Biblijske priče

БЕЗГРАНИЧНО ПРАШТАЊЕ



Једном Петар приђе Исусу и упита га: » Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута? Рече му Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.
Зато је Царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама. И кад се поче рачунати, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата. И будући да он немаше чиме дуг вратити, заповеди господар његов д га продају, и жену његову и децу, и све што има, и дуг да му врати. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти вратити. А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг му опрости.
А кад изађе слуга тај, нађе једнога од својих другара који му беше дужан сто гроша, и ухвати га и стаде давити говорећи: Дај ми што си дужан. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти вратити. А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не врати дуг. Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару својем сав догађај.

Тада га позва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг онај опростих теби, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах? И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих.«

У молитви » Оченаш« Исус нас учи молитви упућеној Богу: » И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим«

                                                                                                   МАТЕЈ 18: 21-35; 6:12

МИЛОСТИВИ САМАРЈАНИН



Неки учитељ Закона хтео је да искуша Исуса , па га упита: » Учитељу! шта ћу чинити да добијем живот вечни ? А Он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш? А он одговарајући речему: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњега свога као самога себе. Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив. А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: Ко је ближњи мој? А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва. А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође. А тако и Левит*кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође. А Самарјанин ** некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се; и приступивши зави му ране  и зали уљем и вином; и сместивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два
гроша ***те даде крчмару, и рече му: Гледај га, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. »
Кад је испричао причу, Исус упита учитеља Закона: » Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га ухватили хајдуци? » Одговори му учитељ Закона: » Онај који се смиловао на њега.« Тада му Исус рече: » Иди, и ти чини тако.«

                                                                                              ЛУКА 10: 25-37

* Левити – потомци Левијева племена – послуживали су у Храму.
** Самарјани – становници Самарије, пагани који су поштовали део Мојсијевог закона ( Петокњижје). Јевреји су их презирали.
*** За време Римског царства био је у употреби римски новац. Тај новчић био је надница за један дан рада.

ИСУС – ДОБРИ ПАСТИР

Исус је често говорио народу и својим ученицима о томе како је човечанство пало у грех, о нужности покајања и обраћања Богу, о Божјој љубави: » Jер Богу тако омиље свет да је и Сина својега јединороднога дао, да ниједан који га верује не погине, него да има живот вечни.«
О томе је Исус говорио у причама и у сликама. Ево Исусових речи о себи као добром пастиру:
» Заиста, заиста вам кажем: Ја сам врата к овцама. Сви колико их год дођоше пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше. Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. Лупеж не долази ни за што друго него да украде и убије и погуби: ја дођох да имају живот и изобиље.
Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце, а најамник,који није пастир коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук разграби овце и растера их ; а најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају. Као што мене зна Отац и ја знам Оца , и душу своју полажем за овце. И друге овце имам које нису из овога тора, и оне ми ваља довести ; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем. Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем.Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца својега."
ЈОВАН 3:16, 10:7-18

СЕСТРЕ МАРТА И МАРИЈА



Недалеко од Јерусалима налазило се село Витанија, у којем су живјеле две сестре: Марта и Марија,с братом Лазаром.Њих троје врло су волели Исуса и позивали га у своју кућу.

« А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју.  И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.  А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много. А само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети.«
                                                                                                                                             Лука 10:38-42

НЕРАЗУМНИ БОГАТАШ



Проповедајући народу, Исус је говорио:
» Гледајте и чувајте се сваке грамзивости, јер нико не живи од имовине своје, што је сувише богат.
Каза им пак причу говорећи: У једнога богатог човјека роди њива.  И размишљаше у себи говорећи: Шта да чиним, јер немам у шта сабрати љетину своју?
И рече: Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и ондје ћу сабрати сва жита моја и добра моја;  И казаћу души својој: Душо; имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се.  А Бог му рече: Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?
Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом.
А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести, ни тијелом у шта ћете се одјенути; душа је претежнија од јела и тијело од одијела.  Погледајте гавране како не сију, нити жању, нити имају ризницу ни житницу, и Бог их храни. А колико сте ви претежнији од птица!  А ко од вас бринући се може додати расту своме лакат један?  Ако, дакле, не можете ни најмање, зашто се бринете за остало?  Погледајте кринове како расту: не труде се, нити преду; али вам кажем: ни Соломон у свој слави својој не обуче се као један од њих.  Ако ли траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева, колико ће више вас, маловјерни!
Ни ви не иштите шта ћете јести и шта ћете пити, и не узнемиравајте се.  Јер све ово траже незнабошци овога свијета; а Отац ваш зна да вама треба ово.  Него иштите Царство Божије, и све ово ће вам се додати.  Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство.
Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити, гдје се лопов не приближава, нити мољац квари.  Јер гдје је благо ваше ондје ће бити и срце ваше."

Лука 12: 15-34

ПРИЧА О БОГАТАШУ И ЛАЗАРУ




У овој Исусовој причи говори се о двојици људи чији се живот веома разликовао. Један је живео у изобиљу, али грешно, а други у сиромаштву, али праведно.

