihvatanju sporazuma država članica kojom je utvrđeno da muzej postane organizacija Republike Srbije. U novembru 2007. godine, Odlukom Vlade Republike Srbije, Muzej istorije Jugoslavije je osnovan kao ustanova u oblasti kulture sa objektima: Kuća cveća i Stari muzej, na upravljanju i korišćenju i sa pravom korišćenja izložbenog prostora Muzej „25. maj“ ukupne površine od 5.252,57 m². U okviru kompleksa Muzeja je i park površine 3,20 hektara.

Memorijalni centar „Josip Broz Tito“ formiran je 1982. godine. Tada su „Muzeju 25. maj“, osnovanom 1962. godine, priključeni objekti: Kuća cveća, Rezidencija (vila u Užičkoj 15), Bilijarnica, Lovačka kuća, Stari Muzej i Spomen zbirka (vila „Mir“), kao i Muzej 4. juli.

Spomen zbirka (vila „Mir“) - zgrada u Uzičkoj 11, koja je zidana krajem sedamdesetih za rezidenciju Josipa Broza, koji se tu nikada nije uselio. Odmah posle njegove smrti, maja 1980. godine, postala sastavni deo Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“ i nazvana je Spomen-zbirka. Tu su bila izložena brojna domaća i inostrana odlikovanja, lični predmeti, arheološka zbirka, oružje, slike, skulpture, najrazličitiji mogući pokloni koje je Tito primao sa svih meridijana; tu je bila izložena konjička sablja čija je drška bogato ukrašena brlijantima, poklon Josipu Brozu Titu od Josifa Visarionoviča Staljina „za zasluge u borbi protiv fašizma“; korintski šlem, s kraja VII veka pre naše ere, poklon Titu od grčkog kralja Pavla; detalj antičkog mozaika koji je Đovani Anjeli, direktor „Fijata“, poklonio predsedniku Jugoslavije; servis za kafu od zlata i srebra, poklon sveruskog patrijarha Alekseja.

Memorijalni centar „JBT“ je imao je muzejski fond od 200.000 eksponata raspoređenih u 16 različitih zbirki. Arheološka zbirka tada imala 112 autentičnih eksponata, zbirka starog oružja 177, zbirka primenjene umtenosti 2075, odlikovanja Josipa Broza Tita bilo je 106 (mnoga od plemenitih metala sa dragim kamenjem), u etnološkoj zbirci bilo je 4.774 eksponata, a u likovnoj 3.886. Memorijalni centar je 1996. godine odlukom Vlade SR Jugoslavije zajedno sa Muzejom Revolucije uključen u Muzej istorije Jugoslavije

Zbirke muzeja

Odlikovanja Josipa Broza Tita - Josipu Brozu Titu je dodeljeno ukupno 106 odlikovanja. Kako za dela učinjena u ratu tako i u miru. Tito je ta odlikovanja dobio iz ruku zemalja sa svih kontinenata iz ruku predsednika, premijera, careva, kraljeva i prinčeva. Josip Broz Tito je i nosilac svih jugoslovenskih odlikovanja, od Ordena jugoslovenske velike zvezde do Ordena narodnog heroja kojim je odlikovan tri puta: 1944, 1972. i 1977. godine.

Arhiv Josipa Broza Tita - sa bibliotekom sadrži arhivsku građu koja je od izuzetnog političkog i naučnog istraživačkog značaja. Osnovni fondovi pisane arhivske građe su: Fond Kancelarije maršala Jugoslavije (od 1943. do 1953), Fond Kabineta predsednika Republike (od 1953. do 1980), Fond Vrhovnog komandanta oružanih snaga Jugoslavije (od 1945. do 1980), kao i Lični fond Josipa Broza Tita.

Zbirka primenjene umetnosti - broji oko 4.000 raznovrsnih predmeta različite umetničke vrednosti koji su, prema materijalu, razvrstani u grupe predmeta od plemenitih i neplemenitih materijala, na predmete od slonovače, porcelana, majolike, stakla i tekstila. Zbirci takođe pripada nameštaj i oprema, a kao posebna celina izdvaja se oružje zanatske proizvodnje. Posebno se u zbirci, po svojoj vrednosti ističu flandrijske tapiserije sa početka XVII veka, sa alegorijskim i mitskim sadržajima. Tepisi iz druge polovine XX veka, kaminski satovi, zlatne i srebrne posude, najraznovrsniji nakit, predmeti od porcelana i stakla starog i savremenog dizajna, izuzetni komadi od slonovače, samo čine deo ove impresivne zbirke predmeta koje su Josipu Brozu Titu poklanjale istaknute ličnosti iz celog sveta tokom druge polovine XX veka.

Zbirka štafeta - ima više od 20.000 štafetnih palica izrađenih od najraznovrsnijeg materijala, originalnih oblika i posebno značajnih pisanih poruka iz svih krajeva Jugoslavije, koje su kao jedan od prvih simbola slobode tokom 35 godina, počev od maja 1945, omladinci i pioniri Jugoslavije uručivali Titu povodom njegovog rođedana, 25. maja. Taj dan će se, na Titovu inicijativu, od 1957. godine proslavljati kao Dan mladosti, dan sporta i dan mlade generacije, na stadionu JNA. Pored značajnih jugoslovenskih umetnika, autori štafetnih palica su i pioniri, radnici, seljaci i dr.

Etnološka zbirka - u celini odražava bogatstvo narodne umetnosti iz cele Jugoslavije. Svojom raznovrsnošću, geografskim poreklom, vremenskim rasponom i estetskom vrednošću i kvalitetom ubraja se među najvrednije specifične zbirke ove vrste materijala. Pored predmeta sa teritorije Jugoslavije zbirka takođe sadrži i eksponate iz drugih zemalja sveta. Izuzetno vredni primerci narodnih nošnji, raznovrsnih ćilima, vezova, narodnih rukotvorina i muzičkih instrumenata, pokloni su nastali spontanim darivanjem jednoj jedinoj ličnosti. Titov lik, svečani zapis ili poruka Josipu Brozu, koji se često javljaju na ovoj vrsti predmeta, daju zbirci posebnu draž i vrednost.

