Миленко Шербан
(1907. - 1979.)



[You must be registered and logged in to see this image.]


Mиленко Шербан (Черевић 1907.-Београд 1979.) је био српски сликар, сценограф,
педагог и директор музеја.


Биографија[уреди]

Миленко Шербан рођен је у Черевићу 4.04.1907. године. Студирао је сликарство на
Академији Колароси и код Андреа Лота у Паризу. По повратку почиње да ради као
професор цртања у занатлијској школи у Новом Саду.

Тридесетих година почиње да ради као сценограф Српског Народног позоришта и
Народног позоришта Дунавске бановине у Новом Саду. После Другог светског рата
радио је као кустос и управник Музеја Матице српске у Новом Саду, до 1948. године,
када прелази у Београд где је радио као сценограф у Југословенском драмском
позоришту, а касније као професор на Академији примењених уметности и Академији
за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Самостално је излагао од 1926. године. Био је члан група "Облик" и „Шесторица“.
Још за његовог живота организовано је неколико ретроспективних изложби његових
дела: у Београду 1966. и 1974., у Новом Саду 1968. иу Сремској Митровици 1974. године.

Његови омиљени мотиви били су мртва природа и ентеријер, али у оквиру његовог
опуса срећемо и пејзаже, као и бројне портрете. Претходни период његовог
стваралаштва обележен је тенденцијама ка колористичком експресионизму, док се
његов каснији опус сврстава у оквире српског интимистичког сликарства. Касније
се у његов сликама постепено губи мотив и оне се приближавају апстракцији.
Умро је у Београду 1979. године.


wikipedija

[You must be registered and logged in to see this image.]

Drvo sljive, 1932.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Mrtva priroda sa limunom , 1995.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Skupstina, 1977.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Lezeci akt

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sa kalvarije, 1930.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Moja žena (Portret Ivanke Šerban Starčević), 1931.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stara pijanistkinja (Portret gospođe Dener), 1931.
ulje na platnu, 81x100 cm (Narodni muzej, Beograd)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sivi akt (Ženski akt), 1932
ulje na platnu, 82x68,5 cm (Muzej savremene umetnosti, Beograd)

[You must be registered and logged in to see this image.]


Portret sudije Save Putnika, 1938
ulje na platnu, 64x53 cm (Galerija Matice srpske, Novi Sad)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Portret Vase Stajića, 1939
ulje na platnu, 81x65 cm (Svečana sala Matice srpske, Novi Sad)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pejzaz

[You must be registered and logged in to see this image.]

Portret

[You must be registered and logged in to see this image.]

Cerevic u maju

Povod izlozbe „MILENKO ŠERBAN I SAVREMENICI“


Vojvođanin, čovek sveta


"Želeo sam da nastavim vojvođansko slikarstvo… Nalazio sam razrešenje svojih
problema u predmetima tu, oko nas, u čudno živoj i čudno životnoj šari jedne
seljačke torbe… U tom slučaju, ja sam Vojvođanin, jer koristim tradiciju. Ali
želeo sam i da razbijem okvire regionalnosti, da se poistovetim sa svim ljudima,
jer ja sam čovek i ovog sveta."


[You must be registered and logged in to see this image.]

Lezeci akt, 1967.

Ovako razmišlja Milenko Šerban, čija su dela (iz Kuće legata i Muzeja pozorišne
umetnosti u Beogradu), kao i dela nekoliko njegovih savremenika (Lubarde,
Tabakovića, Milosavljevića, Gvozdenovića, Tomića, Konjovića, Milunovića…)
izložena u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu do 24. juna.

Vrednost stvaralaštva Milenka Šerbana, kao i mnogih njegovih savremenika,
prepoznao je i Pavle Beljanski i uvrstio njihova dela u svoju kolekciju.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Scenografija za „Magbeta“ u režiji Mate Miloševića, 1956.


Vredna zaostavština koju je porodica Milenka Šerbana, pak, ostavila gore pomenutim
ustanovama, svedoči o njegovom slikarskom i scenografskom radu, dok dela Šerbanovih
savremenika pružaju uvid u umetničku scenu tog perioda.

„Ležeći akt“ (iz 1929), remek-delo na kome se jasno ogleda stil epohe - u smirenoj atmosferi
akta, punoj svetlosti, tipu frizure i ornamentima - Šerban je najverovatnije naslikao kad je
učio u Lotovom ateljeu u Parizu. Na obroncima Fruške gore nastaju njegovi pejzaži snažnog
gesta, gusto bojene paste i smelih kompozicionih rešenja - odbacuje disciplinu linije i površine,
zategnute i geometrizovane, gubi se značaj forme, a ističe boja, dramatičnost, kao na „Šljiviku“
- objašnjava autor izložbe Danijela Bajić, kustos u Kući legata, dok povodom portreta na kojima
je postizao fascinantnu fizičku sličnost, citira umetnikove reči: „Ne može biti portretista onaj
koji nije u stanju da uđe u psihu onoga koga portretiše. A to se ne može naučiti. Na primer,
nekad na portretu ne moraju da se vide oči, ali mora da se vidi pogled.“

[You must be registered and logged in to see this image.]

Lektira, 1961.

Još jedna zanimljivost na postavci „Milenko Šerban i savremenici“ koja je, zapravo, školski čas
iz srpskog modernizma: sa čuvene izložbe u galeriji ULUS-a 1951. godine, koja je otvoreno ustala
protiv socijalističkog realizma, Lubarda je Šerbanu poklonio svoju sliku „Brda nad Kotorom“; ova
kapitalna slika koja se čuva u Kući legata, takođe je sada izložena.

[You must be registered and logged in to see this image.]