»Човјек пак неки бјеше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки дан.  А бјеше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав,и жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов.  А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богаташ, и сахранише га.

И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову.  И он повика и рече: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.  А Авраам рече: Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се тјеши, а ти се мучиш.  И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе.  Тада рече: Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мојега;  јер имам петорицу браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења.
Рече му Авраам: Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају.  А он рече: Не, оче Аврааме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће се.  А он му рече: Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се увјерити.«


                                                                                                                                            ЛУКА 16: 19-31

ИЗГУБЉЕНА ОВЦА




Ево још једног примера у коме Исус причом о пастиру и овцама сликовито приказује свој однос према људима. Он, као добри пастир тражи изгубљену овцу.

" А он им каза причу ову говорећи:  Који човјек од вас, имајући сто оваца и изгубивши једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?  И кад је нађе, метне је на рамена своја радујући се,  И дошавши дома, сазове пријатеље и сусједе говорећи им: Радујте се са мном, јер нађох овцу своју изгубљену.  Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу због једнога грјешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника који немају потребе за покајањем.

                                                                                                                                               ЛУКА 15:3-7

ИЗГУБЉЕНИ СИН



Четрнаесто поглавље Јеванђеља по Луки садржи три Исусове приче о Божјој радости над нечим што је било изгубљено па се нашло: изгубљена овца, изгубљени новчић, изгубљени син.То је врхунац Исусовог учења о Божјој милости и праштању.

»А приближаваху му се сви цариници и грјешници да га чују.  А фарисеји и књижевници гунђаху говорећи: Овај прима грјешнике и једе с њима.  А он им каза причу ову говорећи:
И рече: Човјек неки имађаше два сина,  и рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми дио имања што припада мени. И он им подијели имање.  И послије неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно.  А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудијевати.  И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње.  И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше.  А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хљеба исувише, а ја умирем од глади!  Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагријеших небу и теби,и више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих.  И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби.  А син му рече: Оче, сагријеших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим.  А отац рече слугама својим: Изнесите најљепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.  И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.  Јер овај син мој бјеше мртав, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се. И стадоше се веселити.
А син његов старији бијаше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу пјевање и играње.  И дозвавши једнога од слугу питаше: Шта је то?  А он му рече: Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао.  А он се расрди и не хтједе да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.  А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповијест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим.  А када дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницама, заклао си му теле угојено.
А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје.  Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав бјеше, и оживје; и изгубљен бјеше, и нађе се.«

ЛУКА 15: 1-3; 11-32

ИСУС ВАСКРСАВА ЛАЗАРА



»Бијаше пак неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њезине.  А Марија, чији брат Лазар боловаше, бјеше она која помаза Господа мирисом и обриса ноге његове својом косом. Онда сестре послаше к њему говорећи: Господе. ево болује онај кога ти љубиш.  А када чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу.  А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.  Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на мјесту гдје бјеше.  Послије тога рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
Рекоше му ученици: Рави, сад Јудејци тражаху да те каменују, па зар опет идеш онамо?  Исус одговори: Није ли дванаест часова у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види свјетлост овога свијета;  a ко иде ноћу спотиче се, јер нема свјетлости у њему.  Ово каза, и потом им рече: Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим.
Онда рекоше ученици његови: Господе, ако је заспао,устаће. А Исус им бјеше рекао за смрт његову, они пак мишљаху да говори о починку сна.  Тада им Исус рече отворено: Лазар умрије. И мило ми је због вас што нисам био ондје, да вјерујете; него хајдемо њему.  Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.  Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу.  А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест стадија.  И многи од Јудејаца бијаху дошли Марти и Марији да их тјеше за братом њиховим.
Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сјеђаше дома.  Онда рече Марта Исусу: Господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог.  Рече јој Исус: Васкрснуће брат твој.  Марта му рече: Знам да ће васкрснути о васкрсењу у посљедњи дан.  Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот: који вјерује у мене ако и умре, живјеће.  И сваки који живи и вјерује у мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово?
Рече му: Да, Господе! Ја вјерујем да си ти Христос Син Божији који долази у свијет.
И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: Учитељ је дошао и зове те.  Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему.  Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на ономе мјесту гдје га срете Марта.
А Јудејци, који бијаху са њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје.  А Марија, чим дође гдје бјеше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат.  Онда Исус, кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди,  и рече: Гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе, дођи да видиш.  Исусу ударише сузе.  Онда Јудејци говораху: Гле, како га љубљаше.  А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слијепоме учинити да и овај не умре? А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то бијаше пећина, и камен лежаше на њој.  Исус рече: Склоните камен! Рече му Марта, сестра умрлога: Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.
Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако вјерујеш, видјећеш славу Божију?  Тада склонише камен гдје лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: Оче, благодарим ти што си ме услишио!  А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао.
И ово рекавши, викну громким гласом: Лазаре, изиђи напоље!  И изиђе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: Раздријешите га и пустите нека иде.  Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли Марији, видјевши шта учини Исус, повјероваше у њега.  Неки пак од њих отидоше фарисејима и казаше им шта учини Исус.  Онда првосвештеници и фарисеји сабраше Синедрион, и говораху: Шта да радимо? Овај човјек чини многа знамења.  Ако га оставимо тако, сви ће повјеровати у њега, па ће доћи Римљани и узети нам и земљу и народ. А један од њих, по имену Кајафа, који оне године бјеше првосвештеник, рече им: Ви не знате ништа; нити помишљате да је за нас боље да један човјек умре за народ, а не да сав народ пропадне. »