Likovna zbirka - broji preko 3.500 eksponata, a nastala je, kao i sam Muzej, spajanjem fondova Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“ i Muzeja Revolucije. Za razliku od zbirke Muzeja revolucije koja je formirana u najvećoj meri otkupima, sa jasnom tematskom usmerenošću da ilustruje istorijske događaje od kraja XIX do devedesetih godina XX veka naglašavajući ideju socijalizma, znatno brojnija zbirka Memorijalnog centra je vrlo specifična jer je nastajala van bilo kakvog programa sistematskog sakupljanja, otkupa ili razmene, najvećim delom od poklona darivanih Josipu Brozu Titu. Među darodavcima su bile razne društvene i političke oraganizacije, obični građani, poznati umetnici, ali i predsednici i drugi zvaničnici stranih država. Tako je stvorena vredna umenička kolekcija koja predstavlja, u svetu jedinstven, muzeološki, ali i kulturološki fenomen.

Najveći deo zbirke sadrži štafelajne slike, skulpture, grafike, ctreže i akvarele jugoslovenskih umetnika XX veka, među kojima su izuzetno vredna dela poput tri platna Andrije Medulića, pripadnika dalmatinske slikarske škole XVI veka i „Devojke sa lautom“ Đure Jakšića. Tokove jugoslovenske umetnosti ilustruju radovi: Paje Jovanovića, Vlaha Bukovca, Nadežde Petrović, Riharda Jakopiča, Ivana Sternena, Matije Jame, Save Šumanovića, Milana Konjovića, Petra Dobrovića, Marka Čelebonovića, Krsta Hegedušića, Ivana Meštrovića, Antuna Augustinčića, Frana Kršinića, Sretena Stojanovića, Rista Stijovića i mnogih drugih eminentnih autora sa ovih prostora.

Arheološka zbirka - je po broju eksponata najmanja u fondovima Muzeja, ali sa pojedinačnim primercima koji imaju veliku kulturno-istorijsku vrednost i koji čine deo nacionalnih baština u područjima u kojima su pronađeni. U dalekoj prošlosti, od III milenijuma p. n. e. do XII veka n. e. 112 eksponata ove zbirke pripadalo je kulturama starog Egipta, Grčke, helenističkog sveta, Rima, Ilira, pretkolumbovske Amerike, Persije i starim indoazijskim narodima. Posude od prozirnog alabastera iz kompleksa grobnice faraona Džosera kod Sakare (2778 - 2723 god. pre. n. e.), pozlaćena bronzana statua Ozirisa (VI vek p. n. e.), antičke posude, rimski mozaici, helenističke terakote, statua žene sa žrtvenim darovima iz perioda prehispanske kulture Meksika (VIII vek n. e.), kao i fragment pilastera iz kompleksa hramova slavnog Angkor - Vata u Kambodži (XII vek n. e.), samo su deo ove u arheološkom i umetničkom pogledu impozantne zbirke.
Vrednost arheološke zbirke na najbolji način potvrđuju i darodavci pojedinih eksponata, najistaknutije ličnosti iz druge polovine dvadesetog veka, kraljevi, državnici i političari, kao što su grčki kralj Pavle II, predsednici Egipta Gamal Abdel Naser i Anvar el Sadat, predsednik Tunisa Habib Burgiba, predsednik Meksika Lopez Mateos i drugi.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Konak kneginje Ljubice podignut je po nalogu kneza Miloša Obrenovića 1831. godine, kao privatna rezidencija njegove supruge kneginje Ljubice.

Nalazi se u samom srcu Beograda, na Kosančićevom vencu. Po arhitekturi i rasporedu prostorija, zgrada pripada balkanskom stilu sa izvesnim zapadnjačkim baroknim elementima.

U Konaku je postavljena stalna izložba ''Enterijeri beogradskih građanskih kuća 19. veka'', počev od orijentalnih (turskih), do uticaja srednje (bidermajer) i zapadne Evrope (neobarok, neorokoko, Napoleon III, altdojč stil). Sala pod svodovima u podrumu Konaka izuzetna je ambijentalna celina u kojoj Muzej grada Beograda organizuje izložbe, predavanja, muzičke večeri i promocije.

Konak kneza Miloša u Topčideru je konak koji je za Miloša Obrenovića podignut 1831. godine, nakon što je Srbija dobila autonomni status u okviru Osmanskog carstva, a knez Miloš nasledno kneževsko ...
Konak kneza Miloša u Topčideru je konak koji je za Miloša Obrenovića podignut 1831. godine, nakon što je Srbija dobila autonomni status u okviru Osmanskog carstva, a knez Miloš nasledno kneževsko dostojanstvo. Ispred ovog zdanja je jedan od najstarijih i najlepših platana u Evropi, zaštićen kao prirodna retkost (ima više od 160 godina).

Posle konaka za svoju ženu i decu u beogradskoj varoši, knez Miloš Obrenović podigao je 1831-1834. i za sebe konak u Topčideru. Zgrada je izgrađena u stilu uobičajenom za reprezentativne osmanske rezidencije. Konak su sagradili majstori Janja Mihailović i Nikola Đorđević, a radove vodio Hadži-Nikola Živković, nadzornik i neimar skoro svih građevinskih poduhvata kneza Miloša. Bogata unutrašnja dekoracija plafona, zidova i niša, delimično je sačuvana do danas.

Za vreme svoje prve vladavine (1815-1839), Miloš je samo povremeno ovde boravio, a za druge vladavine sve vreme (1858-1860) proveo je u Konaku i tu umro 14. septembra 1860. Jedno vreme u Konaku je bio Muzej kneza Miloša i Mihaila Obrenovića, zatim Šumarsko-lovački muzej, osnovan 1929.

