Najveća nogometna rivalstva

Derbi večitih neprijatelja



Дерби вечитих непријатеља (грч. Ντέρμπι των αιωνίων αντιπάλων) је фудбалска утакмица у Атини између два најуспешнија грчка клуба, Олимпијакоса и Панатинаикоса. Ривалство између ова два клуба је једно од највећих не само у Атини и Грчкој, већ и у целом свету. Ривалство такође постоји и у осталим спортовима.

Панатинаикос је основан 1908. у центру Атине, и представљао је вишу класу града. Олимпијакос је основан 1925. у Пиреју, атинској луци, и тако је привукао присталице из радничке класе. Ове разлике у класама су допринеле још већој нетрпељивости ова два клуба. Данас, навијачи оба клуба су скоро једнаки по том питању.

Олимпијакос и Панатинаикос имају бројне навијаче који их прате у домаћим и међународним утакмицама. Хулиганство је све чешћа појава између њихових навијача у последњих неколико година, укључујући од разбијања седишта на стадиону, туча, ватромета до немира на улицама[2]. Инциденти су најчешћи пре и после дербија, као што је то било 29. марта 2007. када је на смрт избоден 22-годишњи Михалис Филопулос, навијач Панатинаикоса, пред утакмицу женских одбојкашких екипа између ова два клуба. Тај догађај је изазвао велико изненађење у Грчкој, и наредне две недеље све спортске манифестације су биле отказане.

Олимпијакос је најуспешнији фудбалски клуб у Грчкој, има 65 званичних титула, док Панатинаикос има 40. Такође је Олимпијакос успешнији у међусобним дуелима. Панатинаикос је успешнији у европским такмичењима, финалиста Купа шампиона 1971. и још два полуфинала 1985. и 1996., док је Олимпијакосу највећи успех четвртфинале 1999. Оба клуба су по једанпут освојила Балкански куп.

Najveća nogometna rivalstva

 

Kada su sredinom 19 stoljeća engleski učenici počeli stvarati prve nogometne klubove u povijesti, vjerovatno nisu ni slutili da bi najvažnija sporedna stvar na svijetu mogla postati pitanje života i smrti za pojedine igrače i navijače. Kulturološke, političke, vjerske ili geografske razlike između pojedinih klubova pretvarale bi njihove utakmice i tribine u bojna polja, na kojima bi nažalost znalo biti i nesretnih slučaja. U nastavku vam donosimo najžešće i najveće rivale u svijetu nogometa.

(E - muškarac)

Partizan – Crvena Zvezda (Večiti derbi)


Večiti derbi, poznat i kao Beogradski derbi, je utakmica između velikih gradskih rivala, Partizana i Crvene Zvezde. Ove dvije ekipe su daleko najpopularnije u zemlji, sa 48% stanovništa koji navijaju za Crvenu Zvezdu i 32% navijača Partizana.
Ove utakmice su uvijek bile željno iščekivane i vrlo spektakularne. O tome govori podatak da je najveća posjećenost bilo oko 108 000 gledatelja na stadionu Crvene Zvezde. Nažalost zbog velike količine nasilja i huliganizma, te zbog pada kvalitete nogometa drastično je smanjena posjećenost na njihovim utakmicama.
Oba kluba osnovana su nakon II. svjetskog rata. Crvena Zvezda je osnovana 4. ožujka 1945. od strane omladinaca, članova Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije. Partizan je osnovan 4. listopada 1945, kao dio Jugoslovenskog sportskog društva.

Dinamo – Hajduk (Vječiti derbi)


Derbi između Dinama i Hajduka na nekim popisima se nalazi među 20 najvećih derbija na svijetu. Vječni je to derbi između dva najveća i najpopularnija kluba u Hrvatskoj. Utakmica je obilježena gotovo mržnjom i gotove ne prođe utakmica na kojoj nema crvenih kartona.
Od osnutka Republike Hrvatske Dinamo je najtrofejniji klub u državi. Osnovan je 26. travnja 1911. kao HŠK Građanski, a ime Dinamo nastalo je 9. lipnja 1945. odlukom komunističkih vlasti koje su ukinule prijeratne hrvatske klubove. Godine 1991. klub mijenja naziv u HAŠK Građanski, 1993. u Croatia, a u veljači 2000. vraćen je naziv Dinamo. Skupština kluba je na sjednici 12. travnja 2011. povodom 100-godišnjice dopunila naziv kluba dodavši dotadašnjem prefiksu "nogometni klub", pridjev "građanski", te od tada klub nosi naziv GNK Dinamo.
Hrvatski nogometni klub Hajduk je osnovan 13. veljače 1911., a osnovala ga je, u praškom kafiću U Fleku, skupina splitskih studenata koji su studirali u Pragu: Fabijan Kaliterna, Lucijan Stella, Ivan Šakić, Vjekoslav Ivanišević.

Milan – Inter (Derby della Madonnina)


Milano je dom dvaju svjetski slavnih nogometnih klubova: AC Milan (Associazione Calcio Milan) i FC Inter (Football Club Internazionale). Utakmica između ta dva tima poznata je kao Milanski derbi ili Derby della Madonnina, u čast jednoj od glavnih znamenitosti grada, statui Djevice Marije zvane Madonnina, na vrhu milanske katedrale.
Da su Milan i Inter stari preko sto godina, dobro je poznato svakom boljem poznavatelju talijanskog nogometa. No, mnogo njih ne zna da su oba milanska velikana rođena u - restoranima. Milan je nastao dogovorom između Engleza i Talijana u restoranu jednog hotela, a slična gostionica bila je majka Interu. Klubovi su prošli sito i rešeto tijekom burne i uspješne povijesti, povezuje ih zajednički stadion te brojni igrači koji su nosili i jedan i drugi dres, a koje navijači najviše vole nazivati - izdajnicima.
Inter je osnovan 9. ožujka 1908. odvajanjem od zajedničkog kluba AC Milana. Razlog tome bilo je nezadovoljstvo grupe Talijana i Švicaraca iz kluba, zbog dominacije talijanskih igrača u ekipi. Sudeći po nazivu, kupovali su većinom igrače iz inozemstva. Nadimak je momčadi bio La Beneamata, u prijevodu "povlašteni". Za Inter je navijala srednja klasa i imućniji stanovnici grada.
AC Milan je osnovan 16. prosinca 1899. kao Milan Cricket and Football Club. Osnovao ga je englez Alfred Edwards. U njegovu je čast klub nazvan prema engleskoj inačici imena grada, dakle Milan, a ne Milano. Za Milan je navijala radnička klasa i trgovci doseljeni sa juga Italije, politički su bili skloniji ljevici.

Palmeiras – Corinthians (Paulista Derby)


Poznati derbi između tradicionalnih nogometnih klubova iz Sao Paula, Sport Club Corinthians Paulista i Sociedade Esportiva Palmerias. Ovaj derbi u brazilskoj državi Sao Paulo uvijek je privlačio najviše pažnje. Napisane su mnoge knjige i snimani filmovi o ovom rivalstvu, pa čak i Romeo i Julija verzija u kojemu su Palmeiras i Corinthians uzeti mjesto Montagnesima i Capuletsima.
Priča o ovom rivalstvu započinje sa skupinom europljana koji će kasnije postati poznati kao izdajice. Određena skupina pobunjenika je odvojila od Corinthiansa i osnovali su vlastiti klub za talijane, poznat kao Palestra Italia, a kasnije samo Palestra (Palmerias). Kako su godine prolazile tako je i suparništvo postajalo sve jače izraženo.
Corinthians je osnovan 1910., a Palmeiras 1914. godine.

