LIKOVI:

       U "Koštani" se sukobljavaju dve strane života i dva stava prema životu. Na jednoj strani je zatvoreni i strogi život čorbadžijskih gazdinskih porodica, zarobljenih i sputanih patrijarhalnim moralom. U njemu se guši mladost,uništava ljubav,život čini prozaičnim,praznim.Tom zivotu pripadaju Arsa i Hadži Toma. Na drugoj strani je život ispunjen radostima i strastima, uživanjem i opuštanjem. Taj život pripada mladosti, ali ga žive i neki predstavnici čorbadžijskog sloja koji su raskinuli sa stegama i regulama i pružili ruke ka životnim radostima koje su im bile uskraćene u mladosti.Tom životu pripadaju Koštana i Stojan, ali i nesrećni i nostalgicni Mitke, da bi mu se u jednom trenutku priklonio i Hadži Toma.
                 
KOŠTANA:

       Koštana je naslovna ličnost drame, ali nije glavni dramski lik. Ona jeste u središtu zbivanja, oko nje se sve odvija: ona je razlog dešavanja i ponašanja, bez nje ne bi bilo ni dramske radnje, ni drame. Ona je samo motiv koji pokreće ostale junake na delovanje i ponašanje, na ispoljavanje određenog životnog stava i filozofije života, na buđenje emocija i erupciju žeđi za životom i ljubjavlju. Ali ona poseduje i jasno izražene osobine koje je čine upečatljivom junakinjom i moralno čistim ljudskim bićem. Koštana je:

   -mlada , lepa , čulna , putena
   -okrenuta je životu i njegovim radostima
   -posvećena je pesmi kao pozivu i kao smislu života
   -smisao života vidi u noći, mesečini i pesmi
   -svesna je svog porekla i društvenog statusa: “ Ja, Ciganka! U Banju, u selo, tamo je moje!”
   -dostojanstvena , moralno čista , ne peva za novac, nego zato što je pesma njen život
   -ne želi da žrtvuje svoju slobodu za život u gospodskoj kući

         
MITKE:
   
      Mitke je pesnik i filozof. Pesnik je onda kada govori o mladosti, lepoti i ljubavi.Tada je u zanosu, prenet u svet o kojem govori. Filozof  je kad govori o čoveku i životu, o prolaznosti, o sudbini kao neminovnosti. Njegovo govorenje utemeljeno je na bogatom životnom iskustvu, obojeno ličnom tragikom, ispunjeno dubokom filozofijom života. On, poklonik lepote i uživanja , zahvaćen je fatalizmom.

Mitke je čovek zivota, putovanja, pustolovina, uživanja, ljubavi i strasti- pravi dionizijski tip. Ali je on čovek patnje i nostalgije.
Pati za vremenom koje je prošlo, pati što je mladost prošla i čula ugasila, što nema slobode i što mora da se skrasi pored žene.
U njemu je tragika čoveka koji ne može da se uklopi u patrijarhalne norme, tragika čoveka koji je shvatio težinu prolaznosti:
“ Zemlja me pije … Noć me pije … Mesečina me pije… Ništa mi neje, zdrav sam, a – bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan sto sam živ.”
U njemu je nostalgija za vremenima koja su prošla,san o lepotama i milinama mladosti.

HADŽI TOMA:

     Hadži Toma oličava patrijarhalnog despota, čuvara patrijarhalnog reda i morala, silu koja moze da odlučuje o ljudskim sudbinama. Za svet on je uspravan, gord, silan, neprikosnoven, strah i trepet za okolinu i ukućane. U sebi, duboko u duši , ranjen je i nesrećan čovek. Nesrećan je koliko i Mitke, koliko i njegova žena Kata, jer su svi oni žrtve nepisanih patrijarhalnih zakona. Iza maske ozbiljnog, strogog i dostojanstvenog Hadži Tome krije se nesrećan covek, oženjen bez svoje volje, devojkom koju nije voleo. Željan je životnih radosti, ljubavi i nežnosti. Kada je video Koštanu, kada je čuo njenu pesmu, strašno su ga zabolele rane neproživljene mladosti, osetio je duboku prazninu u sebi, probudile su se čežnje. Zbacio je masku strogosti i dostojanstva, raskopčao mintan, skinuo fes i predao se Koštaninoj pesmi i muzici njenih pratilaca.

KRATAK SADRŽAJ:



Koštana je jednostavan pozorišni komad bez složene radnje, snažnih sukoba, vešte dramaturgije. Ali ona nije samo komad sa pevanjem, raskošna slika folklora sa juga Srbije, nego snažna drama tragičnih ljudskih sudbina, slika pojedinačne patnje i kolektivne nesreće. Događa se u Vranju, tema je koliko stara toliko i savremena-promašena ljubav; akteri su mladi i stari –jednako kažnjeni životno i nesrećni. Dramska radnja je razvijena u četiri čina koji nisu raščlanjeni na pojave.