Prilikom proslave 150-godišnjice Prvog srpskog ustanka (1954), u Konaku je otvoren Muzej Prvog srpskog ustanka sa tematikom posvećenom čitavom periodu oslobodilačkih borbi protiv Turaka (od 1804. do drugog hatišerifa 1839). Eksponati Muzeja poslužili su kao polazna osnova za formiranje Istorijskog muzeja Srbije, 1963.

Postoje mračni trenuci u istoriji svakog naroda. Jedan od najtragičnijih perioda u srpskoj istoriji je Drugi svetski rat. Tada je život, na teritoriji današnje Srbije, na razne načine izgubilo stotine hiljada ljudi. Vlasti nacističke Nemačke su širom okupirane Srbije organizovale koncentracione logore. Najveći se nalazio na Banjici, u bivšoj vojnoj zgradi 18. pešadijskog puka „Kraljica Marija“ Vojske Kraljevine Jugoslavije.

Banjički logor je osnovan 5. jula 1941. godine, a raspušten je 4/5. oktobra 1944. godine. Prema nepotpunim, sačuvanim, banjičkim knjigama logoraša, kroz logor je prošlo oko 24 000 ljudi, uglavnom Srba, ali i pripadnika drugih narodnosti. Od tog proja, po ovim knjigama, streljano je 4 200 ljudi. Među njima su partizani, pristalice NOP-a, četnici, pristalice Ravnogorskog pokreta, stranci, kriminalci i prestupnici.

Želja da se zločini počinjeni u ovom logoru ne zaborave dovela je do osnivanja Muzeja Banjičkog logora, 1969. godine. Tada je predstavljena prva postavka. Nova koncepcija izložbe napravljena je 1983. godine, a dopunjena je nakon istraživačkih radova 2001. godine. U ovom muzeju možete videti fotografije logora, plakate, dokumentarnu građu, kao i lične predmete logoraša, njihove, originalne, ručne radove, skice i crteže. Možete obići i memorijalnu salu, gde možete videti rekonstrukciju logoraške sobe i uveriti se u uslove koji su vladali u logoru.

Muzej se nalazi na adresi Pavla Jurišića Šturma 33, na Banjici.
Muzej Banjičkog logora bio je zatvoren od 15. jula do 1. septembra 2011. godine, zbog radova na rekonstrukciji ulaza, nadamo se da je sada već ponovo otvoren!

[You must be registered and logged in to see this image.]


У логору на Бањици су током окупације 1941–1944. године били затворени и многи ликовни уметници, који су радећи скице и цртеже, онолико колико се могло и смело у тим условима, остављали траг сопственог постојања и уметничког интегритета. Александар Дероко, Стеван Боднаров, Милош Бајић, Стипе Пекић, Риста Стијовић, Никола Карановић и многи други аутори представљени су у сталној поставци музеја, избором сачуваних дела.
Међу њима су и цртежи Боре Баруха, правника, сликара, предратног члана КПЈ, заробљеног борца Ваљевског партизанског одреда и затвореника ваљевског затвора и Бањице, где је, после само два дана боравка у логору, стрељан 4. јула 1942. године.

Сачувани аутопортрет је један од неколико скица насталих у последњим недељама уметниковог живота. Цртежи представљени у музеју су, на неки начин, колективни чин стварања Боре Баруха и Бошка Новаковића, са којим је делио исту затвореничку собу, исти прибор за рад, исте стилске склоности и идејно опредељење.


Мирослава–Мира Јовановић Јаза, геометар из Београда, ухапшена је од стране полиције Управе града Београда и у логор на Бањици доведена је 18. новембра 1943. године. После краћег боравка у болници, враћена је у логор у коме је и погубљена 11. септембра 1944. године. Налазила се у групи жена од 26 које су тог дана поведене на стрељање. По претходном договору, у ходнику су напале логорску стражу и у борби су убијене металним штанглама, кундацима, бајонетима и револверским мецима. Музеј чува 10 њених писама на цигарет-папиру, упућених мајци Катарини. Писма су настала у периоду од јануара до августа 1944. године и у последњем од њих је наговестила скори крај. Током боравка у логору Мира Јовановић је цртала портрете жена са којима је била затворена. Тако је настало аутентично документарно сведочанство ратног времена, серија од 34 цртежа на картонима од пакета за храну. У Музеју града Београда се чува осам ових цртежа, као и неколико њених ручних радова.

ШАХОВСКА ГАРНИТУРА

рад затвореника, 1944.
кутија са шаховском таблом, дрво, слама
9,2х15х6,6 цм
10 шаховских фигура израђено је од хлеба
Инв. бр. И 2/2 233–398

Током 1944. године железнички транспорти интернираних чланова покрета отпора и ухапшених Јевреја из Грчке, у транзиту за концентрационе логоре широм окупиране Европе, због бомбардовања комуникација, привремено су се заустављали у Београду. Ту су искрцавани и одвођени у дрвене бараке у северном делу круга логора на Бањици, где су чекали наставак транспорта ка Немачкој. Као непланирани логораши Бањице, живели су у изузетно тешким условима претрпаних барака, глади и нехигијене. У сећању преживелих логораша остале су потресне сцене патњи људи којима никако није било могуће пружити помоћ. Једно од ретких сведочанстава ове трагичне епизоде представља и ова гарнитура шаха, рађена од доступног материјала и са визијом неког бољег времена које даје смисао преживљавању. Посебно су упечатљиве фигуре рађене од хлеба по мотивима класичне грчке традиције, као препознатљиво упориште цивилизацијског достојанства.

ДЕТАЉ ЛОГОРАШКЕ СОБЕ

Према полу логорашки састав је чинило 21430 мушкараца и 2267 жена. Старосна структура обухвата све узрасте од новорођенчади до старих лица.

