30 zanimljivih činjenica o (domaćim) mačkama
Izvor: pixelizam.com

Da li ste znali da mačke provedu trećinu života u spavanju? Da su nekada korišćene za isporuku pošte? Da je mačkin otisak prsta, njena njuška?

[You must be registered and logged in to see this image.]
michael_baltic/Flickr.com

Ako ste mislili da znate sve o svojim najlepšim krznenim ljubimcima, zamislite se opet. Predstavljamo vam 30 činjenica o mačkama koje verovatno niste znali.

1. Prosečna životna dob za kućnu mačku je 15 godina, dok je prosečna dob za mačke koje žive na ulici 3 do 5 godina.

2. Ukoliko rep mačke "podrhtava" u vašoj blizini, to znači da vam mačka izjavljuje ljubav.

3. Mačke koriste brkove za pomoć pri navigaciji u skučenom ili mračnom prostoru.

4. Mačke imaju 32 mišića u samo jednom uhu.

5. Drevni Egipćani su obožavali mačke, a redovno su ih koristili i za čuvanje žita od miševa.

6. Vratanca za mačke izumeo je Isak Njutn

7. Mačke vide u mraku.

8. Na svetu postoji oko 500 miliona domaćih mačaka (33 različite vrste).

9. Svaka mačka ima unikatan otisak njuške, baš kao što ljudi imaju unikatan otisak prsta.

10. Jedna mačka (ženka) može da ima više od 100 mačića tokom svog života. Jedan par mačaka i njihovih mačića može da "proizvede" čak 420.000 mačaka u samo sedam godina.

11. Studije pokazuju da, što se više obraćate svojoj mački, i ona će sve više "obraćati" vama.

12. Mačke troše 30% svojih budnih sati da bi se kupale, lizale i češljale.

13. Mačke mogu da proizvedu više od 100 vokalnih zvukova, dok psi mogu samo 10.

14. 1879. godine u Belgiji je 37 mačaka korišćeno za za isporuku pošte na selima. Međutim, ova praksa se ubrzo prekinula jer “mačke nisu bile dovoljno disciplinovane”.

15. U životu, prosečna kućna mačka prede oko 10.950 sati. Brojne studije su pokazale da zvuk koji mačke ispuštaju dok predu ima zdravstvene prednosti za ljude.

16. U mnogim testovima se pokazalo da mačke uopšte ne vole ukus miševa.

17. U proseku, mačke provedu dve trećine dana spavajući. To znači da je devetogodišnja mačka bila budna samo 3 godine svog života.

18. Ljudi i mačke imaju identične regije u mozgu koje su odgovorne za emocije.

19. Najstariji dokaz o mački kućnom ljubimcu pronađen je na Kipru, i to u grobu za mačku koji je star oko 9.500 godina!

20. U vreme španske inkvizicije, papa Inoćentije VIII osudio je mačke kao zla bića, zbog čega je na hiljade mačaka spaljeno. Nažalost, ubijanje mačaka dovelo je do ekspanzije miševa koji su samo pogoršali stanje kuge poznate kao “Crna smrt”.

21. Prva mačka u svemiru bila je francuska mačka po imenu Feliset (tzv. “Astrocat”). Poslata je u svemir 1963. godine, i preživela je put.

22. Mačka može da trči brzinom do 50 km/h (samo na kratkoj udaljenosti).

23. Kada se mačka mazi oko vaše noge, ona to ne čini samo da bi skrenula pažnju na sebe, već i da bi označila svoju teritoriju.

24. Kad bi porodična mačka umrla u drevnom Egiptu, članovi porodice bi od tuge obrijali obrve. Takođe su održavali i pogrebne rituale tokom kojih bi pili vino i udarali se u grudi. Mačku bi zatim balzamovali i malenu mumiju smestili u porodičnu grobnicu. 1888. godine, više od 300.000 mumuficiranih mačaka je pronađeno na samo jednom groblju.

