Unutrašnjost zemlje - Rupe bez dna

Sinkhole – Guatemala



In February 2007 a large sinkhole opened in a poor neighborhood in northeast Guatemala city, killing three people. The sinkhole was 100.5 m (330 ft) deep, and apparently was created by fluid from a sewer dissolving the rock underneath. As a result, one thousand people have been evacuated from the area. The sink hole has since been mitigated and plans to develop on the site have been proposed.

Thorov bunar – vrata podzemlja



Na obali Oregona nalazi se savršen spoj prirodne ljepote i opasnosti, mjesto koje se nezvanično zove Thorov bunar.

Iako se na prvi pogled čini kao obična rupa, Thorov bunar je sve samo ne običan. Obična rupa se naupni vodom, ali ova rupa ima svoj odvod. Posmatrajući je, jedino što možemo zaključiti je da se odvod nalazi ispod razine mora, zbog čega Thorov bunar prkosi zakonima fizike.

Thorov bunar se često naziva i Spouting Horn. U suštini, ovo je velika fontana slane vode kojom upravlja snaga Tihog oceana.



“Washed Away” by Nathaniel Reinhart

Ovaj prirodni spektakl najljepše izgleda kada je u svojoj najopasnijoj fazi – tokom plime ili tokom zimske oluje. Nekoliko hrabrih fotografa (naslovna fotografija by Fresnatic) se u tim momentima dovoljno približilo rupi i fotografisalo je, a zbog opasnosti (rupa ‘usisava’ sve što se nađe u blizini) ovakvi poduhvati se ne preporučuju.

Kao i mitološke sirene, Thorov bunar koristi svoju ljepotu kako bi privukao znatiželjne prolaznike… i odveo ih u nepoznato…



“Abyss” by Sheldonnalos
thorov-bunar



“Thor’s Well” By Darren White Photography
thorov bunar



“Thor’s wrath” By Damon D. Edwards Photography

pixelizam.

SIBIRSKE RUPE


Misteriozne rupe počele su nedavno da se otvaraju u Sibiru. Prva je široka između 50 i 100 metara, a na dnu se nalazi jezero. Nakon nekoliko dana otvorio se još jedan krater. Rupa na sibirskom poluostrvu Jamal, što u prevodu znači "kraj sveta", udaljena je nekoliko kilometara od prve, a široka je nešto više od 15 metara.


Istraživač Andrej Plehanovkoji je među prvima došao da tog kratera rekao je da je misteriozna rupa koja se otvorila u sibirskom regionu bogatom gasom nastala zbog nagomilanog pritiska ispod zemlje usled porasta temperature. Plehanov je obišao džinovski krater i tom prilikom ocenio da je on uglavnom sačinjen od leda, oko 80 odsto.

Treću sibirsku misteriju otkrili su slučajno uzgajivači irvasa. Ona je nešto uža, oko četiri metra, a duboka je i do 100 metara.

Sve tri rupe nastale su usled eksplozije koju je stvorila neka sila u unutrašnjosti zemlje. Teorije o njihovom nastanku su različite. Pojedini naučnici tvrde da su one posledica globalnog zagrevanja, topljenja leda, gasne industrije, pada meteora ili čak rakete, a ima i onih koji kažu da su za njih krivi "vanzemaljci" ili da su one početak "kraja sveta".

Pojedini meštani tog dela Sibira, iako se za rupe proučulo tek sad, tvrde da su one tu već neko vreme, a naučnici su potvrdili da je vegetacija oko njih stara nekoliko godina. Druga rupa na poluostrvu Jamal je navodno lokalno stanovništvo videlo prvi put u septembru 2013. godine. Neki kažu da se dogodila ekplozija u zemlji, a pojedini tvrde da su videli kako je baš tu nešto palo sa neba.

PONORI OKO MRTVOG MORA


Niko ne zna koliko se vrtača pojavilo oko Mrtvog mora, a procenuje se da ih je od 1970. godine nastalo oko 2.500, odnosno oko 1.000 u poslednjih 15 godina.

Mrtvo more se “hrani” rekom Jordan i svake godine, sve manje i manje vode otiče u njega. More je sada samo trećina onoga koliko je bilo 1960-ih, a isušivanje jezera uzrokuje otvaranje tih ponora. To potvrđuju i hoteli i odmarališta koja su bila tik uz obalu, a sada su miljama daleko. Zbog mešanja slatke i mnogo slane vode, kao i njenog prolaska kroz tlo, podloga postaje sve slabija i propada.

