Kako su živele žene u Srbiji pre 100 godina

Položaj pripadnica nežnijeg pola u Srbiji nekada je bio uređen zakonima i običajima koji nisu menjani gotovo sto godina. Evo sa čime su se suočavale žene početkom prošlog veka, bile one obrazovane ili neuke, udate ili same, seljanke ili građanke...


Foto: 24 sata

Ako ste se ikada zapitali zašto se kaže „pijan kao majka”, imamo odgovor. On leži u običajima sa početka dvadesetog veka koji su se negovali u velikim srpskim, najčešće brojnim i seoskim domaćinstvima, a vezani su za porođaj i negu porodilje.

Stručni časopis iz toga doba, „Narodno zdravlje” lepo je opisao porođaj „u kućnoj radinosti” koji se tada najčešće i praktikovao:
„U kući je povećan broj ukućana, pa se onda zbog toga, buduća majka mora od njih sklanjati. Zato ide u polje gde se često puta pod vedrim nebom na jakom mrazu i snegu rastavlja s bremenom, odnosno porađa. U dobu najvećih muka ona mora da ciči, a ne sme glasno da kuka da je niko ne bi opazio, ni čuo. I što je najvažnije, tada se obično oko nje niko ne nalazi”, navodi se u ovom časopisu.

Srbija je početkom dvadesetog veka beležila najveću smrtnost dece u Evropi. Možda zbog toga što, kako navodi „Narodno zdravlje”, dete na porođaju „pada na teme, te se odmah ugruva”.

Ni o zdravlju porodilje se, nakon dolaska deteta na svet, nije vodila naročita briga. Naprotiv. U mnogim sredinama, na ženu nakon porođaja gledalo se kao na „poganu, gadnu, nečistu” i ona je ostavljana da se oporavlja u nekom „čorbudžaku“.

- Tamo joj kao psetu prostru malo slame ili nečiste, pocepane i bačene haljine, a već je ona sama čim je osetila da će da rodi obukla najgoru košulju i opasala najgoru zavijaču, koju je odavno bacila, te su joj kokoške na njoj nosile jaja ili se mačke macile. Tako u tom čorbudžaku koji nema dovoljno svetlosti, na hladnoj zemlji, na nečistoj postelji, u nečistim haljinama, uopšte na celokupnoj nečistoći mora prebivati porodilja četrdeset dana. Ona neće sve to vreme preležati, već će se trećeg dana dići i latiti se redovnog poslovanja. Za to vreme ona mora imati naročitu ložnicu i naročitu kalenicu iz koje će jesti i koju za to vreme ne valja nikako prati - piše u „Narodnom zdravlju”.

Tako dolazimo i do porekla čuvene izreke: „Nijedna porodilja za ciglo četrdeset dana ne sme da okusi vodu, a sme da pije rakiju koliko hoće”, zapis je lekara iz toga doba.

Šta im je sve uskraćivano?
– Sve druge stvari i drugi odnosi u porodici proisticali su iz ovog člana kojim je definisan položaj udatih žena, čime je dalje to značilo da, recimo, žene nisu mogle biti svedok na testamentu, da one nisu mogle mogu biti staratelji, da udate žene nisu smele da prime poklon bez odobrenja muža, niti da se školuju, ili da rade bez muževljeve saglasnosti – rekla je poznata istoričarka Dubravka Stojanović za „Peščanik” u martu ove godine.
Na nesreću, nisu samo žene sa sela loše prolazile u srpskom društvu sa početka dvadesetog veka.
Njihov pravni položaj bio je uređen Građanskim zakonikom. U njemu je najzanimljiviji član koji se odnosi na položaj udatih žena, a koji ih izjednačava sa maloletnim licima.

- Maloletnim se upodobljavaju i svi koji ne mogu ili kojima je zabranjeno sopstvenim imanjem rukovati. Takvi su svi s uma lišeni, raspikuće sudom oglašene, propalice, prezaduženici kojih je imanje pod stecište potpalo, udate žene za života muževljeva - kaže ovaj član iz zakona usvojenog 1844. godine, koji je ostao nepromenjen sve do kraja Drugog svetskog rata.

Ovo pokazuje da su žene tog doba stavljane u istu skupinu sa ostalim „problematičnim” socijalnim kategorijama.

Sva prava su proizilazila iz tog, osnovnog položaja žene u to doba: tako je samo otac bio nosilac roditeljske vlasti, žene nisu imale nasledno pravo, pa su udovice isterivane sa imanja nakon smrti muža, i završavale kao beskućnici.

Dok su u ostatku sveta žene već uveliko tražile (i dobijale) svoja prava, na našim prostorima su i dalje živele utlačene drevnim običajima i zaostalim zakonima. Do boljeg društvenog položaja dospele su tek dolaskom komunista na vlast, kada su prvim posleratnim ustavom izjednačene sa muškarcima.

Autor: dnevno.rs

Koliko sam saznala, živele su tužno i ružno; obespravljene,trenirane kao mašine za
proizvodnju dece, živele u zajednici šeneći kusom i repatom (to izraz moje bake).
Svaka smelija žena, u smislu da promeni nešto, bivala žigosana. Mužu praštala jer
se to od nje očekivalo. Tužni i ružno.