25. Iako se u mnogim delovima Evrope i Severne Amerike crna mačka smatra kao znak loše sreće, u Velikoj Britaniji i Australiji, crne mačke smatraju se srećonošama.

26. Sposobnost mačaka da pronađu svoj ​​put kući zove se “psi-putovanje.” Stručnjaci smatraju da mačke ili koristite ugao sunčeve svetlosti kako bi pronašle ​​put ili da imaju magnetizovane ćelije u mozgu koje deluju kao kompas.

27. Iskazivanje romantične ljubavi prema mački (zaljubljenost) naziva se Ailurofilija.

28. Najstarija mačka na svetu, Krem Puf, iz Ostina, Teksas, imala je 38 godina.

29. Najbogatija mačka na svijetu je Blackie, kojoj je vlasnik Ben Rea u oporuci ostavio 15.000.000 £ (funti).

30. 28. mart se u nekim delovima sveta obilježava kao “Poštuj svoju mačku” dan.

Kako se mačke uvek dočekaju na noge?
| Izvor: Njuska.com

Neverovatna sposobnost mačaka da se gotovo nakon svakog pada uvek dočekaju na noge, dugo vremena fascinira mnoge.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Brojni naučnici posvetili su se proučavanju i ilustraciji ovog „čuda fizike“. Nedavno je predstavljen video snimljen kamerom visoke rezolucije, koji otkriva tajne ove fascinantne tehnike.

Fleksibilna kičma i izuzetno razvijena ravnoteža omogućavaju mački da se okrene tokom pada. Prilikom pada ili skoka sa visokog mesta, mačka koristi čulo vida ili sistem za ravnotežu smešten u unutrašnjem uhu kako bi razlikovala šta je gore a šta dole i da bi rotirala svoje telo u pravom smeru.

Ova sposobnost počineje da se razvija kod mačića već sa nekoliko, odnosno tri nedelje, a tokom godina ona se sve više usavršava.

Prilikom pada mačke prvo rotiraju glavu, a zatim kada u popunsti okrenu telo ka zemlji mnoge „izravnaju“ svoje telo, poput padobrana, kako bi stvorile veći otpor vazduhu i usporile svoj pad.Pri samom udaru o zemlju, mačka ispruži sve četiri noge i zaobli leđa, što amortizuje jačinu udarca o zemlju.

Pogledajte snimak koji otkriva detalje ove neverovatne „mačje veštine“, a na kojem su radili naučnici Zoološkog društava iz Londona i Univerziteta „Kembridž“.

BALINESKA MAČKA


Prva Balineska mačka je rođena u SAD 1951. godine. Naime tad su u leglu sijamske mačke rođeni i dugodlaki mačići. Nije se znalo da li je duga dlaka rezultat nekog daljnjeg ukrštanja sa persijskom mačkom ili spontana mutacija. Za to postoje dva objašnjenja. Gen za kratku dlaku je dominantan a za dugu recesivan. Dominantni gen obično potisne recesivni gen i potomci su kratkodlaki. Potomci će međutim taj gen prenositi generacijama pa se može desiti da se duga dlaka nikad ne pojavi. Međutim ako se pare dve mace koji nose recesivni gen postoje veliki izgledi da se rodi mačić sa dugom dlakom. To ukazuje na mogućnost da su sijamke bile nekad i ukrštane sa dugodlakim macama. Tako se i pojavio mačić duge dlake u navedenom leglu. Druga mogućnost je da je došlo do spontane mutacije koja isto nije retkost i nije neuobičajena. Isprva je ta mačka nazivana dugodlaka sijamska mačka a kasnije joj je ime promenjeno u Balinešku mačku jer njeni pokreti i elegancija podsećaju na kretnje balineških plesačica. Struktura njihovog tela nije tako vitka kao kod sijamske mačke. Krzno joj ima tipična obeležja Sijamke a dlaka je poluduga i svilena što je razlikuje od Sijamke. Oči su oblika badema i intenzivno plave boje. CFA i TICA je priznaju od 1970. godine a FIF-e od 1972. godine.