Olympiakos – Panathinaikos (Derbi najvećih neprijatelja)


Njihovi susreti imaju nadimak Derbi najvećih neprijatelja. Riječ je o dva najpopularnija i najuspješnija grčka kluba, koja su među 50 najboljih ekipa u Europi. Suparništvo potječe iz klasne podjele, Olympiakosovi navijači potječu iz radničke klase. Sukobi navijača su česti, a jedan takav koštao je života navijača Panathinaikosa 2007. godine.
Panathinaikos također poznatiji pod nazivom P.A.O. je iz Atene. Osnovan je 1908., te je jedan od najstarijih i najuspješnijih grčkih nogometnih klubova. Ukupno su osvojili 19 naslova grčkog prvaka, 16 kupova, te su jednom igrali u finalu Europskog kupa 1971.
Olympiakos SFP (puno ime Olympiakos Syndesmos Filathlon Peiraios) je iz grada Pireja. Olympiakos je, s osvojenih 36 nacionalnih prvenstva, 23 Grčka kupa i tri Superkupa, najuspješniji grčki klub. Olimpiakos su osnovala braća Andrianopoulos 1925. godine.

Roma – Lazio (Derby della Capitale)


Rivalitet Rome i Lazija, dviju momčad iz "vječnog grada", jedan je od najvećih na svijetu, "Derby della Capitale" oduvijek je utakmica visokog rizika s obzirom na netrpeljivost, gotovo međusobnu mržnju navijača ovih klubova.
U njihovim je utakmicama politika čak i najvažnija odrednica. Talijani su fanatično politički narod, vječita borba "crvenih i crnih" redovito se s rimskih ulica prenosi na tribine na kojima se sukobljavaju - slikovito rečeno - komunisti i fašisti. Premda su i Roma i Lazio inicijalno tvorevine fašističkog režima Benita Mussolinija, danas je situacija bitno drugačija. Oni koji daju podršku Laziju regrutiraju se iz političke desnice, većinom iz bogatijeg sjevernog dijela grada, dok se Romanisti deklariraju kao ljevičari koji dolaze iz siromašnijeg radničkog staleža.
SS Lazio (Societa Sportiva Lazio) je osnovan 1900. godine. AS Roma (Associazione Sportiva Roma) je nastala 1929. spajanjem triju klubova (Roman, Alba-Audace i Fortitudo). Duceovu ideju o snažnom rimskom klubu, koji bi parirao bogatijim klubovima iz Milana i Torina, u djelo je sproveo Italo Foschi, a nije je prihvatio moćni general Giorgio Vaccaro koji je vodio Lazio te su nebesko-plavi ostali kao samostalna "institucija".

Liverpool – Manchester United (North West derby)


Dvoboj između Liverpoola i Manchester Uniteda jedan je od najznačajnjijih u nogometnom rivalstvu. Ovaj dvoboj se ponekad i naziva North West derby jer oba kluba dolaze iz sjeverozapada Engleske i najuspiješnije su dvije momčadi u Engleskoj sa preko 115 osvojenih trofeja.
Suparništvo navijača proizlazi iz povijesnog međugradskog industrijskog suparništva. Poznato je da se navijaci ova dva tima mrze, a rivalstvo seže još iz industrijske revolucije, kada je Manchester postao konkurentna luka Liverpoolu. Tako da je ovaj derbi mnogo više od samoga nogometa. A o kakvom je rivalitetu riječ najbolje kazuje podatak da još od 1964. nije bilo transfera igrača između ova dva kluba, kad je Phil Chisnall prešao iz Uniteda u Liverpool.

Ajax – Feyenoord (De Klassieker)


Ovaj derbi spada u jedne od najozloglašenijih u Europi. Huliganizam koji je krenuo 70-ih godina doveo je do ogromnih sukoba između navijača ovih dvaju klubova u osamdesetima. Oba kluba imaju navijače u cijeloj zemlji pa dan derbija poznat kao "Klassiekers" često digne na noge cijelu Nizozemsku.
Činjenica da je u veljači 2009. postignut dogovor da se zabrani gostujućim navijačima prisustvo ovom derbiju u narednih pet godina najbolje pokazuje o kakvom je rivalstvu ovdje riječ. Zabranu su nametnuli gradonačelnici Amsterdama i Rotterdama, te nizozemski nogometni savez u pokušaju da obeshrabre nasilnike. Dva najgora slučaja: Ajaxov navijač pretučen na smrt 1997, te sukob stotina navijača 2005.
AFC Ajax (Amsterdamsche Football Club Ajax) je osnovan 18. ožujka 1900., a Feyenoord Rotterdam je osnovan 19. srpnja 1908. u pubu De Vereeniging.

Celtic – Glasgow Rangers (Old Firm)

Old Firm je naziv za nogometnu utakmicu između Celtica i Rangersa, najjačih nogometnih klubova u Škotskoj, obojica dolaze iz Glasgowa. Njihova prva utakmica doseže do 1888. god. Tadašnji su novinari opisali utakmicu kao "igrali su da povjeruješ da su oni zapravo stari prijateljski rivali".
Oba su kluba daleko najuspješniji klubovi u Škotskoj. Njihova dominacija nakratko je prekidana, najčešće zbog stvaranja "New Firma" između Aberdeena i Dundee Uniteda u prvoj polovici 80-ih. Od 1995. do 2006. godine Rangersi i Celtic su zauzimali prve dvije pozicije sve dok 2006. Hearts nije završio drugi odmah nakon Celtica. Momčadi se tokom sezone sastanu 4 puta u ligi, a ponekad i 2 puta u škotskom kupu.
Navijačka podjela pretežno je uzrokovana religijom, Celtic predstavlja katolike, a Rangers protestante, mečevi ovih timova su veoma žestoki i puni naboja. Za ova dva kluba se veže i zanimljivi paradoks, najuspješniji trener Celtica Jock Stein je bio protestant dok je svojevremeni kapetan rangersa Lorenzo Amoruso katolik.

Fenerbahce – Galatasaray (Kitalar Arasi Derbi)


Radi se sigurno o jednom od najvatrenijih derbija na svijetu. Rivalstvo u najvećem istanbulskom derbiju zasnovano je na kontinentalnoj podjeli. Fenerbahce je utemeljen na azijskoj strani Instanbula, dok je Galatasaray formiran u europskom dijelu grada. Te se i zbog toga ovaj derbi naziva još i interkontinentalni derbi.
Oduvijek je Fenerbahce bio klub radnika, dok je Galatasaray klub visokog društva i bogatih. Neredi i huliganstvo su zajedničke karakteristike navijača oba kluba. Posljednju prijateljsku utakmicu odigrali su 1934, koja je prekinuta nakon nereda na terenu i tribinama. Premda se danas stvari mijenjaju, još uvijek se govori o susretu ova dva kluba kao o susretu bogatih i siromašnih.

Boca Juniors - River Plate (Superclasico)


Španjolska ima El Clasico, dok Argentina ima Superclasico. Tako se naziva derbi između dva kluba iz Buenos Airesa, a njihova dva stadiona jedan od drugog su udaljeni samo sedam kilometara. Oba kluba nastala su u siromašnim četvrtima Buenos Airesa, ali je River Plate u 30-tim godinama prošlog stoljeća preselio na moderni stadion.
Od tad traje ne rat između ta dva kluba. Klasna razlika između ova dva kluba je i više nego očigledna. Za Bocu navija siromašni dio Buenos Airesa, dok bogatiji sloj navija za River. Atmosfera na stadionima uvijek je uzavrela, prava južnoamerička. Bombonera je stadion na kojem svoje utakmice igra Boca, dok na Monumentalu igra River.
Po mnogima najbolji nogometaš na svijetu, Diego Armando Maradona, igrao je za Bocu i time se diče navijači tog kluba, pa uvijek "nabijaju na nos" takve stvari rivalima iz bogatijeg dijela grada. Česti su sukobi između navijača i policije, a atmosfera u gradu na dan derbija je nezamisliva. Prvi susret između ova dva kluba odigran je davne 1908. godine.