Mrtvo ili Slano more oduvek je bilo podložno promenama. Nekada je bilo povezano i sa Galilejskim morem (Tiberijadsko jezero), pre nekih 18.000 godina. Ponori se javljaju sve češće zbog izgradnje i preusmeravanja reke kroz Jordan i Siriju u “vodenom ratu”, zbog čega Crno more prima manje količine vode, nego što bi to bilo normalno.

Oružani sukobi zbog reke Jordan datiraju još od osnivanja države Izrael 1948. godine i utvrđivanja činjenice da se izvori vode potrebne zemlji nalaze izvan njenih granica. Opstanak ove zemlje zavisio je od reke Jordan, koja izvire u Siriji i Libanu, njen glavni rezervoar je u Galilejskom moru.

Crno more popularno među vernicima, sada predstavlja pravu opasnost, jer, kako pojedini naučnici tvrde, svaki dan se otvori po jedan novi ponor.

RUPE NA PLANINI BALDI


Na kalifornijskoj planini Baldi jednog dečaka je 2013. godine u nacionalnom parku peščanih dina “progutala” ogromna rupa koja se odjednom otvorila.

Dečak je preživeo tri sata u dubini od tri metra, prekriven peskom. Od tada otvaranje velikih rupa u ovom nacionalnom parku postale su učestale pojava. Posađena je trava kako bi se ublažili procesi erozije, ali džinovske rupe u pesku naprasno se otvaraju.

CRNA RUPA


Još jedna misterija Bahama - crna rupa na ostrvu Andros. Iako se nalazi u blizini prethodne dve rupe ona nema divnu tirkiznu boju. Nije crna, ali je tamno ljubičasta zato što na 18 metara dubine ima sloj bakterija koje joj daju takvu boju. Ni samo ostrvo nije baš gostoljubivo. Naučnici i ronioci koji su išli do ove rupe rekli su da ih je to istraživanje podsetilo na "plivanje kroz boje", a ljubičasti sloj u rupi izgleda kao žele. Takvi slojevi mogu biti izuzetno toksični i sadrže opasne bakterije.

ĐAVOLJA RUPA


Duboko u srcu Teksasa smeštena je Đavolja jama u obliku zvona čiji je otvor širok oko 15 metara, a duboka je više od 100 metara. Ta rupa je sada jedna od najvećih prirodnih staništa meksičkih slepih miševa. Unutar jame se nalaze brojni pećinski prolazi koji čekaju na istraživače, a turističke ture kroz poznate prolaze u Đavoljoj jami mogu da se dogovore sa upravom parka prirode. Za turiste mogu da budu neprijatni slepi miševi kojih ima na milione. Za jednu noć moguće ih je videti više od tri miliona.

Istorija ove jame okovana je misterijom. Tu su boravili lovci na artefakte, pre nego što se uopšte pročulo za nju, a otkriveni su i mnogobrojni predmeti. Pronađene su strele i drugi predmeti koji potiču oko 4.000 godina pre nove ere. U tom ambisu skrivali su se i kauboji koji su putovali na Zapad. Mnogo predmeta iz te ogromne jame je uništeno kada su amonijakom zaprašivali slepe miševe.


mondo

PEĆINA SON DUNG


Pećina Son Dung u Vijetnamu je najveća pećina na svetu. Ulaz u pećinu je otkrio lokalac Ho Kan 1991. godine, ali je prvi put njena unutrašnjost bila istražena 2009. godine. Otkrili su je britanski naučnici. Kada su shvatili da je jedan deo pećine dug pet kilometara, širok150 metara i visok 200, shvatili su da je reč o najvećoj pećini na svetu.

Pećina Son Dong se nalazi u vijetnamskoj provinciji Kvang Bin i čini mrežu od skoro 150 pećina koje još uvek nisu potpuno istražene, a šestodnevni aranžman koji uključuje posetu i boravak u pećini košta turiste oko 3.000 američkih dolara.

Najveća pećina na svetu nastala je pre dva do pet miliona godina. Delovi pećine su se urušavali, pa je nastalo nekoliko rupa kroz koje su se probili zraci Sunca, pa je u nekim njenim delovima počela da buja vegetacija. U pećini postoje i vodopadi, kao i stalaktiti visoki 80 metara.


mondo

UNUTRAŠNJE SUNCE


U Južnoj Americi, posebno u Brazilu, postoje knjige i predanja o životu u utrobi Zemlje, i o jednom suncu u njenom središtu. Takođe im je poznato da ljudi tamo dugo žive bez ikakvih bolesti i da se hrane biljnim plodovima. Predanja govore da je taj podzemni svet povezan tunelima sa spoljnim, a i jedan od tunela završava u mestu St.Katarina u Brazilu.