Temperament

Po temperamentu i karakteru vrlo je slična Sijamskoj mački. Vrlo je društvena i razigrana i ne podnosi samoću. Ako joj ne posvetite dovoljno pažnje ona će svoje nezadovoljstvo izraziti bučnim mnjaukanjem ili na neki drugi način.
Krzno joj je fino i svileno pa je treba nežno češljati bar jednom nedeljno pazeći da ne oštetimo krzno. Ako je želite izlagati treba je okupati par dana pre izložbe.

Izvod iz standarda

Sve rase iz IV kategorije imaju isti standard. Idealna mačka je vitka, elegantna, dugih zašiljenih linija, gipka i mišićava. Srednje veličine.
Glava je srednje veličine u ravnoteži sa telom, klinastog oblika sa ravnim linijama. Klin počinje na nosu i širi se jednolično ravnim linijama na obe strane prema ušima. Linije ne smeju biti prekinute sa „wiskers break“. Lobanja gledana iz profila je konveksna. Nos dugačak i ravan, bez prekida od čela do vrha, njuška uska, brada/čeljusti srednje velika, vrh brade čini strmu crtu sa vrhom nosa.
Uši su velike i zašiljene, široke na osnovi, smeštene tako da produžuju liniju klina.
Oči su srednje veličine, ne smeju biti preduboko smeštene ni izbočene, bademastog oblika, blago ukošene prema nosu i u skladu sa linijom klina. Boja: Balineska i sijamska mačka: čista, jasna i sjajna intenzivno plava. Orijentalna dugodlaka i kratkodlaka: blistavo zelena.
Telo je dugačko, vitko, mišićavo, skladno i elegantno. Dugačak i vitki vrat. Ramena ne smeju biti šira od bokova.
Noge su duge i vitke u skladu sa telom. Šape su malene i ovalne.
Rep je dugačak, tanak takođe i na osnovi sužava se prema vrhu.

Krzno

Orijentalne kratkodlake i Sijamske mačke: vrlo kratko, nežno, sjajno, svileno i pripijeno uz telo.
Balineske i Orijentalne dugodlake: svileno i nežno, srednje dugačko na telu sa okovratnikom na leđima i nešto grublje ( poput perja), bez poddlake.

Boja

Balineske i Sijamske: Oznake: maska na licu, oznake na ušima, nogama i repu. Boja oznaka mora biti jednolična. Maska ne sme preći preko gornjeg dela lobanje. Vezana je tragovima obojenja za uši. Boja tela je jednolična i u jasnom kontrastu sa bojom oznaka, dozvoljeno je blago osenčanje na bokovima.
Orijentalna dugodlaka i kratkodlaka: jednolična bez tragova uzorka ili osenčanja kod jednobojnih varijeteta, brkovi i obrve moraju biti u skladu sa bojom tela.
Priznate boje kod Balineske i Sijamske: bela, crna, plava, čokoladna, lila, crvena, krem, boja cimeta, fawn i sve te u kornjačevini i sa uzorkom. Mačke sa uzorkom imaju kod 21-nespecifična tigrasta.
Priznate boje kod Orijentalna dugodlaka i kratkodlaka: crna, plava, čokoladna, lila, crvena, krem, boja cimeta, fawn, sve ove boje u kornjačevini, zadimljene, sa uzorkom i srebrene sa uzorkom. U kombinaciji sa belom bojom imamo: van, harlekin i bikolor, sve ove zadimljene, sa uzorkom i srebrne sa uzorkom.

Dražesna Egipćanka


Egipatska mačka je fascinantna, ne samo zbog svoje bogate istorije već i zbog očaravajuće ličnosti i upečatljivog izgleda. Ova mačka bila je identifikovana još u slikarstvu drevnih Egipćana, tako da su mnogi eksperti zaključili da je nastala pripitomljavanjem afričke divlje mačke; u prilog tome govore i njene tufne.

