Od sojeničkog psa iz praistorije u Evropi su nastali preteče današljih ovčarskih pasa, a na dalekom severu, ukrštajući se sa vukovima nastala je grupa polarnih pasa. U ovu grupu svakako spadaju špicevi. Veliki nemački špic je u Nemačkoj autohtoni pas koji služi različitim zadacima, od čuvanja stada do pratioca službenim osobama.
Građa tela
Srednje je veličine, nikad nije niži od 40 cm. Snažne je i zbijene građe tela. Glava je u čeonom delu široka, podjednako se sa svih strana sužava ka nosu u klin. Uši su male, visoko postavljene i tvrdo uspravne. Vrat deluje kratak zbog snažne dlake. Grudni koš je dubok, sa veoma puno dlake. Stomak je umereno usukan. Rep je uzdignuto nošen gotovo na leđima i veoma dlakav.
Dlaka
Dlaka može biti crna, bela ili smeđa. Uvek je jednobojna.
Karakter
Špicevi imaju i karakterističnu ćud. Svi su veoma pokretni, u svojoj okolini odmah primećuju svaku promenu i odmah je objavljuju lajanjem. Nepoverljivi su prema strancima, čak i rado grizu.
Špic - Potomak sojeničkog psa (Canis familiaris palustris) koji je živeo pre 6000 godina i čiji su fosilni ostaci pronađeni. Špic je u Nemačkoj bio poznat već oko 1700. godine.
Vešti uzgajivači neprestano su i metodično poboljšavali ovu rasu, koja je i danas sačuvala svu svoju prvobitnu lepotu. Iako F.C.I. priznaje Nemačku za zemlju porekla raznih špiceva, u Holandiji i Velikoj Britaniji mnogo se radilo na njihovom poboljšavanju.
U ovim zemljama danas je izuzetno razvijen uzgoj ovih pasmina. Uostalom, Englezi su početkom 19. veka predstavili prve pomeranijske pse malih dimenzija, koji postoje i danas.
Iako se sve rase razlikuju po svojoj jedinstvenoj veličini, još se ponekad praktikuje parenje između primeraka sličnih veličina ali različitih pasmina, ako su im morfološke osobine identične.
Najrasprostranjeniji psi iz porodice špiceva danas su patuljasti i mali špic. Živahan i inteligantan, špic ima bujnu, vazdušastu dlaku i veoma ga traže ljubitelji luksuznih pasa.
U prošlosti luksuzni pas, danas je postao veoma popularan. On je efikasan, smeo čuvar koji se ponekad može pokazati neustrašivim. Govori se da često laje, ali to je zbog toga što je uvek na oprezu i ima potrebu za izražavanjem.
Nepoverljiv je prema strancima i lako stupa u kavgu sa drugim psima. Međutim, uz pomoć odlučne i strpljive obuke postaje veran saputnik, veseo, lukav, veoma nežan i prijatan za život.
Špic ima lisičju glavu, široku u zadnjem delu, koja se stanjuje do vrha njuške, mali okrugli nos, tamne oči, male, trouglaste, visoko postavljene i uvek uspravne uši, dubok grudni koš, kratka leđa, blago podignut stomak i visoko postavljen gust rep koji se uspravlja već od osnove i uvija iznad slabina.
Ove morfološke odlike, karakteristične za špiceve, variraju sa promenom veličine. Tako se sa smanjivanjem visine povećava kompaktnost tela, glava postaje relativno krupnija, lobanja ispupčenija, a kostur lakši.
Sve ove crte posebno su izražene kod patuljastog š*****. Divna, vazdušasta dlaka kratka je u predelu lica, ušiju, nogu i šapa, duga na drugim mestima i bujna na donjem delu nogu. U nivou vrata oblikuje okovratnik koji liči na grivu.
Poddlaka je gusta i vunasta. Dlaka je čiste boje a može biti bela, crna, braon, narandžasto-riđa ili sivo-crna. Nos, usne i kapci treba da budu jako crni, osim kod kestenjastih primeraka kod kojih su tamno braon boje.
