Inspiracije genija: Kafa, žene i trule jabuke
| NOVOSTI.RS/ANA POPADIĆ


Objavljena knjiga o neobičnom traganju za muzom čuvenih pisaca, kompozotora, naučnika... Betoven: šolja kafe pripremljene od 60 samlevenih zrna, Žorž Simenon – hiljade žena, Grejem Grin – amfetamini...



Jedno od najčešćih pitanja za svakog umetnika je da opiše svoje radne navike. U knjizi "Dnevni rituali", objavljenoj nedavno u Americi, Mejson Kari je na jednom mestu sakupio zanimljive anegdote o dnevnoj rutini velikih svetskih umova. Ono što je počelo kao blog na internetu preraslo je u veoma cenjenu i traženu knjigu u kojoj su predstavljeni kratki profili 160 poznatih romanopisaca, slikara, pesnika, filozofa, filmskih reditelja, naučnika, kompozitora...

Autor objašnjava da njegova knjiga ne opisuje kreativne procese, već samo okolnosti u kojima veliki znalci stvaraju svoja dela. Mada su njihove radne navike i mali rituali različiti, ipak se naziru neke sličnosti. Tako, na primer, među piscima ima onih koji se uklapaju u stereotipe boema, koji svoje romane ili stihove pišu uz svesrdnu "pomoć" alkohola, drugi pak najbolje rade trezni i u ranim jutarnjim časovima...

Jedna od najneobičnijih anegdota u ovoj knjizi vezana je za ime slavnog Betovena koji je najbolje note komponovao uz pomoć šolje kafe pripremljene od tačno 60 samlevenih zrna. Čudnu naviku imao je i nemački pesnik Fridrih Šiler kome je za pisanje bio neophodan miris trulih jabuka (?), zatvorenih u fioci radnog stola. Autor više od 400 detektivskih romana i tvorac lika inspektora Megrea, Žorž Simenon inspiraciju je, navodno, tražio u naručjima brojnih žena. Procenjuje se da je njegov spisak "inspiracija" dug nekoliko hiljada...

Značajno mesto u Karijevoj knjizi zauzima i srpski genije Nikola Tesla. Po rečima autora, veliki naučnik radio je svakodnevno od podne do ponoći, a tačno u 20.00 silazio je na večeru u hotelu "Valdorf Astorija", u kome je živeo godinama. Među mnogim Teslinim osobenostima nalazi se i ona da nije počinjao sa obrokom dok ne izračuna zapreminu onoga što je na tanjiru.

Betoven, Prust, Sartr delili su ljubav prema kafi, ali ih je, po ekscentričnosti i neumerenosti, nadmašio Balzak. Slavni francuski pisac išao je u krajnosti i "radne orgije zamenjivao orgijama svakojakog zadovoljstva". Tokom radnih sati imao je "brutalni raspored", tvrdi Kari.

"Balzak je odlazio u krevet u šest popodne, a ustajao u jedan iza ponoći. Onda bi usledio neprekidni sedmočasovni rad, zaliven desetinama šoljica kafe. Njegovi prijatelji tvrdili su da je pio i do 50 dnevno" piše Kari. Ovakvo preterivanje je, verovatno, uticalo na Balzakove brojne zdravstene probleme i preranu smrt u 51. godini.

I dok su se neki umetnici zadovoljavali kafom, drugi su tragali za jačim stimulansima - amfetaminima. Kada je 1939. započeo rad na knjizi "Moć i slava", za koju je verovao da će biti njegov najznačajniji roman, Grejem Grin je rešio da istovremeno napiše jednu popularnu knjigu, koja će mu doneti novac. Tako je pre podne pisao triler "Poverljivi agent", a popodne "Moć i slavu". Da bi izdržao takav tempo, uzimao je amfetamine dva puta dnevno. Kao rezultat, pisao je 2.000 reči dnevno, umesto uobičajenih 500. Ali, Grin je ubrzo shvatio opasnosti uzimanja veštačkih droga, pa je naredne romane pisao bez stimulansa.

Izmučen zbog preteranog rada, vina i cigareta, a premalo sna, Žan-Pol Sartr se tokom pedesetih okrenuo "koridranu", miksu amfetamina i aspirina, koji je u to vreme bio popularan među pariskim intelektualcima. Prepisana doza bila je jedna do dve tablete dnevno, ali je Sartr uzimao 20 pilula dnevno. To ga, ipak, nije sprečilo da napiše svoje delo "Kritika dijalektičkog uma".

Truman Kapote je pisao svoja dela ležeći na krevetu ili sofi, sa neizbežnom cigarom. Ipak, u pepeljari pored njega nije smelo da bude više od dva opuška, i "petkom nikada nije počinjao niti završavao nešto".

Značajan deo knjige Kari je posvetio "ljubiteljima alkohola". Na pitanje da li su veliki umetnici bili i "veliki pijanci", autor je ponudio zanimljiv odgovor:

"Posle mnogo istraživanja shvatio sam da iako su mnogi velikani preterivali u piću, samo su retki pili alkohol "u radno vreme`" tvrdi Kari.

Sa njim se slaže i francuska književnica Žorž Sand koja je u svojoj autobiografiji, pored ostalog, zapisala:

"Ne verujem da je pijani Bajron napisao onako divne stihove. Inspiraciju možete dobiti u svakom trenutku, bili pijani ili ne, ali kada je potrebno da te svoje misli pretočite u neku formu" morate kontrolisati svoj um.

Mnogi stvaraoci su, ipak, našli način da budu "pod kontrolom" nekoliko sati dnevno, i mortus pijani ostatak dana, poput Frensisa Bejkona. Osim slabosti prema kocki, engleski slikar je pio neumerene količine alkohola, ali bi uvek ustajao u cik zore da slika. "Volim da radim mamuran, tada je moj mozak pun energije i jasnih misli", govorio je Bejkon.

Slavni Ernest Hemingvej je još jedan primer alkoholičara preko većeg dela dana i noći i marljivog autora tokom jutra.

"Moj otac je uvek izgledao sveže, kao da je spavao cele noći u izolovanoj kući i sa povezom preko očiju" otkrio je njegov sin Gregori.

Zaključak Karijeve knjige jeste da ne postoji jedinstven recept za stvaranje, ali svi velikani su, ipak, pronašli svoj "metod".

Ranoranioci


Pišući knjigu "Dnevni rituali", Kari zaključuje da gotovo polovina stvaralaca o kojima je pisao ima nešto zajedničko - svi su ranoranioci. Uprkos burnim noćima i raspusnom životu, začinjenim alkoholom i neretko drogama, veliki broj umetnika radno vreme započinjao je u cik zore. Silvija Plat je ustajala oko pet ujutru i pisala dok se ne probude njena deca. Radeći tim tempom dva meseca, napisala je najveći deo pesama iz posthumno objavljene zbirke "Arijel", koja joj je obezbedila mesto u istoriji pesništva.