Uloga mačke u religiji, mitologiji i svakodnevnom životu Egipćana bila je ogromna, o čemu svedoči način na koji su mačke odgajane, ali i to koliko su poštovane. Obožavali su ih kao bogove, negovali kao kućne ljubimce; bile su zaštićene zakonom, a posle svoje smrti balsamovane i oplakivane.

Njihovo nastanjivanje na druge kontinente takođe je interesantno. Naime, njihova istorija u Severnoj Americi počinje tako što ih je 1956. godine prokrijumčarila proterana ruska princeza Natalija Trubecka. U prošlosti su sve egipatske mačke u Americi i Kanadi vodile poreklo od jednog para koji je prvi uvezen.


Egipatska mačka ima reputaciju da je jedina prirodno tufnasta vrsta od domaćih mačaka. To je ekstremno inteligentna životinja, veoma privržena porodici, kako ljudskoj, tako i svojoj, i neverovatno je odana i lojalna. Aktivna je i svoju sreću izražava smejanjem, to jest ispuštanjem mekog melodičnog zvuka, mašući repom u velikoj brzini i mlatarajući prednjim šapama. Ima elegantno telo koje pokrivaju pravilno raspoređene tufne, savijene noge i rep, izražajne zelene oči i uočljive linije oko njih, zabrinut izraz lica i ljupki dugački korak koji podseća na leopardov. Zato nije ni čudo što egipatska mačka izaziva toliko pažnje i oduševljenja.

Egipatske mačke mogu se naći u pet boja - srebrnoj, bronzanoj, boji dima, crnoj i plavoj. Crna i plava mačka ne mogu se kvalifikovati za izložbe, ali zato su kao i ostale odlični kućni ljubimci. Od Kleopatre do današnjih dana egipatska mačka je zaista prava živa relikvija.

Abisinska mačka


Poreklo

Ova rasa se ubraja u jednu od najstarijih. Izgled današnje Abisinke podseća izrazito na skulpture i crteze iz hramova i starih egipatskih grobnica. Dugo se verovalo da je Abisinka direktan potomak Falb mačke.
Ime Abysinian je dobila po Etiopiji, pređašnjoj Abisiniji, ali ne zato što odatle potiče, nego zato što je na jednoj izložbi mačaka u Engleskoj prvi put izložena ova kratkodlaka mačka, koja je bila uvezena iz Abisinije.

Odakle ona stvarno potiče, može danas pouzdanije da se kaže nego u vreme kada je ona bila priznata kao rasa i o njenom poreklu više ne moraju da se izmišljaju bajke. Tehnika je napredovala i uz pomoc DNK-analize može skoro tačno da se utvrdi odakle potiče, po principu, sa kojom je divljom rasom njeno genetsko nasleđe najsličnije. Tako možemo danas da kažemo da Abisinka, koju ljubitelji ove rase još nežno zovu Aby, potiče sa obale Indijskog okeana, odnosno iz jugoistočne Azije. Put u Evropu našla je još u 19. veku, sigurno preko Kalkute tadašnje najveće luke Indijskog okeana, najverovatnije u prtljagu mornara i trgovaca.

Karakter


Aby je veoma temperamentna, ljubopitljiva i inteligentna mačka, vrlo pristupačna i umiljata. Ona nije rado sama, voli društvo čoveka ili neke druge mačke, najbolje sličnog temperamenta. Čak i pas je za nju odgovarajuće društvo. Ljubitelji ove rase kažu da ona uvek zna šta hoće i da zna kako to čoveku da pokaže. Mačka je vrlo dominantna, ali ne u pogledu da drugima nameće svoju volju, nego zna druge da animira da se sa njom bave ili da rade ono što ona u momentu želi. Svako ko je ima tvrdi da je neodoljiva I Izuzetno je dobar lovac, a kada može slobodno da se kreće onda je najsrećnija.

