Istorija automobilskih logotipa

Logotipi



Kao što je već poznato, svaka automobilska kompanija ima jedinstvenu istoriju, sa jednom uglavnom zajedničkom karakteristikom: iz malih fabrika iznikle su u ogromne konglomerate koji godišnje prodaju stotine, hiljade, možda i milione vozila. Neke od ovih priča su uistinu fascinirajuće i navode nas da otkrijemo kakav delić istorije preuzimamo od njih kad preuzmemo i ključeve nekog od njihovih automobila.

Uglavnom, logoi i logotipi* automobila su odraz istorije jedne kompanije i većina njih predstavljaju simbole koji nas podsećaju na uzbudljiva iskustva kroz koja je proizvođač morao da prođe kako bi opstao. Vodimo vas na prvi deo putovanja na kom ćete otkriti priče iza logoa i logotipa vašeg omiljenog proizvođača.

* Logo predstavlja grafički simbol, dok logotip u sebi sadrži i naziv brenda

Abarth







Abarth, koji je trenutno deo Fiatovog sportskog odeljenja, svetlost dana ugledao je 1949. godine. Osnovao ga je Karl Abart. Logotip sadrži nekoliko elemenata, uključujući naziv kompanije na samom vrhu. Celokupan oblik predstavlja štit i simbolizuje snagu i moć, na taj način demonstrirajući sposobnost Abarth-a da istraje tokom vremena i postane jedan od vrhunskih proizvođača u automobilskom svetu.
Tri boje ispod kompanijinog imena – zelena, bela i crvena – simbolizuju italijansku zastavu, obzirom da je kompanija osnovana u Torinu. Škorpija predstavlja horoskopski znak Karla Abarta, koji je rođen 15. novembra 1908. godine – i dopunjena je dvema dominirajućim bojama, žutom i crvenom, koje nagoveštavaju prisutnost ovog brenda i u moto trkama.

Alfa Romeo




Alfa Romeo, koji je takođe u Fiatovom vlasništvu ali ipak smatran italijanskim simbolom, je jedna od kompanija čiji logo se značajno menjao tokom vremena, ali su njegovi glavni elementi ostali neizmenjeni, podsećajući nas na način na koji je ovaj brend nastao.
Alfa Romeo, najpre poznat kao Anonima Lombarda Fabbricca Automobili, dobila je svoj prvi logo 1910. godine, kada je Romano Kataneo napravio okrugli bedž sa zmijom belouškom sa čovekom u čeljustima. Inspirisan zastavom kuće Viskontija, takozvani ”biscione” (italijanska reč za beloušku) zapravo predstavlja sposobnost da se usprotivi neprijatelju i suoči sa rivalima.
Kataneo je dodao i crveni krost koji je video u zastavi Milana, plus Alfa Romeo naziv razdvojen dvema omčama Savojske dinastije. Tokom vremena omče su odstranjene iz logoa, dok su preostali upečatljivi simboli pretrpeli manje izmene.

Audi



August Horh (1868-1951) napustio je fabriku Horh koju je osnovao u junu 1909. pošto je smatrao da firma treba da ucestvuje na automobilskim trkama dok se ostatak upravnog odbora sa tom idejom nije slagao. Osnovao je novu firmu ali nije mogao da je registruje pod svojim imenom. Sin jednog od njegovih saradnika studirao je u školi latinski jezik i predložio da se horh (=cuj) prevede u audi.



Fabrika Audi bila je u Zvikau baš kao i firma Horh. Specificna na oznaci Audia bila je slika u ogledalu broja 6, korišcena kao slovo “d” baš kao i danas. August Horh je napustio firmu Audi pocetkom 20-tih godina. U 1928. vecinu akcija otkupio je Danac Jergen Skafte Razmusen (1878-1964) koji je proizvodio motocikle DKW od 1920. Bio je spreman da lansira automobile DKW ali su mu za to bili neophodni proizvodni kapaciteti. Pored toga on je pribavio pravo na proizvodnju americkih motora rikenbeker, koji su bili prikladni za automobile audi. Pocetkom 1930-tih ni Audi ni DKW nisu bili finasijski uspešni i u leto 1932. Saksonska Državna Banka, kao finansijer obe fabrike, preporucila je da se obrazuje Auto-Union, koji je pored Razmusenove firme ukljucio kompanije Horh i Vanderer, dve fabrike koje su takode bile ugrožene. Udruživanje te cetiri fabrike simbolizovano je sa cetiri spojena kruga, što je zadržano sve do današnjih dana.

Asortiman koji su nudili DKW, Vanderer i Horh bio je kompletan tako da nije bilo neke posebne potrebe za modelima Audi. Taj fabrikat bi u potpunosti nestao da Audi nije u 1933. dao svoje ime potpuno novom modelu sa prednjom vucom, koji je koristio komponente ostalih proizvoda tog koncerna. U 1938. taj model je zamenjen automobilom sa pogonom preko zadnjih tockova. audihist

Nakon Drugog svetskog rata kompanija je proizvodila automobile sa nazivima DKW i Auto-Union. Ime Vanderer nije se više pojavljivalo, dok je Horh opstao još jedno kratko vreme u Istocnoj Nemackoj. Ime Audi ponovo se pojavilo u 1965. kada je poslednji model DKW-a bio opremljen 4-taktnim moto-rom. Firma je želela da se oslobodi reputacije proizvodjaca 2-taktnih motora i zakljucila da je promena imena najcelishodnija za pocetak novog procesa. U toku proteklih decenija proizvodi su stekli ugled visoko-kvalitetnih automobila. Za oznaku novih audia odabrana su cetiri spojena kruga Auto-Uniona ali su sada, na maski hladnjaka, vecih dimenzija.



Audijev logo kao simbol ujedinjenja četiri odvojena entiteta

"Brend sa četiri prstena”, kako često nazivaju Audi, trenutno je jedan od vodećih proizvođača automobila u svetu, a svakako je vodeći nemački brend. Veruje se da njegov logo, koji se nalazi na milionima automobila prodatih širom sveta, ima nekoliko značenja.
Prvo od njih je da je ovaj emblem viđen kao simbol sjedinjenja četiri velika proizvođača tog vremena: Audija, DKW-a, Horcha i Wanderera.
Sa druge strane, neki ljudi veruju da je Audijev logo nešto stariji i da ima snažnu povezanost sa Olimpijskim igrama.
U svakom slučaju, u koje god tumačenje da verujete, Audijev logotip pretrpeo je manje izmene 2009. godine, kada su slova dobila novi font plus restilizovan 3D dizajn četiri prstena.