Иако је уредбом кнеза Милана Обреновића основан 10. августа 1878. године, музеј је отворен за јавност тек 1904. године у малој октоугаоној згради, над Римским бунаром, у Горњем граду. Пошто је страдао у Првом светском рату, музеј је поново отворен 2. априла 1937. године у две зграде и једној бараци у Горњем граду Београдске тврђаве.

Током Другог светског рата музејска збирка је остала у Београду, а Немци су однели неке веома ретке и драгоцене предмете. Крајем 1944. године музеј је поново почео с радом. У реновираној згради бившег Војногеографског института отворена је 20. октобра 1961. године нова поставка музеја, која представља војну историју југословенских народа од досељавања на Балкан до XX века. Ова изложба је, с мањим изменама, сачуван до данас.

У збиркама Војног музеја налазе се: оружје, униформе, заставе, одликовања, архивска документа, уметничка дела, фотографије, макете и друго. Осим у згради Војног музеја, део поставке налази се и на отвореном простору. Музеј је отворен сваког радног дана од 10 до 17 часова.


Svojim posetiocima nudi interesantan put kroz vreme od preslovenskih plemena na ovim prostorima pa sve do Drugog svetskog rata prikazujuci pritom različite predmete za vojnu upotrebu, a pre svega oružje, uniforme, ratne zastave, vojna dokumenta i umetnička dela sa vojnom tematikom. Posetici su mogli da čitaju dnevnike napisane rukom nasih vojskovodja u toku Balkanskih ili Svetskih ratova i time približiti sebi svu neizvesnost situacija u kojima se nasa vojska kroz bitke i ratove nalazila.

Ukupni fond sa više od 130.000 kulturno-istorijskih predmeta razvrstan je u 14 odseka, sa eksponatima iz praistorije, sa značajnom zbirkom antičke kulture, kao i zbirkom gravira i karata Beograda od 16. do 19. veka.

U sastavu Muzeja grada Beograda su i postavke kulturno-istorijskog (Konak kneginje Ljubice, Zbirka ikona Sekulić), zavičajnog (Zavičajni muzej Zemuna i Muzej Mladenovca), i memorijalnog tipa (Muzej Tome Rosandića, Muzej Jovana Cvijića, Muzej Paje Jovanovića, Spomen muzej Ive Andrića, Muzej Banjičkog logora), kao i arheološko nalazište Vinča.

Muzej Afričke umetnosti - Beograd


[You must be registered and logged in to see this image.]


Istorijat

Muzej afričke umetnosti: Zbirka Vede i dr. Zdravka Pečara

Smešten u jednom od najlepših rezidencijalnih delova Beograda, Muzej afričke umetnosti predstavlja jedini muzej u zemlji posvećen isključivo kulturi i umetnosti afričkog kontinenta.

Pod pokroviteljstvom Skupštine grada, 1977. godine osnovan je Muzej afričke umetnosti, sakupljen od strane posvećenih poznavalaca umetnosti i strastvenih kolekcionara, dr. Zdravka Pečara i njegove porodice. Tokom dve decenije provedene u Zapadnoj Africi, prvo kao novinar, a kasnije kao diplomata i jugoslovenski ambasador u sedam afričkih država, stekao je široko poznavanje afričke istorije, kulture i umetnosti, uspostavljajući bliske odnose se ljudima Afrike, njihovim običajima i načinom života. Velika istrajnost, kao i znatna materijalna sredstva, omogućili su dobrotvorima Pečar da sakupe vredne komade koje danas sačinjavaju izuzetnu zbirku afričke umetnosti. Ono po čemu je ovaj muzej jedinstven je činjenica da su svi muzejski predmeti izneti iz Afrike uz pismene dozvole vlada afričkih država.

Porodica Pečar poklonila je gradu Beogradu najveći deo svoje kolekcije, ali je značajan deo još uvek u privatnom vlasništvu porodice Pečar – takođe izložen u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu. Osnovna kolekcija Muzeja kontinuirano je obogaćivana otkupima i poklonima, ne samo pojedinačnih predmeta, već i čitavih zbirki, tako da muzejska zbirka sada sadrži nekoliko hiljada autentičnih predmeta tradicionalne umetnosti, poreklom iz zemalja zapadne, centralne i istočne Afrike.

Muzej afričke umetnosti je vitalan institucija usmerena ka prezentovanju svih aspekata afričkog života, kulture i umetnosti, organizovanjem širokog spektra događaja uključujući predavanja, koncerte, književne večeri, bazare, umetničke radionice idr. Tokom godina Muzej je uspeo da, okupljajući sve generacije, postane kuća Afrike u Srbiji.

(Službene web stranice Muzeja)

O nama

“Bilo mi je veliko zadovoljstvo da posetim Muzej afričke umetnosti u Beogradu. Toliko formi čiste lepote za promatranje, toliko znakova za odgonetanje, toliko staza i tragova za praćenje što vode kroz visoravan Dogona, kroz zemlje Ašantija, kroz prostranstva Bambara, da pomenem samo neke oblasti predstavljene ovom zamašnom postavkom. Sećam se da su me posebno privukle određene figure ptica, karakteristične za Senufo kulturu Obale Slonovače. Sve te forme, svi ti znaci, svi ti tragovi . . . Živelo osećanje dubine svetske kulture! I možda ćemo, zahvaljujući institucijama kao što je ova, ići korak po korak prema osećanju višepolarne, raznoliko lokalno obojene svetske kulture.“

[You must be registered and logged in to see this image.]

Muzejska izlozba "Motiv ptice u umetnosti Afrike"

Muzej afričke umetnosti je prvi i jedini muzej u ovom regionu koji je isključivo posvećen kulturi i umetnosti afričkog kontinenta. Po ocenama stručnjaka beogradski muzej predstavlja reprezentativnu kolekciju afričke umetnosti.

