Tragedija koja se desila Pančevu, kada je staford izujedao dve žene, od čega je jedna preminula, a druga je u veoma teškom stanju, ponovo je otvorila polemiku da li postoje opasne rase pasa.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U odbranu teze da ne postoje opasne rase pasa, već se svi oni rađaju isti, a vlasnik ih oblikuje prema sebi, javljaju se ljudi koji tvrde da se njihovi stafordi i pit bulovi ponašaju kao bebe i da nikada nikoga nisu napali. Kao argument za ovu tvrdnju obično prilažu kompilacije snimaka gde mališani spavaju pored pasa za koje se veruje da su opasni, ili se igraju s njima.

Druga struja tvrdi da su neke pasmine (staford, pit bul, pit bul terijer, kane korso) odgajani i ukrštani za potrebe lova i borbe, te, ma koliko živeli okruženi ljubavlju, njihova prava priroda mora isplivati kad tad.

Iako se u javnosti često apleuje na odgovorno vlasništvo, dok se ne desi ovako tragičan slučaj, ne potežu se dva veoma bitna pitanja:

da li zaista postoje opasne rase pasa;
ukoliko je odgovor potvrdan, ko onda sme da gaji takve rase i u kojim uslovima?
Reč o ovoj problematici dao je i doktor veterine, Branislav Tutuš, koji se kroz svoju praksu svakodnevno susreće sa različitim vrstama pasa i njihovim karakterima. Evo šta on kaže o tome.

Da, i ja sam video komentare tog tipa, gde, na primer, majka sasvim male dece kaže kako “njena deca vode psa od 55 kilograma pored sebe, i on se apsolutno nikada ne bi otrgao niti nekoga napao”.

To je, svakako, signal nadležnima na koji način da preduprede još jednu sličnu tragediju u najavi.

Nisam jednom video klince koji pored sebe vode pse, a ne mogu da ih kontrolišu ni kada mirno šetaju, a kamoli kada se ustreme u nekom pravcu.
Odgovorno vlasništvo je SUŠTINA u borbi protiv ovakvih stvari.

Prvo, uravnilovska konstatacija da “opasne rase pasa ne postoje” je jedna najobičnija budalaština, poput one da se svi ljudi rađaju dobri, pa ih društvo pokvari. U pitanju je ideološka konstrukcija, koja, kao što imamo prilike da vidimo u svakodnevnom životu, poput svake ideološke konstrukcije koja se meša u biologiju, nema veze sa realnim životom.

Jasno je da to ne može biti pekinezer, kao što je jasno, opet bez uplitanja ideologije, da postoje psi koji su selekcionisani za čuvanje, odbranu, napad, lov, borbu, i takve pse mogu da imaju samo stabilne ličnosti, odgovorni i uravnoteženi vlasnici, i bez obzira koliko taj pas “neće da ujede” mora mu se UVEК, bez izuzetka pristupati odgovorno i fizički ga onemogućiti da napravi štetu.

Potrebno je hitno uvesti kontrolu držanja pasa i red u toj oblasti u Srbiji. To ne znači da, kako to ova nakaradna država radi, normalni ljudi bivaju udareni po džepu, već znači da se mora povećati kontrola vakcinacije i obeležavanja pasa, a da vlasnici službenih, lovnih, sportskih i primitivnih rasa moraju biti dodatno kontrolisani, edukovani i da napred pomenute rase mogu držati samo ako ispunjavaju sve psihološke, prostorne, finansijske i bezbednosne uslove.

Odmah da se razumemo, oporezivanje vlasnika pasa, jedan nakaradan institut koji je kod nas uveo Dragan Đilas, je potpuno promašen pristup i apsolutno ne dotiče vlasnike poput ovog iz naslova novina, već isključivo odgovorne ljude koji redovno vakcinišu i obeležavaju svoje životinje.
Dakle, prevencija, kontrola, veća ovlašćenja veterinarskoj inspekciji, veće angažovanje kinoloških društava i upotreba komunalnih službi za nešto drugo osim za prebijanje prodavaca lubenica.

Podsetimo, pomenuti slučaj iz Pančeva (staford je, inače, do smrti izujedao majku svog vlasnika) nažalost nije usamljen.

2013. godine, kućni pas, japanska akita, napao je četvorogodišnjeg Aleksandra u Staroj Pazovi i otkunuo mu obraz;
leta 2017. pit bul je napao čoveka s kojim se svađao njegov vlasnik i pritom ga teško povredio;
u avgustu prošle godine, u Ivkovačkom Prnjavoru kod Jagodine podivljali pas napao je ženu staru 90 godina i naneo joj životno opasne povrede, a nekoliko dana kasnije još jedan pas je napao čoveka;
u decembru prošle godine, staford je u Smederevskoj Palanci napao tri psa i dete;
u januaru ove godine u Šapcu je pronađeno obezglavljeno telo čoveka kome je glavu otkinuo jedan od njegovih pasa (imao je dva staforda i jednog mešanca).
Po svemu sudeći, ova problematika nije ni izbliza regulisana, a u cilju opšte bezbednosti, apelujemo na čitaoce koji razmišljaju o tome da za ljubimca imaju psa koji se može kategorisati pod opasan da se pre toga informišu šta je odgovorno vlasništvo i da se kroz razgovor sa stručnjakom (veterinarom ili dreserom) raspitaju o rasi koju žele za ljubimca.

Sa neta