BMW



Bayerische Motoren Werke ili skraćeno BMW je brend koji je svima nama dobro poznat, najviše po tome što je jedan od najvećih proizvođača automobila u svetu. Njegovi koreni dosežu daleko u prošlost, tačnije – u 1913. godinu, kada je delatnost ove kompanije tesno bila povezana sa avio industrijom.
Logotip ove kompanije očigledno je inspirisan ovim činjenicama, ali ipak postoje mnogostruke interpetacije njegovog značenja.
Jedna od njih tvrdi da plava i bela boja, koje su zapravo tradicionalne boje Bavarske, rodne regije BMW-a, predstavljaju beli propeler na plavom nebu, referišući na BMW-ovu avio istoriju.
Drugo značenje kaže da su te dve boje upotrebljene samo zato što se nalaze na bavarskoj zastavi i da je njihovom upotrebom BMW želeo da oda poštovanje ovoj regiji u kojoj se nalazilo središte kompanije mnogo godina.

Bjuik



Dejvid Danbar Bjuik (1854-1929) bio je uspešan inženjer ali neuspešan biznismen. Njegovo poslovanje ni u jednom periodu nije bilo uspešno i fabrika Bjuik je najpre prodata braci Briskom (koja su kasnije proizvodila automobile pod svojim imenom) a kasnije Džejmsu Vajtingu.



D.D. Bjuik je nastavio da radi u svojoj bivšoj fabrici i u saradnji sa Volterom Marom konstruisao automobil koji je uveden u proizvodnju u 1904. Fabrika bi najverovatnije bankrotirala da vecinu deonica nije otkupio Vilijam Krapo Diran (1860-1947) i osnovao koncern Dženeral Motors. Tradicionalna oznaka Bjuika je grb sa dijagonalnom trakom šahovnice.

Fiat



Kroz svoju bogatu istoriju proizvodnje automobila, kompanija Fiat (Fabbrica Italiana di Automobili Torino) ima i bogatu tradiciju promene svog logotipa. Izgled znaka ovog italijanskog proizvodjaca menjao se zavisno od opštih trendova automobilskog dizajna. Hronologija pocinje 1899. najavljujuci nastanak Fiata, da bi se poslednja izmena dogodila poslednje godine XX veka.

1899
Giovanni Agnelli, Lodovico Scarfiotti i grof Emanuele Bricherasio 11. jula 1899. sastaju se u ateljeu Ernesta Torrette, kako bi zapoceli stvaranje fabrike automobila ( Fabbrica Italiana di Automobili Torino).
Tim cinom, u Torinu, zapocinje jedan od najznacajnijih poslovnih poduhvata veka, a ciju ce istoriju stvarati ljudi, motori, putevi, tehnologija i umetnost. Medju njima, jedan od znacajnijih ucesnika je i slikar Giovanni Carpanetto, zadužen za organizaciju i kreiranje javnog manifesta za taj dogadjaj. U gornjem uglu umetnik oslikava malu grafiku sa inicijalima fabrike koja ce da postati prvi simbol torinske fabrike. Nešto kasnije ovo rešenje bice izvedeno u u rokoko stilu na celicnoh plocici. Na tom simbolu mogao je da se ocita skraceni naziv fabrike sa serijskim brojem prozvedenog automobila. Model Fiat 3 1 HP, poznat i kao 4 HP, bio je prvi na kojem se našao ovaj simbol u razdoblju od 1899. do 1900. godine.

1901
Dve godine nakon osnivanja torinske fabrike proizvodnja vozila dobija industrijsku dimenziju. Modelom 12 HP pocinje primena novog simbola od celika sa novim grafickim i stilistickim dodacima. Promenom Carpanettovog fonta, Fiatov simbol dobija novo vizuelno rešenje: Fiatovo ime se i dalje nalazi u centru pravougaonika, ali sada bez interpunkcije nakon svakog slova kao do tada, a slova su dizajnerski uravnotežena, modernija i personalizovana. Interesantni su i drugi graficki elementi: izlazece sunce, kao simbol života, svojim zracima osvetljava simbol koji se nalazi okružen biljkama, kao simbolom procvata fabrike. Na vrhu plocice nalazi se serijski broj šasije.

1904
Od 1903. godine Fiat preuzima sve znacajniju ulogu na tržištu automobila izvozeci vozila u Francusku, Englesku, ali i u Ameriku. Te godine proizvedeno je 134 vozila modela 12 HP.
Simbol više ne predstavlja iskljucivo proizvod, vec citavu fabriku, što je vidljivo na simbolu iz 1904., bez punog imena fabrike i broja šasije. Do 1926. godine koristice se elipsasti simbol slican onom prethodnom: motiv izlazeceg sunca na svetlo plavoj podlozi. Font je identican prethodnom sa zaobljenijim slovom A. Ovaj simbol ponece model Fiat 24-32 HP, kod kojeg ce se, istovremeno simbol po prvi put naci na vidljivom mestu: na vrhu hladnjaka.
Tek ce 1912. simbol da doživi odredjene promene: postaje pljosnat sa blagim ispupcenjem kako bi se prilagodio novom kruškolikom obliku hladnjaka. Fiat Zero (1847 cm 3 ) prvo je vozilo na kojem ce da se nadje novi simbol, a ujedno i vozilo proizvedeno u znacajnijim kolicinama: od 1912. do 1915. proizvedeno je preko dve hiljade komada.
Simbol ce ostati u upotrebi do 1926. kada prestaje proizvodnja modela Fiat 501 i 502. U medjuvremenu, tacnije od 1921. godine, uvodi se potpuno novi okrugli znak.

1921
Znak iz 1921. godine, na cijoj beloj podlozi dominira crveni natpis, pojavice se prvi put na modelu SuperFiat sa 12 cilindara i na modelu 519 sa 6 cilindara. Njega ce do 1934. da preuzmu svi modeli sa 6 cilindara.
Prvi okrugli znak se pojavio se nešto ranije na Fiatu 801, sportskom modelu ucesniku Grand Prixa. Njegova primena na vozilima serijske proizvodnje zapocela je modelom SuperFiat.
Znak iz 1921. ostace nepromenjen nekoliko godina sa tek pokojim novim detaljem u boji podloge i samog imena.

1925
Godine 1925. Fiat 509 koristi znak u kojem je natpis bele boje, a podloga je plava, što ce da se koristi do 1929. godine.