Izgled


Spada u grupu kratkodlakih mačaka. Aby je srednje veličine, mišićava, ali ipak vrlo elegantna macka. Ima duge tanke noge i ovalne sape srednje veličine. Rep je dug, čvrst u korenu, a tanak na kraju. Glava je srednje veličine trouglastog oblika. U odnosu na veličinu glave uši su joj dosta velike, takođe truglastog oblika, dole široke, sve uže prema vrhu, dok je vrh zaobljen. Profil sa lakom krivinom, ne ravan. Brada ne treba da bude široka, ali ipak izražena. Oči su oblika badema, najčešće zelene, eventualno žute ili boje ćilibara. Dlaka je kratka i čvrsta, i leži uz telo, ali nije oštra.

Logično bi bilo na ovom mestu i pre svega navesti da kod FIFe, čiji je član Felinološko Društvo Beograd, boja dlake i naravno šare imaju svoj code , kao i boja očiju, pa i forma repa. Nazivi rasa su dobili svoje skracenice.
U konkretnom slučaju: Abyssinian = ABY, boje: n=black ,o=sorrel, a=blue, n=fawn, s=silver.

Zahvaljujući dugogodišnjem odgajivačkom entuzijazmu danas možemo da se divimo ne samo prvobitnoj boji Abisinke, na engleskom Ruddy , nego imamo i Blue, Sorrel, Fawn i Silver. U svakom slučaju tipično za Aby je Ticking, što znači da svaka dlaka ima pri kraju 2-3 tamnija prstena i isto tako taman vrh.


Kod boje: ABYn
Telo je topla crvenkasto-braon boja, crni ticking. Oko njuške, brada i stomak su svetliji, tamnija boja kajsije. Uši i rep crni pri vrhu.

Telo je sivkasto-drap, golubije plavo, tamno sivi ticking. Boja stomaka i njuške je fawn [prljavo roze] do krem. Uši i rep pri vrhu tamno sivo-plavi.

Telo je izrazito bakarno crveno, ticking je smeđ. Stomak i njuška su boje kajsije, usi i rep crvenkasto-smeđi pri vrhu.

Telo je drap boje sa nešto tamnijim drap ticking-om. Stomak i brada su krem, uši i rep tamnije drap.

Silver varijeteta ima kod sve četiri navedene boje. Silver odnosno srebro je naziv za boju dlake kojoj zapravo delimično nedostaje pigment. Samo vrh dlake je obojen, dok je dlaka prema korenu srebrnasto-bela. Wilde, odnosno black silver kao i sorrel silver i blue silver. Ostale silver varijante su veoma retke pa njihove slike nažalost nemamo. [Ukoliko neko od vas poseduje takve fotografije, bili bismo zahvalni da nam ih pošalje i tako ih podeli i sa drugim posetiocima Životinjskog carstva.]

Somali

O ovoj rasi je dovoljno da se kaže samo toliko da je ona dugodlaka varijanta Abisinke. Gde se završavaju kreativne ambicije odgajivača sigurno je nemoguće reći, a iskušenje odigrati ulogu stvaraoca ili kreatora neke nove rase je za neke apsolutno neodoljivo. I pored toga, odgajivači Somali rase tvrde da Abisinka nije ukrštana ni sa jednom od dugodlakih mačaka radi stvaranja nove rase, nego da je u prošlosti dolazilo često do “pojave” dugodlakog potomstva koja su bila tretirana kao mutacija i da je kasnije samo ciljanim sparivanjem nosilaca gena duge dlake došlo do nastanka, a kasnije i etabliranja Somali rase. Pošto se zna da je gen za dugu dlaku recesivan, američki odgajivači su šezdesetih godina prošlog veka razradili program po kome su sistematskim sparivanjem došli do željenog cilja, tako da je rasa Somali, kao nezavisna od Abyssinian, ubrzo bila priznata. Somali se pojavljuje u svim bojama kao i rasa Abyssinian.