Krhka konstitucija, poremećaji ravnoteže, loše držanje ušiju ili repa, svetle oči, nedovoljno zatvorene kosti lobanje kod pasa većih od 25 cm, suviše agresivan ili suviše plašljiv karakter smatraju se nedostacima.
• Porodica: Špicevi, • Zemlja porekla: Nemačka • Godina porekla: 1700 • Prosečna veličina mužjaka: Visina: 23-28 cm Težina: 8-11.3 kg • Prosečna veličina ženke: Visina: Nešto manja od mužjaka Težina: Nešto lakša od mužjaka • Drugi naziv: Mali špic, Eski, Američki eskimski pas • Životni vek: 12 - 16 godina
zivotinje.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
Hrt sa Ibice - poreklom je sa ostrva Ibice, a veoma je čest na Balearima. Ovog psa nazivaju i šarnig ili Ca Eivissenc, iako ne deluje otmeno kao drugi hrtovi.
Potekao je od faraonskog psa i nema sumnje da je na Baleare stigao sa saracenskim osvajačima. Budući da je izdržljiv i brz, predstavlja vrsnog lovca na zečeve sa izuzetno razvijenim njuhom. Hrt sa Ibice je nteligentan, poslušan i izrazito privržen svom gospodaru, ali ne voli nepoznate.
Hrt sa Ibice je snažnog skeleta, ima karakterističan opušteni trk. Glava je duga, uska i izrazito mršava, dok su uši potpuno prave i veoma pokretljive. Sitne kose oči su ćilibarski bele i imaju izražajan pogled. Telo je nešto malo duže nego što je visoko. Leđa su prava, dok su krsta u veoma blagom luku. Plećke i bokovi su veoma mišićavi.
Dugačak rep se prirodno spušta kada se pas odmara. Gusta dlaka može biti glatka ili gruba i razlikujemo dve varijante: čvrstu, hrapavu i dosta kratku po celom telu i polukratku koja formira bradu, brkove, obrve i rese na udovima i repu.
Dlaka je jednobojna, bela ili riđa, ili dvobojna – bela i riđa. Najpoželjnija je riđe crvena varijanta.
• Porodica: Goniči, Hrtovi, • Zemlja porekla: Španija • Godina porekla: potiče iz drevnih vremena • Prosečna veličina mužjaka: Visina: 65-70 cm Težina: Oko 29 kg • Prosečna veličina ženke: Visina: Nešto manja od mužjaka Težina: Nešto lakša od mužjaka • Drugi naziv: Podenco Ibicenco, Hrt sa Baleara • Životni vek: 12 – 14 godina
Komodor -Ovaj veliki pastirski pas, velikih dimenzija, potomak je, veruje se, pasa čuvara koji su pratili Mađare kada su došli u Mađarsku u IX veku. U prošlosti, komondor je bio namenjen zaštiti ovaca i pastira od razbojnika, vukova i medveda, dok se danas koristi samo za čuvanje nekih stada, a sve više za čuvanje privatnog poseda.
Njegova lepota je učinila da je danas tražen kao pas za pratnju i kao kućni ljubimac u svojoj zemlji, ali i u drugim zemljama Evrope, pa čak i u SAD. Ovaj seoski pas kojem je potrebno da se puno troši, teško se prilagođava ograničenjima života u gradu.
Svoje dane provodi uglavnom u nekom polupospanom stanju, što ga ne sprečava da bude oprezan. Noću, on se budi i veoma pažljivo nadzire okruženje, ali laje samo u slučaju nužde. Inteligentan, odan, posvećen i siguran, on je sposoban da brani svog gospodara do smrti, ali je veoma tolerantan i nežan sa decom.
Komondor ostavlja jak utisak svojom impozantnom konstitucijom, sa debelom, dugom i isprepletenom dlakom. Uprkos tome, on se kreće sa lakoćom i hod mu je lagan. Telo je četvrtasto, široko i mišićavo. Noge, koje je teško zapaziti pod dlakom, imaju jake kosti; šapa je velika.