1929
Torinska kompanija je 1929. godine lansirala model 514, zamenu za 509, koji ce i dalje da koristi znak svog prethodnika sa nešto drugacijom nijansom plave podloge. Do 1932. godine prodato je 37.000 komada ovog modela, kada je lansirana popularna Balilla.
Izmedju 1931. i 1934. znak sa crvenom podlogom i srebrnim natpisom koristice se na modelu Fiat 515, kojeg je prodato 3.405 komada.
Okrugli Fiatov znak 1927. godine se pojavljuje zadnji put i to na trci u Monzi na kojoj je pobedio Pietro Bordino u Fiatu 806, vozeci prosecnom brzinom od 152 km/h.

1931
U tridesetim godinama na mesto hladnjaka dolazi maska, cija je funkcija, osim one estetske, povecanje aerodinamike. Dobija oblik štita sa vertikalnim elementima.

1931
Novi pravougaoni znak na kom dominiraju strogo izduženi inicijali fabrike prvi put se pojavljuje 1931. godine. Ovaj simbol italijanske fabrike prvi ce da ponese Fiat 524, a opstace sve do šezdesetih godina.

1932
Verzija iz 1932. godine dobija zaobljene uglove, po obliku slicna je izduženom trapezu. Fiat 508, poznatiji kao Balilla, poneo je novi Fiatov simbol. Od njegovog predstavljanja na sajmu automobila u Milanu iste godine, pa do jula 1934. prodato je preko 41.000 komada.

1938
Znak u obliku štita pojavljuje 1938. godine se na prednjem delu Fiata 2800, kojieg je prodato 621 primerak.

1959
Dvadesetak godina znak se nije menjao, sve do modela 1800 i 2100, koji su se pojavili 1959. godine. Buduci da se radilo o prestižnijim modelima, sam znak postaje vecih dimenzija i zaobljenijih ivica.
Fiat 850, 124, 127 poslednji su nosili pravougaoni znakl, osim sportskih verzija (Coupe i Spider) koje preuzimaju okrugao znak iz dvadesetih godina.

1965
Od 1965. godine okrugli znak (Fiat belim slovima na crvenoj podlozi) ponovo se vraca na scenu zahvaljujuci sportskim modelima: coupe i spider 850, Fiat Dino, 124 i 131 Abarth Rally.

1968
U okviru nove poslovne strategije i oživljavanja holdinga, 1968. godine pojavljuje se novi znak sastavljen od cetiri plava romba.
Rec je modernom rešenju koji predstavlja preokret u imageu italijanske auto kuce: cetiri romba pod uglom od 18 stepeni u ‘univers’ fontu, na plavoj pozadini. Ovaj znak ce da ukrašava Fiatova vozila do 1982. godine, kada se na popularnoj Pandi pojavljuje pet kosih crtica.

1991
Devet godina su se dva znaka pojavljivala zajedno, do 1991. kada se Fiat Cinquecento predstavio sa pet kosih crtica s prednje strane (logo family feeling) i cetiri ukošena romba sa zadnje strane (logo Grupacije). Od tada simbol sa pet kosih crtica na plavoj podlozi nije doživeo znacajnije promene. Menjaju se samo dimenzije zavisno od maske vozila.

1999
Fiat Punto je 1999. imao cast da predstavi istorijski okrugli znak umesto kosih crtica, dok je zadnji kraj vozila i dalje zdržao prepoznatljiva cetiri romba sa imenom Fiat.
Rec je o grbu iz dvadesetih godina sa plavom pozadinom i srebrnim vencem u kojem se istice Fiatovo ime. Nešto izmenjen, znak se posle dugo vremena ponovno vraca na Fiatova vozila nakon iskošenog istoimenog natpisa iz 1991. godine.

Osim modela Punto, svako novo vozilo, do danas nosi ovaj novi logo.

SAAB



Švedska avionska kompanija (od inicijala je oblikovan naziv Saab) osnovana je u aprilu 1937. Po završetku Drugog svetskog rata proizvodnja je morala da se preusmeri i u razmatranju su bile modulne kuce, modulne kuhinje i motocikli pored ostalih varijanti. Na kraju je odluceno da se pristupi proizvodnji automobila. saab-logoInženjer Gunar Ljungstrom i industrijski dizajner Siksten Sason konstruisali su prototip sa prednjom vucom i naglašeno aerodinamicnom karoserijom. Dvocilindarski 2-taktni motor bio je konstruisan od strane Rolfa Meldea. Prototip je nosio oznaku “glasnika” koja nikada više nije bila primenjena.



Predproizvodna serija od 20 automobila izradjena je u 1949, a serijska proizvodnja zapocela u 1950. Uvedena oznaka, sasvim prirodno, uz naziv Saab sadržala je i dvomotorni avion sa elisama, zadržana je do pocetka 1970-tih. Sve do 1987. logo se svodio na cetiri slova a u 1987. uveden je novi koji je kreirao umetnik Karl Fredik Rojtersvard: mitološko cudovište “grifin” (sa glavom i krilima orla i telom lava) sa imenom Saab i nazivom Skanije kao oznakom fuzije sa tom firmom (1969.). Grifin je i naziv lovca JAS 39 koji Saab proizvodi u svojoj fabrici aviona. U 1989. proizvodnja putnickih automobila Saab-Skania preuzeta je od strane Dženeral Motorsa

Kadilak



Francuski istraživac Antoan de la Mote Kadilak (1656-1730) osnovao je Detroit ( grad u tesnacu) u 1701. Fabrika automobila Kadilak osnovana je 1902.,antoine ili da bismo bili potpuno precizni, Detroitska fabrika automobila tada je promenila ime u Kadilak.



Glavna pokretacka snaga bio je Henri Martin Leland (1843-1932). Kadilak je proizvodio motore i menjace i za druge fabrike, medju kojima je bila i firma Oldsmobil. Kada je R.E. Olds odbio da kupuje novi predloženi motor, Leland ga je ponudio firmi Henri Ford i pritom predložio izgradnju nove fabrike za proizvodnju automobila koji bi koristili taj motor.

Jaguar





Veliki broj modela automobila poneo je ime životinja, tako da u tom pogledu nisu izostale ni “velike macke”, kao što su tigar, panter, puma, kugar, ris i naravno – jaguar. Pri tome je zanimljivo da je cak i covek koji je nadenuo ime jaguaru i sam bio “lav” (lajon) – Vilijam Lajons.