Priča o bajkovitim podzemnim svetovima ima svuda na Zemlji. Tako i skandinavski ep ‘Eda’ govori o rajskom svetu ‘Asar’, koji se nalazi ispod Zemlje. U ‘Knjizi mrtvih’ Egipćani govore o zemlji ‘Amenti’. Jevreji pominju ‘Grad sedam kraljeva Edoma’. Asteci taj veličanstveni podzemni grad zovu ‘Maja – pen’. A neki ga zovu ‘Šambalom’.
To sve nagoveštava da je zemljina kora puna prolaza i tunela. Jedan od tunela je i ‘Put Inka’. U Tibetu su takođe poznati prolazi koje najbolje koristi neuhvatljivi Jeti. O tome piše lama Lobsang Rampa u svojim delima. On u svojoj knjizi ‘Treće oko’ piše o tajnom prolazu ispod same Potale:

‘Povedoše me tajnim stepenicama koje se nalaze ispod Potale. Dugo smo silazili, Najzad stigosno do kraja jednog prolaza koji je zatvarala stena. Tu se jedan veliki blok otvori pred nama i nađosmo se, ponovo u nekom drugom prolazu, mračnom i uzanom, koji je mirisao na ustajalo, na začine i tamjan. Nekoliko metara dalje, zaustavismo se pred teškim pozlaćenim vratima. Ona se najzad polako otvoriše, uz škripu čiji se odjeci izgubiše u daljini. Lampe na maslac zameniše buktinje. Kretali smo se po nekom hramu iskopanom pod zemljom, i to mnogo vekova ranije, u kamenoj masi nastaloj od vulkanskih previranja.

Približavali smo se zidu na kome je naslikan Točak Života visok pet metara. Pod treperavom svetlošću, izgledalo je kao da se okreće, tako da nas skoro uhvati vrtoglavica. Nastavismo da koračamo dalje, ali sveštenik koji je išao preda mnom, odjednom nestade: ono što se meni činilo senkom, bila su u stvari dobro sakrivena vrata. Ta vrata su vodila u jedan prolaz koji se neprestano spuštao, uzan prolaz, veoma vijugav i nagnut, u kome je slaba svetlost lampi činila pomračinu još gušćom. Kretali smo se nesigurnim korakom, posrtali i klizali se. Vazduh je bio težak i pritiskao na s je kao da se Zemlja svom težinom spustila na naša pleća. Imao sam utisak kao da upadam u samo srce sveta. Najzad, pošto je hodnik savio, pred nama se otvori pećina u kojoj je sve blistalo od zlata. U sredini te ogromne prostorije nalazila se crna kuća, ali tako blistava da mi se činilo da je izgrađena od ebonosa. Čudni znaci i dijagrami, nalik na one koje sam video na bočnim stranama podzemnog jezgra, prekrivali su zidove. Unutra videh tri crna kamena kovčega ukrašena gravurama i čudnim natpisima. Nisu bili zatvoreni.

Gledaj, sine’ – reče mi starešina sveštenika. ‘Živeli su kao bogovi u našoj zemlji u ono vreme kad još nije bilo planina. Hodali su našom zemljom dok je još more udaralo o naše obale, dok su zvezde sjale na našem nebu. Gledaj dobro, jer samo Posvećeni su ih videli’. To su bila tri naga tela, presvučena zlatom, i ležali su opruženo preda mnom. Dva muškarca i jedna žena. Svaka njihova crta bila je verno izražena u zlatu. Ali, bili su ogromni. Žena je bila viša od tri metra, a najviši muškarac nije bio manji od šest metara. Imali su velike glave, malo zasvođene pri vrhu, uzane vilice, mala usta i tanke usne. Nos je bio dug i tanak, oči prave i duboko upale. Nije moglo biti da su mrtvi, izgledalo je kao da su zaspali. Koračali smo na vrhovima prstiju i govorili tiho, ako da se bojimo da ih ne probudimo. Osmotrih poklopac jednog od kovčega – tu je bila ucrtana nebeska karta sa nekim čudnim zvezdama. Uz astrološka izučavanja bio mi je poznat položaj zvezda, ali ovo je bilo nešto sasvim drugo’.


