Zbog svoje čiste bele boje u mnogim delovima sveta labud je simbol svetlosti, čistoće, nevinosti, ljubavi. Crnom labudu su, međutim pripisivana mistična i okultna svojstva.

U skoro svim kulturama labud je simbol dobrote i blagosti kulturama. Ali, u nekim indoevropskim mitovima, na primer labud predstavlja zlu ženu.

Kao simbol u snu labud može da označava ličnu transformaciju, intuiciju, osetljivost, pa čak i "više ja" unutar svake osobe.

Labud je jedno od drevnih sazveždja koje se zajedno sa još nekoliko spominje u delu "Fenomena" grčkog poete Aratusa oko 275. godine pre naše ere. Kao i kod ostalih sazveždja postoji više objašnjenja kako je Labud dospeo na nebo.

Po jednoj legendi to je sam Zevs koji se u jednoj prilici pretvorio u Labuda da bi posetio Ledu, ženu spartanskog kralja Tindareja, u koju je bio zaljubljen. Po drugoj to je Koinus sin Neptuna, kojeg je moćni otac oživeo u obliku labuda posle njegove pogibije u dvoboju sa Ahilom. Ovaj nebeski Labud može da predstavlja i Orfeja nekada najznamenitijeg pevača koji je nastradao dok je bio pod uticajem boga Bahusa. On je na nebo položen zajedno sa svojom harfom u obliku sazveždja Lire koje se naslanja na Labuda.


Po još jednoj legendi ovo bi mogao biti ipak samo "običan" labud, kućni ljubimac kraljice Kasiopeje.