Barcelona – Real Madrid (El Clasico)


El clasico je jedna od najgledanijih klupskih nogometnih utakmica na planeti, a za razliku od većine drugih derbija, ovdje je kvaliteta samoga nogometa glavna atrakcija. Kulturološke i političke razlike uzrokovane činjenicom da je Barcelona predstavljala Kataloniju, a Real Kastilju učinile su tu utakmicu većom od svih ostalih.
To je dvobj najutjecajnijih i rezultatski najuspješnijih klubova u državi koji ima i političku dimenziju. Barcelonu se smatra klubom katalonskih nacionalista, dok je Real imao imidž režimskog kluba, kluba španjolskih integralista. Stoga i ovaj derbi izaziva sukobe i stvara političke tenzije. Srž problema je u katalonsko-španjolskom sukobu koji je eskalirao još za Francova režima. Real je oduvijek bio klub režima, a njihov predsjednik Santiago Bernabeu desničar koji se borio za Franca.
Barcelona je osnovana 1899, a Real Madrid 1902. Njihov prvi dvoboj održan je 17. veljače 1902, ali nije poznato kako je završio.

Fudbal je sam po sebi čista emocija, ali ima perioda kada se ono što osećamo zbog dvadesetdvojice muškaraca i lopte ne može ’meriti’ ili porediti sa bilo čim.

Piše:
Nemanja Đorđević

Spomenuti period često ume da varira intenzitetom i dužinom – od nekoliko dana do nekoliko nedelja – ali je ipak lako utvrditi da epicentar ’ludila’ staje negde u intervalu između 90 i 120 minuta, ne uključujući potencijalnu ’predinfarktnu’ penal seriju.

Sve u svemu, tada sve što je zaista važno i bitno postaje apsolutno nebitno, a vaše misli i svi tipovi energije koje odajete usresređeni su na samo jednu stvar. Da vaš voljeni tim zabeleži pobedu nad najvećim, večitim rivalom.

Tada, ono što je moralno, postaje nemoralno – tada se ne biraju način i sredstva kako bi se stiglo do cilja. Tada je jedino važno da vaš tim posle poslednjeg sudijskog zvižduka visoko podigne ruke iznad glave, dok se vi u transu grlite i radujete sa ljudima koje ste da prvi put u životu videli – na tribini, u pabu, kafani, u lokalnoj ’buvari’, kladži...


Pre nekoliko dana odigran je jubilarni 150. beogradskih večiti derbi – između Crvene zvezde i Partizana, dva najveća srpska kluba, nekadašnjeg osvajača i finaliste Kupa/Lige šampiona. I, koliko god neki pokušavali da ga omalovaže i degradiraju na razne načine – istinski bi trebalo da se ponosimo duelom crveno i crno-belih – jer ne može mnogo svetskih prestonica da se pohvali takvim rivalitetom i tolikom sportskom tradicijom.

U duhu jubilarnog izdanja najveće utakmice srpskog fudbala, sportska redakcija B92 odlučila je da vam predstavi listu ’najvećih’ utakmica najvažnije sporedne stvari na planeti.

Utakmica koje imaju moć da gradove podele na pola, vekovna rivalstva koja rođenu braću i velike prijatelje pretvaraju u ljute rivale, ali im (nam), istovremeno, zauzvrat pružaju jedinstveno iskustvo i sreću, kao i dragocene, nezaboravne uspomene.

Derby della Capitale – čari drevnoga grada


'Biancocelesti' osnovani su čak 27 godina pre svog velikog rivala, 1900. u severnom delu grada i kvartu Patri – nastao je 'Societa Podistica Lazio'. Posle nešto više od decenije u amaterskom rangu, klub se 1912. priključio tadašnjoj elitnoj ligi.

Italijani zaista imaju veliki broj derbija, uz Brazil i Veliku Britaniju verovatno i najviše u svetu, ali 'sveto trojstvo' italijanskog fudbala čine tri stvarno velike utakmice. O onoj koja je na trećem mestu – mogli ste da čitate u drugom delu našeg serijala, dok se priča o drugom nalazi u prvom tekstu. No, sve to u stvari znači da smo došli do večitog duela večnog grada – Lacio vs Roma.

Kada se pogleda šira slika, nema mnogo svetskh vatrenih duela kao što je ovaj između Romanista i Lacijala na legendarnom Olmpiku – možda svega nekoliko. Međutim, malo je nedostajalo da prođe ideja Benita Musolinija i da grad Rim dobije samo jedan klub 1927. godine.

Ideja vođe Nacionalne fašističke partije bila je da se rimski klubovi – Roman, Alba-Audače, Fortitudo i Lacio – dekretom Nacionalnog saveza spoje u jedan moćan tim, koji će vladati Italijom. Ipak, usprotivio mu se general Đorđo Vakaro, koji je u to vreme bio visok član rukovodstva FS Italije, i uspeo da odupre nacistima i spase Lacijale kao jedini nezavisan klub, pored novoformirane AS Rome. Takvo 'tle' i nije moglo da izrodi drugačije rivalstvo.


Lacio ima osvojena dva Skudeta, šest Kupova Italije, tri Superkupa, ali i Kup pobednika Kupova i UEFA Superkup.

Roma je jednom više bila šampion, u devet navarata podizala je pehar Kupa, dva puta onaj Superkupa, a trijumfovala je i u Kupu sajamskih gradova.

Od 1954. dele stadion, ali bi to moglo da se promeni već sledeće godine jer je 'Vučica' najavila selidbu.

Prvi zvanični duel večnog grada odigran je dvadesetak dana pre ulaska u tridesete godine prošlog veka, a slavila je Roma kao gost golom u samom finišu. Uskoro će se sastati po 180 put, a 'Vučica' ima 66 trijumfa, dok je 50 mečeva završeno slavljem 'Orlova'.

Njihovo prestoničko rivalstvo – simbolično nazvano 'Derby della Capitale' – još više dobija na značaju pošto se zna da su daleko manje trofejniji nego bilo koji od klubova sa ove liste. Ipak, upravo to nekako i ističe veličinu, tradiciju i sve ono što susret Rome i Lacija predstavlja u fudbalskom svetu.

Rimski derbi po svemu parira vodećim svetskim vatrenim okršajima, počev od samog fudbala do atmosfere na tribinama, ali su ipak količina otvorene mržnje i jezivog nasilja nešto što svakako odskače iz svega.


Poslednji presedan kada je okršaj na Olimpiku u pitanju dogodio se 2004. godine, kada su se početkom drugog poluvremena među navijačima pročule glasine da je policija kolima ubila dečaka ispred stadiona.

Na kraju se ispostavilo da je dečak bio pokriven podno tribine jer je imao problema sa disanjem, ali je Adrijano Galijani, predsednik Lige, ipak organizovao da se glavnom arbitru doturi mobilni telefon, pa je meč na kraju odložen.

Na ulicama je zatim nastao 'pakao', a u jednim od najvećih navijačkih nereda u novijoj istoriji Kalča –više od 50 navijača je uhapšeno, 200 povređeno, dok je i 300 policajaca moralo da zatraži medicinsku pomoć.