Pored stalne postavke, Muzej priređuje tematske izložbe koje obuhvataju najvažnije segmente tradicionalne i savremene afričke umetnosti. Iako je postojećim materijalom uglavnom predstavljeno područje zapadne Afrike, Muzej raznovrsnim aktivnostima nastoji da prikaže i druge regione – severnu, istočnu, centralnu i južnu Afriku.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ples kapoeira ispred Muzeja

Predstavljanje kulturnog nasleđa Afrike, ostvaruje se kroz različite programe – izložbe, predavanja, filmske i video projekcije, likovne i muzičke radionice. Izdavačka delatnost je veoma važan aspekat muzejskog rada koji obuhvata kataloge izložbi, stručne monografije, kao i godišnji časopis Afrika – Časopis Muzeja afričke umetnosti.

Muzej se tematski i programski uključuje u značajne manifestacije grada Beograda: BELEF, BEMUS, Dani Beograda, kao i muzejske inicijative poput Noći Muzeja, Simpozijuma ICOM-a, manifestacija Francuskog kulturnog centra u Beogradu, Goethe Institut-a u Beogradu i dr.

[You must be registered and logged in to see this image.]

World music zvezda Habib Koate u Muzeju afričke umetnosti

Istraživanjem i izlagajem umetničkih predmeta afričkih naroda i organizovanjem studijskih, gostujućih i informativnih izložbi, organizovanjem predavanja i drugih programa, izdavanjem kataloga zbirki i stručnih publikacija, Muzej afričke umetnosti postaje sve značajniji centar za istraživanje, upoznavanje i širenje saznanja o kulturi afričkih naroda, posebno njihove umetnosti i doprinosa umetničkoj baštini sveta. Muzej sve više postaje i svojevrsni “dokumentacioni centar”, koji čuva vredne arhivske materijale – fotografije, fono, video i filmske snimke.

Kvalitet i bogata produkcija muzeja, koji se ogledaju ne samo u muzejskim aktivnostima i izložbama, već i u kontinuiranoj i intenzivnoj edukativnoj i naučno-istraživačkoj delatnosti daju ovoj instituciji istaknuto mesto kao značajnom faktoru kulturnog života Beograda, i šireg regiona.

(Službene web stranice Muzeja)

Misija

“Muzej afričke umetnosti proširivaće i revolucionisati kulturnu svest naših ljudi, približavajući je globalnijem poimanju istorije i kulture, čoveka i društva. U spektru naših ustanova posvećenih različitim oblastima i periodima, od arheoloških preko srednjovekovnih do zbirki nove umetnosti – ovaj Muzej, i kao zbirka i kao projektovani aktivitet – oslobađa nas nasleđenih evrocentričnih i etnocentričnih shvatanja i kulturnih predrasuda i uskosti, inspirišući dublje i šire gledanje na kulturu, istoriju i čoveka.“


Tokom svog tridesetogodišnjeg rada ova institucija je ostvarila značajan doprinos u širenju i negovanju kulturnih veza, u promovisanju principa multikulturalnosti i kulturnog diverziteta, kao i u ukazivanju na značaj afričkog i uopšte neevropskog kulturnog i umetničkog nasleđa, koje je u međunarodnim razmerama prepoznato od strane UNESCO-a, čineći vredan deo svetske baštine.

Misija MAU

• MAU prikuplja, čuva i izlaže artefakte afričke kulture i umetnosti
  
• MAU populariše i širi znanja o tradicionalnom i savremenom kulturnom i umetničkom stvaralaštvu Afrike i afričke dijaspore.
  
• MAU podstiče vrednovanje i razumevanje umetnosti, istorije i nasleđa Afrike, i razvija poštovanje za Afriku, njene narode i za uticaj afričkog stvaralaštva na svetsku umetnost.
  
• MAU razvija svest o kulturnom diverzitetu, otvarajući prostor za multikulturalni dijalog između zajednica.
  

(Službene web stranice muzeja)

Stalna postavka

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prvobitni izgled Stalne postavke

Stalna postavka MAU predstavlja umetnost tradicionalnih zajednica zapadne Afrike i čine je autentični predmeti iz Malija, Senegala, Gvineje, Burkine Faso, Benina, Gane, Obale Slonovače, Nigerije, Togoa, Kameruna i Konga. Eksponati su izloženi prema materijalu i geografskom poreklu. Pripadaju umetničkim tradicijama naroda: Bamana, Dogon, Kisi, Baga, Marka, Malinka, Bobo, Dan, Gere, Guro, Senufo, Ašanti, Eve, Baule, Fon, Joruba, Bamileke.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prvobitni izgled Stalne postavke

Stalna postavka prikazuje umetničko nasleđe sedelačkih zajednica koje se bave zemljoradnjom i lovom. Na postavci su najviše zastupljene maske i skulpture, koje se smatraju klasičnim izrazom umetnosti zapadne Afrike, i čine sastavni inventar religijskih, agrarnih i drugih društvenih ceremonija. Izloženi su i drugi kultni, magijski, ukrasni i upotrebni predmeti u drvetu i bronzi, zatim tekstil, keramika, figure u mekom kamenu (steatitu), kao i posebno atraktivni muzički instrumenti.

MAU već izvesno vreme radi na realizaciji projekta Nove stalne postavku, koja sem predmeta zapadne Afrike, treba da uključi i primere umetnosti tradicionalnih društava centralne i istočne Afrike. Autorka stručne koncepcije Nove stalne postavke je Nataša Njegovanović Ristić, viši kustos Muzeja, a vizuelno rešenje potpisuje arhitekta, dr Ivan Kucina.

Koncepcija i stručna postavka stalne izložbe: JELENA ARANĐELOVIĆ LAZIĆ (prva direktorka Muzeja), Likovna realizacija stalne postavke: arh SLOBODAN i SAVETA MAŠIĆ.