                                                                                                                           ЈОВАН 11:1-50

ДЕСЕТОРИЦА ГУБАВАЦА



Исус је својом силом чудесно лечио болесне – слепе, парализоване,неме, оне  с падавицом итд.Ево једног примера:

» И кад он иђаше у Јерусалим, пролажаше између Самарије и Галилеје. И кад улажаше у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека, и подигоше глас говорећи: Исусе, Учитељу, помилуј нас!  И видјевши их, рече им: Идите и покажите се свештеницима. И догоди се, док одлажаху, да се очистише.
А један од њих, видјевши да је излијечен, врати се славећи Бога из свега гласа. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му. И тај бјеше Самарјанин.
А Исус одговарајући рече: Зар се не очистише десеторица? А гдје су деветорица?
Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик?  И рече му: Устани и иди; вјера твоја спасла те је.
                                                                                                                       ЛУКА 17: 11-19

Tajna zlatnog dvorca



Pošao jednom kralj Solomon na put sa svojim velikašima i slugama na krilima vetra. Tako su leteli sedam dana i sedam noći. Sedmog jutra pogledaše na zemlju, a na zemlji veliki dvorac od čistog zlata. Kralj se začudi i upita svoje velikaše:
- Jeste li nekad videli na zemlji ovakav dvorac?
Velikaši odgovoriše da nikada nisu videli takav dvorac pa kralj Solomon naredi vetru da ih spusti na zemlju. Pošto su se spustili, kralj i njegov vojskovođa Asaf priđoše bliže dvorcu iz kojega se širio miris kao iz rajskog vrta. Pođoše oko dvorca potražiti ulazna vrata, ali ih ne nađoše. Kružili su oko dvorca, okolo-naokolo, nekoliko puta, ali ne nađoše vrata. A kralj je svejedno želeo ući i videti šta se u njemu nalazi. Zato pozove Raamju, vojskovođu vilenjaka. Raamja odmah dolete i pokloni se kralju. Solomon mu zapovedi:

- Pošalji svoju vojsku da vidi ima li u tom dvorcu ljudi ili bilo kakvih živih bića.
Ramja zazviždi. Sa svih strana doleteše vilenjaci i skupiše se iznad dvorca kao oblak. Raamja polete uvis i reče im ono šta im je rekao, a njegova vojska vilenjaka kao teška magla spusti se na dvorac. Nedugo zatim vilenjaci počeše izlaziti jedan za drugim iz dvorca, doletati pred svoga gospodara i na svom jeziku - zviždukom, pištanjem ili šištanjem - izveštavati šta su u dvorcu našli i videli. Kako bi koji predao svoj izveštaj, poleteo bi u nebo i nestajao. Kad je i poslednji vilenjak nestao s vidika, kralj Solomon upita Raamju:
- Šta su ti vilenjaci rekli?
Raamja se pokloni i odgovori:
- Rekli su mi da u dvorcu nema žive duše. Samo je na krovu jedan stari orao savio svoje gnezdo. Videli su ga kako nadleće i čuva svoje orliće.
Kad je kralj Solomon to čuo, obrati se Šemeveru, vođi vojske ptica:
- Idi, pa mi dovedi toga orla!
Šemever raširi krila, polete uvis i dovede sa sobom orla. Kad su sleteli pred kralja Solomona, orao zaklikta i pozdravi kralja. Kralj Solomon ga upita:
- Kako se zoveš? Koliko ti je godina?
Orao odgovori:
- Zovem se Alnodad i star sam sedam stotina godina.
- Ako znaš gde se nalaze vrata ovog dvorca, pokaži mi - reče mu kralj.
Orao bespomoćno raširi svoja krila i reče:
- Gospodaru, kralju moj, tako mi tvoga života, nikada nisam ni video ni čuo gde je ulaz u ovaj dvorac. Ali, ako želiš, možda ćeš to saznati od mojeg starijeg brata Ejfaja.
Solomon naredi Šemeveru da dovede starog orla Ejfaja. Šemever polete onamo gde mu je rekao orao Alnodad, a starog Ejfaja nađe u gnezdu okruženog orlovima, njegovim potomcima. Ejfaj reče Šemeveru:
- Ni ja nisam za svog života čuo gde su vrata toga dvorca, ali možda zna moj deda. Istina, toliko je star da više ne može leteti. Mi ćemo ga, njegovi unuci i praunuci, na svojim krilima preneti do kralja Solomona.
Šta su rekli to su i učinili. Uzeše prastarog orla na svoja krila i poleteše s njim prema onom dvorcu, sleteše pred kralja Solomona i spustiše iznemoglu starinu na zemlju. Stari orao slabašno zamahne svojim krilima u znak pozdrava kralju Solomonu. Kralj Solomon se zahvali starom orlu i njegovim potomcima što su se potrudili i doleteli na njegov poziv, zatim upita starog orla:
- Kako se zoveš, hrabra starino? Koliko ti je godina?
- Zovem se Sofar, a star sam hiljadu i tristo godina.
Kralj Solomon, sav zadivljen, upita:
- Znaš li, možda, gde su vrata ovoga dvorca?
Orao Sofar odgovori:
- Moje oči nisu nikada videle vrata ovoga dvorca. Sećam se jedino da mi je otac pričao da postoji ulaz sa zapadne strane kojeg su vetrovi prekrili zemljom i prašinom.
Kralj se zahvali starome Sofaru na obaveštenju, zatim dade znak vetrovima i olujama da se podignu sa svih strana sveta i oduvaju zemlju i prašinu koje su se kroz vekove nagomilale na ulaznim vratima. Oluja je dizala prašinu, pesak i zemlju, pa ih raznosila na sve četiri strane sveta. Uskoro se pred Solomonom pojaviše gvozdena vrata, koja su na ivicama bila nagorela od vatre. Iznad ulaza bio je zapis:
" Znaj, čoveče, da smo u ovom dvoru uživali i silno se veselili dok nije došla glad. Kad više ništa drugo nismo imali, mleli smo bisere umesto žita, a kad smo i njih pojeli, spalili smo ovaj dom i napustili ga. Neka bude konačište orlovima. "
Solomon pogleda malo bolje i opazi da ispod ovoga postoji još jedan zapis. Pročita i njega:
" Ko nije kralj ili prorok, neka ovamo ne ulazi! "
Desno od ulaznih vrata Solomon ugleda udubljenje, uvuče se i nađe u njemu kristalnu kutiju. Otvori je, a u njoj ključ. Uze ključ u ruke, pođe korak-dva dalje i naiđe na zlatna vrata. Otključa ih i uđe u veliku dvoranu, čiji su zidovi bili puni dragog kamenja i na čijem je podu bio srebrn zasun u obliku zmije. Kralj povuče zasun i ugleda stepenice koje su se spuštale u dubinu. Kad siđe niz stepenice, stiže u golemu pećinu u kojoj je bilo naslagano silno blago. Prolazio je pećinom i stigao do njenog dna, gde bijahu vrata ukrašena dragim kamenjem, a nasred vrata stajala je zlatna ploča na kojoj je pisalo:
" Smrt je pre vremena uzela moćnog kralja koji je ovde vladao i uživao u svim dobrima zemaljskim! "
Kralj Solomon otvori vrata i ugleda blistavu prestolnu dvoranu. Na prestolu je sedeo neki čovek. Kad mu se Solomon približi, vide da je to samo kip. Kralj priđe i dodirnu ga. Kip se zatrese od silnog besa, oči mu se pretvoriše u sjajne žeravice, a iz nozdrva mu izbi oganj i ljuti dim. Zatim zastenja i uzviknu: " Zlodusi, vilenjaci, anđeli smrti, morski zmajevi i sve druge mračne sile, požurite, dođite mi u pomoć! Smrtni me je čovek dodirnuo! "
Za tili čas cela se prestolna dvorana ispuni mračnim stvorenjima. Čulo se fijukanje, šištanje i mahanje krilima. Kad silni demoni htedoše napasti Solomona, ovaj podiže ruku i viknu gromkim glasom:
- Sklonite se, grešni stvorovi, jer ću vas uništiti! Zar ne znate da sam ja kralj Solomon i da sam i vaš gospodar?
Kad to čuše, svi mračni stvorovi poleteše brže brže nego kad su došli van kroz zidove, zviždeći, pišteći, šišteći:
- Bežimo odavde u morske dubine, jer nam je i tamo bolje nego da padnemo u ruke kralja Solomona!
Kad se dvorana isprazni, začu se stenjanje i škripa, a kip pade ničice na zemlju. Solomon vide srebrnu pločicu koja je visila na srebrnoj ogrlici. Pokuša pročitati šta na pločici piše, ali nije mogao. U tom trenu začu tihe korake i ugleda kako kroz zid ulazi mladić lepog stasa i predivnih očiju, koji mu se pokloni.

Kralj mu dade u ruku pločicu i ovaj mu pročita:
" Ovo su reči velikog kralja Šedada ben Adada, koje zapisa da se pamte za sva vremena:
         Hiljade sam junaka savladao,
         Hiljade kraljeva potukao,
         Hiljadama zemalja sam vladao,
         Ali jednu jedinu smrt - nisam mogao! "

Pročitavši to, mladić nesta. Kralj Solomon izađe iz dvorca. Dok je hodao napuštenim raskošnim sobama, dugo je razmišljao o zapisu i dobro zapamtio pouku o prolaznosti svega na ovome svetu.