Prvi fatalan slučaj, ujedno i u italijanskom fudbalu, zabeležen je još 1979. godine, kada je Lacijal Vinčenco Papreli pogođen signalnom raketom u oko, dok je bio zajedno sa drugovima na severnoj tribini stadiona (Curva Sud). Ona je stigla od prekoputa (Curva Nord). Smrtonosni obračuni širili su se italijom poput pandemije, a ekipa ultrasa bilo je i među trećeligašima.

Lacijali su poznati kao pretežno desničarski ultrasi, dok Romanisti, od sredine osamdesetih, važe za levičarski orijentisane. Međutim, to nije sprečilo oba kluba da se kroz istoriju ističu morbidnim, nacističkim i rasističkim parolama i obeležijima.

Ljudi koji su bili na Olimpiku u tih čas i po tvrde da je to jedno od onih iskustava koja se ne mogu opisati rečima, več prosto moraju da se dožive. 'Ratno' stanje u gradu, more policije, tone pirotehnike i tvrd, prljavi muški fudbal. Derby della Capitale.

Türkkulübü – Eruptivni sudar Evrope i Azije



Galata je najtrofejniji klub Turske sa 20 titula, 15 Kupova i 14 Superkupova, a po jednom su osvajali i Kup UEFA, odnosno UEFA Superkup.

S druge strane, Fener ima jedan šampionski pehar manje, šest Kupova i devet Superkupova, ali nijedan evropski trofej.

Fudbal i fanatizam su opasna kombinacija, mogu da budu, kako bi uostalom i trebalo, savršen spoj, ali svedoci smo da je to praktično nemoguće i napojmljivo. Svaki od ovih derbija ima ono nešto što ga izdvaja iz mase i tera nas da iz ga posmatramo, ali i pričamo o njemu iz posebnog ugla. Ipak, niti jedan večiti gradski derbi nije ni nalik istanbulskom – između Galatasaraja i Fenerbahčea.

Galata i Fener simboli su turskog fudbala, dva najuspešnija kluba, sa ubedljivo najviše navijača i sportske tradicije iza sebe. To nije samo sudar dveju zaraćenih strana jednog grada, već i sudar dva kontinenta – Evrope i Azije.

Galatu je osnovao, na evropskoj strani Istanbula, Ali Sami Jen 1905, kasnije prvi predsednik i član kluba, predvodnik lokalne škole pod imenom upravo Galatasaraj. Na drugoj strani Bosfora, dve godine kasnije, Zija Sonulen, Ajetlah Bej i Necip Okaner, u tišini i strahu od rigoroznih otomanskih zakona i sultana Abudal Hamida – dogovorili su začetak Fenerbahčea.


"Kada smo pre nekoliko godina radili 'Podeljene gradove', ostao sam zapanjen. Jesmo i mi u biti 'divljaci', ali ono tamo je neverovatno. Snajperisti na sve strane, policije kao mrava, dolazi autobus sa ekipom Galate, a rukovodioci Fenera, uvidevši valjda da im ne preostaje ništa drugo kao jedinim prisutnima, počeli su da gađaju mobilnim telefonima i pljuju autobus gostiju", Miloš Šaranović, urednik sportske redakcije B92.

Iako su vlastodršci u to vreme strikno branili mladima da se okupljaju i igraju 'englesku' igru, prvi derbi odigran je već 1909. godine, a Fener je bio domaćin na poljani gde se danas nalazi njihov 'Sukru Saračolu' stadion. Slavii su gosti 2:0.

Od tada su igrali još 380 susreta, 'žutocrni' su uspešniji od 'žutocrvenih' sa 144, naspram 122 pobede, a kada se i meč završi bez golova – retko kada možete da kažete da nije bilo zanimljivo.

Neverovatna temperamentnost i ljubav prema fudbalu dovode do toga da dueli dva velikana sa Bosfora i nasilje idu zajedno koliko dobar i dan. Takođe, turski derbi jedan je od prvi u svetu na kojima su zabeleženi ogromni neredi, koji datiraju još iz 23. februara 1934. godine.


Jedan od najluđih događaja odigrao se u finalu Kupa u sezoni 95/96, Galatasaraj se te sezone mučio, a Fenerbahče borio sa Trabzonsporom za titulu. Počelo je podsmevanjem da Galata nije dostojan rival, da bi posle gola u nadokadi u revanšu vrednog pehara – trener 'autsajdera' Grem Sunes zabo veliku zastavu svog tima na centar Sukru Saračolua.

Kako se veče kasnije odvijalo i nije previše teško zaključiti...

Tog dana na programu je bio 'prijateljski' meč na lokalnom Taskim Stadionu, ali je od samog starta bilo jasno da se neće završiti. Obe ekipe su silno želele pobedu, a sudija je nekoliko puta morao da prekida meč u prvom poluvremenu zbog izuzetno oštrih faulova i gotovo tuče.

Sve se završilo tako što se i lokalna gospoda sa okolnih tribina, kuća i brda priključila makljaži na terenu, u međuvremenu se umešala i policija, a novinari tog vremena nekoliko dana opširno su pisali o 'ratnom stanju' na Taksimu. Ni gotovo sto godina kasnije ništa se apsolutno nije promenilo, šta više još je gore.

Iako ih u navijačkom svetu ne poštuju previše, zbog česte upotrebe hladnog oružja, niko im ne može oduzeti ono što priređuju na Saračoluu i Ali Sami Jenu. Količina pirotehnike ponekad premašuje i one u Južnoj Americi, ljudi iz Ginisa malo-malo dolaze da mere jačinu decibela, dok se traži iniciona kapisla da dođe do erupcije.

El Klasiko – Sudar giganata na holivudski način


Real je apsolutni rekorder po broju trofeja Lige šampiona – 10, a ima i rekordne 32 titule prvaka Španije, 19 Kupova kralja, devet Superkupova, kao i četiri titule prvaka sveta i po dva Kupa UEFA i UEFA Superkupa.

Zahvaljujući dominaciji u poslednjoj deceniji, Barsa sada ima 23 La Lige, rekordnih 27 Kupova i 11 Superkupova, kao i pet titula prvaka Evrope i tri sveta. Takođe, pet puta su osvajali UEFA Superkup, a jednom manje Kup pobednika Kupova.

Svakako najglamurozniji 'besmrtni' duel igra se na Pirinejskom poluostrvu, pošto količina marketinga, publiciteta i medijske propraćenosti nije ravna niti jednom drugom. I on takođe predstavlja sudar dve različite kulture, načina življenja, ali i totalno suprotnih ekonomskih i političkih stavova. Kada se u obzir uzmu svi veliki derbiji planete, vrednost njih samih i njihovih igrača, istorija, pobede, trofeji... Nije pogrešno reći da je El Klasiko – duel madridskog Reala I Barselone – posebna kategorija i priča za sebe.

Fudbal su u Kastilju, Madrid doneli akademici i studenti krajem pretprošlog veka, kada su se vratili sa studija na Kembridžu i Oksfordu. Najpre su svoju ideju sproveli u delu tako što su osnovali 'Football Club Sky' 1897, da bi posle serija promena, uz pomoć kralja Alfonsa XII i podršku Kraljevske fudbalske Federacije, 1920. postao poznat kao Real (kraljevski) Madrid.

Samo dve godine kasnije, u glavnom gradu Katalonije, grupa Švajcaraca, Engleza i lokalaca, predvođena Đoanom Gamperom, stvoren je simbol Katalinizma – pod motom 'Mes que un club', to jest – 'Više od kluba'.


'Kraljevski' klub i 'Blaugrana' odigrali su ukupno 230 duela (263 računajući i i prijateljske mečeve), a Real je za nijansu uspešniji sa dve pobede više od rivala – 92-90.