Prvi čin:

Gostinska  soba Hadži Tomine kuće. Uskrs, predveče, na zalasku sunca. U kući je nemir: Hadži Tomin sin Stojan danima je sa Koštanom što je izazivalo očev bes, majčinu strepnju, sestrinu brigu. Ulazi Hadži Toma, besno rastura brojanice, grdi sina, sručuje svoj bes na ženu Katu okrivljujuci je za sinovljevo ponašanje. Dolazi Arsa, predsednik opštine, brat sevdahlije Mitketa, koji je takođe stalno sa mladom i lepom  pevačicom Koštanom. Hadži Toma ga kritikuje sto ne zavede red, da više varoš ne luduje za lepom Cigankom. Ovaj se pravda da ne može, da se uz Koštaninu pjesmu vesele i njegov sin Stojan i drugi uglednici kao što su Maksim, Zafir, Stanko, a Mitketa je otpisao jer se “lud i rodio”. Ne može da hapsi ni Koštanu jer je ona poštena i ne pruža povod za hapšenje. U razgovoru se začinje ideja da se Koštana na silu uda i tako smiri varoš. U tom dolazi policija donoseći vest da je Stojan odveo Cigane u Sobinu, na porodično imanje. Hadzi Toma polazi tamo, besan i nameren da ubije sina, a majka Kata, preplašena i očajna, ostaje da se moli Bogu.

Drugi čin:

Sobina, porodično imanje Hadži Tomino. Dolazi Stojan sa muzikantima, Koštanom i društvom. Sluge Marko i Magda radosno dočekuju mladog gazdu. Dolazi Mitke, daruje Koštanu, traži da mu peva “njegovu” pesmu, uz pesmu obnavlja secanje na mladu Redžepovicu. Dolazi Hadži Toma besan, traži od Marka pušku da ih sve pobije. Marko ga jedva umoli da sedne, radi berićeta, praznik je. Cigani, uplašeni, hoće da odu, ali im Mitke ne da. Hadži Toma ih ohrabruje da ostanu. Koštanina pesma ga dirne, daje Marku novce da časti muziku. Koštana peva, Hadži Toma se raskravljuje, traži svoju pesmu, naređuje Marku da uzme konja, ode u varoš i pozove na “radost i veselje” Hadži Ristu, Zafira, Sekulu.

Treći čin:

Prva slika se odvija u gostinskoj sobi Hadži Tomine kuće. Stojan leži, sestra je uz njega. On se budi, priziva Koštanu. Ulazi zadihan Marko i najavljuje Hadži Tomin dolazak. Ovaj ulazi u kucu sa Koštanom, praćen muzikom. Trazi od Koštane da mu peva pesmu, daje joj nisku dukata, ali je ona, krišom, vraća Marku. Druga slika se odvija u Mitketovoj kući. Mitke ulazi u dvorište sa Koštanom i sviračima. Koštana peva, Mitke sve više pada u tugu, proklinje brata što ga silom oženi i moli Koštanu:
 "Poj “ Žal za mladost”… Za moju slatku mladost, što mi tako u ništa otide a brigu ostavi."

Dolazi Arsa sa policijom i pandurima, razjuri svirače, Mitketa otera u kuću, policiji naređuje da ode u Banju i prenese Asanovom ocu da spremi svatove i dođe po Koštanu.

Četvrti čin:

Ciganska mahala. Kmet čuva stražu pred Koštaninom kućom da ne pobegne. Iz daljine se čuju svatovi da dolaze. Koštana je nesrećna, kmet je pogođen njenom tugom i moli je da ne čupa kosu. Dolazi Stojan da vodi Koštanu. Ona je obradovana njegovom ljubavlju, ali odbija da pođe s njim: ona je Ciganka, nije joj mesto u hadžijskoj kući, ne želi da se u gospodskoj kuci zatvori za ceo život. Da bi odbila Stojana besno kaze:

"Nisam! Nikoga nisam volela! I nikad necu da volim!"

Stojan je poražen njenim rečima i odlazi. Dolazi Mitke i daruje Koštanu. Ona ga moli da je spase, da je nigde ne vodi, ali on joj kaže:

"Ajde, Kostana! Digni se, rasvesti! Ajde, svatovi te cekav, mladoženja te ceka. Digni se!  Ne placi! Sluzu ne puštaj! Stegni srce i trpi! Bidni čovek;a čovek je samo žal i za muku zdaden!"

Koštana ne dozvoljava da je panduri ubacuju u kola: sama se, mirno i dostojanstveno, penje u kola sa svatovima i kreće za Banju.