(Službene web stranice Muzeja)

MUZEJ VAZDUHOPLOVSTVA



Jedan od najposećenijih muzeja u Srbiji i Beogradu je Muzej vazduhopovstva koji se nalazi u neposrednoj blizini aerodroma «Nikola Tesla». Pažnju posetilaca, pre svega, privlači izgled muzeja, atraktivno arhitektonsko zdanje u obliku staklene lopte kakvih je malo i u svetu. Oko muzeja, na otvorenom prostoru, su vojni i civilni avioni, radari...



U hronici ove već vremešne institucije može se pročitati da je na inicijativu grupe entuzijasta osnovana februara 1957. godine pri Komandi ratnog vazduhoplovstva u Zemunu, da je prva izložba bila maja 1960.godine na starom beogradskom aerodromu, a da su se u akciju njenog izrastanja ubrzo uključile i domaće civilne vazduhoplovne institucije i preduzeća. Krajem šezdesetih godina odlučeno je da se na međunarodnom aerodromu „Beograd“ kod Surčina izgradi ovaj objekat.

Izgradnja Muzeja površine od preko 10.700 metara kvadratnih, počela je polovinom sedamdesetih godina, a privedena je kraju tek 1988. kada je postavljena prva stalna izložba, svečano otvorena za javnost 21. maja 1989. godine. Te godine arhitekta Ivan Štraus iz Sarajeva dobio je za projekat zgrade i muzejskog kompleksa prestižnu jugoslovensku nagradu za arhitekturu lista „Borba“. Već na ulazu u glavnu izložbenu etažu posetioce nailaze na avion arhaičnog izgleda koji je krajem 1909. i početkom 1910. godine konstruisao i izgradio pionir vazduhoplovstva Subotičanin Ivan Sarić. Pažnju privlači i dvokrilni lovac koji su srpski piloti koristili na Solunskom frontu 1916–1918. godine, kao i nekoliko nemačkih, engleskih i ruskih školskih i izviđačkih aviona. Avioni su okačeni o tavanicu, a predstavljaju značajne eksponate koji svedoče o razvoju vazduhoplovne tehnike u vremenu između dva svetska rata. Stručnjaci, međutim, smatraju da najveću vrednost kolekcije Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu predstavlja zbirka lovaca i lovaca-bombardera među kojima se nalaze primerci nemačkog „meseršmira» , engleskih „harikena“ i „spitfajera“ i jedini u svetu sačuvani primerak italijanskog lovca „fijat G-50“. Ove letelice su imale ključnu ulogu u sudbonosnim bitkama koje su se vodile u Evropi, Africi i Aziji, a bile su i u sastavu jugoslovenskih borbenih jedinica.

U kolekciji je i više poznatih tipova aviona i helikoptera proizvedenih od pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka, a pažnju posetilaca posebno privlače prikazani delovi „nevidljivog“ američkog bombardera „F-117“ i lovca „F-16“, kao i bespilotnih letelica oborenih nad Srbijom 1999. Godine u NATO bombardovanju. Za istoriju nacionalnog vazduhoplovstva i domaće vezduhoplovne industrije poseban značaj imaju sačuvani i delimično izloženi primerci aviona i jedrilica domaće konstrukcije, kao i domaći mlazni avioni „galeb“, „jastreb“ i „orao“, konstruisani u Vazduhoplovnotehničkom institutu u Žarkovu, proizvedeni u fabrikama „Soko“ i „Utva“. To su letelice po kojima je naša zemlja postala poznata na međunarodnim izložbama i aeromitinzima. U depoima i biblioteci Muzeja vazduhoplovstva čuvaju se hiljade knjiga, predmeta i dokumenata koji svedoče o vazduhoplovstvu Srbije i bivše Jugoslavije,ali i u svetu. To su razlozi zbog kojih ova institucija predstavlja pravu riznicu istorije vazduhoplovstva.


glassrbije

[You must be registered and logged in to see this image.]

Muzej Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, osnovan 1952. godine, specijalizovana je filmska dvorana u kojoj se prikazuju klasična ostvarenja domaćeg i stranog filma.

Filmski fond Jugoslovenske kinoteke čini jednu od najznačajnijih i najbogatijih filmskih kolekcija u Evropi. U njemu se čuva preko 85.000 kopija filmova, nemih, zvučnih, crno-belih i u boji. To su najznačajniji arhivski materijali i dokumentarni filmovi vezani za teritoriju bivše Jugoslavije, počev od najstarijeg sačuvanog filma kod nas ''Krunisanje kralja Petra I'' iz 1904. godine. Zbirka stranih filmova, koja čini 80% fonda Jugoslovenske kinoteke, sadrži sva najvrednija dela iz istorije svetskog filma.

Najdragoceniji eksponati ovog muzeja su ''Čarobna lampa'' (1890), kamera braće Limijer (1896), glava Edisonovog kinetoskopa (1893), prva studijska filmska kamera Pate Frer (1903), preteča gramofona – polifon (1860), Edisonov fonograf (1908) i čitav niz kamera, projektora i tonskih uređaja.


U Muzeju kinoteke danas mlađe generacije stiču znanja o filmu, režiji, dramaturgiji i glumi gledajući kultna ostvarenja sedme umetnosti. Za šest decenija prikazano je, kako se procenjuje, oko 60.000 filmova.


Muzej je jedini specijalizovani arhivski bioskop u našoj zemlji sa ogromnim ugledom u svetu. Prikazuje filmove na svim filmskim formatima, kao i elektronske i digitalne medije. Ima dve dvorane i hol u kojem se priređuju tematske izložbe. Repertoar je baziran na klasicima sedme umetnosti ali se prikazuju i ostvarenja iz savremene produkcije. Godišnje se prikaže oko 1000 naslova, na preko 1400 projekcija. Održavaju se i promocije filmskih knjiga, muzike, DVD izdanja ali i modne revije, koncerti... Godinama je u procentima bio najposećenija bioskopska dvorana u zemlji.