Iako im je rivalstvo izuzetno vatreno, dešavalo se da Nou Kamp aplaudira igraču u belom dresu (Lauriju Kaningemu 1980), dok su Madriđani na Santijago Bernabeuu ustajali zbog bravura i majstorstava Dijega Armanda Maradone, Ronaldinja Gauča i Andresa Inijeste.

Njihov duel najgledaniji je na celoj planeti.

Građanski rat, bombardovanja i kasnije II Svetski rat učinili su da se možda i dva najveća kluba današnjice nešto sporije razviju, ali su oni i pod takvim okolnostima uspevali da osvajaju titule i izbacuju velikane na fudbalsku scenu.

Navijači Barselone često vole da ističu da je njihov ljuti rival svoje veličinu izgradio uz obilatu pomoć diktatora Franciska Franka i Saveza, zbog koga je narod Katalonije svoj klub i počeo da smatra većim od kluba, a donekle i 'anti-režimskim' pokretom.

Ipak, to i nije baš tačno pošto istorija kaže da su vodeći ljudi 'Blaugrane' u tom periodu ('50 i 60') bili u veoma dobrim odnosima sa vladajućim režimom, a čak su ga i odlikovali nekoliko puta. Sve ovo vidljivo je i kroz trofeje osvojene u tome periodu.


Nije mnogo igrača igralo na obe strane, svega dvadesetak, ali je upravo jedan od tih transfera obeležio fudbal i njegovu istoriju. Legendarni Luiš Figo šokirao je sve kada je 2000. Bernabeu zamenio Nou Kampom, a vrhunac salvi, uvreda, pretnji i ko zna čega sve još dogodio se kada je izvodio korner.

Na stadionu na kom se proslavio, samo ovoga puta u dresu omraženog protivnika, a navijači su ga počastili 'svinjskom glavom i praznom flašom viskija. Glava nesrećne životinje na kraju je završila u klupskom muzeju.

Real je u gotovo svim erama imao velike uspehe (pogotovo '60 kada je osvojio čak pet uzastopnih 'ušatih' pehara), dok je Barsa u potpunosti preuzela primat od početka novog milenijuma.

Opet, s druge strane, nasilja i pukih fizičkih obračuna između navijača dve ekipe gotovo da nema, kako kroz istoriju tako i danas, sem nekoliko sporadičnih sukoba i koškanja tu i tamo. Ali uprkos tome, tenzija, netrpeljivost, pa i mržnja, mogu se uočiti 'golim okom' kada se nađu jedni naspram drugih.

Real Madrid i Barselona, njihova istorija, igrači i dueli nemerljivo su uticali na oblikovanje najvažnije sporedne stvari na svetu, do te mere da je pitanje da li bi i sam moderni fudbal danas izgledao kako izgleda. A ni Španija verovatno nikada ne bi bila prvak Evrope i sveta da nije možda i dva najveća svetska fudbalska kolektiva.

Old Firm – dve religije, dva sveta i jedan grad


'Kelti' imaju 46 titula, 36 Kupova i 15 Liga kupova, ali i jednu titulu prvaka Evrope.

'Policajci' poseduju osam šampionskih pehara više, tri Kupa manje, ali i 12 Liga kupova više. Međutim, 'ušati' pehar im nedostaje, dok su uspeli da osvoje jedino Kup pobednika Kupova od evropskih trofeja.

Kao što navesmo, fanatizam i fudbal su veoma, veoma opasna kombinacija, prečesto smrtonosna, a kada se na sve to dodaju i različita religijska i 'patriotska' ubeđenja dolazi do sveg opšteg meteža, haosa i bezumnog nasilja. Upravo takav jedan fudbalski meč igra se u Glazgovu, između dva najuspešnija škotska kluba, lojalista i republikanaca, katolika i protestanata – slavnih Seltika i Rendžersa.

Na udaljenosti od svega osam i po kilometara, koliko ima od Seltik Parka do Ajbroksa, 'leži' stotina onih najvećih trofeja, 400 međusobnih susreta, a iako se sve događa u prestonici Škotse cela priča daleko ima više smisla kada se u nju uključe spomenuta religija i susedna Severna Irska.

Sve navedeno uočivo je nekako samo po sebi – počev od simbola i zastava koji čine kolorit, pesama koje upotpunjavaju atmosferu, ali i samih zaštitnik grbova i simbola dveju ekipa.


"Kada sam odrastao, išao sam u katoličku školu, niste mogli da pronađete niti jednog navijača Rendžersa među nama. Sada je situacija dijametralno drugačija. Primera radi, moji momci idu takođe u katoličku školu, sa otprilike pet odsto (!?) ljubitelja 'Policajaca'", napisao je jedan navijač Seltika za Njujork Tajms 2012.

Seltik je formiran u katoličkoj crkvi Sveta Marija u Ist Rouz Stritu u predgrađu Kaltonu, od strane brata Valfrida 1887. godine, sa prevaoshodnim ciljem da se prikupi novac za one kojima je to najpotrebnije. Valfrid je krštenim imenom kluba želeo da istakne irske i škotske korene 'zelenobelih'.

Petnaest godina ranije, braća Mozes i Peter Meknil, Peter Kembel i Vilijam Mebet sastali su se na klupici u Vest End Parku i osnovala jedan od najstarijih svetskih klubova. Navedena četvorka činila je dobar deo prve startne postave 'Policajaca', koji su samo mesec dana kasnije po prvi put istčali na teren kao Rendžers FC.

U početku, Rendžers je privlačio protestante, uglavnom Škote, dok su se sa drugu stranu odlučivali katolički Irci koji su se tokom godina sve više nastanjivali u Glazgovu. Takvo stanje stvari, od samog starta, dovelo je do toga da je pravo čudo kada pola grada nije polupano, hiljade ljudi i policajaca povređeno, a da pri tom meč barem jednom nije prekinut jer se obračun preneo sa tribina na travu.


Prvi zvanični duel odigrali su 1888. godine, nisu previše čekali, a prvi trijumf upisao je Seltik sa ubedljivih 5:2. Ipak, nešto manje od vek i po kasnije – Rendžers ima 159 pobeda na svom kontu, a njihove komšije 14 manje.

Neki spisi kažu da je međusobnih okršaja i bilo preko 500, ali zvanično ih je sto manje. Zbog bankrota koji je Rendžers proglasio pre tri godine, na jubilarni okršaj morali smo da čekamo više nego inače, ali je apsolutno vredelo – iako rezultatske neizvesnosti i nije ni bilo.

Sa ukupnim brojem susreta, duel Seltika i Rendžersa zauzima drugo mesto večnih rivalstava, a, nažalost, u samom je vrhu kada su u pitanju smrtni slučajevi koji su direktno povezani sa fudbalom. Ni zabrana alkohola, ni zabrana okupljanja, ni zabrana uvreda na nacionalnoj i verskoj osnovi, kao ni zakon 'čelične Lejdi' nikada nisu uspeli da ukrote sve ono što donosi legendarni Old Firm – u prevodu – okršaj dva stara, dobra 'prijatelja'

Superklasiko – derbi svih derbija


Čak 72 odsto Argentinaca navija ili za Boku ili za River, a ’žuto plavi’ imaju prednost od deset procenata – 41 naspram 31.

Za kraj smo ostavili priču o verovatno ’derbiju svih derbija’ – nenadmašnom Superklasiku između ’Prasića’ i ’Kokošaka’ – duelu Boke Juniors i River Plejta.