Lajons je u svojoj karijeri najpre proizvodio prikolice za motocikle. Njegov poslovni partner bio je Viliam Volmsli i njihova firma Svelou Sajdkar je u 1927. uvela u proizvodnju i karoserije za automobile.
Naziv kompanijem je proširen u Svelou Sajdkar & Koucbilding. Naredne godine je proizvodnja prikolica za motocikle naglo opala pa je i naziv firme tome prilagodjen.



U jesen 1931. Lajons je uveo u proizvodnju sportski auto sa motorom standard 16 i poneo oznaku s.s., skracenicu jaguar-1928prethodnog naziva firme. Do 1936. proizvodjeni su modeli s.s.I i s.s.II i tada je osnovana nova kompanija, S.S. Kars, za proizvodnju automobila. Stara kompanija je pri tome zadržala svoj dotadašnji naziv. Istovremeno je uveden novi model koji je poneo naziv s.s.jaguar.





Drugi svetski rat doveo je do izostavljanja slova s.s. iz naziva pošto su podsecala na ozloglašene nacisticke vojne jedinice. Slova su pri tome i zakošena što je doprinelo estetici.U 1945. izmenjen je i naziv fabrike (Jaguar Kars) i ime je zadržano i nakon višegodišnjeg udruživanja u kompaniju Britiš Lejland.

Vilijam Lajons je ostao na dužnosti predsednika kompanije sve do 1972. kada se penzionisao. U 1960. otkupio je fabriku Daimler i proizvodjaca kamiona Gaj Motors u 1961. a potom su se sve te firme udružile u Britiš Motor Korporejšn u 1966. U 1984. Jaguar i Daimler su se razdvojili a od 1990. obe ove firme pripadaju Fordu.

Škoda





Slavia Logo (1895 – 1905)



Bicikli i motorcikli koji su se proizvodili u radionici u Mladoj Boleslavi nosili su naziv Slavia. Tadašnji logo predstavljao je točak ukrašen lišćem limete, što je trebalo da simboliše slovenske narode. Dodata su i imena osnivača firme (Laurin & Klement), što je kasnije poslužilo kao glavni motiv za novi logo.




L&K Logo (1905-1925)



Na dizajn L&K logotipa uticala je secesija, stilski pravac u umetnosti koji se javio početkom 20. veka. Inicijali dvojice osnivača kompanije (verovatno inspirisano imenom Václava Laurina koje je asociralo na latinsko: laurel nobilis, u prevodu lovor) bili su okuženi lovorovim lišćem u obliku venca, motivom koji je od davnina bio asocijacija za pobednike i slavne. Moguće je da su lovori predvideli uspeh firme L&K.



Škoda Logo (1926-1933)



Od 1926. godine, u Mladoj Boleslavi se proizvode automobili pod imenom Škoda. Iako je naziv brenda promenjen, novi logo ukazuje na kontinuitet u odnosu na prethodnu fazu. Škoda logo ima nov, ovalni oblik, ali je naziv brenda i dalje dominantni element u centru i okružen lovorovim lišćem.



Škoda Logo (1926-1990)



Logo sa čuvenom “krilatom strelom” prvi put je počeo da se koristi 1926. godine. Njegovo poreklo je obavijeno misterijom. Ponekad se kaže da je autor ideje (stilizovana glava Indijanca sa ukrasom koji čini pet peruški) komercijalni direktor Škode Plzeň, T. Maglič. Plavo beli logo u obliku kruga koji upotpunjuje stilizovana krilata strela usmerena na desnu stranu, trenutno se korist na nekim originalnim Škodinim delovima (npr. na prozorskom staklu i blokovima motora).



Škoda Logo (od 1999)

Iako se Škodin logo smatra jednim od najoriginalnijih i stilski najčistijih rešenja od svih zaštitnih znakova za kompanije širom sveta, njegov autor je i dalje nepoznat. Crno zeleni logo, koji je u upotrebi od 1994. godine, daje Škodinom brendu veću originalnost – crna boja simbolizuje tradiciju dugu stotinu godina, a zelena ekološku proizvodnju.



Uobičajena interpretacija simbolike Škodinog logotipa

Veliki krug (prsten) – univerzalnost proizvodnje, savršenstvo proizvoda, zemaljska kugla, svet
Krilo – tehnički napredak, sprega između proizvodnog programa i prodaje proizvoda širom sveta
Strijela – napredne proizvodne metode, visoka produktivnosti
Mali krug (oko) – preciznost izrade, tehnička jasnoća i dalekovidost
Crna boja – tradicija duga stotinu godina
Zelena boja – ekološka proizvodnja, zaštita životne sredine, recikliranje materijala koji se koriste

Rolls Royce





Logo "Rolls Royce" koji se sastoji od dva R ili dvostruko R,Rolls-Royce, dva osnivača ove tvrtke za proizvodnju automobila. Nema ništa posebno o dizajnu logotipa, no "brand name" je toliko jak da logotip izgleda posebno. Godine 1998, BMW-ima licencu na logo "RR".



1884.g Frederick Henry Royce počeo elektro i mehaničarski biznis. On je napravio svoj ​​prvi automobil,"Royce", u svojoj tvornici u Manchesteru 1904.g.Te godine,4. maja,sklapa sporazum sa Charles Stewart Rolls-om u Manchesteru,po kojem će Royse proizvoditi automobile,a Rolls prodavati,isključivo samo on.Dodali su i klauzulu po kojoj će se automobili zvati "Rolls-Royce".

CITROEN



Pre nego što se upustio u proizvodnju automobila,Anri Sitroen je postao poznat kao svestrani pronalazač. Jedan od najznačajnijih pateneta bio je zupčanik sa zubima u obliku okrenutog latiničnog slova "V",koji je obezbeđivao prenos znatno većih momenata uz tiši rad. Dva ova zuba je kasnije usvojio kao zaštitni znak na svojim automobilima. Do 1919. godine,kada je osnovao sopstvenu fabriku,više puta je putovao u Ameriku studirajući tehnologiju masovne proizvodnje automobila na traci.
U Evropi se smatra začetnikom ovakve proizvodnje.



Osnivac fabrike Andre Sitroen (1878-1935), holandskog porekla, bio je sin imucnog pariskog juvelira. Završio je tehnicku školu, a da pri tome nije pokazao neki poseban talenat. U njegovoj prvoj fabrici proizvodeni su zupcanici što ga je kasnije inspirisalo da udvojene zupce usvoji kao logo firme.



