Крст је незаобилазно обележје хришћанске вере. Њему су, поред Крстопоклоне недеље, током године посвећена два празника под именом Крстовдан (14/27. септембра и 5/18. јануара, уочи Богојављења), а у седмичном богослужбеном циклусу крсни дани су среда и петак. Среда, када је Јуда издао Господа и петак, када је Господ у највећим мукама издахнуо на Крсту.
Сви дани посвећени Часном Крсту су посни, па је народ, у чијој су свести Крст и пост нераскидиво повезани појмови, изнедрио изреку: „Ко се крстом крсти, тај Крстов-дан пости“.

Човек је одувек показивао велику инвентивност у проналажењу начина за усмрћивање другог човека. Погубљење на крсту спада међу најмонструознија достигнућа у тој области, јер је осуђеник умирао полако и у мукама, све време бивајући потпуно свестан. Овакав вид егзекуције био је широко распрострањен у античко доба. Пореклом је из Персије, а примењиван је у Римској империји, Картагини и другим деловима тада познатог света.

Понети свој крст, значи без роптања прихватити тешкоће које су саставни део свачијег живота и подносити их са вером у Бога.

Наравно, да је хтео, Исус је могао да избегне сопствено страдање, али у том случају не би извршио мисију због које је заправо и дошао међу људе. Они би и даље остали ван заједнице са Богом, безнадежно погружени у каљугу греха, проклетства и смрти. И сама Његова крсна смрт била би бесмислена да јој није уследило Васкрсење. У Васкрсном тропару певамо: „Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ (Христос васкрсе из мртвих, смрћу уништи смрт)“. Управо тако је крст, оруђе за погубљење највећих злочинаца, постао Часни Крст, оруђе којим се спасавају хришћани очекујући живот будућег века.



spc.rs

Krst je jedan od najstarijih univerzalnih simbola. Predstavlja središte sveta – tačku opštenja neba i zemlje, vaseljensku osu ( zajednička simbolika sa drvetom, planinom, stubom, lestvama…). Simbol je univerzalnog arhetipskog čoveka, sposobnog za bezgranično i harmonično širenje, kako u horizontalnoj, tako i u vertikalnoj ravni. Vertikalna linija krsta je nebesna, duhovna, intelektualna, pozitivna, aktivna i muška, a horizontalna je zemaljska, racionalna, pasivna,negativna i ženska, a ceo krst stvara praiskonskog ANDROGINA. Simbol je dualizma u prirodi i jedinstva suprotnosti. Predstavlja integraciju čovekove duše u horizontalnom i vertikalnom vidu, neophodnu za ispunjen život. Predstavlja najviši identitet. Pošto se može bezgarnično proširiti u svakom pravcu, simbol je večnog života. Obrazuju ga četiri rajske reke koje teku iz korena drveta života. Krst gradi kardinalne ose, i predstavlja kvaternar u dinamičnim vidovima. Kvinkungs je, jer sjedinjava četiri elementa sveta u petoj tački-središtu.

Crux ansata-ANK – egipatski simbol života. Predstavlja kosmos, sve živo, ljude i bogove. Put je za saznanje tajni, misterija i skrivene mudrosti. Oličava moć, autoritet, zavet. Kombinacija muškog i ženskog simbola, Ozirisa i Izide, te sjedinjuje dva tvoračka ptincipa, nebo i zemlju. Označava i besmrtnost. U ruci ga nosi Maat, boginja istine i svetskog poretka.

Krst u krugu – simbol solarne pokretljivost. Predstavlja točak promene ili točak sreće.

Krst u kvadratu – kineski simbol zemlje; predstavlja stabilnost.

Krst sa točkom u središtu – hinduska čakra; simbol je moći, veličanstva solaran.

Lopatasti krst – predstavlja raširena ptičija krila; amblem je vitezova Jovanovaca.

Krst putača – predstavlja savršenstvo; znači i broj deset To je krst svetog Andrije

Malteški krst – predstavlja četiri asirska boga – Ra, Anu, Vel, Ea.



Ružin krst – simbol srca, središta i harmonije.



Tau krst – predstavlja drvo života. Simbol je regeneracije, skrivene mudrosti, božanske moći i budućeg života. Predstavlja čekić bogova gromovnika.



Dvogubi krst – predstavlja solarni simbol Zevsa, kao boga neba.



Krst sa mesečevim srpom – simbol sjedinjenja muškog i ženskog, neba i zemlje. Obično se tako obeležava pričesni hleb.

U hrišćanskoj mitologiji – predstavlja spasenje putem Hristove žrtve. Simbol iskupljenja, pomirenja, patnje i vere. Dva kraka krsta predstavljaju milosrdnost i sud.



Izvor: Mali rečnik tradicionalnih simbola