Oba kluba osnovana su početkom prošlog veka u predgrađu Buenos Ajresa – La Boka. River 1901. od strane engleskih migranata (opet, otud i Plejt, a ne Plata), a Boka četiri godine kasnije na inicijativu iseljenika iz Đenove. Boka je u početku važila za klub radničke klase, a River onih nešto imućnijih, ali od vremena posle Drugog svetskog rata oba tima imaju podjednak broj navijača u svim slojevima društva.

Za njihov prvi duel, 1905, vezuje se i zanimljiva legenda, koja kaže da su upravo međusobnim okršajem odlučili ko će napustiti zajednički stadion, ali i La Boku. River je navodno iz tog meča izašao kao poražen (3:1), pa je od tada stacioniran u severnom distriktnu Nunjes.


Puerta 12 – Najveća tragedija na Superklasicima dogodila se 1968. godine, kada je 71 navijač izgubio život u sektoru broj 12 ’El Monumentala’. Žrtve stampeda prosečno su bile stare 19 godina, a tačan uzrok njihove pogibije nikada nije precizno utvrđen. Ovo je najveća tragedija u istoriji južnoameričkog fudbala.

U vremenima kada je nacionalna liga sve više poprimala profesionalne oblike, prvi zvanični susret usledio je 1913. godine, a River je slavio sa 2:1. 103 godine kasnije, ’Đenovljani’ i ’Milioneri’ imaju iza sebe 290 duela – Boka je slavila u 86 navrata, 76 puta je bilo nerešeno, dok je River bio bolji u 78 susreta. Takođe, sastali su se još 119 puta u nezvaničnim mečevima, a i tu je Boka u prednosti – 45-37.

“Dan derbija u Buenos Ajresu čini da Old Firm izleda kao fudbal u školskom dvorištu“, stoji u objašnjenu članka – ’50 stvari koje morate videti pre smrti’, pored slike sa jednog od Superklasika.

Osim spektakularnih predstava na terenu, ono što Superklasiko čini toliko posebnim jeste i sve ono što su Južnoamerikanci spremni da prirede kada se igra fudbal. Čini se da im je retko ko u svetu barem i blizu kada su strast, ljubav i želja za fudbalom u pitanju.


Jedni nose nadimak ’Kokoške’ (River) zbog navodnog kukavičluka, a drugi ’Prasići’ zbog ’smrada’ na ’Bombonjeri’ (za koji je ’zaslužna’ zagađena obližnja reka). Tokom godina čak 100 igrača igralo je i za jedan i za drugi klub.

Buenos Ajres je jedano od retkih prestonica sveta koja može da se pohvali da ima dva prvaka sveta.

Tokom poslednjih 50 godina nagledali smo se svega, od sveopšteg haosa na ulicama i tribinama – koji su neretko odnosili i živote, do spektakularnih koreografija i atmosfera, ali i morbidnih prozivki na račun onih od prekoputa.

Kada je River pre tri godine ispao iz prve lige, navijači Boke su već na sledeći meč na ’Bombonjeri’ uneli mrtvački sanduk u bojama Rivera, paleći sveće, uz nekoliko mrtvih kokošaka, dok je beživotna svinja bila čest gost na tribinama ’El Monumentala’.

Poslednji ’prijateljski’ Superklasiko završen je sa pet crvenih i dvocifrenim brojem žutih kartona, a naš savet vam je da ne propustite nijedan koji nam budućnost donosi jer sigurno nećete videti, čuti ili osetiti nešto slično.


Došli smo do kraja naše priče o najvećim derbijima planete u najvećem i najvažnijem sportu. Nadamo se da ste uživali i da ćete nastaviti da nas čitate jer vas u budućnosti očekuje još mnogo sličnog, uzbudljivog i zanimljivog sadržaja.


B92 Sport

111 godina, 94 titule, 525 bitaka za Montevideo – Nasional vs Penjarol


Računajući i ostala takmičenja brojka ukupno osvojenih pehara dva kluba premašuje 200.

Kada u 111 godina dugoj ligaškoj istoriji dva kluba osvoje 94 šampionska pehara, i nije teško zaključiti da urugvajski Klasiko predstavlja susret Nasionala i Penjarola.

Duel zbog koga Montevideo stane na sat i po vremena drži rekord kada su u pitanju međusobni susreti dva fudbalska tima – pošto su se do sada sastajali neverovatnih 525 puta. Penjarol u svom vlasništvu ima 49 titula prvaka, pet Kopa Libertadores i tri Interkontinetalna Kupa, a Nasional 45, kao i dva Libertadoresa manje.

Kao i većinu južnoameričkih velikana, Penjarol su osnovali engleski migranti 1891. godine, pod imenom Central Uruguay Railway Cricket Club (CURCC), kako bi radnici železnice imali način da se razonode. Osam godina godina kasnije usledio je odgovor lokalnog stanovništa i osnivanje Nasionala.


525 susreta kasnije, Penjalor ima 184 pobede, 167 susreta završeno je bez pobednika, dok je Nasional bio bolji u 174 navrata.

’Trikolori’ (Nasional) su brzo stekli veliku podršku, a kompanija je nastavila svoja ulaganja uvidevši da je napravila nešto mnogo veće, od samog tima da radnici ubijaju sate između postavljanja šina. Odziv posle osnivanja ’Suncokreta’ bio još veći – jer su Urugvajci na njih gledali kao na čuvare nacionalnog identiteta.

Atmosfera na tribinama stadiona ’Gran Parque Central’, odnosno ’Camepon del Siglo’, ne razlikuje se previše od onih iz demografske okoline. Tone pirotehnike, bubnjevi, simultano skakanje nekoliko desetina hiljada ljudi, a i cilj je takođe isti – pobeda po svaku cenu.

Revierderby – Buntovna mladež i 'nacistička' Barsa


Prvi međusobni susret imali su 1925. godine, a pobedio je BVB 3:2. Sastajali su se ukupno 146 puta, uz 57 pet pobeda Šalkea, odnosno 49 Dortmunda.

Oblast Rur u zapadnom delu Nemačke po mnogo čemu je značajna za samu zemlju, njenu istoriju i pre svega ekonomiju, ali kada njeno ime spomente prosećnom ljubitelju fudbala njegova refleksna reakcija biće – Borusija Dortmund i Šalke 04.

Imena dva najveća kluba jednog megalopolisa, čije će večno rivalstvo na početku maja ove godine napuniti 91 godinu. BVB je stacioniran u Dortmundu, koji se nalazi u središnjem delu regije i važi za administrativni, komercijalni i kulturološki centar.

Nedaleko severno od Dortmunda jeste Gelzenkirhen, najvažniji rudarski rejon Evrope XX veka, a u njemu i dom popularnih 'Rudara'.


Šalkeov nadimak potice od stare nemačke reči 'Die Knappen' koja znači 'rudari' – kada su većinu ekipe i navijača činili zaposleni u basenu.

Ime Borusija veču korene iz latinske reči za Prusku (Prusija), ali njeni osnivači kažu da su klub nazvali po lokalnoj pivari.

Tim iz Gelzenkirhena osnovan je sedam godina pre najvećeg rivala – 1904. Međutim, lokalni studenti suočili su se sa problemom već na startu jer tadašnji regionalni Sportski savez nije želeo da ih 'prizna'.

Nisu želeli da odustanu, da bi se 1912. poslužili manevrom priključivši se Šalker gimnastičarskoj sekciji. Ali, ni tu nije bio kraj njihovim mukama, pošto su još dva puta morali da se fuzionišu, pre nego što su 1904. godine napokon našli u zvaničnoj, najjačoj ligi – pod imenom Šalke 04.