U 1911. Andre Sitroen je otputovao u SAD radi proucavanja Fordovih metoda masovne proizvodnje. u Americi je proveo dve godine i tokom Prvog svetskog rata iskoristio je stecena iskustva u proizvodnji municije za francusku armiju, a da bi to ostvario izgradio je novu fabriku. Kada se rat približavao završetku, Andre je zapoceo da planira program za svoju fabriku. U Americi je stekao iskustva u oblasti proizvodnje automobila, te se sasvim prirodno i opredelio za tu industrijsku granu. Gotovo se sa sigurnošcu može tvrditi da ga je Henri Ford inspirisao da uvede u masovnu proizvodnju jeftin narodni automobil ali su uz to izradeni i prototipovi luksuznog modela sa motorom od 3,8 lit. U 1918. zatrebao mu je konstruktor automobila te je zaposlio Žila Salomona koji je od 1908. sa prilicno uspeha proizvodio mali automobil nazvan zebra. Sitroenov model A bio je prikazan u 1919. na Jelisejskim poljima i njegova maska hladnjaka bila je ukrašena ovalnim amblemom sa dva zupca.

Na kasnijim modelima logo je uvecan tako da je pokrivao citavu masku hladnjaka, te su automobili Sitroen lako mogli da se prepoznaju, mada se po svojoj spoljašnosti nisu razlikovali od drugih automobila tog vremena. Neki modeli imali su logo iza maske hladnjaka dok ga su ostali imali na spoljnjoj strani. Tako veliki logo zadržan je sve do 1965. na modelu 2CV. Sitroen je koristio razlicite ideje za popularizaciju imena firme. Tako je u 1920-tim godinama platio postavljanje saobracajnih znakova i signala kojih nije bilo u dovoljnoj meri na francuskim javnim putevima i autostradama. Sa oznake je uklonjen oval i okvirni šestougaonik tokom vremena. Zupci su postali zakošeniji ali još uvek kao oznaka identiteta Sitroena vec na prvi pogled.

Opel



Adam Opel (1837-1895) osnovao je malu fabriku šivacih mašina adam-opelu Riselshajmu, nedaleko od Frankfurta u 1862. Imao je pet sinova, Karla, Vilhelma, Hajnriha, Fridriha (Frica) i Ludviga i svi su bili zaposleni u porodicnoj firmi. Na predlog svojih sinova Adam Opel je zapoceo da proizvodi bicikle u junu 1886. Svi sinovi bili su uspešni na biciklistickim takmicenjima što se povoljno odrazilo na plasman proizvoda. Sve do 1937. Opel je proizvodio bicikle a neko vreme i motocikle. Adam Opel je umro od tifusne groznice u 1895. ali je fabrika i nadalje bila porodicna. Njegova udovica Sofi i pet sinova postali su deonicari a za predsednika firme izabran je Georg, Adamov brat.



U 1898. na izložbi automobila u Berlinu braca Opel su srela Fridriha Lucmana (1859-1930) koji je u svojoj fabrici proizvodio primitivna vozila. Ubrzo potom Fric i Vilhelm Opel posetili su Lucmanovu fabriku u Desauu i odlicili da je otkupe u celosti. Ugovorom su obuhvacena sva proizvedena vozila, delovi, alati i mašine, lista kupaca i radnici, kao i sam Lucman. Prvo “opel patentno vozilo, sistema lucman” završeno je u prolece 1899. To vozilo bilo je, kao i naredne Lucmanove konstrukcije, zaostalo za vremenom. Braca su potražila partnera u Francuskoj i nakon pregovora sa Renoom sklopili su licencni ugovor sa darakom. Prodaja “opela sistema darak” zapocela je u januaru 1902. I pored ostvarenih uspeha saradnja sa francuskom firmom prekinuta je u 1907. Od tog trenutka u Opelu su konstruisali sopstvene modele. Boravci u SAD (Vilhelma u 1909. i Frica u 1922.) omoguceno je usavršavanje proizvodnih metoda.



Mada je firma bila veoma uspešna i postala najveci proizvodjac automobila u Nemackoj od 1914. inicijativa za fuziju za GM-om potekla je od strane Opela. Integracija, obavljena postupno i pod velom tajnosti, zapocela je u 1926. Kada su preostala cetiri brata Opel ostala bez još dvojice u 1927. odlucila su da prodaju citavu fabriku. Transakcija je ubrzana polovinom 1928. prvenstveno zbog drasticnog povecanja carina uvoznih automobila i delova. U to doba Dženeral Motors je imao svoju montažnu fabriku u Berlinu ali su uvedene dažbine izazvale nerentabilnost u poslovanju. Da bi opstao na nemackom tržištu GM-u je bila neophodna domaca firma. Tako su braca Opel i generalni direktor GM-a Alfred Sloan potpisali ugovor prema kojem je porodicna fabrika transformisana u korporaciju pod nazivom Adam Opel u decembru 1928.
U martu 1929. saopšteno je da je GM otkupio 80 posto deonica Opela za 26 miliona dolara sa mogucnošcu da otkupi i ostatak. Ugovorom je zadržano ime Opel i predvidjena autonomna pozicija firme unutar koncerna GM. Sem toga ugovoreno je da se automobili GM nece montirati u Riselshajmu i da GM nece proizvoditi konkurentne modele u Nemackoj.

Amerikanci su preuzeli upravljanje nad Opelom 18. oktobra 1929. Samo nedelju dana kasnije tržište akcija u Vol Stritu doživelo je slom. Tako je porodica Opel ostvarila izvanredan posao u zadnje mogucem trenutku. U 1931. GM je otkupio ostatak deonica Opela.

Kada su nacisti preuzeli vlast u Nemackoj, americko vlasništvo pokazalo se velikom zaprekom za Opel. Na poboljšanje situacije nije uticalo ni to što je Opel bio najveci izvoznik Nemacke kao ni to što je krajem 1930-tih uveo “vojne” nazive za svoje modele, kao što su bili kadet, kapiten i admiral. Stanje je postalo još kontraverznije tokom Drugog svetskog rata kada je Opel uveo u proizvodnju ratnu opremu za nemacku vojsku i pri tome placao dividende Amerikancima, a za uzvrat su saveznicki bombarderi sravnili polovinu fabrike u Riselshajmu.

Po završetku rata Opelova fabrika kamiona u Brandenburgu pripala je Ruskoj okupacionoj zoni a kompletni uredjajin za proizvodnju opel kadeta – odnosno ono što je preživelo rat – predato je Rusima na racun odštete i prebaceno u Moskvu radi uvodjenja proizvodnje prvog moskvica.

