Савезна скупштина



Први пројект за Дом народног представништва направио је 1891. године Константин А. Јовановић. На конкурсу за зграду, према измењеном програму, на простору близу Батал-џамије, одржаном 1901. године, награђен је рад Јована Илкића, који у суштини представља варијанту Јовановићевог решења. Градња палате започета је 1907. године, а камен-темељац положио је Краљ Петар I. Током Првог светског рата Илкић је умро у логору, у Нежидеру, а планови су изгубљени. Нове планове, према изграђеном стању, направио је Илкићев син Павле, а у довршавању објекта, посебно ентеријера, помогао је Николај Краснов. Грађевина је довршена тек 1936. Обликована је у духу академског традиционализма, са богатом унутрашњом (архитектонском и уметничком) декорацијом, коју су извели тада најпознатији домаћи уметници и занатлије. Испред главног улаза постављена је, 1939. године, монументална скулпторска група "Играли се коњи врани", дело познатог вајара Томе Росандића.

Бели двор



"Бели" односно Нови двор налази се са Краљевским (Старим) двором у оквиру дворског комплекса на највишем брежуљку Дедиња, на имању површине 135 хектара.

Изградња је завршена 1936. године, по пројекту Александра Ђорђевића. Реновиран непосредно после Другог светског рата. Коначно је уређен и опремљен за садашњу намену истовремено са Старим двором (арх. Братислав Стојановић са тимом). Комплекс дворова, уређен као јединствена слободна површина, служи у резиденцијалне сврхе.

Градњу Белог двора започео је 1934. године, приватним средствима краљ Александар I са жељом да направи резиденцију за своје синове (престолонаследника Петра II, краљевића Томислава и краљевића Андреја), али није доживео да види завршетак радова. Изградњу двора довршио је кнез Павле који је, као велики љубитељ уметности, двор опремио вредним уметничким делима.

Уз двор, саграђени су и кухиња и гаража, који су са централним објектом повезани подземним тунелом. Пред почетак Другог светског рата у Европи, кнез Павле је објекту придодао и подземно склониште.

У очекивању пунолетства Петра II Карађорђевића, Бели двор користио је кнез Павле са породицом, а после II светског рата двор је служио као репрезентативни објекат у коме су се одржавале свечаности и примали угледни гости из иностранства.



Попут свог, старијег "суседа" који је неми сведок историје и политике пре 1945. године, тако су одлуке доношене у Великом салону и Свечаној трпезарији, Белог двора имале пресудну улогу на новију историју Србије. Током председничког мандата Слободана Милошевића (1997-2000), објекат је коришћен за живу политичку активност, како на унутрашњем, тако и на међународном плану. Последњи шеф државе који је званично примљен у Белом двору био је Председник Белорусије, Александар Лукашенко 1999. године. У Свечаној трпезарији Белог двора, потписан је документ којим се отворио пут за потписивање војно-техничког споразума у Куманову, којим је окончан оружани сукоб НАТО-а и СРЈ отпочет 24. марта 1999. године.



Данас Бели двор, као и читав дворски комплекс на Дедињу користи Њ.К.В. Престолонаследник Александар II са породицом. Објекат је пак, власништво ДЗ Србија и Црна Гора.

Бели двор красе дела светских уметника међу којима су слике Николе Пусена, Франсоа Милеа, Јана Бројгела, Паола Веронезеа и других, а ту је и портрет Краља Александра I од Паје Јовановића.



Трпезарија је опремљена намештајем у стилу чипендејла у којо доминира импозантна витрина са порцеланом из Севра, а Велики и Мали салон намештајем у стилу Луја XV.

Beograđanka





Beograđanka ili Palata Beograd je poslovni oblakoder u centru Beograda. Nalazi se između ulica Kralja Milana i Masarikove. Ovo zdanje je visoko 101 metar i ima 24 sprata. Izgrađena je u periodu od 1969. do 1974. godine po projektu arhitekte Branka Pešića, kao prvi oblakoder u užem centru grada, stacioniran između Slavije i Terazija.