U muzeju Jugoslovenske kinoteke prikazana je digitalna restauirana kopija filma “Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa”. Film o vođi srpskog ustanka prikazan 1911. godine, 30. novembra, u „Grand bioskopu“ hotela “Pariz” na Terazijama, i podsetio da je reditelj tog filma bio srpski glumac Čiča Ilija Stanojević, koji je u tom filmu igrao ulogu Vožda.


Ova beogradska grupa je ostavila značajnog traga u srpskoj i jugoslovenskoj pop-kulturi osamdesetih. Radovi njenih nekadašnjih članova se u naše doba objavljuju i u Francuskoj, Nemačkoj, Sjedinjenim Državama i drugim zemljama. Najistaknutiji članovi su bili Zoran Tucić, Vujadin Radovanović, Rade Tovladijac i Saša Živković.

Tema izložbe su "granice postavljene pred Čovekom", česta tema ove grupe: svemirske granice, vremenske, psihičke, socijalne, etičke, ali i izmenjena stanja svesti, problem vremena, definicije ljudskosti i slični granični fenomeni.


Iako isprva zamišljen kao stripska grupa, „Bauhaus 7“ svoj estetski i idejni uticaj, neku vrstu svekulturnog dijaloga, proširio je vremenom i na druge oblasti: ilustraciju (naslovnice najpopularnijih izdanja u osamdesetim i nadalje), film i pozorište (uticaj na novu srpsku fantastiku u filmu i pozorištu devedesetih, animacija, koncepti, storibordovi itd), arhitektonske koncepte (Novi egipatski muzej, Svemirska stanica u Lagranžovoj tački L5...), socijalnu komunikaciju (političke kampanje i politički strip), video-igre, multimediju i kompletnu vizuelnu kulturu.

U našem dobu se i njihovi rani radovi preštampavaju, a stripski i filmski stvaraoci stasali u devedesetim priznaju da je jedan od značajnih impulsa tokom njihovog umetničkog sazrevanja bio baš uticaj „Bauhausa 7“.

Muzej Mladenovca je osnovan 1982. godine, a od 1985. nalazi se u sastavu Muzeja grada Beograda. Smešten je u nekadašnjoj privatnoj kući, sagradjenoj 1925. godine, u neoklasicističkom stilu. Muzej ima stalnu postavku koja prezentuje opštinu Mladenovac u svom arheološkom, istorijskom i etnografskom razvoju. Povremeno se u tom prostoru organizuju tematske i druge prigodne izložbe.

Muzej pozorišne umetnosti prati istorijski i savremeni razvoj pozorišne umetnosti u Srbiji. Njegov osnovni zadatak je da prikuplja, proučava i izlaže materijal koji je značajan za razvoj pozorišne umetnosti. U posedu je bogatih zbirki koje su sačinjene od arhivskih materijala i rukopisa, umetničkih predmeta, fotografija, scenske građe i drugih predmeta vezanih za pozorište i njen razvoj u Srbiji. U okviru muzeja se nalazi i bogata stručna biblioteka.

Muzej je osnovan na inicijativu Branislava Nušića 1901. godine, koji je u to vreme bio upravnik Narodnog pozorišta i urednik „Pozorišnog lista“. U tom periodu je počelo skupljanje eksponata za ovaj muzej, koji je otvoren pola veka kasnije. Sama zgrada u kojoj se nalazi muzej je izgrađena 1836. godine u neposrednoj blizini Dositejeve Velike škole, kao kuća trgovca Miloja Božića.

Народни музеј у Крагујевцу

Зачеци музеја у Крагујевцу могу се везати за више података из прве половине 19. века. Кнез Милош је почео да формира своју збирку слика јуна 1823. године када је добио на поклон прву уметничку слику. Године 1837. Кнез је од немачког природњака барона Хердера добио прву збирку минерала, а извори упућују и на прву нумизматичку збирку.
После више од једног века у време окупације у пролеће 1942. године основан је Шумадијски музеј у Крагујевцу који је престао са радом 22. марта 1943. године.
Данашњи Народни музеј у Крагујевцу основан је 1. јуна 1949. године као Обласни музеј са три радника и 872 предмета у шест збирки: природњачкој, историјској, археолошкој, нумизматичкој, етнолошкој и уметничкој. За музејске зграде одређене су Амиџин конак (грађен 1818. године када се кнез Милош преселио из Црнуће и формирао двор у Крагујевцу) и Кнез Михаилов конак (из 1868. године намењен за двор кнеза Михаила). Музеј је свечано отворен 8. јула 1951. године, а почетком 1953. године је променио име у Народни музеј Крагујевац. Надлежност Музеја је обухватала 11 општина на територији Шумадије, Поморавља и Рашке области. Са формирањем других музејских центара делатност Музеја је сведена само на Шумадију. По налогу Среског народног одбора, у јуну 1958. године, осим одељења НОР-а које и даље ради, Музеј се “конзервира”. Марта 1961. године НО општине Крагујевац доноси решење о оснивању новог музеја под именом “Музеј радничког покрета и НОБ-а”. Оба музеја упоредо постоје две године да би се марта 1963. године спојили у један-Народни музеј Крагујевац.
Године 1976. предмети, фотографије и документа везана за стрељање у Крагујевцу 1941. године уступљени су новоформираном музеју “Спомен парк 21. октобар”.
Народни музеј у Крагујевцу је установа културе, припада категорији комплексних музеја завичајног карактера чија је делатност прикупљање, проучавање, стручна и научна обрада, заштита и презентација културних добара коју обавља на територији општина Крагујевац, Баточина, Лапово, Рача и Кнић.
Делатност Музеја обавља се у објектима: Амиџин конак, Кнез Михаилов конак, Галерија, Кућа Светозара Марковића (Проте Милоја Бајрактаровића), Кућа Љубице Филиповић, Стара скупштина, Спомен кућа у Дуленима, Петрова воденица у Грошници и Модерна галерија.