Ferrari




Skoro svaki zaljubljenik u automobile zna za ”propinjućeg konja”,crni propinjući konj na žutoj pozadini,obično sa slovima SF za Scuderia Ferrari,najviše zahvaljujući značajnim dostignućima ovog italijanskog proizvođača. Ali priča o nastanku ovog logoa ima nekoliko različitih verzija.Konj je izvorno simbol grofa Francesco Baracca, legendarni "Asso" (as) italijanskeog vazduhoplovstava tokom Prvog svetskog rata,koji je naslikao propinjućeg konja na svoj avion.Baracca je umro vrlo mlad 19. juna1918,oboren nakon 34 pobede u dvobojima.On je želeo propinjućeg konja na svoje avione jer ja njegova jedinica,"Battaglione Aviatori",bila upisana u konjički puk(vazdušne snage u svojim prvim godinama nisu imale svoju administraciju).Druga verzija je da ga je oborio nemački avion sa grbom Stuttgart-a,čiji je simbol isto propinjući konj.Porsche je takođe pozajmio konja iz grba Stuttgart-a.Zanimljivo je da je ime Stuttgart tokom vekova modifikovana verzija Stutengarten(stara nemačka reč "Gestüt",što bi značilo bašta ili ergela).



17.juna 1923,Enzo Ferrari je osvojio trku na stazi Ravenna,i tamo je upoznao groficu Paolinu,majku grofa Francesco Baracca.Zatražio je od grofice dozvolu da na svojim automobilima koristi konja,za sreću,ali je Alfa prvi put koristila konja na Scuderia automobilima tek jedanaest godina kasnije,u SPA 24 sata 1932.g.,gde je Ferrari pobedio.
Ferrarii je dodao žutu pozadinu jer je to boja njegovog rodnog mesta,Modena.
Propinjuči konj nie bio samo Ferrari brand.Fabio Taglioni ga je koristio na svojim Ducati motociklima.Njegov otac je,ustvari,bio prijatelj Baracca,i borio se sa njim u 91.vazduhoplovnom odredu.Kako je Ferrari stekao veliku slavu Ducati je odustao od konja,a možda je to i dogovor između dva brenda.Propinjući konj je sada robna marka Ferrari.



Još jedna verzija govori da iza Ferrarijevog logoa stoji sasvim drugačija priča. Kaže da je plemićka porodica osnivača Ferraija posedovala mnogo konja na svom imanju Lugo di Romagna, tako da je kompanija usvojila propinjućeg konja kao simbol snage. Ipak, jedna stvar se sa sigurnošću može tvrditi: tri boje koje se pojavljuju na Ferrarijevom logou predstavljaju italijansku zastavu, rodnu grudu ove kompanije.

Mercedes



Veoma su interesantni istorijati nastanka pojedinih fabrika automobila, ali nijedan nije tako fascinantan kao što je slucaj sa Mercedes-Bencom. A uz to, van svake sumnje, nijedna druga oznaka nije toliko popularna kao što je trokraka zvezda. Istorijat zapocinju dva coveka, Gotlib Daimler (1834-1900) i Karl Benc (1844-1929) koji su istovremeno konstruisali prve automobile pogonjene benzinskim motorom.



Daimler je na svom izumu radio mu Karlštatu a Benc na svom u Manhajmu, udaljenom samo 100 km, a pri tome nisu ništa znali jedan o drugom. Oba pionira uspela su, nakon niza teškoca, da zapocnu proizvodnju.



Krajem 1883. Benc je osnovao svoju fabriku u Manhajmu i jedan od deonicara mu je bio Maks Rose koji je kasnije zastupao bicikle adler, pre no što se vlasnik te firme Hajnrih Klajer opredelio na proizvodnju automobila. Firma Daimler osnovana je u 1890. i u njoj je znacajnu ulogu imao Vilhelm Majbah. U prvo vreme u fabrici Daimler proizvodjeni su samo motori za Panar-Levasoa i Pežoa, kao i za druge proizvodjace automobila, pošto je to bio veoma unosan posao. Potom je uvedena i proizvodnja vozila. U 1896. Emil Jelinek (1853-1918) postao je klijent Daimlera. Bio je to imucni biznismen, rodjen u Austriji, koji je živeo u Nici na francuskoj Rivijeri. Jelinek je bio ljubitelj brzine: u svojoj 19. godini morao je da napusti uspešnu karijeru na željeznici nakon organizovanja trke lokomotiva. I tada, pošto su se automobili pojavili na tržištu, kupio je najpre tricikl de dion-buton, potom leon bole i benc dok nije cuo za daimlera. Posetio je fabriku i kupio auto, ali je bio veoma razocaran maksimalnom brzinom od samo 25 km/h. Zahtevao je 40 km/h. Diskusije sa Gotlibom Daimlerom i Vilhelmom gotlieb-maybachMajbahom ubedile su ga auto može da bude brži. Nemacke inženjere brinula je pouzdanost i bezbednost ali je Jelinek bio uporan: “Ne prihvatam vaše razloge. Napravite jace motore i pobrinite se za ostalo. Narucujem cetiri daimlera. Preuzimam odgovornost za vožnju brzinom od 40 km/h a vi ne rizikujete ništa u tom pogledu”. Jelinek je dobio ono što je tražio i saopštio: “Gospodo, vaše brige su nepotrebne. Vozio sam automobile brzinom od 42 km/h i oni se nisu raspali a ni ja nisam ozledjen”. Istovremeno Jelinek je ispostavio i nove zahteve: motor mora da bude postavljen napred i da ima cetiri cilindra. Na toj bazi Daimler je konstruisao model feniks (24 KS) sa kojim je Jelinek pobedio u klasi na brdskoj trci La Tirbi u 1899. Impresioniran tim podvigom, baron Artur de Rotšild, bogati trkac-amater poželeo je automobil sa slicnim performansama i tako je Jelinek postao zastupnik Daimlera na Rivijeri. Tokom prve godine prodao je više od 30 automobila.

Uspeh je bio unekoliko zatamnjen pogibijom Vilhelma Bauera tokom La Tirbi trke u 1900. Jelinek je tvrdio da je udes uzorkovan zbog prevelike visine i težine automobila i u pismu fabici naveo: “Jedan od naših najboljih ljudi bio je žrtva vašeg loše konstruisanog cudovišta”. Jelinek je pripremio specifikacije za potpuno novi automobil sa vecim razmakom osovina, širim tragom tockova, nižim težištem i motorom snage 35 KS. Vilhelm Majbah i Gotlibov sin Paul Daimler (1869-1945) prihvatili su te zahteve i prvi auto bio je izradjen za šest meseci. Jelinek je obecao da ce otkupiti kompletnu seriju i to je ucinio tako da mu je isporuceno 36 automobila. Bila je to najveca pojedinacna porudžbina do tog vremena. Jelinek je isto tako zahtevao da automobil koji je on “konstruisao” ponese ime Mercedes, barem u Francuskoj, Austriji i SAD gde je raspolagao iskljucivim pravom prodaje proizvoda Daimlera. Daimler je odlucio da sve svoje automobile prodaje pod imenom Mercedes.