Zgrada predstavlja jedno od najznačajnijih ostvarenja beogradske arhitekture s kraja šezdesetih godina 20. veka i u to vreme je bila najviša zgrada Beograda. Na poslednjem spratu zgrade se nalazio restoran sa vidikovcem koji je zatvoren početkom devedesetih, kada je lokalna RTV stanica Studio B, koja se već decenijama emituje upravo iz ove zgrade, zakupila poslednji sprat za svoje potrebe.



Ispod nivoa zemlje nalazi se velika samoposluga koja je danas u vlasništvu trgovinskog lanca „Familija“. Prizemlje i prva četiri sprata bili su u vlasništvu preduzeća „Robna kuća Beograd“, koje je krajem 2007. godine privatizovalo preduzeće „Verano“. Ostatak su poslovne prostorije i u vlasništvu su Grada Beograda. Tu su kancelarije RTV Studio B, televizije u vlasništvu grada Beograda, kao i Narodna kancelarija Predsednika Republike, zatim brojni sekretarijati gradske vlade Beograda i Beogradska otvorena škola. Na preostalim spratovima nalaze se sedišta i predstavništva više domaćih i stranih preduzeća. Tu je i glavna kancelarija kompanije IKEA za Srbiju. Novinska kuća Blic još uvek ima nekoliko kancelarija u Beograđanki iako se veći deo osoblja preselio u novu zgradu.Grad Beograd planira preuređenje i osvežavanje zgrade, odnosno čišćenje fasade i rekonstrukciju unutrašnjosti zgrade. Takođe je planirano i ponovno otvaranje restorana na poslednjem spratu



Dugo je bila najviša zgrada u gradu i sa svoja 24 sprata predstavljala referentnu tačku.



lakododoma.

Najviše građevine Srbije


Avalski toranj (204,57 m)



Svako ko je iz Beograda odlazio na put kolima ili autobusom, u povratku je uvek znao da je nadomak grada kada bi ugledao Avalski toranj. Bio je i ostao reper i vodilja putnicima namernicima. Impozantna građevina, jedinstvena po mnogo čemu, jedina je u svetu imala za poprečni presek jednostrani trougao, a od svog otvaranja 1965. godine pa do rušenja u aprilu 1999. godine bila je najviša građevina na Balkanu.



U prvobitnoj izgradnji utrošeno je oko 4.000 tona armiranog betona, a pri naletima košave vrh tornja se pomerao i do 50 cm i odolevao zubu vremena. Njegova rekonstrukcija otpočela je 2005. godine i trajala je četiri godine. Svečano je otvoren 21. aprila 2010. Visina novoizgrađenog tornja je 204,57 m, a za skoro dva metra je viši od prethodnog zdanja.

Pilon mosta Ada Ciganlija (200 m)



Most je predviđen kao deo beogradskog unutrašnjeg magistralnog poluprstena i predstavlja najuzvodniji most (unutar gradskog područja) preko Save koji povezuje Blok 70 i Topčider. Ponos i veličanstvena građevina Beograda sa jedinstvenim pilonom i kosim zategama. Imaće dužinu od 929 metara, šest kolovoznih traka, dve staze za pešake i dva koloseka namenjena budućem lakom metrou. Predviđena je širina od 45,5 metara i jedan pilon visine 200 metara, sa kojeg će se pružati zatege koje drže deo gredne konstrukcije preko Save. Dužina glavnog raspona je 376 metara. Savremeno arhitektonsko rešenje bitno za budući izgled i savremeni koncept grada.

Poslovni centar Ušće (115 m)



Poslovni centar Ušće sa visinom od 115 m (sa antenom 141 m) čini najvišu zgradu u Srbiji i drugu po visini zgradu na Balkanu. Sagrađena je 1964. godine kao Palata društveno-političkih organizacija.