У саставу Музеја су: археолошко, етнолошко, историјско и историјско-уметничко одељење, документација, стручна библиотека, препараторска радионица и
фотолаборatorija.Muzej ima posebno oformljenu vodicku sluzbu.


ОБЈЕКТИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА-АМИЏИН КОНАК


[You must be registered and logged in to see this image.]


Aмиџин конак је једини до данас сачуван објекат из дворског комплекса кнеза Милоша.
Име је добио по Сими Милосављевићу-Паштрмцу, званом Амиџа, устаничком барјактару
и управнику Кнежевог двора. Конак је подигао кнез Милош у периоду између 1819. и 1824.
године, а служио је за становање Симе Милосављевића и људи који су били у сталној
Милошевој служби, као и за боравак нахијских кнежева када би послом долазили у Крагујевац.
Амиџин конак је репрезент балканско-оријенталног стила. То је спратна грађевина, изграђена
у бондручном конструктивном систему, са два еркера на јужној страни и тремом на северној
и источној страни. Зграда је 28.10.1947. године одлуком Скупштине СР Србије добила статус
споменика културе од великог значаја.



КОНАК КНЕЗА МИХАИЛА

[You must be registered and logged in to see this image.]

На захтев кнеза Михаила Обреновића око 1860. године у оквиру дворског комплекса
кнеза Милоша подигнута је нова зграда.
У оријенталном комплексу, Конак кнеза Михаила је представљао једну од првих европских
грађевина, рађених по аустријском узору. Конак има високо приземље, спрат и таван и
правоугаоне је основе. Утицај европске архитектуре назначен је симетријом и сведеном
класицистичком орнаментиком.
Одлуком Скупштине СР Србије зграда је 1979. године утврђена за споменик културе од
великог значаја.


СТАРА СКУПШТИНА


[You must be registered and logged in to see this image.]


Зидање Старе цркве у Крагујевцу било је један од најзначајнијих грађевинских подухвата
првих година владавине кнеза Милоша Обреновића. Историјски значај Старе цркве огледао
се у чињеници да је црквена порта била место где је започет скупштински живот и тек
ослобођеној Србији.

У порти Старе цркве,1852. године, крај места где су одржавана прва скупштинска заседања
подигнута је зграда Старе скупштине. У њој су одржавана скупштинска заседања и донете
одлуке од пресудног значаја за државу и српски народ-објављен је рат Турској 1876. године
и прочитане одлуке Берлинског конгреса о успостављању независности Србије. То је приземна
грађевина правоугаоне основе, са зидовима од опеке, без декоративних украса.
Године 1979. одлуком Скупштине СР Србије зграда је утврђена за споменик културе од великог
значаја.
Зграда Старе скупштине по спољашњем изгледу и величини одговарала је потребама тадашњег
државног живота.



SAVREMENI OBJEKTI - GALERIJA


[You must be registered and logged in to see this image.]


Подигнута као Уметничка галерија у време Конгреса културне акције 1971. године. У првобитном
пројекту било је предвиђено приземље и две етаже али је препројектована за етажу мање.
Објекат савремене српске архитектуре грађен у комбинацији натур бетона, бетонских плоча
и стакла са наглашеним вертикалним испустима. Дело је крагујевачког архитекте Драгише
Вуловића. Мада изграђена само за осам месеци галерија представља једно од најбољих
архитектонских решења и први је и дуже време једини галеријски послератни објекат
саграђен у Србији јужно од Београда. Изложбени простор Галерије Народног музеја је
површине од 432 метара квадратних (144- приземље и 288- спрат). Отворена је 28. октобра
1971. године. До санације зграде у галерији су од 1975. године биле две сталне поставке:
Српско сликарство 19. века и Сто дела савременог српског сликарства и скулптуре.


[You must be registered and logged in to see this image.]


MODERNA GALERIJA


[You must be registered and logged in to see this image.]


Квадратура Малог ликовног салона салона, како се овај објекат звао до 2000. године,
је 60 метара квадратних. Прва изложба је отворена марта 1978. године. До сада
организовано преко 500 изложби младих и афирмисаних уметника из земље и
иностранства. Најпосећенији изложбени простор Народног музеја са годишњом
посетом од више хиљада посетилаца.

( muzej.org.rs )

ЗБИРКЕ НАРОДНОГ МУЗЕЈА КРАГУЈЕВАЦ

У музејским збиркама чува се нешто више од 26.000 предмета и студијски
материјал за који се не во ди прецизна евиденција. Збирке се обрађују у оквиру
стручних одељења:

Археолошка збирка:

-Праисторијска
-Класична
-Средњовековна

Етнолошка збирка:

-Сточарство, -Земљорадња, -Текстилна радиност
-Сеоска ношња, -Штапови и прибор за пушење, -Музички инструменти,
-Кућа и покућство, -Допунско привређивање, -Занати и трговина,
-Градска ношња, -Етнолошка фотодокументација -Писана грађа и предмети духовне културе

Историјска збирка:

-Историјски предмети, -Нумизматика,
-Револуционарна публицистика и штампа,
-Летци, прогласи, плакати и историјске карте
-Копирани архивски докуменати, -Фотографије и разгледнице,
-Оригинални архивски документи, -Завичајна књига и штампа,
-Мемоарска грађа, -Фоно и видео записи

Историјско-уметничка збирка:

-Иконе, -Страни мајстори, -Српско сликарство 19. века,
-Српско сликарство прве половине 20. века, -Савремено српско сликарство,
- Скулптура, --Графика и цртеж, -Примењена уметност


( muzej.org.rs )


[You must be registered and logged in to see this image.]

Зооморфна звечка, Гривац, Винчанска култура



[You must be registered and logged in to see this image.]

Наруквица, Винча, Старије гвоздено доба