PODZEMNA VOZILA

U drugoj knjizi, ‘Beše tako’, lama Lobsang rampa takođe govori o tom prolazu u središte Zemlje u koji ga vodi njegov učitelj lama Mingyar Donduf. Pošto su stigli u dvoranu skulptura koje su predstavljale ljude obučene u čudna odela, njegov učitelj mu je rekao ‘Lobsang, ovo je sasvim čudan predeo. Pre više hiljada godina živela je na ovoj Zemlji jedna moćna civilizacija, poznata pod imenom Atlantida, i ovo je dokaz da je ona postojala. Na ovoj Zemlji ima mnogo stvari koje ljudi ne razumeju. A u njenoj unutrašnjosti su stvari, o kojima ljudi ništa ne znaju, jer Zemlja je – nasuprot opštem shvatanju – stvarno šuplja.

U njenoj unutrašnjosti živi jedna druga ljudska rasa. Ona je postigla viši stepen razvoja od nas i dešava se da oni svojim posebnim vozilima iz unutrašnjosti Zemlje dolaze na njenu površinu. Ova vozila dolaze iz Zemlje i lete svuda oko nje da bi osmatrali šta ljudi ovde rade i nameravaju, da im ne bi ugrozili bezbednost i sigurnost. Lobsang, unutrašnjost Zemlje nije tamna – oni takođe imaju jedno sunce, slično našem, ali ono je manje i jače. Stanovnici su inteligentniji od nas. Uskoro će ljudi na Zemlji mnogo više čuti o njima’. Tada su se upitili jednim tunelom dalje. Išli su vrlo sporo i ubrzo su stali, na znak učitelja. Bio je jako uzbuđen jer se čuo takav šum sličan onom kada se pomeraju stene, ili – zatvaraju neka vrata. Učitelj mu je rukom pokazao zid od stene. Ovde je ležao kraj tunela, a glatka površina zida je stajala kao da vatra izbija iz nje. ‘Ovo ovde je tvrdo kao dijamant, Lobsang. Nekoliko naših sveštenika su pre više godina pokušali da probiju ovu površinu dijamantom. međutim, ništa im nije pošlo za rukom, samo je dijamant bio oštećen. Pretpostavljam da su stanovnici podzemnog sveta zapečatili ova vrata – ovaj prolaz da bi se zaštitili od potopa. A mi lame višeg ranga smo više puta dolazili dovde i telepatskim putem smo pokušavali da dođemo u kontakt sa njima. Oni su naše poruke primali, ali nisu hteli da stupe u pravi kontakt sa nama. Samo su nam dali do znanja da mi volimo rat i da kao deca ništa ne znamo, ali da nas oni zbog toga drže pod nadzorom da bi u slučaju potrebe mogli da intervenišu’. Dalje nismo mogli da idemo, tu je bio kraj – granica između dva sveta, gornjeg i donjeg’.

ZAŠTO JE ISTINA SAKRIVENA


Prema starim spisima i mitovima, postojala je i još uvek postoji stalna veza između oba sveta. Upućeni u ove tajne uvek su imali kontakt sa ljudima iz Podzemnog sveta. Ti upućeni, ili prosvetljeni, mahom su bili sveštenici i mudraci i oni su svoja znanja i iskustva, kao i znanja drevnih naroda, krili od gomile isto onako kao što to danas čine naučnici u odnosu na celo čovečanstvo. U spisima iz predhrišćanskog perioda govorilo se o titanima u Grčkoj, džinovima na Cejlonu ili Božijim ljudima u Egiptu, koji su bili duhovno i intelektualno razvijeni, a i fizički viši od ljudi toga doba. A Olaf Jansen opisuje na početku ovog teksta da je u dubini Zemlje sreo ljude koji su bili viši od tri metra. Možda je to objašnjenje zašto je Apolonov hram u Delfima bio ogroman, jer je bog Apolon iz Hiperboreje bio visok četiri metra, ili zašto se u podzemnoj dvorani ispod Potale na Tibetu nalaze otvoreni kovčezi sa ljudima-džinovima iz drevnog vremena. Nećemo se više pitati da li je Zemlja šuplja, jer snimci NASA satelita načinjeni 1968. pokazuju da je ona otvorena na Južnom i Severnom polu i da su ti otvori široki oko 2.250 kilometara, već ćemo postaviti pitanje: zašto su ti snimci tako dugo skrivani od ljudi? Zašto se krije da je Zemlja šuplja?