Nakon rekonstrukcije, zgrada je dobila dva nova sprata, tako da sada ima 25 spratova (plus dva podzemna), najviši sprat nalazi se na 115 m visine. Nekadašnju aluminijumsko-staklenu fasadu zamenila su moderna plavo-zelenkasta stakla. Zgrada danas predstavlja jednu od najlepših i najmodernijih u regionu. Snabdevena je najsavremenijom opremom urađenom po najvišim svetskim standardima. Dva novoizgrađena sprata predstavljaju najatraktivniji deo objekta jer poseduju ekskluzivni restoran, atrijum i sale iz kojih se pruža fantastičan pogled na grad.

Geneks kula Novi Beograd (115 m)



Poznatija kao zapadna gradska kapija sa svojih 115 m visine i restoranom na visini od 135m do 140 m visine, predstavlja drugu najvišu zgradu u Beogradu.



Ima 35 spratova i dizajnirana je 1977. godine kao projekat sa dve kule spojene visokim mostom i rotirajućim restoranom na vrhu. Proje­ktovana je kao kapija dobrodošlice za putnike koji sa zapada dolaze u Beograd i predstavlja treću po visini najvišu kulu u Istočnoj Evropi.

Nakon ulaska „Genex group“ u jednu od kula, zdanje dobija popularno ime Geneks kule, mada je njen zvaničan naziv i dalje Zapadna kapija Begrada. Druga kula je rezidencijalnog karaktera, odnosno u njoj su stanovi.



blic

Banovina - najlepša građevina 20. veka



Banska palata ili Banovina u Novom Sadu, impozantno zdanje iz 1930. godine. Zdanje arhitekte Dragiše Brašovana je sedište Vlade i Skupštine



BANSKA palata ili, kako Novosađani vole da kažu Banovina, impozantno zdanje iz 1930. godine, izgrađeno prema projektu jednog od naših najvećih arhitekata Dragiše Brašovana, nekada sedište bana Dunavske banovine i Banske uprave a danas Vlade i Skupštine AP Vojvodine, u vreme kada je izgrađena, bila je jedno od najvećih zdanja na čitavom Balkanu.

- Palata predstavlja jednu od najlepših građevina arhitekture dvadesetog veka u našoj zemlji - navodi Vladimir Mitrović, kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. - Zbog svoje velelepne kompozicije koja liči na veliki brod, nazivaju je i „belom krstaricom“



Zdanje je podignuto na prostoru između nekadašnjeg starog jezgra grada i dunavske obale, na području malog i velikog Limana.

- Novi Sad je, iako na Dunavu, zapravo, od same njegove obale tada bio udaljen močvarnim tlom i limanima ili nekom vrstom rečnih rukavaca - kaže Mitrović. - Posle prisajedinjavanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine u varoši je formirano novo gradsko jezgro čiji je osnovni pravac bio tadašnji Bulevar kraljice Marije,danas Bulevar Mihajla Pupina, počev od dunavske obale, odnosno Mosta Kraljevića Tomislava, kako se tada zvao stari most na čijem mestu je danas „Varadinska duga“.

Istorija tog velelepnog zdanja, nastavlja on, počela je 3. oktobra 1929. godine, kada je Novi Sad, objavom kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića postao sedište Dunavske banovine, jedne od devet koje su tada formirane.

- U banovinskom kompleksu, na prostoru malog Limana i Bulevara kraljice Marije, izgrađene su dve odvojene zgrade - kaže Mitrović. - U jednoj od njih je 569, a u drugoj 147 prostorija, od kojih su neke zaista više nego raskošno uređene još u vreme gradnje, a tako je i danas.



BRAŠOVAN

ARHITEKT Dragiša Brašovan (1887-1965), velikan srpske graditeljske umetnosti 20. veka, u Novom Sadu je oko 1930. godine, na istom bulevaru, podigao zgradu Radničke komore, a posle rata 1963. godine i palatu Pošte.



Radnička komora

Najviše zgrade Beograda


Sadašnji rekorder po visini u glavnom gradu je Avalski toranj sa 205 metara, a pilon Mosta na Adi za njim "kaska" za svega četiri metra.