Glava je snažna i potpuno prekrivena dlakama; a izgleda kao izbočina tela. Oči su praktično pokrivene. Uši su duge i spuštene, u obliku su slova U. Rep je nisko postavljen, i spušten, ali je podignut na nivou leđa kada je životinja uzbuđena.
Dlaka je bela, duga, gruba, načičkana ili teži da se uplete u zamršene pramenove, posebno je duga na stražnjim nogama gde prelazi 20 cm. Poddlaka je tanka i gusta.
• Porodica: Pastirski i psi čuvari • Zemlja porekla: Mađarska • Godina porekla: potiče iz drevnih vremena • Prosečna veličina mužjaka: Visina: Oko 70 cm Težina: 50-60 kg • Prosečna veličina ženke: Visina: Nešto manja od mužjaka Težina: 40-50 kg • Drugi naziv: Mop dog, Mađarski komondor • Životni vek: 10 – 12 godina
BERNSKI planinski pas prekrasan je pas snažne građe i vrlo simpatičnog i plemenitog karaktera.
Porijeklo
Bernski planinski pas dolazi nam iz švicarskih Alpa gdje je godina bio pas čuvar, vukao teretna kolica te čuvao stoku. 1910. službeno je nazvan Bernskim planinskim psom, a danas je najpoznatiji kao topao obiteljski pas.
Izgled
Prema standardu, mužjaci bi trebali biti visoki 64-70 centimetara kod grebena i teški 39 do 50 kilograma, a ženke 58-66 centimetara i teške 36-48 kilograma. Jake je i skladne, mišićave građe. Krzno je trobojno, zagasito crne temeljne boje sa smeđim oznakama. Na glavi i prsima je bijela šara. Poželjne su bijele šape i bijeli vrh repa. Dlaka je duga, ravna ili lagano valovita, sjajna.
Temperament
Bernski planinski pas je vrlo dobre naravi i odan vlasniku. Otvoren je i simpatičan, inteligentan i poslušan te ga je lako dresirati, zbog čega je dobar i za neiskusne vlasnike. Stabilnog je temperamenta, a neki su pripadnici pomalo povučeni.
Vrlo se dobro slaže s djecom, iako zbog svoje veličine može slučajno srušiti manje dijete. Ponekad je pomalo nepovjerljiv prema nepoznatim osobama, ali nije agresivan. Dobro se slaže i s drugim životinjama.
Zanimljivosti
Voli hladniju klimu i uživa u igri u snijegu.
Mužjak ponekad može biti malo dominantan, a ženka vrlo ovisna o vlasniku i osobi za koju se veže.
Aktivan je pas kojemu treba mnogo prostora pa stan možda nije najbolji smještaj. Najsretniji je u velikom ograđenom dvorištu. Nažalost, ne živi dugo zbog sklonosti bolestima, prosječno od osam do deset godina.
Sibirski Haski je radni pas srednje veličine, koji spada u grupu polarnih pasa. Poreklo vuče iz istočnog Sibira i pripada porodici špiceva. Do popularnosti rase došlo je kada je Haski uvezen na Aljasku, gde je služio kao pas za vuču, odakle se brzo proširio u Kanadu i Sjedinjene Države.
Haskiji mogu biti različite boje, a ona može da varira od crno-bele, sivo-bele do crveno-bele. Boja očiju je takođe različita, pa iako su najpoznatiji po plavim očima, boja može biti i braon, a oba oka im ne moraju biti iste boje, po cemu su specifični.
Dlaka haskija je srednje veličine, a linjanje se ne odvija kao kod ostalih rasa. Linjaju se 2 do 3 puta godišnje – zavisno od vremenskih uslova i to tada traje desetak dana. Kupanje i svakodnevno češljanje su obavezni kada do menjanja dlake dođe. Pošto imaju dve vrste dlake linjaju se i pred leto, pa se tako prilagođavaju vremenskim prilikama (mogu da podnesu sve vrste klima). Haskiji nemaju klasičan “pseći miris” i relativno su čiste životinje.