BVB je imao totalnu drugačiju pozadinu nastanka. Sve je krenulo u lokalnom pabu 'Zum Vildschulz', ali ni u njihovom slučaju nije sve išlo glatko. Sa idejom i pojmom samog fudbala nije 'mirio' sveštenik Devald, čija je crkva bila sponzor lokalnog kluba – Trojstvo mladosti.


Šalke je najpre nosio crveno-žute dresove, koje su, opet, dolaskom nacista promenjene u kraljevsku plavu i belu, prve boje tima sa Vestfalena. Danas ih, zbog toga, češće nazivaju 'Kenigsblauen' po bojama dresova.

BVB ima jednu titulu više (, ali i dva Kupa manje. Ipak, navijači Borusije mogu da se pohvale da je njihov tim osvajao oba najveća UEFA takmičenja, dok 'Rudarima' nedostaje Liga šampiona.

Na istoriju i oblikovanje rurskih rivala veliki uticaj imao je i nacistički režim sa Adolfom Hitlerom na čelu. Bolje je ili 'bolje' prošao Šalke, s obzirom da su ih nacisti početkom tridesetih uzeli pod svoju jurisdikciju, a tu je i podatak da je i sam firer navijao za njih. Vodeći ljudi Borusije su istovremeno odbili da imaju bilo šta sa novim režimom, pa su predsednik i njemu bliski ljudi ubrzo 'nestali'.

'Rudari' su dominirali u Gauligi Vestafen, jednoj od 16 prvih liga koje je uspostavio tadašnji režim, igravši u 14 od ukupno 18 finala, dok im je stil igre umnogome podsećao na ovaj današnji koji gaji Barselona. BVB je na prvu titulu čekao sve do 1956, ali je u međuvremenu imao značajno bolji skor u odnosu na protivnika u derbijima.

Ista strast koja je bila prisutna na početku samo se vremenom uvećavala. Atmosfera derbija može da se oseti nekoliko desetina dana pred sam meč, navijači dveju ekipa česti su gosti na poslednjim treninzima pred najvažnije duele u godini, a što se same atmosfere i kolorita tiče – najbolje je da pogledate video-klip.

De Klassieker – početak uz sudar pivskih krigli


Ajaks važi za jedan od najvećih i najuspešnijih svetskih klubova – u svojim riznicama ima 33 šampionska pehara Holandije, 18 Kupova i osam Superkupova, ali i četiri titule Lige šampiona i Kup UEFA.

S druge strane, Fejenord je 14 puta bio šampion, 11 puta je osvajao Kup, a dva puta Superkup. Ima i jedan 'ušati' pehar, kao i dva UEFA Kupa i trofej šampiona planete.

Holandski fudbal i njegov razvoj imali su nemerljiv uticaj na napredak i oblikovanje ovog fudbala koji danas znamo. Zemlja koja je dala nebrojano mnogo velikana najvažnijoj sporednoj stvari sveta, ali i sa 'filozofske' tačke gledišta promenila poimanje istog, živi za jedan duel – duel Ajaksa i Fejenorda.

Nema mnogo velikih rivalstava u fudbalskom svetu koji su do te mere intenzivni, kao dueli 'Kopljanika' i 'Ponosa juga', a da su u pitanju timovi iz dva različita grada.

Ajaks je osnovan 1894. godine u Amsterdamu, od nekolicine dobrih prijatelja. Iako je njihov prvi pokušaj 'ugušen', četiri godine kasnije ponovili su svoju nameru, a sudar krigli u pabu Ist Indis, koji su posećivali uglavnom Jevreji, označio je nastanak jednog od najvećih svetskih klubova.


Rekordna gledanost ostvarena je 9. januara 1966. godine na roterdamskom De Kojpu – kada je bilo prisutno 65.562 navijača, dok je najubedljiviju pobedu u istoriji ostvario Ajaks, 1984, slavivši 8:2.

Osam godina kasnije, na samom jugu Holandije u Roterdamu, lokalni radnici pokrenuli su, logično ponovo u pabu, fudbalski projekat pod nazivom Vilhelmina, da bi posle serija promena klub 1917. dobio naziv SC Fejenord, po kvartu u kom je i nastao, kao i crveno-bele boje.

Prvi duel Amsterdamaca i Roterdamaca odigran je u oktorbu 1921. godine, a završen je bez pobednika – 2:2. Od tada su se sastajali još 177 puta, a 'Kopljanici' imaju 79 trijumfa, 24 više od najvećeg rivala.

Njihove derbije od samih početaka karakterisali su efektivnost, drama i gromoglasna podrška sa tribina, ali i opšte tuče igrača, navijača i stručnih štabova. Ironija je da danas, zbog različitih sudbina dva grada u II svetskom ratu, žitelji Roterdama i navijači Fejenorda, često 'prozivaju' Ajaksovce da dolaze iz Hitlerovog grada.


Posle svega, vlasti Amsterdama i Roterdama doneli su 2009. godine odluku, u dogovoru sa Fudbalskim savezom Holandije (KNVB), da se gostujućim navijačima zabrani dolazak na Arenu, odnosno Tiganj.

Velika doza netrpeljivosti između navijača bila je prisutna još od sredine prošlog veka, a ulaskom u doba modernog fudbala nasilje, neredi i smrtni ishodi naličili su po svojoj konstantnosti i obimu onima u Engleskoj.

Uz neizostavnu pirotehniku i koreografije, međusobne tuče i sukobi sa policijom postali su svakodnevnica u zemlji 'Lala', ali se sve promenilo posle 'Bitke za Bevervijk' 1997. godine. Dvadeset trećeg dana marta te godine, došlo je jednog od najžešćih sukoba omraženih rivala, uz autoput A9, a tom prilikom je navijač Ajaksa – Karlo Pikorne – brutalno pretučen na smrt.

Ipak, i pored daleko rigoroznijih zakona, i dan danas je nasilje uobičajena pojava kada je holandski Klasiko u pitanju. Pa tako Ajaksovi navijači često demoliraju deo Roterdama kada se 'nađu u prolazu', a ni Fejenordovi ne razmišljaju previše drugačije. Uprkos svemu, 'De Klasiker' je jedan od 'dragulja' evropskog i svetskog fudbala, a kako i ne bi bio kada je svaki novi nepresušan izvor zabave.

Derby d’Italia – Anjelijevi protiv Moratijevih, Pijemont protiv Lombardije


Prvu titulu Torinezi su osvojili 1905. noseći roze-crne dresove, pre nego što su insipirisani Nots Kauntijem postali crno-beli. Istovremeno veliku pomoć imali su u biznismenu Ajmoneu Marsanu – koji im je omogućio da trošni stadion ’Piazza d’Armi’ zamene ’Veledrome Umberto I’.

Duel Juventusa i Intera nije samo fudbalski meč. To je okršaj Torina i Milana, dveju regionalnih prestonica i najvećih gradova severnozapadne Italije, regija sa različitim političkim i ekonomskim stavovima, ali i višedecenijska borba moćnih dinastija Anjeli i Morati.

’Bjankoneri’ su treći najstariji klub na ’Čizmi’, a zasluge za osnivanje Juvea idu na račun lokalnih školaraca, koji su 1887. odlučili da pri školi ’Massimo D’Azeglio Lyceum’ organizuju fudbalsku sekciju – među njima se našao i prvi predsednik Eugenio Kanfari.

Ključan momenat u stvaranju moćne ’Stare dame’ dogodio se 1923. godine, kada je porodica Anjeli preuza kontrolu nad klubom i načinila ga prvim profesionalnim u Italiji. Juventus je dominirao nacionalnom scenom dvadesetih i tridesetih, postavši nacionalni simbol (’Italianness’), a njegov uspon imao je velikog udela i u formiranju snažnog nacionalnog tima koji je kasnije osvojio Mundijal.