Једном малом бати



Испричаћу ти причу што су мени причали православни Арапи из села Бетџале код Витлејема. У старо, прастаро време, далеко, далеко пре рођења Христова, беше у Витлејему човек по имену Јесеј, син Овидов, унук Возов и Рутин. А тај Јесеј имаше осам синова. Најмлађи син Јесејев зваше се Давид. Беше Давид пастир, и пасаше овце око Витлејема. Свето Писмо описује Давида као младића стасита, смеђе косе и лепа лица. Уз то још бејаше овај лепи пастир необично снажан и храбар. Кад би му лав или медвед ухватио овцу, он би лаконого стизао звера, отимао овцу из зверских чељусти а звера убијао. И тако, дакле, беше Давид заиста добар и поуздан пастир свога белога стада. А много поштоваше оца свога, као Бога. Често пута Давид је спавао у пољу, на широкој постељи земље покривен златотканим ћилимом звезданог неба. Но оно што ћу ти испричати није се догодило у отвореном пољу под звездама него у једној каменој пећини украј Витлејема.

Био тако један врућ дан, какви су чести дани у тој источној земљи. Давидове овце полегале у хлад под маслиново дрвеће. Сунце је пекло свом својом силом, и овце су дахтале од жеге. Па и Давиду поста жега сасвим досадна. Зато он уђе у ону пећину, да се склони од врућине и да се одмори. У пећини је хладовито у летње дане а топло у зимске. Ушавши у пећину млад пастир се одмах осети пријатно, па седе; убрзо задрема, леже и заспа. Али не постоја дуго а то Давид осети нешто хладно по рукама својим, и трже се иза сна. Кад отвори очи, авај, он виде ужасну змију како се сколутала њему на прси и обавила око његових руку! Још уздигла своју пљоснату главу над његовим лицем па језиком палаца. Очима злобно и устремљено гледа у лице младићево, очима што сијају као жеравице. У пећини мрак, и у мраку очи оне немани као две жишке! Давид се сав стресе од страха. Његов положај био је очајан, ван спасења. Ако само мрдне руком или главом, змија ће га сигурно угристи, и сасути свој отров у крв његову. О колико му је лакше било борити се са ричућим лавом и урлајућим медведом него са овим пузећим немуштим гадом! Шта да ради? Уједном се сети Давид свог старог помоћника у невољама, свога Господа, па узвикну из срца, пуног бола и суза: Не остави ме, Господе Боже мој, не одступи од мене! Похитај ми у помоћ избавитељу мој од тешких беда! Тек што изрече те речи, а гле засија се нека необична светлост у једном углу пећине. Беше светлост у облику великог круга у висини човека. Усред тог круга од светлости Давид угледа красну девојку, благу и озбиљну у исто време. Девојка сеђаше са напред погнутом главом, и држаше на рукама чедо, тако предивно чедо какво Јесејев син никад очима својим није видео. Наједном усправи се дете у крилу своје матере и оштро погледа на змију очима као двема муњама. И пружи дете прст према вратима од пећине као заповедајући змији да изађе. На мах се змија одви од Давидових руку, опружи се и одгмиза напоље. Давид скочи и простре се по земљи пред девојком и дететом у светлости. Хтеде да искаже своју благодарност за неочекивано спасење, и таман кад му дође реч у грло, он отвори очи, али - ништа више не виде. У том цела пећина испуни се неким слатким мирисом као од скупоценог тамјана и измирне.

До смрти своје Давид није могао заборавити овај чудни доживљај. Од пастира уздигао се до цара, али оно му је стално било у памети. Као цар он је саставио две прекрасне песме, једну: Најлепшем од синова човечијих, а другу опет: Царици у ризама позлаћеним. И те песме он је певао као цар уз харфу на високој кули својој у Јерусалиму.

ИСУСОВ ПЛАЧ НАД ЈЕРУСАЛИМОМ

Исус је туговао због Jерусалима и због оних који га не прихватише и који хтједоше да га убију.
» Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш послане теби, колико пута хтједох да саберем чеда твоја као кокош пилиће своје под крила, и не хтједосте!  Ето, оставља вам се дом ваш пуст. А кажем вам: нећете ме видјети док не дође да речете: Благословен који долази у име Господње! »
Другом приликом, Исус се приближио Јерусалиму и гледајућига заплакао говорећи:
»Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој! Али је сада сакривено од очију твојих.  Јер ће доћи на тебе дани, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и стегнуће те са свију страна;  И срушиће тебе и дјецу твоју у теби, и неће оставити у теби ни камена на камену, зато што ниси познао вријеме у којему си похођен. »

ЛУКА 13:34,35; 19:14-44


Четрдест година после овог Исусовог пророчанства Јерусалим су разорили Римљани, а преживеле становнике одвели у ропство

ПРИЧА О ЗЛИМ ВИНОГРАДАРИМА




Једном приликом исприча Исус главарима свештеничким и фарисејима ову причу:

»Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.  А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове.  И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше.  Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.  А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега.
А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово.  И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише.  Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним?  Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме.
Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.  Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове.  И ко падне на овај камен, разбиће се; а на кога он падне, сатрће га.
И чувши првосвештеници и фарисеји приче његове, разумјеше да о њима говори.  И настојећи да га ухвате, побојаше се народа, јер га држаху за пророка. »