Sibirski haski uživa društvo drugog Haskija i zato im je najbolje kada su u parovima. Oni se mogu odlično dresirati, iako vas mnogi mogu ubediti drugačije. Veoma su inteligentni, ali im dresura vrlo brzo dosadi, pa im stalno nešto odvlači pažnju zbog čega je trening teži. Moraju se izazvati da bi pokazali šta sve mogu, a klasični treninzi za Nemačke ovčare neće upaliti, već bi dresuru trebalo prilagoditi rasi. Treninzi bi trebali da počnu rano i da budu konzistentni, a oni će u svakoj prilici pokušati da vas nadmudre.
Veoma je poželjan kao kućni ljubimac, naročito zbog svoje blage naravi prema deci. Prema strancima je ili prijateljski raspoložen (naročito prema deci), ili eventualno suzdrzan.
Najbolji nacin da se odgaji Haski je kao što bi se odgajilo i svako drugo dete....nežno, istrajno i sa dozom strpljenja.
Generalno su zdrave životinje i prosečno žive 13 do 15 godina.
Visina: mužijaci 53-60 cm, ženke 51-56 cm Težina: mužijaci 20-27 kg, ženke 16-23 kg
Slične rase: Aljaksi Malamut, Samojed
neno
MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
Naslov: Re: Rase pasa Pet 17 Maj - 8:42
Sibirski haski je pas srednje veličine, i pripada porodici špiceva. Poreklom je iz istočnog Sibira. Prvo spominjanje haskija povezano je sa sibirskim narodom koji se zove Čukči, i koji je vršio odabir najboljih pasa, kako bi dobio izdržljivog, brzog i snažnoga psa dobre orijentacije. To je na kraju rezultiralo sibirskim haskijem.
Dlaka i krzno sibirskog haskija može biti: crno – belo, sivo -belo ili čak crveno – bele boje, dok boja očiju može biti plava, što je jedna od karakteristika ove rasu, ali i smeđa. Zanimljivost je da oči haskija ne moraju biti iste boje.
Uzgoj, održavanje i nega sibirskog haskija
Linjanje kod sibirskih haskija se događa 2 do 3 puta godišnje, i traje oko 10 dana. Zahvaljujući dvostrukom gustom krznu, haskiji se najbolje osećaju na – 20 stepeni, a bez problema izdrže i do -50°C do -60°C. Sibirski haski je pas koji ne može da podnese malo pažnje, neredovno izvođenje i nedostatak aktivnosti. To su vrlo aktivni psi koji bi iskoristili svaku mogućnost da trče, lutaju, a neka iskustva govore da mogu i da pobegnu.
Najbolje je zanjega da ima obezbedjeno dvorište, iako se dobro može držati i u stanu i zatvorenom prostoru ali samo ako se redovno šeta.
Kada je još štene, sibirski haski, voli da kopa i da žvaće, pa je neophodno nabaviti mu dovoljno igračaka i glodalica, naročito kada menja zube.
Ishrana sibirskog haskija mora sadržati riblje meso
Haski je pasmina sa severa, i u njegovom prirodnom okruženju hrana mu se najčešće zasnivala na visokomasnom ribljem mesu i proteinima fokinog sala i mesa. Vašem haskiju će, ako mu ne budete u ishranu uveli dovoljno ribe, nedostajati cink. Zato uvedite bar 2 puta sedmično ribu medju redovne obroke vašeg ljubimca.
Nedostatak cinka može kod haskija izazvati isušivanje kože, i neke dermatološke promene.
Zanimljivosti
U 20. veku haski je prenet na Aljasku, gde je korišćen za vuču saonica. Prva trka saonicama, održana je 1908.godine a sibirski haskiji su vukli saonice stazom dugom 408 km, koja je pređena je za 119 sati. Vrlo brzo, rasa se širi na Kanadu i ostatak SAD-a. Američki klub odgajivača pasa je sibirske haskije kao rasu priznao 1930.godine. Pedesetih godina prošlog veka, počeli su da se gaje u Evropi gde postaju jako popularni kao kućni ljubimci.
