Na Kefaloniji, nedaleko od sela Markopulo, nalazi se crkva posvećenja Uspenju Presvete Bogorodice. Na taj praznik, koji se u Grčkoj slavi 15. avgusta, na ostrvu se tradicionalno pojavljuju zmije u pravoslavnom hramu.
Očevici tvrde da se uvek pojavljuju na istom mestu, kod zvonika, a i u samoj crkvi. Na grčkom se zovu “agiofida”, što u prevodu znači “svete zmije”. Interesantne su sobzirom da na glavi imaju beli krstić, što je dovoljan razlog da zasluže svoj pridev “svete”, a usput da budu atrakcija za veliki broj turista koji se svake godine upućuje na Kefaloniju.



Ovi gmizavci su potpuno pitomi, ljudi ih preturaju po rukama, a deca ih nosaju tamo-vamo kao igračke. Svakog dana se broj zmija povećava, a uoči Uspenja ih ima u čitavoj okolini. Tih dana žitelji Markopulo idu po dolini na čijoj se padini nalazi Crkva, i skupljaju zmije, kako bi ih prineli Presvetoj Bogorodici. Odakle te zmije dolaze i gde nestaju posle praznika – to niko ne zna. Ne viđaju se na ostrvu ni pre ni posle praznika, što ćete priznati da je baš čudno.



Legenda kaže da su se pojavile kako bi zaštitile monahinje koje su se molile Presvetoj Bogorodici da ih zaštiti od gusara. Presveta Bogorodica je uslišila njihovu molitvu, učinila čudo i na gusare poslala zmije, koji su se potom razbežali. Manastir i svi njegovi žitelji bili su spašeni.
Ako se neke godine zmije ne pojave, to je loš predznak za meštane. Tako je bilo 1940. i 1953. kada su na ostrvu bili jaki zemljotresi.



Pravoslavni hrišćani veruju da je u pitanju neko posebno čudo.
Trudimo se da objasnimo svako “čudo” iako intimno, verujem u čuda neke vrste. Posebno je veliki problem vernicima objašnjavati da je njihovo “čudo” zapravo mali prirodni fenomen i splet okolnosti.
Ovi gmizavci koji su privukli toliko pažnje su malene zmije Telescopus fallax cyprianus, koje zbog položaja očnjaka ne mogu da ujedu čoveka. Rasprostranjene su u jugoistočnoj Aziji, Turskoj, na Kipru, grčkim ostrvima i Balkanu. Kefalonija je kamenito ostrvo, tako da zmije imaju jako dobre uslove za život. Kefalonci su navikli na njih, ne boje ih se, i ne ubijaju ih. Ove stvari sasvim lepo objašnjavaju mirnoću zmija.
Suprotno tvrdnjama vernika zmije se pojavljuju u prvoj polovini avgusta, a njihov broj kulminira sredinom avgusta. Verovatno im je tada sezona parenja. Sve zmije izlaze iz skrovišta i okupljaju se u velikim grupama za vrema parenja.
Zašto baš manastir? Pa zmije se sigurno okupljaju na još nekoliko mesta na ostrvu, problem je samo što ljudi ne obraćaju previše pažnje na druga mesta. Moguće je da zmije žive u blizini manastira. One se skrivaju u kamenju, manastirske zgrade su verovatno veoma zgodno skrovište. Postoje čak i glasine da ljudi skupljaju zmije i donose ih u manastir na dan praznika, što je s obzirom na broj turista koji svake godine dolaze da vide ovaj fenomen sasvim moguće. U manastiru je prisutan veliki broj zmija koje se kreću na sve strane, čista logika nalaže da će neka od njih doći baš na ikonu. Zmije još privlači i toplota ljudskih tela, tako da bi to moglo da objasni zašto dozvoljavaju ljudima da ih hvataju.



wordpress.