                                                                                                        МАТЕЈ 21:33-46

МНОГО ЗВАНИХ … МАЛО ИЗАБРАНИХ




Једном Исус, у гостима код неког фарисеја, рече домаћину:
»Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни богате сусједе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слијепе;  И блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
А када то чу неки од оних што сјеђаху с њима за трпезом, рече му: Блажен је онај који буде јео објед у Царству Божијем! А он му рече: Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе.  И у вријеме вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово.  И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме.  И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.  И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгњеви домаћин и рече слуги своме: Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље и хроме, и слијепе.  И рече слуга: Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста. И рече господар слуги: Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом.
Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних. »

»ЦАРУ ЦАРЕВО, А БОГУ БОЖЈЕ«




Фарисеји су негодовали на Исусове речи и дела, па се договоре како да га ухвате у речи. » И послаше к њему ученике своје са иродовцима, говорећи: Учитељу, знамо да си истинит и путу Божијему заиста учиш и не обазиреш се ни на кога, јер не гледаш ко је ко од људи.  Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не?  Разумијевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемјери?  Покажите ми новац порезни. А они му донесоше динар.
И рече им: Чији је овај лик и натпис?  Рекоше му: Ћесарев. Тада им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и Божије Богу.  И чувши задивише се, и оставивши га отидоше.
Тада Исус рече народу и ученицима својим : На Мојсејеву столицу сједоше књижевници и фарисеји.  Све, дакле, што вам кажу да држите, држите и творите; али по дјелима њиховим не поступајте, јер говоре а не творе.
Него везују бремена тешка и незгодна за ношење и товаре на плећа људска, а прстом својим неће да их помакну.  А сва дјела своја чине да их виде људи; јер проширују амајлије своје и праве велике скуте на хаљинама својим. »

»ПРВА И НАЈВЕЋА ЗАПОВЕСТ«



У Исусово време, фарисеји и други учитељи вере избројали су све Божије заповести ( забране и одредбе) наведене у светим књигама Израиља. Установили су да их има 613. Неписмени људи, или они који нису могли да набаве свете књиге, никако нису могли да науче све те заповести, па су стално били изложени опасности да ће их прекршити. Зато је било важно да науче и испуњавају бар најважније.
Једном Исусу приступи неки учитељ Закона. У Јеванђељу се спомињу учитељи Закона и књижевници. Тако су називали учене Јевреје који су посветили свој живот проучавању и тумачењу Светог писма, нарочито Мојсијевог закона.
Учитељ Закона упита Исуса:«  Учитељу, која је заповијест највећа у Закону?  А Исус му рече:
Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.  Ово је прва и највећа заповијест.
А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе.  О овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци. »

НОВЧИЋ СИРОМАШНЕ УДОВИЦЕ




Поучавајући једном у храму, Исус рече:  »Чувајте се књижевника који воле да иду у дугачким хаљинама, и да их поздрављају на улицама,  И желе прва мјеста по синагогама, и зачеља на гозбама.  Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле дуго, биће још већма осуђени.
И сједе Исус према храмовној благајни и гледаше како народ меће новце у њу. И многи богати метаху много.  И дошавши једна сиромашна удовица метну двије лепте*, које чине један кодрант. И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у храмовну благајну.
Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву имовину своју. »

ИСУС ГОВОРИ О БУДУЋНОСТИ



На  многим местима у Библији читамо пророчанства о Другом Христовом доласку: други пут он ће доћи у свој слави својој, као Господар целога света.Пре његовог доласка на Земљи ће бити велике невоље. Овако је Исус својим ученицима описао свој поновни долазак на Земљу:

» Чувајте се да вас ко не превари.  Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити.  Чућете ратове и гласове о ратовима. Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај. Јер ће устати народ на народ и царство на царство и биће глади и помора и земљотреса по свијету. А то је све почетак страдања.
Тада ће вас предати на муке, и побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога.  И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога и омрзнуће један другога.  И изићи ће многи лажни пророци и превариће многе.  И зато што ће се умножити безакоње, охладњеће љубав многих.  Али ко претрпи до краја, тај ће се спасти.
И проповиједаће се ово јеванђеље о Царству по свему свијету за свједочанство свим народима. И тада ће доћи крај.  Када, дакле, угледате гнусобу опустошења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме - ко чита да разумије -  Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе;  И који буде на крову да не силази да узме што му је у кући;  И који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљине своје.  А тешко трудницама и дојиљама у те дане.  Него се молите Богу да не буде бјежање ваше у зиму ни у суботу.  Јер ће тада бити невоља велика каква није била од постанка свијета до сада, нити ће бити.
И ако се не би скратили дани они, нико не би остао; али изабраних ради скратиће се дани они. Тада ако вам ко рече: Ево, овдје је Христос или ондје, не вјерујте.  Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.
Ето вам казах унапријед.  Ако вам, дакле, кажу: Ево га у пустињи, не излазите. Ево га у собама, не вјерујте.  Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега.  Јер гдје је труп, ондје ће се и орлови окупити.
И одмах ће се по невољи тих дана сунце помрачити, и мјесец своју свјетлост изгубити, и звијезде с неба пасти, и силе небеске покренути се.  И тада ће се показати знак Сина Човјечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина Човјечијега гдје долази на облацима небеским са силом и славом великом.  И послаће анђеле своје с великим гласом трубним; и сабраће изабране своје од четири вјетра, од краја до краја небеса.
А од смокве научите поуку: Када се гране њене већ подмладе и олистају, знате да је близу љето.  Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу пред вратима.  Заиста вам кажем: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде.  Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи. А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам. Јер како је било у дане Ноја, тако ће бити и долазак Сина Човјечијега.  Јер као што у дане пред потопом јеђаху и пијаху, жењаху се и удаваху до онога дана кад Ноје уђе у ковчег,  И не схватише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина Човјечијега.  Тад ће бити два на њиви: један ће се узети, а други оставити. Двије ће мљети на жрвњевима; једна ће се узети, а друга оставити.  Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. »