Ljepotica svilenkastog krzna, odana poput psa!

Ova ljepotica podrijetlom je iz Rusije, a njezini preci nastanjivali su luku Arhangelsk, na Bijelom moru • Najčešće je privržena samo jednoj osobi

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Shutterstock
OVA ruska ljepotica osvojila nas je na prvi pogled.
A na isti taj prvi pogled, bit će vam potpuno jasno zašto. Njezino tijelo je čvrsto i graciozno, a njezino svilenkasto krzno prekrasne plavo-sive boje. Uz to, njezine velike oči su smaragdno zelene boje.
 
Povijest
 
Kao što samo ime kaže, ova ljepotica podrijetlom je iz Rusije, a njezini preci nastanjivali su luku Arhangelsk, na Bijelom moru. Upravo zato, njezin prvobitni naziv bio je Arhangelska mačka, jer se vjerovalo da su ju 1860. godine u Englesku donijeli mornari iz spomenute luke. No, svoju popularnost među ljubiteljima mačaka, ova je vrsta doživjela tek 70-ih godina prošloga stoljeća. Stručnjaci smatraju kako je nastala prirodnim putem, no uzgajivači su radili na njezinom "poboljšanju" te je tako dobila izgled i osobine koje ima i danas. Radilo se o ukrštavanju ruske plave mačke iz Engleske, koja je bila ponosna vlasnica svilenkastog krzna, sa skandinavskom, koja ima zelene oči. Uzgajali su ju čak i ruski carevi pa ćete često moći pročitati kako se nekada smatrala "kraljevskom mačkom".
 
Dlaka
 
Njezino svilenkasto krzno, plavo-sivo boje, razlikuje je od ostalih vrsta, a zapravo se radi o dvostrukom krznu, pri čemu ćete tamniju boju naći pri dnu. Mladunci imaju pruge, koje gube kad postaju spolno zreli. Dovoljno joj je redovito četkanje (najmanje 3 puta tjedno), kako bi ova ljepotica zadržala prekrasni izgled krzna.
 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Karakter
 
Radi se o vrlo inteligentnoj vrsti, koja se obožava igrati i vrlo je privržena vlasniku. Drugim riječima, najčešće je privržena samo jednoj osobi. No, vrlo je bitno znati da njezinu privrženost ne možete dobiti tek tako te da će biti potrebno određeno vrijeme dok se ne privikne na vas. Nije neuobičajeno da bude vrlo distancirana u početku, dok ne ocijeni da vam može vjerovati. Takva će uglavnom biti prema strancima čitavo vrijeme. Također, vrlo je umiljata i druželjubiva prema ostalim životinjama. Često se može čuti i kako je "odana kao pas".
 
Životni vijek
 
Ruska plava mačka u prosjeku živi između 9 i 15 godina, a može doživjeti i 18. Vrlo je otporna na bolesti.
 
Nepoželjne greške
 
One podrazumijevaju žućkaste oči, tigrasti uzorak ili bilo koju drugu boju krzna osim sive, debelo tijelo (inače je vrlo mišićava), četvrtastu i okruglu glavu (ona mora biti duga i plosnata) te preširok rep (pri vrhu mora biti tanji).
 
[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Zanimljivosti
 
1. Vrlo tiho mijauče.
 
2. Ako želite zadržati prekrasnu boju njezinog krzna, ono se ne bi smjelo previše izlagati suncu, kako ne bi došlo do promjene boje.
 
3. Vrlo su inteligentne te veoma brzo mogu naučiti razne trikove.
 
4. Jastučići na šapicama su boje lavande.
 
Cijena
 
Njezina cijena uglavnom se kreće od 400 dolara na više, a općenito se smatraju jednom od najskupljih vrsta.