O svom scenografskom radu, pak, Šerban, otmeni i tihi profesor, zapisao je pouku koja je za sva
vremena: „Pozornica je prazna kutija, tek potencijalno biće koje treba oživeti i likovno. Na omeđanom
scenskom prostoru... treba sugerisati publici - suženost, teskobu ili bezgraničnost, prostranstvo,
zavisno od toga kakva treba da se postigne emocija: dakle, ne reprodukciju ambijenta već
stanje ambijenta.“


[You must be registered and logged in to see this image.]


Prve pouke iz slikarstva dobio je u Novom Sadu (od prof. Vase Eškićevića)
gde je i održao prvu samostalnu izložbu 1926. godine.
U Parizu je učio na Akademiji Kolarosi, a potom kod Andrea Lota.
Od 1931. do 1938. godine bio je član grupe „Oblik”, dok je u posleratnom
periodu izlagao na svim izložbama grupe „Šestorica”.
Bio je kustos i upravnik Muzeja Matice srpske i profesor Akademije primenjenih
umetnosti u Beogradu, kao i autor prve postavke u
Vojvođanskom muzeju.
Scenografijom i kostimografijom bavio se od početka tridesetih
godina dvadesetog veka u pozorištima Novog Sada i Beograda.



blic.rs
26.05.2012,

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mrtva priroda sa cvecem

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pejzaz

[You must be registered and logged in to see this image.]

Voće(1) (1950)

Senzibilitetu Milenka Šerbana bila je bliska tema mrtve prirode kao meditativne i pune simbolike, i zato je često srećemo u njegovom slikarskom opusu, kako u ulju i temperi tako kasnije i u pastelu. Kompozicija Voće (1) veoma srećno se uklapa u kontekst zbirke Pavla Beljanskog, koja je težila hedonističkom doživljaju umetničkog dela, radosti susreta sa slikom, pri tom umirenom i opuštenom gledanju. Slika na suptilan način koristi bonarovsku punoću game, kadriranje po vertikali i produženu vizuru, što su još impresionisti, i kasnije nabisti, voleli kod japanskih umetnika estampe: pogled odozgo koji se produžava u „ptičjem letu” do nekog važnog detalja u drugom delu kompozicije. Tako je Šerban postavio u prvi plan, gotovo u središte pažnje, činiju sa do senzualnosti sočno islikanim voćem na prugastom stolnjaku, koji je rađen nabacivanjem u mrljama okeržute boje snažnim, sigurnim potezima. Taj postupak nagoveštava napuštanje slikanja predmetnog sveta i približavanje ekspresionističkom, pa i apstraktnom načinu mišljenja. U godini 1950, kada je slika nastala, takav postupak je smeo i može se smatrati kao buđenje nove poetike, suprotne vladajućoj dogmatskoj umetnosti. Uverljivost prednjeg dela kompozicije na izvestan način stavlja u senku njen završetak na kojem je presečen lik devojčice – umetnikove dvogodišnje kćeri Nade, koja pruža ruku ka voću. Po svim tim pomalo skrivenim detaljima ova slika spada u Šerbanove veoma značajne radove nakon Drugog svetskog rata: ona kao spona neguje osobenosti i vrednosti slikarstva ranijeg perioda, ali i otvara puteve nastupajućoj fazi kako samoga umetnika tako i našeg slikarstva uopšte.

(pavlebeljanski)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nakon trogodišnjih pouka o slikanju (prof. V. Eškićević) i prve samostalne izložbe u Novom Sadu 1926. godine, Šerban odlazi u Pariz gde najpre uči na Akademiji Kolarosi, a potom kod Andrea Lota koji ostavlja duboki trag na celokupno njegovo stvaralaštvo: konstrukciju oblika, strogu arhitektoničnost kompozicije, analizu prostora, sinergiju svetlosti, boje i forme što dovodi do određene geometrizacije njegovih crteža i slika. U kraćem periodu krajem dvadesetih (vreme druženja s Krstom Hegedušićem) pojedina dela dobijaju programski karakter. Ipak, u njegovom opusu tridesetih godina preovladavaju spontanost i intuitivnost, posebno izražene u seriji fruškogorskih predela i kasnije u smelo koncipiranim portretima pritajene erotike, velike vizuelne i duhovne čulnosti. Od 1931. je član grupe „Oblik”. Uticajna kritika toga vremena (M. S. Petrov, T. Manojlović, R. Petrović, S. Stojanović, D. Blagojević, D. Aleksić…) s pažnjom prati njegova izlaganja. Postepeno, Šerban smiruje likovni postupak u duhu estetizma tridesetih godina: postaje bliži Bonaru po suptilnosti palete, intimnoj vizuri i uglu posmatranja običnih prizora, a udaljava se od žestine Van Goga. Prihvata matisovsku arabesku, ornamentalni linearizam i težnju ka optičkom zadovoljstvu i radosti. Slike ratnih godina odražavaju bedu, strah, neizvesnost; nakon Drugog svetskog rata dug vladajućem socrealizmu odužio je bez velikih parola i glasnih nastupa. Postepeno, njegov kolorizam dobija na intenzitetu, a gest postaje slobodniji: predeli, enterijeri i mrtve prirode dotiču probleme apstrakcije; umetnik uspešno nastavlja bavljenje portretima, posebno u pastelu. Učestvuje na svim izložbama grupe „Šestorica”. Bio je kustos i upravnik Muzeja Matice srpske i profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, autor prve postavke u Vojvođanskom muzeju. Scenografijom i kostimografijom bavi se od početka tridesetih godina dvadesetog veka u pozorištima Novog Sada i Beograda.

(pavlebeljanski)