Poznato je da je Raul Amudsen 1911. prvi stigao do Južnog pola, a zatim je Skot 1912. postavio zastavu svoje zemlje. Pa gde su oni to zaboli nacionalne zastave? Na glečerskoj ravni – zaleđenoj površini. A šta je ispod toga? Takođe je znano da piloti registruju ludovanje kompasa čim se pređe 70-75 paralela. Oni koji lete na linijama preko Severnog pola, oupšte ne lete preko njega, jer im instrumenti ne rade, kao ni kompas, čija se igla jednostavno lepi za staklo. Avioni su uglavnom automatski vođeni i lete ivicom tog otvora na 83-85 paraleli. Kada je admiral Berd ušao u unutrašnjost Zemlje njemu su ljudi iz podzemnog carstva ‘Agarta’ dozvolili da i dalje leti i sleti, praćen njihovim letećim objektima. Ozonska rupa nastala je upravo na polovima i to bi trebalo da znači da je snimanje lakše izvodljivo. Međutim, ko traži te snimke, dobija uvek fotografije sa puno oblaka na polovima ili sa nekom sivom mrljom. Ipak je verovatno da polovi počinju negde na 83 stepenu širine, gde se površina naginje prema unutrašnjosti i gde zapravo postoji prolaz – veza sa unutrašnjim delom naše planete. Novije mape su, dakle, pogrešno urađene, ali one starije, iz dopa Pirija Rejsa, iz XII ili XIII veka bile su tačne. Kako? Ko ih je uradio?


Ovaj gornji presek Zemlje iz knjige ‘Izgubljeni dnevnik admirala R.Berda’ tačno pokazuje otvore na polovima i prolaze, kao i kontinente, mora i gradove u unutrašnjosti Zemlje, a u središtu jedno centralno sunce. Kada pogledamo ovu šematsku predstavu unutrašnjosti Zemlje od strane admirala R.Berda, kao i druge vrlo važne podatke i detalje koje je izneo R.Bernard u knjizi ‘Zemlja je šuplja’ iz 1969. i zbog koje je u to vrme proglašen nenormalnim, možemo samo postaviti pitanje: šta rade naučnici širom sveta?
Za koga istražuju?
Zašto nas drže u pogrešnom ubeđenju?
Ko živi u unutrašnjosti Zemlje?
Zar treba istraživati druge planete, a ne poznavati svoju matičnu?

MISTERIOZNI KRATERI U RUSIJI Naučnici pronašli još četiri rupe: Svijet je u problemu!

Četiri nova džinovska kratera su se pojavila na sibirskoj vrsti glacijala na sjeveru Rusije. Ovo dešavanje je uznemirlo stručnjake i javnost koji sumnjaju da se radi o posljedicama globalnog zagrijavanja.

Očekuje se da velika količina gasa izazove erupciju iz unutrašnjosti Zemlje. Naučnici su primjetili nove rupe, pored desetina drugih manjih koji su otkriveni u istom području prošle godine kao tri velika kratera na poluostrvu Jamal Peninsula, prenosi dailymail.co.uk.



Smatralo se da su krateri uzrok erupcija metana iz slojeva vječitog leda pod uticajem visokih temperatura, koje su izazvale da se zamrznuto tlo otopi. Zato postoji strepnja da ova pojava može da postane sve češća kao posledica klimatske promene, a da dalji nastavak zagrevanja dovodi do upozorenja da se oblast suočava sa alarmantnom prirodnom katastrofom. Istraživači očekuju da će otkriti još 30 sličnih kratera, ali podsjećaju da ne treba plašiti ljude već ih samo treba upozoriti da se radi o ozbiljnom problemu.



(avaz.ba)

Tianmen Shan – Nebeska kapija, Kina



U svim vremenskim uvjetima, Tianmen Shan, “Nebeska kapija” u Kini izgleda kao portal koji vodi u neki sasvim drugi svijet. Često okružena maglom, ova rupa u stijeni je nastala tokom geološkog događaja koji se desio 236. godine kada se veliki broj pećina urušio, a Nebeska kapija otvorila.



Prema lokalnoj legendi, ovaj portal koji se nalazi u Tianmen planinama Kine je veza između običnih smrtnika i bogova.

Do portala vodi 999 strmih stepenica isklesanih u stijeni, a njihov tvorac do današnjeg dana ostaje nepoznat. Pored stepenica se nalaze i brojne kolibice koje su, prema kineskoj legendi, oduvijek pružale putnicima mjesto za odmor i molitve.



Na samom vrhu stepenica, na nadmorskoj visini od oko 1250 metara, posjetioce čeka oko 130 metara visoka i oko 55 metara široka rupa u stijeni – dovoljno velika da kroz nju prođe borbeni avion.



pixelizam