Iako na svojoj prvoj trci (GP Po) u februaru 1901. novi auto nije stigao do cilja, sa sigurnošcu se moglo utvrditi da jeogata10 konstrukcija uspela. Ime Mercedes zvanicno je registrovano 23.6.1902. Jelinek je bio toliko oduševljen sa imenom Mercedes da je u 1903. promenio svoje prezime u Mercedes-Jelinek. Pri tome se i hvalio da je postao “prvi covek koji je uzeo ime svoje cerke”. Jelinekovi odnosi sa firmom Daimler pogoršani su narocito od trenutka kada je Vilhelma Majbah napustio kompaniju a u 1908. su potpuno prekinuti. Pa ipak, ime Mercedes ostalo je za sva vremena.

Gotlib Daimler je umro pre no što se pojavio prvi mercedes. Pre njegove smrti sinovi su ga podsetili na razglednicu koju je svojevremeno poslao svojoj ženi. Na razglednici je bila ucrtana zvezda i Gotlib je nagovestio svoju nadu da ce “jednog dana ta zvezda svetleti iznad njegove fabrike”. Tako je zvezda postala simbol kompanije.



Medjutim, tek u 1909. Daimler je i zvanicno uveo zvezdu. Osim toga u pocetku je bilo i izvesnih razmimoilaženja u pogledu oblika zvezde, da li sa tri ili cetiri kraka, tako da su jedno vreme korišcena oba tipa. Konacno je usvojena trokraka zvezda kao najbolje rešenje pošto simbolizuje korišcenje motora Daimler na zemlji, moru i u vazduhu. Pola veka kasnije pojavila se na linkolnu kontinental cetvorokraka zvezda i na krajslerima petokraka. Nema sumnje da su obe bile inspirisane mercedesovom zvezdom. Tako su automobili mercedesa sa trokrakom zvezdom i bencovi sa vencem proizvodjeni nezavisno sve do 1926. kada je u Nemackoj automobilska industrija i citava privreda zapala u veliku ekonomsku krizu. Broj proizvodjaca automobila smanjen je sa 77 na 30. I dok je u to doba u SAD proizvodjeno 4,5 miliona automobila godišnje u Evropi je ta brojka jedva dostizala pola miliona, stim što je na Nemacku opadao deseti deo. U SAD je smatrano da dnevna proizvodnja od 30 automobila predstavlja minimum rentabilnosti dok je u Nemackoj izradjivano u proseku sedam automobila dnevno. Kod Forda je šest radnika proizvodilo jedan auto dok je kod Daimlera za to bilo potrebno 1750. Proizvodnja Daimlera i Benca u 1925. iznosila je samo 3666 putnickih automobila, cak manje nego u 1911. U narednoj godini proizvodnja je opala za više od jedne trecine. A pri tome je Benca mucio i jedan drugi problem: više od 45 posto njegovih deonica pripadalo je Jakobu Šapiru, špekulantu na berzi. Banka koja je finansirala obe kompanije složila se da sprovede program refinansiranja pod uslovom da se Daimler i Benc fuzionišu i na taj nacin oslobode Šapira. Integracija je završena u junu 1926. i nova firma, Daimler-Benc je usvojila za oznaku mercedesovu zvezdu okruženu Bencovim lovorom.



Znaci Mercedes-Benz-a od 1909. do današnjice

A šta se dogodilo sa mladom devojkom koja je posudila svoje ime automobilu? Njen prvi brak sa baronom fon Šlosenom završio se razvodom a drugi muž, vajar baron Vajgl je umro ubrzo nakon vencanja. Mercedes je živela u Becu do 1929.

Da li je plavo – beli BMW-ov simbol stvarno propeler na nebu? I da li je istina da je “Poršeov” logo prvi put skiciran na salveti u jednom restoranu u Njujorku?
U svetu automobilske industrije istina može biti i interesantnija od mitova koji objašnjavaju razvoj korporativnog identiteta.



Od “Ferarijevog” konja koji se propinje, do “Kadilakovog” venca, logotipi proizvođača automobila pojavljuju se na najrazličitijim mestima – na volanu i felnama, džinovskim bilbordima, pa čak i na šnalama za kravatu, ili dugmadima za manžetne.

Za snažan logo, koji ostavlja utisak, neophodna je upravo takva vrsta fleksibilnosti, koja omogućava primene u različitim sferama. Interesantno je kako su ljudi iz automobliske industrije decenijama unazad osećali tu potrebu, tako da i danas zaštitni znakovi velikih proizvođača odišu dovoljnom simbolikom, pa na njih vreme kao da ne utiče.

Kako su nastali simboli velikih proizvođača?


U mitu koji okružuje isprepletano dvostruko “R” “Rols rojsa” tragedija igra veliku ulogu. Legenda kaže da su osnivači britanske kompanije koja pravi luksuzne automobile, ser Henri Rojs i Čarls Stjuart Rols u početku koristili dva stilizovana početna slova njihovih prezimena u crvenoj boji, da bi Rols crvenu zamenio crnom nakon smrti ser Henrija 1933.



Rolls-Royce Logo

Ipak, realnost je nešto drugačija – crna boja odiše luksuzom i više odgovara luksuznim modelima ove kuće.
To što je boja promenjena u periodu koji se poklapa sa smrću ser Henrija je samo slučajnost.



Drugi amblem “Rols rojsa”, Duh Ekstaze na haubi, ima istinitu tužnu priču u pozadini. Dizajnirao ga je Čarls Sajks 1911, a model je bila Eleonora Tornton, sekretarica Čarlsa Rolsa u koju je on bio zaljubljen. Ona je preminula 1915. na putu za Indiju, ali već sto godina njena figura krasi modele ove kompanije.

Mercedes-Benz Logo

“Medcedesova” priča je manje romantična. Trokraka zvezda ove kuće u početku je označavala upotrebu motora ove firme na kopnu, moru i vazduhu, a prvi put je nacrtana u privatnoj belešci osnivača ove kompanije Gotliba Dajmlera namenjenoj njegovoj supruzi.