Kada bude napravljena najavljena kula od 180 metara u Savskom amfiteatru biće jedna od najviših građevina u prestonici.

Prestonička panorama postaće bogatija za još mnoge građevine put oblaka, a kula od 180 metara projekta "Beograd na vodi" biće zasigurno najveći izazov u stambenoj gradnji. Bez etikete "najviša" ostaće zgrada Ušće, jer se njen poslednji sprat nalazi na 115. metru. Sa antenom ta građevina je visoka 141 metar.

Urbanistički zavod grada već je obavio procenu i dozvolio gradnju 30 spratova na dve lokacije, a na skoro obavljenoj studiji Novi Beograd pokazao se kao pogodno tlo budućih zdanja do 100 metara visine, pa će i kula naselja "Vest 65" prednjačiti sa svojih 39 spratova, navode "Novosti".

Kada je davne 1939. godine premašena konstrukcija od deset spratova izgradnjom 13 etaža palate "Albanije", prestonica je tada imala najveći objekat u jugoistočnoj Evropi. Ipak, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka nikli su simboli neba prestonice, podigavaši granice pogleda iznad 100 metara od tla - Avalski toranj, "Geneks" kule, Istočna kapija Beograda.

Dok se televizijski toranj i dalje drži na visini zadatka najveće građevine Beograda, pa i Srbije sa vrhom do 204,57 metara, pilon Mosta na Adi, iako za njim "kaska" za svega četiri metra, skoro da je stao rame uz rame s njim kao obeležje Beograda.



Takmace u vazduhu, zgradu "Ušće" i "Geneks" kule razdvaja antena od 26 metara na krovu bivšeg sedišta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, čime je Zapadna kapija zauzela drugo mesto među "gorostasima".

Neverovatnih 333 metara stambenog prostora najavila je belgijska kompanija 2010. na prostoru između zgrade Ušća i "Arene", kao "Besiks kulu 1" i najviši oblakoder u Evropi. Toranj u obliku slova A ubrzo je postao prazno obećanje. Slična sudbina zadesila je "Delta planet" na Autokomandi, pošto projekat od 192 metara nije dobio odobrenje nadležnih.

Još jedna građevina koja bi trebalo da ode "nebu pod oblake" je kula "Vest 65" sa svojih 146 metara, ali je neizvesno kada bi ona mogla da bude završena.

Poslovno-hotelska kula je završni deo celog kompleksa u Ulici Omladinskih brigada gde su već useljeni prvi stanari u 150 završenih stanova, navodi list.

I dok se čeka ostvarenje novih građevinskih projekata u Beogradu, evo liste najviših građevina u prestonici Srbije, koja uključuje i najavljenu kulu u okviru projekta "Beograd na vodi".




1. Avalski toranj - 205 metara

2. Pilon Mosta na Adi 200 metara

3. Kula "Beograd na vodi" 180metara

4. Zgrada "Ušće" 141 metar

5. Kula "Geneks" 135 metara

6. Beograđanka 127 metara

7. Zgrada "Rudo" 100 metara

8. Kula "Ineks" 95 metara

9. Hram Svetog Save 82 metra

10. Palata "Albanija" 58 metara


mondo.

Delta City Novi Beograd



Delta City, od trenutka i datuma kada je izgrađen kao objekat i od kada je počeo sa radom, predstavlja najveći tržni centar u Srbiji, a samim tim i u Beogradu u kome se zapravo i nalazi.

Izgrađen je na teritoriji opštine Novi Beograd, preciznije u bloku 67 i ima izgled najsavremenijih svetskih građevina koje imaju istu namenu. Ovaj tržni centar, otvoren je i počeo je sa radom 1. novembra 2007. godine i sa ukupno 130 prodavnica koje su raspoređene na tri sprata unutar njega, zauzima površinu od 87.000 m².