Bolesti sibirskog haskija
Sibirski haski je toliko zdrav pas da nema nijedan učestali zdravstveni problem. Retki zdravstveni problemi mogu biti progresivna atrofija rožnjače, distihijaza, katarakta i neprozirnost rožnjače Povremeno se mogu javiti koronarna arterijska bolest i glaukom.
Karakter i temperament haskija
Haski ima jako izražen lovački instinkt, i nikako nije preporučljivo da se drugi ljubimci, naročito sitne životinjice ostavljaju u društvu haskija bez nadzora. Nije mnogo podesan kao pas za čuvanje kuće, prvenstveno zbog toga što je njegovolajanje prava retkost.
On će uvek radosno dočekati čak i nepoznate osobe jer ima veoma blagu narav. Poznate su njegoveosobine da jako voli igre sa decom, popustljiv je prema dečjim nestašlucima, da ne ujeda, i da je jako inteligentan pas.
Dresura i sibirski haski
Haskiji se mogu vrlo uspešno dresirati, ali je poznato da im dresura dosadi posle određenog vremena, jer su oni znatiželjni psi koji ne vole jednolične radnje. Mladog haskija zato najbolje poverite iskusnom dreseru. Sa dresurom treba da se krene u uzrastu od 8 do 10 meseci. Najpre je potrebno savladati vežbe poslušnosti, psa naučiti da šeta pored vlasnika, tempom kao i vlasnik,i da sluša komande – stani, sedi itd.)
U dresuri se koriste metodi nagrade i kazne. Jedino takvim sistemom haski će razviti reflekse kojima ćete moći da upravljate. Vežbe pri dresuri treba da traju oko pola sata i neophodno ih je ponavljati dosta puta kako bi ih haski savladao.
Dimenzije i veličina sibirskog haskija
Težina mužjaka je od 20 do 27 kilograma, a dosežu dužinu od 53 do 60 centimetara. Ženke teže od 16 do 23 kilograma, a mogu biti duge od 51 do 56 centimetara.
Parenje haskija
Ženka haskija obično okoti od 6 do 8 mladunaca. Polna zrelost ženke sa javlja oko devet meseci života,mada se može razviti i znatno ranije. Polni ciklus ženke je period od jednog do drugog teranja, a javlja se 2 puta godišnje. Sastoji se od 4 faze a ženka je plodna u drugoj fazi koja traje drugih devet dana ukupnog cilkusa.
Mužjaci haskija polno sazrevaju u uzrastu od oko šest meseci. Sibirski haski se ne pari pre 14 meseci starosti ali ne pre trećeg teranja.
Karakteristike sibirskog haskija
Ovaj inteligentan, poslušan i mio pas je čist, slabo laje a češće zavija. Mora da bude fizički aktivan jer nije stvoren za život u urbanoj sredini.
Snažne je ali graciozne građe. Lobanja i njuška su mu išarane, uši pravilnog oblika obrasle gustom dlakom.
Oči su kose, braon ili plave boje, živog pogleda. Slabine su mu mišićave a grudni koš snažan i dubok.
Šape imaju dlaku između prstiju i snažne jastučiće, rep mu je savijen u obliku srpa. Dlaka je srednje dužine,meka i gusta sa vunastom poddlakom. Životni vek haskija je od 11 do 13 godina.
Agresivnost i sibirski haski
Najčešće je kod haskija prisutna tzv. dominantna agresija koja je usmerena na pse i na ljude. Krivac za to su strahovi koje je pas razvio dok je bio štene. Zato je važno pažljivo odgajanje sa puo ljubavi kako biste imali ljubaznog i pitomog haskija koji će vas sigurno postati najbolji i najverniji prijatelj.
Cena sibirskog haskija
Štenad sibirskog haskija kod nas se mogu naći po ceni od 60 do 200 evra.