Oduvek sam se pitao odakle potiče ime koje nosi ova zemlja iz engleske
kolonijalne sfere, zaboravljajući da su Portugalci uvek bili oni koji bi
prvi otkrili i osvojili neku teritoriju kao svoju novu koloniju. Ime u
prevodu sa portugalskog znači planina lavova, jer po velikom nevremenu
gromovi snažno udaraju u zaleđe obale gde se nalaze visoke planine, tako da
taj zvuk podseća na riku lavova.
Nesrećna istorija zemlje povezana je sa njenim dijamantima, koje je priroda
učinila lako dostupnim, a korumpirani vladari sredstvom za lično bogaćenje.
Sve to je odvelo zemlju u strahote građanskog ratovanja u kome su i deci
davane puške u ruke.
U vreme posete Sijera Leoneu moja prijateljica Marina Džunić radila je u tom
gradu kao arhitekta Ujedinjenih nacija u obnovi infrastrukture zemlje koja
je upravo izlazila iz građanskog rata.
Već samo prebacivanje iz Konakrija u susednoj Gvineji u glavni grad Fritaun,
u poluraspadnutom ruskom avionu sa nekoliko stotina pilića u tesno sabijenim
kavezima u repu aviona, obećavalo je dobru avanturu. Po dolasku na aerodrom,
morao sam da se ukrcam u helikopter Ujedinjenih nacija, takođe ruske
proizvodnje i u sličnom stanju kao avion. On me je konačno prevezao do
njihove baze, uz koju se nalazio u gradu jedini pristojan hotel čudnog imena
Mammy Yoko, po imenu vođe naroda Mende u XIX veku. Bilo je to retko sigurno
mesto u kome se moglo odsesti u ovoj nesrećnoj zemlji, ali ja sam bio srećan
što sam u njoj.
Fritaun ima lepe velike peščane plaže, kao i cela zemlja, i jednu od
najlepših na svetu koja se naziva Beach River No. 2. Na njoj je, nekada
davno, u mirna i dobra post kolonijalna vremena, sniman čuveni film Pobuna
na brodu Baunti sa Marlon Brandom u glavnoj ulozi. Danas sam, nažalost, na
toj plaži i u toj nestvarnoj lepoti potpuno sâm, ako ne računam vozača i
lokalnog čuvara koji mi donosi ostrige sa ušća reke, koja ovde ulazi u more
na velikom tirkiznom prostranstvu. A da bih došao do ove plaže, bilo je
potrebno proći nekoliko punktova različitih vojski Ujedinjenih nacija, koje
ovde održavaju prividni red i mir. Ta jedinstvena lepota, međutim, vredela
je svakog trenutka strahovanja kako će se do nje stići, a isto tako i
vratiti po veoma lošem putu. Posle svega, najbolji riblji karpaćo probao sam
u jednom libanskom restoranu u gradu, što je bilo dovoljna nagrada za
učinjeni napor.
Zapadna Afrika ipak ima i nekih svojih malih čari.