Alternativna ili klasična medicina?

Ponekad deluje da se putevi alternativne i tradicionalne medicine nikada ne ukrštaju. Odlazimo kod lekara kad smo bolesni ili, ređe, preventive radi. Gde nas izda tradicionalna, nadu polažemo u alternativnu medicinu. Da li sve mora biti crno – belo?



Struja se očigledno menja, barem u Americi gde je nedavna studija objavljena u „Žurnalu interne medicine“ otkrila da tri odsto ljudi traži alternativne terapije za telo i duh – jogu, meditaciju, taI či, vežbe dubokog disanja i to na preporuku lekara.

U istraživanju je učestvovalo 23.000 ispitanika i otkriveno je da se mešu najčešće propisivanim tretmanima nalaze vežbe dubokog disanja (84 odsto), meditacije (49 odsto), joge (23 odsto) i opuštanja mišića (26 odsto).

Brojke su slične i za korisnike alternativne medicine koji su na tretmane odlazili sami.

Istraživači kažu da su ljudi verovatno shvatili šta im odgovara i indirektno ubedili i lekare da su takvi tretmani najbolji za njih.

Takođe, jedan od razloga je i to što su istraživanja o tome kako različiti oblici tretmana mogu delovati na ljudsko telo napredovala i dala odgovore na pitanja koja je postavljala tradicionalna medicina.

Istraživači su otkrili i da pacijenti koji od lekara traže alternativno rešenje za psihosomatske probleme su po pravilu oni koji pate od više kombinovanih simptoma i bolesti.

Naravno, nemaju svi alternativni načini lečenja dokaze o svojoj efikasnosti, ali čim se pročuje za uspeh nekih pacijenata, lekari u Americi počnu da razmišljaju o alternativnim načinima da se pomognu ljudima.

Evo nekih početnih koraka koje bi trebalo da sprovodite ukoliko se odlučite za neku od alternativnih varijanti.

Duboko disanje

Obično duboko disanje – lagano udisanje i izdisanje vazduha – povezani su sa regulacijom kardiovaskularnog i nervnog sistema, a dokazano je i da umiruje simptome anksioznosti.

Kako biste započeli svoju vežbu, koncentrišite se na normalno disanje, a zatim vazduh uzimajte sve dublje.

Nemojte žuriti. Dozvolite da vas napetost napusti i zamišljajte kako odlazi iz vas.

Meditacija

Studije su povezale običnu meditaciju sa smanjenjem depresije i nelagodnosti kod sklerotičnih pacijenata, poboljšava zdravlje ćelija i smanjenje sporednih efekata lečenja nekih vrsta kancera.



Joga

Od mnogih potencijalnih koristi od joge, neki oblici su povezani sa poboljšanjem u procesu oporavljanja od tumora dojke i opuštanja anksioznosti.

Joga ima razne oblike – možete vežbati sami ili uz video čak i kod kuće.

Opuštanje mišića

Ova tehnika je osnovana kako bi donela olakšanje osobama sa Alchajmerovom bolešću, pacijentima koji se leče od kancera i starijim ljudima.

Osnova ovih vežbi je koncentracija na grupe mišića u telu, njihovu kontrakciju i opuštanje u toku disanja.


b92.net

Akupunktura se dugo vremna smatrala kao alternativni način lečenja.
Danas se drugačije gleda na tu vrstu načina lečenja, koja potiče sa Dalekog istoka.
Šta je zapravo - akupunktura?
....

Akupunktura je starokineska metoda lečenja pomoću igala koje se zabadaju u određene tačke na koži. Sama je rec latinskog porekla (acus-igla, pungere-zabadati,bosti). Metoda je dobila naziv od evropskih misionara koji su posetili Kinu krajem 16. i početkom 17.veka i prvi obavestili Evropu o lečenju na kineski način. Akupunktura kao deo kineske tradicionalne medicine zasniva se na temeljima drevne kineske filozofije i kulture, o čijim je počecima potrebno reći nekoliko reči.

Prvi legendarni kineski vladar Fu Hsi autor je najstarijeg dela legendarne mudrosti Ji Cing (Knjiga promena), izdatog 2852. godine pre nove ere. Posle njega dolazi Šen Nong, a zatim Huang Di Ti. Govori se da su Kinezi za vladavine tih legendarnih vladara dobili ideogramsko pismo. U to doba vec se uzgaja “pet vrsta žitarica”. Sledeca tri vladara, Yao, Sun, i Yu, vec su istoriske licnosti na prelazu iz 3. u 2. milenijum (2147-1989. pre nove ere). Prvom se pripisuje uvođenje kalendara i podela godina na četiri godišnja doba. Za vladavinu drugog, cara Suna, posle velike poplave počela je izgradnja kanalizacije. Car Yu nastavlja izgradnju kanalizacije, puteva i usavršavanje pravnog sistema.On uvodi ispite za službenike po strukama. Posle tih vladara slede dinastija Hsia (1989-1559), zatim dinastije Shang i Yin (1050 pre nove ere). Treća je velika i najdugotrajnija kineska dinastija Cu koja vlada do godine 249. pre nove ere (to je staro doba drevne kineske kulture i filozofije). “Kineskim Herodotom” naziva se Su-ma-Cien koji je krajem 2. veka pre nove ere napisao istoriju Kine, od legendarnih početaka pa do svog vremena, u delu “Ših Ci” (“Istoriski zapisi”). Njegov otac Su-ma-Tam je vec napisao knjigu o “Šest škola” kineske mudrosti. Na prvom je mestu u “Istoriskim zapisima” opisana Yin-Yang tradicionalno najstarija škola koja se bavi kosmologijom i naukama o prirodi.