ПРИЧА О ДЕСEТ ДЕВОЈАКА

О свом поновном доласку на Земљу Исус је испричао следећу причу:
» Тада ће бити Царство небеско као десет дјевојака које узеше свјетиљке своје и изиђоше у сретање женику.  А пет њих бијаху мудре и пет луде.  Јер луде, узевши свјетиљке своје, не узеше са собом уља.  А мудре узеше уље у посудама са свјетиљкама својим.  А будући да женик одоцни, задријемаше све, и поспаше.
А у поноћи стаде вика: Ево женик долази, излазите му у сретање. Тада устадоше све дјевојке оне и украсише свјетиљке своје.  А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља вашега, јер се наше свјетиљке гасе. А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима и купите себи.
А кад оне отидоше да купе, дође женик, и спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.  А послије дођоше и оне друге дјевојке говорећи: Господару, Господару! Отвори нам.  А он одговарајући рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас.
Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи. »

ИСУС СЕ УПОРЕЂУЈЕ СА ЧОКОТОМ



Три године је Исус Христос поучавао људе на земљи, лечио болесне и проповедао јеванђеље, то јест Радосну вест.Ево још једног примера како их је учио:
» Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноградар.  Сваку лозу на мени која не рађа рода одсијеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди.  Ви сте већ чисти због ријечи коју сам вам говорио.  Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете.  Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод. Jер без мене не можете чинити ништа. Ко у мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.
Ако останете у мени и ријечи моје у вама остану, што год хоћете иштите и биће вам. Овим се прослави Отац мој да род многи доносите, и бићете моји ученици.Као што Отац љуби мене, и ја љубим вас: останите у љубави мојој. Ако заповијести моје одржите, остаћете у љубави мојој, као што сам ја одржао заповијести Оца мојега и остајем у љубави његовој.
Ово вам заповиједам: да љубите једни Друге.  Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас.  Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет.  Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати.  Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла.
Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој.  Који мрзи мене и Оца мојега мрзи.

Ово сам вам казао да се не саблазните.  Изгониће вас из синагога; Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.  И то ће чинити, јер не познаше Оца ни мене. Али ово сам вам казао да се, када дође час, сјећате овога да вам ја казах; а испочетка не казах вам ово, јер бијах с вама. »

                                                                                       ЈОВАН 15:1-10; 17-23

ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА



» Приближаваше се пак празник бесквасних хљебова звани Пасха.  И тражаху првосвештеници и књижевници како би га убили; али се бојаху народа. А сатана уђе у Јуду, званог Искариотски, који бјеше из броја Дванаесторице.  И он отишавши договори се са првосвештеницима и књижевницима и војводама како ће им га издати.  А они се обрадоваше, и уговорише да му даду новаца.  И он обећа, и тражаше згодну прилику да им га преда без присуства народа.
А дође дан бесквасних хљебова у који требаше клати пасхално јагње.  И посла Петра и Јована рекавши: Идите и уготовите нам Пасху да једемо. А они му рекоше: Гдје хоћеш да уготовимо?  А он им рече: Ето, кад уђете у град, срешће вас човјек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе.  И реците домаћину куће: Учитељ ти вели: гдје је одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим?  И он ће вам показати велику застрту горњу собу; ондје уготовите. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху.
И када дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим.  И рече им: Веома зажељех да ову Пасху једем с вама прије него пострадам; Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем.  И узевши чашу заблагодари, и рече: Узмите и раздијелите је међу собом;  Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије.  И узевши хљеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завјет у крви мојој, која се за вас излива. »

