Brdski biciklizam



Brdski biciklizam ili popularno nazvan “monti bajking” predstavlja vožnju, posebno dizajniranim terenskim biciklom, daleko od izgrađenih saobraćajnih puteva. Pod time podrazumevamo vožnju po brdima, šumama ali i po urbanim područjima koja zahtevaju posebne veštine terenske vožnje. To su na primer stepenice, parkovi i slično.



Brdski biciklizam jedan je od olimpijskih disciplina. Ovo je veoma mlada grana biciklizma, ali je za jako kratko vreme postala veoma popularna, kako u rekreativnom tako i u takmičarskom smislu. Interesovanje za brdski biciklizam je sve veće, ali i za brdski bicikl, koji svakodnevno izbacuje iz upotrebe druge vrste bicikala. Razlog tome su pre svega dizajn i udobnost. Većina ljudi počela je da koisti brdski bicikl kao prevozno sredstvo a ne kao sportski rekvizit.



Bez obzira što se brdski biciklizam smatra jednim vidom zdravog načina života, naišao je na otpor od strane ekoloških organizacija. Masovno bavljenje ovim sportom počelo je da utiče na ravnotežu pojedinih ekosistema kao što su planine i šume, koji predstavljaju biciklitičke destinacije. Glavni prigovori odnose se na proširenje puteva i povećanu eroziju tla na najfrekventnijim prolazima, kao i na premeštanje ili uništavanje vegetacije (putem guma na točkovima). Takođe postoji stalna međusobna netrpeljivost pešaka i izletara sa biciklistima.

Zbog toga je u pojedinim zaštićenim parkovima prirode već ograničen ili onemogućen pristup brdskim biciklom. Takođe nastoji se da se trasiranjem staza razdvoje biciklisti i pešaci.

Ako želite da se bavite baš ovim sportom za početak morate da imate bicikl. Pored toga, neophodna je i zaštitna oprema poput kacige i rukavica kao najosnovnijeg pribora. Na kupovinu kacige mnogi se odluče tek nakon prvog ozbiljnijeg pada, a vi to sigurno ne želite.



Rukavice će vam, s druge strane, vožnju učiniti ugodnijom i bez posledica po vaše dlanove. Česte vožnje mogu ostaviti bolne posledice u vidu žuljeva i debele kože. Pri bilo kakvom padu možete očekivati da ćete se dočekati na dlanove, a bez rukavica možete biti sigurni da ćete ostati i bez dlanova. Zaboravite na priču da rukavice ili kaciga predstavljaju “šminku” ili bilo kakve slične predrasude. Rukavice štite vaše dlanove, a kaciga vašu glavu i ono što je u njoj. Ne igrajte se sa sudbinom i nemojte sebe dovoditi u situaciju da se pitate gde vam je bila pamet.



Štitnici za laktove, kolena i ostale stvari nisu vam baš preko potrebni ali ako vas vesele ili uzbuđuju, samo napred. Posebne biciklističke helanke će vam svakako trebati da bi vam spasile međunožje i zadnjicu i tako učinile vožnju ugodnijom. Bilo bi dobro da imate i neki osnovni alat kod kuće i da se osposobite za neke popravke (poput bušenja guma, podešavanje kočnica i slično). Ipak nije prijatno ni za vaš bicikl, ni novčanik, trčati za svaku sitnicu u servis.



Nije bitno ako vam se ne ide u brdo, nije ni preporučljivo otići odmah u brdo. Krenite u prirodu, livade, utabane staze ili šumske staze. Nije bitno što ćete se umoriti na prvoj uzbrdici, važno je da ne žurite.

Jedna od najbitnijih stvari u biciklizmu je raspoređivanje zaliha energije. Nije bitno što su drugi brži od vas jer niste na trci nego na izletu. Ako ste u pravom društvu, neko će možda i pratiti vaš tempo, a sigurno će vas sačekati na kraju uzbrdice. Nije bitno što ne možete odmah da pređete 50 kilometar u jednom danu. Sticaćete snagu i izdržljivost, a usput pokušajte da primenite neki od saveta iskusnijih, i pitajte iskusnije za sve za šta niste sigurni.



navidiku.

Planinski biciklizam


Planinski biciklizam je sport koji pripada grupi ekstremnih sportova koji sa sobom nosi puno adrenalina. Obzirom na to da nam je reljef pun planina, visoravni i brda ovaj sport je sve popularniji u Srbiji, koji se takmiče u MTB prvenstvu Srbije. Grupa od stotinak ljudi, pre svega zaljubljenika u ovaj sport organizovanih u desetak maunt bajk klubova, obilazi širom Srbije trke koje se boduju za MTB Ligu Srbije, druži se, takmiči i propagiraju ovaj sport i zdrav način života. Postoji i onaj drugi, rekreativni, koji ima svoje pristalice kojih je sve više u zadnjih nekoliko godina. I jedni i drugi se vraćaju prirodi na onaj najbolji način.

Brdski biciklizam je ekstremni sport u kom se biciklom vozi preko puteva kao što su šume, brda, planine, kolski putevi, parkovi, poljane, koji se jednim imenom nazivaju „ofroud“ putevi. Sam sport zahteva posebnu opremu i bicikle, kao i određena predznanja, iskustvo i tehniku za ofroud vožnju. Voziti se može bilo na brdskom, bilo na hibridnom biciklu, a zajednička odlika svih brdskih bicikala su široke gume sa kramponima, široke i ojačane cevi rama i suspenzija na prednjoj viljuški.[1]

U zapadnim zemljama, odakle je stigao kod nas, brdski biciklizam je veoma popularan sport, i u njega se dosta ulaže. Biciklisti se trude i uspevaju da privuku veliki broj ljudi okrenutih prirodi, sportu i zdravom telu i duhu putem organizovanja mnogobrojnih trki tokom sezone, organizovanjem maratona, revijalnih i reklamnih vožnji i trka u dobrotvorne svrhe.



Danas je biciklizam standardni olimpijski sport u nekoliko disciplina. Postoji i određen broj biciklističkih disciplina koje nisu u olimpijskom programu. Najrasprostranjenije biciklističke kategorije su[2]:

Ekstremni biciklizam (BMX)
Ciklokros
Brdski biciklizam (MTB)
Drumski biciklizam
Velodromski biciklizam
Ležeći bicikl

Brdski biciklizam se deli na[3]:

Kros Kantri (engl. cross-county - XC)
olimpijski (XCO)
od tačke to tačke (XCP)
hronometarski (XCT)
maratonski (XCM)
etapni (XCS)
štafetni (XCR)
krijetijumski (XCC)

Daunhil (engl. downhill/DH)
individualni (DHI)
masovni (DHM)

For kros ili Dual Slalom (engl. Four cross/Dual slalom/4X)