Samu kovanicu ’Derby d’Italia’ osmislio je čuveni novinar Novesenta Đani Brera 1967. – kada je Anđelo Morati kupio Internacionale – vodeći se upravo različitim životnim, političkim i ekonomskim stavovima Pijemonta i Lombardije.

No, vratimo se samom deriju – prvi susret Juventus i Inter imali su u Torinu 1909, Juve je slavio 2:0, ali im se samo dve nedelje kasnije Inter revanširao minimalnom pobedom i kasnije osvojio titulu. Rivalstvo se rasplamsalo dve decenije kasnije, a do dan danas se smatra ’najitenzivnijim’ susretom u italijanskom fudbalu – Derby D'Italia.

Do sada su se sastali u 229 navrata, Juve ima 103 trijumfa, a Inter 70. ’Stara dama’ je apsolutni rekorder sa 31 titulom, deset Kupova i po dve Lige šampiona i Klupskog SP.

Takođe, predvođeni Đovanijem Trapatonijem ’bjankoneri’ su osamdesetih godina prošlog veka postali prvi tim koji je osvojio sva tri velika takmičenja pod okriljem UEFA. S druge strane, ’nerazuri’ imaju 18 Skudeta, tri Kupa manje, isti broj svetskih titula, ali i jedan ’ušati’ pehar više.


Juventus i Inter su jedina dva kluba koja nikada nisu ispadala iz elitnog ranga takmičenja na 'Čizmi'.

Ipak, ’Derby d’Italia’ ima i mračnu stranu jer su oba tima bila u središtvu skandala ’Kalčopoli’ zbog nameštanja rezultata i uticanja na arbitre. Juve je na kraju izvukao deblji kraj, izbačen je u drugu ligu, oduzete su mu i tri titulu (iako oni to ne priznaju), dok je klub Moratija kažnjen samo oduzimanjem bodova i novčano. Ako ništa, Torinezi mogu da se pohvale i trofejom osvajača Serije B.

Nije Đani Brera slučajno ovaj duel nazvao tako kako jeste – jer se stvarno ta netrpeljivost, naboj i ogroman rivalitet vide u svakom njihovom okršaju. Poslednji takav mogli smo da gledamo u polufinalu Kupa pre nekoliko dana.

Neretno se dešava do oba tima ne završe utakmicu sa istim brojem igrača sa kojim su je počeli, a blizina gradova omogućava da navijača jednih i drugih bude u značajnom broju kada njihov tim gostuje. Pravi italijanski fudbal.

Kolevka – kako su 'Karamele' stvorile derbi


Junajted i Liverpul dva su najuspešnija i najvrednija engleska kluba kada su u pitanju trofeji u nacionalnim, ali i međunarodnim okvirima.

Junajted ima 20 titula, 11 FA Kupova, četiri Liga kupa i 20 Komjuni šilda, uz tri evropske i dve svetske titule, dok L'pul ima 18 titula, sedam FA Kupova, osam Liga kupova i 15 Komjuniti šilda, uz pet titula prvaka Evrope i tri Kupa UEFA.

Ono što smo rekli za fudbal u Južnoj Americi u istoj, ako ne i većoj, meri odnosi se i na 'trčanje za loptom' i u Velikoj Britaniji. Bez imalo muke mogli bismo da napišemo nekoliko tomova samo o večitim derbijima Ostrva, a ovoga puta smo za vas izabrali svakako najveći duel Engleske – okršaj Mančester Junajteda i Liverpula.

Istorija kaže da se fudbal prvi put u Britaniji pojavio još za vreme srednjeg veka, cirka 1.200, kada su lokalne pivare, pabovi i piljare imale svoje timove, fudbal se igrao uglavnom posle ručka, a neki istoričari navode da je fudbalska lopta bila neizostavni deo inventara prosečne porodice.

Takođe, i prva zvanična pravila nama omiljenog sporta potiču sa Ostrva, tačnije Kembridžkog Univerziteta, gde je 1848. godine praktično i osnovana prva svetska Fudbalska Asocijacija (Savez). Shodno tome, gore navedeno zaista zvuči ločigno, a i pogled samih Britanaca na fudbal nadasve je poseban.


Mančester Junajted osnovan je 1878. godine kao Njuton Helt FK, a ideja Frederika Atoka iz prva bila je da radnici u železnici i njegovim preostalim firmama igraju između sebe.

S druge strane, Liverpul je nastao 1982. posle svađe uprave Evertona i Džona Holdinga, vlasnika stadiona Enfild. 'Karamele' su nezadovoljne finansijskim delom dogovora prešle prekoputa parka na Gudison, a Holing nije želeo da mu stadion 'zvrji' prazan.

Rivalstava u Velikoj Britaniji ima bukvalno u svakoj regiji, gradu ili predgrađu, ali postoje ona neka koja se posebno ističu. Upravo jedno takvo datira iz aprila 1894. godine – kada su se prvi put jedni na druge namerili mančesterski 'Crveni đavoli' i mersisajdski 'Redsi'.

Oba tima nalaze se u severozapadnom delu Engleske, sa udaljenošću između gradova od 56 kilometara, a kao i mnogo rivalstva i ono je zasnovano na temeljima industrijske revolucije. Sve je počelo međusobnim takmičenjem preko ekonomije, a gotovo vek i po kasnije strast koju navijači dva kluba poseduju čini da fudbalski fanatici njihov rivalitet smatraju jednim od pet najvećih u svetu.

Za 122 godine odigrali su 194 duela, a Mančester vodi sa 79-64 u pobedama. Iako su oba tim izuzetno uspešna, doduše Junajted daleko više u poslednjih dvadesetak godina, Liverpul nikada nije bio prvak sveta – a tu je i nepresušan izvor navijačkog materijala u vidu informacije da su 'Redsi' poslednji put bili šampioni 1990. godine.


"Jedan moj drugar nosio je dres Brajana Robsona, a ja sam ga upitao da li smem na kratko da 'budem' on. Kada me je otac ugledao, počeo je da urla na mene – 'Pa nećeš ti da mi kaljaš porodično prezime'. Pomislio sam u trenutku da ćemo se odseliti", rekao je Stiven Džerard.

Osim po fudbalu, Englezi su u sportskom svetu poznati i kao utemeljivači 'kulturu' modernog huliganizma. Od sredine sedamdesetih, nivo nasilja i brutalnosti u obračunu sa rivalskim navijačima i policijom rapidno je rastao, a taj trend, uz karakterističnu garderobu, uskoro se proširio i na celu Evropu.

Ipak, iako su tokom godina imali zaista veliki broj velikih i važnih okršaja, neretko i za najveće trofeje, fizičko rivalstvo između dveju 'firmi' nikada nije doseglo spomenute granice. Šta više, posle tragedije na Hejselu strasti su se u tom pogledu gotovo u potpunosti smirile, ali su međusobna peckanja i domišljate prozivke – koja mu i daju onu posebnu draž – i dalje prisutna i sve duhovitija.

Reći da su stadioni puni, kad je engleski fudbal u pitanju, svojevrsni je pleonazam, ali nije na svim stadionima atmosfera ista. Naravno, u velikoj meri uticaj na nju ima i ime rivala, a sa sigurnošću možemo da tvrdimo da se 'You'll never walk alone' na Enfildu, odnosno 'Glory Glory Man United' na Old Trafordu ne pevaju glasnije – nego kada gostuju ovi drugi.



B92