Škola Yin-Yang (Jin-Jang) tradicionalno je negovala šest disciplina:

1. astrologiju;
2. izradu kalendara;
3. proučavanje “pet načela” ili tačnije pet osnovnih sila u prirodi i njihovih “kruženja”;
4. predkazivanje događaja;
5. i 6. odgonetanje pojava, posebno o ljudskom životu na osnovu stava o jedinstvu makrokosmosa i mikrokosmosa.

Učenje o “pet načela” ili “pet elemenata” već se spominje u knjizi “Veliki plan” iz vremena cara Vu, dinastije Cu, u 12. veku pre nove ere.
U tom delu, osim ostalog, opisani su i psihofizicki odnosi u strukturi ljudskog bica: izgled, govor, vid, sluh i misao. Škola Yin-Yang, zasnovana dualistickom načelu, razradila je teoriju o uzajamnoj zavisnosti suprotnih sila u prirodi i coveku. Po toj filozofiji svet je podvrgnut neprekidnim promenama i preobražavanjima. Ta je misao izražena u naslovu Ji-Cinga.

Dva osnovna znaka, puna crta: ______ i isprekidana: --------- , izražavaju dva arhetipska načela koja se zamišljaju kao dve obale toka večnog događaja Yanga i Yina. U prirodi je sve kretanje, vibracija, preobražaj. Svaka pojava ima dva lica. Sve ima dva pola. Taj univerzalni filozofski princip Kinezi su jasno objasnili u jedinstvenom principu Yin-Yang. Njime se objašnjava univerzalni sastav dve suprotnosti. Suprotnost tih načela je relativna. Ona su međusobnom odnosu kao svetlost i sena, kao aktivna i pasivna,”muška” i “ženska” snaga oblikovanja u svemiru. u prirodi i u društvenim odnosima. Yang je snaga svetlosti, Yin tame iz zemaljskog sveta. Svako je živo biće takode podvrgnuto zakonima Yin-Yanga.

Na fiziološkom planu akcije te dve energije su suprotne: Yin znaci odmor, mirovanje, smanjenje funkcije organa, a Yang označava akciju,kretanje, pojačanu funkciju organa. Oba su principa u stalnom meduodnosu. Oni su u stalnoj dinamickoj ravnoteži, u neprekidnom kretanju. Zdravlje zavisi od njihove ravnoteže. Na tom filozofskom principu pocinje teorija tradicionalne kineske medicine. Akupunktura je samo deo TKM kojoj još pripada lečenje biljnim sastojcima, tj. lekovitim biljem (phytotherapia), lečenje materijama mineralnog i civotinjskog porekla, zatim kineska mikromasaža, specijalna kineska gimnastika i dijetetika.

Akupunktura se spominje u staroj Kini već 2800. godine pre nove ere. Huang Ti, Žuti car (2698-2596), prvi je autor knjige “Nei cing” (Nei Jing), najstarijeg medicinskog dela na svetu. Sam je bio učitelj akupunkture. Najstarija “medicinska biblija” koja je stigla do naših dana prepisana je 475. g. pre nove ere. Sva kineska tradicionalna medicina zasniva se na saznanjima zapisanim u toj knjizi. Drugi deo tog dela govori o akupunkturi.
Knjiga “Nei Cing” u toku četiri i po hiljade godina izašla je u 50 izdanja. U njoj se daju definicija zdravlja i bolesti s osvrtom na fiziologiju i patologiju pojedinih organa i funkcije sastava u ljudskom organizmu. Opisane su u detalje indikacije i kontraindikacije za lečenje akupunkturom. U istoj se knjizi spominje devet vrsta igala.
Prve igle koje su Kinezi upotrebljavali bile su kamene, zatim od kosti i bambusove trske. Pod dinastijom Yin i Cang (16 - 11 veka pre nove ere) metalurgija je u Kini vec bila toliko razvijena da su za akupunkturu, upotrebljavane metalne igle. Kineska tradicionalna medicina, uključujući i akupunkturu, imala je svojih uspona i padova, ali se samo akupunktura održala bez prekida kao metoda lečenja sve do današnjeg dana gotovo neizmenjena. Već je oko hiljadu godina nove ere u Pekingu postojala visoka škola za akupunkturu u rangu današnjeg fakulteta. I savremena Kina, pored zapadne medicine, uporedo razvija i tradicionalnu medicinu i akupunkturu kao njen sastavni deo.

Današnje studije tradicionalne medicine i akupunkture traju četiri godine i postoje školovani lekari isključivo za tradicionalnu medicinu. Danas u Kini ima oko 400.000 doktora specijalista za akupunkturu. Osim doktora, akupunkturom se bavi i nekoliko stotina hiljada medicinskog osoblja (tzv. bosonogi doktori) koji se upoznaju s osnovama akupunkture na kursevima koji traju po šest meseci.

Japan je druga zemlja Dalekog istoka koja ima hiljadugodišnju tradiciju lečenja akupunkturom. U šestom veku nove ere vec su se školovali prvi japanski doktori u Kini. Odatle su preneli akupunkturu u svoju zemlju. U poslednjih hiljadu godina akupunktura se u Japanu neprekidno razvijala kao metoda lečenja sve do današnjih dana. Savremeni Japan, osim jako razvijene zapadne klasicne medicine, ima najrazvijeniju i tehnicki najdoteraniju akupunkturu u svetu. Iz stare Kine akupunkturu su prihvatile i druge susedne zemlje Dalekog istoka.

izvor: net