Osim 130 prodavnica koje se nalaze unutar ovog tržnog centra i u kojima je dostupan širok izbor robe proizvedene od strane prestižnih svetskih proizvođača iz različitih oblasti, u ovom tržnom centru, takođe se nalazi i jedan od najsavremenijih i najbolje opremljenih bioskopa u Srbiji, bioskop Cineplexx, zatim hala za kuglanje, bilijarska hala, nekoliko kafića, nekoliko restorana brze hrane kao što je restoran brze hrane McDonalds i slično.

Kada je reč o najpoznatijim i svetski priznatim brendovima garderobe, među gore pomenutim prodavnicama ističu se prodavnice kao što su Tom Tailor, Massimo Dutti, Stradivarius, Tally Weijl, Tommy Hilfiger, Mango, Zara, Mexx, Calvin Klein, Diesel, Nike, Energie, Marks & Spencer, Adidas, Miss Sixty, Reebok, Loris Azzaro, Esprit, Oysho, Bershka, Sephora, L’occitane, Pull and Bear i mnoge druge, koje prodaju robu upravo navedenih proizvođača koje zastupaju.

Tržni centar Delta City, izgrađen je od strane kompanije Delta Holding, koja je zaslužna za projekat i investiciju izgradnje, ova kompanija, takođe u narednom periodu planira da realizuje i zamisao vezanu za izgradnju novog trgovinskog kompleksa, koji bi trebalo da se nalazi na području Autokomande i da preuzme status najvećeg i vodećeg trgovinskog centra kakav je danas Delta City. Dok se ta zamisao ne realizuje i ne sprovede u delo, Delta City će i dalje nositi svoju vodeću titulu najvećeg i najlepšeg tržnog centra u Beogradu i Srbiji istovremeno.

Milošev konak


Milošev konak ili Rezidencija princa Miloša, izgrađen 1831. godine, nalazi se u predivnom okruženju Topčiderskog parka. U početku je princ sa svojom porodicom živeo u centru grada, nedaleko od Kalemegdana. Međutim, zbog blizine Turaka koji su još uvek držali tvrđavu pod opsadom, Miloš Obrenović je odlučio da se preseli nešto dalje od centra grada. Tako je dao naređenje da se izgradi konak u Topčiderskom parku, u koji se po završetku izgradnje i preselio. Žena i deca ostali su u gradu, u kući koja je danas poznata kao Konak kneginje Ljubice i služi kao muzej.


Prinčevska rezidencija izgrađena je u otomanskom stilu, a bila je tek treća kuća koju su Srbi podigli u Beogradu. U to vreme ovakve vile bile su impresivne i privlačile su veliku pažnju lokalnog stanovništva. Iako sam konak nije prevelik, svojim enterijerom uspešno je imitira raskoš i luksuz originalnih turskih kuća. Njegovoj lepoti doprinosi i razgranati platan koji je star više od 160 godina.


U Miloševom konaku se danas nalazi muzej u kojem su prikazane postavke u vezi sa Drugim srpskim ustankom koji je Miloš Obrenović poveo protiv turske imperije 1815. godine.

Srpska kraljevska akademija


Оbјеkat Srpskе kraljеvskе akadеmiје kaо nеmi svеdоk pеriоda u kоme jе Knеz Mihailоva ulica postajala kulturnо јеzgrо grada pratila је mоžda naјproblematičnija istоriјa građеnja za razliku оd vеćine drugih građеvina u оvој ulici. Оd raspisivanja kоnkursa dо rеalizaciје građеvine instituciјa akadеmiјe је prоlazila krоz proces rеfоrmi kоје su dо danas оstavilе traga. Ni јеdna zgrada u knеz Mihailоvој ulici danas nеma takо burnu istоriјu građеnja kaо оva palata kulturе i umеtnоsti. Mеđutim, i pоrеd nеpоvоljnih оkоlnоsti kоје su pratilе rеallizaciјu оvоg monumentalnog prојеkta u tо vrеmе, zgrada Akadеmiје niје triјumfоvala samо kao individualna tvorevina i atrakcija vеć i konačnom pobedom stila sеcеsiје u arhitеkturi međuratnog Bеоgrada.