»ЉУБИТЕ ЈЕДАН ДРУГОГА«

»А пред празник Пасхе, знајући Исус да је дошао његов час да пређе из овога свијета Оцу, љубивши своје који су у свијету, љубио их је до краја.  И кад би вечера, пошто ђаво већ бјеше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да га изда;  знајући Исус да му је Отац све дао у руке, и да од Бога изиђе, и Богу иде;  устаде од вечере и скиде горње хаљине, па узе убрус и опаса се њиме.  Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим бјеше опасан.  Онда дође Симону Петру, а овај му рече: Господе, зар ти моје ноге да опереш?  Одговори Исус и рече му: Што ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш послије разумјети.  Рече му Петар: Никада ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем, немаш удјела са мном.  Рече му Симон Петар: Господе, не само ноге моје, него и руке и главу.  Рече му Исус: Окупани нема потребе шта да пере осим ногу, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви. Јер знађаше издајника својега, зато рече: Нисте сви чисти.
А кад им опра ноге, узе хаљине своје па опет сједе за трпезу и рече им: Знате ли шта сам вам учинио?  Ви ме зовете Учитељем и Господом, и право велите, јер јесам.
Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге.  Јер сам вам дао примјер да, као што ја учиних вама, и ви чините.
Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара својега, нити је посланик већи од онога који га је послао.  Кад ово знате, блажени сте ако то творите.  Не говорим о свима вама; ја знам које изабрах; него да се испуни Писмо: Који са мном хљеб једе, подиже пету своју на мене.
Од сада вам говорим прије него се збуде, да, када се збуде, вјерујете да Ја јесам.  Заиста, заиста вам кажем: Који прима онога кога пошаљем, мене прима; а ко прима мене, прима Онога који ме је послао.
Рекавши ово Исус се узбуди духом, и посвједочи и рече: Заиста, заиста вам кажем, један од вас издаће ме. Онда се ученици згледаху међу собом, и бијаху у недоумици о коме говори.  А један од ученика његових, кога Исус љубљаше, бјеше наслоњен на наручје Исусово.  Њему, дакле, Симон Петар даде знак да упита ко би то био о коме говори.  А овај, наслонивши се на прса Исусова, рече му: Господе, ко је то?  Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај, даде Јуди Симоновом Искариотском.  И по залогају тада уђе у њега сатана. Онда му рече Исус: Што чиниш, чини брже.  А ово не разумједе нико од оних што бијаху за трпезом зато му рече. А неки мишљаху, будући да у Јуде бјеше кеса, да му Исус рече: Купи што нам треба за празник: или да даде штогод сиромасима.  А он узевши залогај одмах изиђе: а бјеше ноћ.
Кад он изиђе, Исус рече: Сада се прослави Син Човјечији, и Бог се прослави у њему.  Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити.  Дјечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима да куда ја идем ви не можете доћи, то и вама сада говорим.
Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге.  По томе ће сви познати : да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом.
Рече му Симон Петар: Господе, куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сада ићи за мном, али ћеш послије поћи за мном.  Петар му рече: Господе, зашто сад не могу ићи за тобом? Живот свој положићу за тебе.  Одговори му Исус: Живот ли ћеш свој положити за мене? Заиста, заиста ти кажем: неће пијетао запјевати док ме се трипут не одрекнеш. »

МОЛИТВА У ГЕТСИМАНСКОМ ВРТУ


Те ноћи, после вечере, Исус је изашао из Јерусалима с једанаестерицом ученика и преко потока Кедрона дошао у село Гетсиманију, недалеко од Јерусалима. Тамо је са ученицима ушао у врт и рекао им: » Сједите ту док ја одем тамо да се помолим Богу.  И узевши Петра и оба сина Зеведејева, поче се жалостити и туговати.  Тада им рече Исус: Жалосна је душа моја до смрти; останите овдје и бдите са мном.
И отишавши мало, паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти!  А јави му се анђео с неба кријепећи га.  И будући у самртној борби, мољаше се усрдније; а зној његов бијаше као капље крви које капљу на земљу.
И дошавши ученицима, нађе их гдје спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час пробдјети са мном?  Бдите и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо.  Опет и други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја. И дошавши нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале.
И оставивши их, отиде опет те се трећи пут помоли говорећи оне исте ријечи.  Тада дође ученицима својим и рече им: Још спавате и почивате! Ево се приближио час, и Син Човјечији предаје се у руке грјешника.  Устаните, хајдемо! Ево, приближио се издајник мој. »

ИСУС ЈЕ УХВАЋЕН



» И док он још тако говораше, гле, Јуда, један од Дванаесторице, дође, и са њим људи многи с ножевима и с кољем од првосвештеника и старјешина народних.  А издајник његов даде им знак говорећи: Кога ја цјеливам, онај је; држите њега.  И одмах приступивши Исусу рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га.
А Исус му рече: Пријатељу, на то ли си дошао? Тада приступивши, ставише руке на Исуса и ухватише га.
И гле, један од оних, што бијаху са Исусом, машивши се руком, извади нож свој те удари слугу првосвештеникова, и одреза му ухо.  Тада му рече Исус: Врати нож свој на мјесто његово; јер сви који се маше за нож, од ножа ће погинути;  Или мислиш да не могу умолити сад Оца свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела?  Како би се, дакле, испунила Писма да овако треба да буде?
У тај час рече Исус људима: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у храму, и не ухватисте ме.  А ово је све било да се испуне Писма пророчка. Тада га сви ученици оставише и побјегоше.
А они што ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, гдје се књижевници и старјешине сабраше.  А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра сједе са слугама да види свршетак. »