Dajmler je trokrakom zvezdom obeležio na mapi mesto nove porodične kuće u gradu Deucu u Nemačkoj. Njegovi sinovi su taj amblem prilagodili, i od 1910. godine to je logo kompanije “Mercedes Benc”.

BMW logo

U slučaju BMW-a, mit i vješt marketing povezali su logo sa počecima ove kompanije koja je u samom startu proizvodila motore za avione. Tako je ustaljeno tumačenje da BMW-ov krug simbolizira propeler na nebu, ali realnost je manje romantična: plava i bijela zapravo simboliziraju Bavarsku.

Za „Porscheov“ simbol postoje dvije teorije. Prema jednoj verziji, 1951. se izuzetno moćan distributer automobila za tržište Sjeverne Amerike Max Hoffman sreo sa F. Porsche u jednom restoranu u New York-u, i on je tokom večeri na salveti skicirao znak, moćan i upečatljiv.



Njemačka verzija je nešto drugačija – Max Hoffman jeste pitao za logo, ali je simbol dizajnirao inženjer „Porschea“ iz Njemačke, Franz Ksaver. Ipak, šta god bilo istina, rezultat je grb koji se ne zaboravlja.

Jedno od najpoznatijih obilježja svih vremena, „Ferrarijev“ konjić prvi put se pojavio na borbenim avionima kojima je za vrijeme Prvog svjetskog rata pilotirao Francesca Baraccea.



Enzo Ferrari se 1923. godine poslije jedne trke upoznao sa Baracceovim roditeljima, i oni su mu predložili da, „za sreću“ i kao uspomenu na njihovog sina heroja koji je poginuo prije kraja rata, doda konjića na svoj trkaći automobil. Žuta, zvanična boja Modene, rodnog grada Enza Ferrarija, uzeta je kao pozadina, i legenda je rođena.



Rivalstvo između „Lamborghinija“ i „Ferrarija“, kompanija koje prave neke od najljepših automobila na svijetu, poprimilo je mitske razmjere. „Lamborghinijev“ logo, zlatno-crni grb dizajnirao je osnivač kompanije Ferruccio Lamborghini, a na centralno mjesto dodao je i bika, simbol svog horoskopskog znaka.



Legenda kaže da je gospodin Lamborghini namjerno kopirao „Ferrarijev“ štit, zamjenio mjesta žutih i crnih polja da bi povrijedio ego Enza Ferrarija.



Ipak, pošto su obojica aktera ove tipično muške priče o inatu i taštini preminula, nikada nećemo saznati istinu. Ali, nije ni bitno, malo misterije čini život zanimljivijim.



Mondo.

Volkswagen





Volkswagen, koji se nalazi u samom vrhu nemačke i svetske auto industrije, ima jedan od najpoznatijih logoa inače, ne samo u svetu automobila, koji se može videti na milionima vozila širom planete. Postoje brojne teorije o nastanku VW logoa: jedna od njih tvrdi da ga je dizajnirao jedan od Hitlerovih prijatelja tokom Drugog svetskog rata, dok druga kaže da je nastao kao rezultat takmičenja u dizajnu na kom je pobedio Franc Ksavijer Rajmšpis, zaposlen u Porsche-u.

Ford



Henri Ford (1863-1947) osnovao je pocetkom prošlog veka Detroitsku automobilsku kompaniju a nakon nekog vremena i kompanije Henri Ford i Ford & Malkolmson i napokon Ford Motor kompaniju u 1903. koja postoji i danas. Na modelu T pojavio se logo ispisan kaligrafskim slovima koji je na modelu A uokviren ovalom.

Na evropskim modelima oval je proširen kako bi se što bolje uklopio u masku hladnjaka. U 1950-tim godinama obavljen je pokušaj modernizacije slova i ovala, ali je tradicija to nadjacala tako da je zadržan stari stil.

Ford raspolaže fabrikama sa autonomnim konstrukcionim kapacitetima u SAD, Engleskoj (osnovana još 1911.), Nemackoj (osnovana 1925.), Australiji (1925.) i Brazilu (montažna fabrika od 1925, proizvodi sopsvene modele od 1967.). Fabrika u Brazilu proizvodila je i druge fabrikate, kao što su Vilis i Reno.

U Francuskoj je Ford imao montažnu fabriku od 1916. koja se u 1934. fuzionisala sa firmom Matis i tako je osnovana fabrika Matford. Kompanija Matford montirala je fordove i proizvodila sopstvene verzije. Nakon Drugog svetskog rata lansiran je model vedeta, koji je prvobitno konstruisan kao mali ford za americko tržište. U 1954. Ford je svu svoju imovinu u Francuskoj prodao Simki, kojam je nastavila proizvodnju vedete sve do 1962.



Znaci Forda od 1903. do 2003. godine

Sve Fordove fabrike koristile su isti ovalni logo sa izuzetkom nemackog Forda koji je uveo dvostruki oval (uglavnom na privrednim vozilima) bez naziva Forda vec sa slovima F i K (Ford, Keln).

Toyota

Fabriku tkackih mašina Tojoda Lum Vorks osnovao je Sakici Tojoda 1895. Njegov sin Kiciro Tojoda (1894-1952) uveo je proizvodnju automobila 1936. Prvi automobil, model AA, bio je nazvan tojoda, ne tojota. Kompanija je raspisala konkurs za izbor najprikladnijeg znaka. Pristiglo je više od 20.000 sugestija.





Pobednicki logo bio je ispisan slovima u stilu “katakana” što ga je ucinilo estetski privlacnijim i mogao je biti ispisan sa osam poteza – što u Japanu predstavlja sretan broj.



Osim toga naziv je izmenjen u tojota, radi lakšeg izgovora. Korporacija Tojota Motor osnovana je u avgustu 1937. i model tojoda AA tada je nazvan “Kokusan Tojota Goh ili “tojota proizvedena lokalno”.

Danas je Tojota vlasnik još dve japanske firme: Daihacu i Hino. Osim toga Tojota raspolaže nizom montažnih fabrika širom sveta ukljucujuci i SAD i ostvaruje visok stepen saradnje sa GM-om.

Nakon sticanja ugleda proizvodjaca popularnih automobila Tojota je u 1988. osnovala posebni ogranak Leksus, za proizvodnju luksuznih automobila. Naziv je odabran van svake sumnje u konotaciji sa terminom “luksuz”. Tojota nije uvela medjunarodnu oznaku sve do 1989. kada je na konkursu odabran simbol sastavljen od tri elipse koje zajednicki obrazuju slovo “T”.