Najčudniji sportski rituali i slavlje posle pogotka

Šta je, sem toga što su sportisti, zajedničko ragbistima Novog Zelanda, fudbalerima islandskog Stjarnana i teniserima Srbije? Zajedničko im je ono što ih razlikuje od ostalih timova – neobični rituali i koreografije kojima intrigiraju ili uveseljavaju celu planetu.



Jedni  su poznati po ratničkom plesu pred meč, drugi po što šašavijim proslavama golova, a treći po nekoj dogovorenoj ludoriji kojom će proslaviti veliku pobedu.


Plesom u borbu



Najatraktivniji su novozelandski ragbisti, jer već sto godina na međunarodnim mečevima zadivljuju izvođenjem „Hake“. To je tradicionalni ratnički ples Maora koji su prvi naselili ostrvo u Tihom okeanu, a sadašnji reprezentativci s ponosom izvode plemenski ples svojih predaka kako bi se dodatno motivisali i uplašili protivnika.

Neki kažu, i da oteraju zle duhove. Najpoznatija izvođena Haka naziva se „Ke mata“ što znači „To je smrt“. Izgovaranje ratnog pokliča započinje najčešće kapiten, prate ga ostali glasnim urlikanjem, agresivnim udaranjem pesnicama po grudima, šamaranjem rukama po butinama, kolačenjem očiju i snažnim udaranje stopa o zemlju.

Šepurenje snagom i spremnošču za borbu završava se žestokim izrazom lica i isplaženim jezikom.

Koliko ova plesna ludorija izgleda egzotično običnom gledaocu, toliko ona druga, novija verzija Hake „Kapa o Pango“ izaziva kontroverze. Izvedena je prvi put 2005. godine pred meč sa Južnom Afrikom.

Umesto plaženja jezikom ples se završava besnim izrazom lica i povlačenjem palca preko grla (simulacija rezanja grkljana), što su neki protumačili kao nesportsko zastrašivanje protivnika.

Nova haka je osuđivana kao nepogrešivo provokativna, a maorski potomci su se branili da taj pokret u njihovoj tradiciji označava crtanje vitalne energije u srce i pluća.

Haku izvode i druge novozelandske reprezentacije, a i reprezentacije Fidžija, Tonge i Samoe. Havajski ragbisti su, takođe, igrali Haku, dok nisu osmislilli svoj ples “Ha”.

Veslaj, pecaj, porodi gol

Šta je nirvana? Pa, pitajte fudbalera posle pogotka u važnoj fudbalskoj utakmici. Osim igrača neke reprezentacije i klubovi imaju osmišljene, smešne ili čudne koreografije radovanja celog tima. Ko će originalnije, a ko luđe da smisli i zabavi!

Afrikanci timski stalno plešu. Brisbejn vozi kajak, Engleski AFC Bournemouth igrač posle pogotka simulirao je nokaut nad svim igračima… Navijači Silkeborga i Nordsjelanda prisustvovali su kada je Bajram Fetai nakon svog drugog gola nokautirao saigrače, a potom je i sam bio “ubijen iz pištolja”.



Ili



Ili ovako

I Coca Cola je u reklamu za prošlogodišnje Svetsko prvenstvo stavila neke od najneobičnijih proslava.

Ipak, najzaduženiji za široku lepezu smešnih i kreativnih igrarija na terenu su fudbaleri islandskog Stjarnanija. Oni vole posle “trešenja mreže” protivnika da pecaju, imitiraju Ramba, biciklu, moždani udar, plivaju i veslaju, porode se…



Ali ni Stjarnan nema stalno priliku da se ludira. A tad se potvrdi ona stara da se uspeh najteže prašta. Tako su fudbaleri Valura iz Rejkjavika jednom prilikom ponizili Stjarnan velikom razlikom u golovima. Em što ovi prvi nisu uspeli da pokažu još neko “radovanje”, em su ih imitacijom igrači Valura ismejali, kao da su danima pred meč smišljali osvetu.

Šta su fudbaleri iz glavnog grada Islanda pokušali da urade, nikom baš nije najjasnije, ali sigurno je da se “šala” nimalo nije dopala deklasiranom Stjarnanu.

Ćelavi padobranci



Veliki pobednici pored ekipnih radovanja i plesova, mogu da sebi stvore i slavljenički ritual-obavezu. npr. obećaju da će za uspeh učiniti nešto otkačeno. Kao da se dogovaraju s Bogom (“Bože, ako mi pobedimo, e vala ćemo i to uraditi, ovako za živu glavu ne bismo.”)

A ovde nas evo i kod Srbije. Zar bi bilo moguće da u nekakvim šašavljenima nema ovog naroda?! Teniska reprezentacija se prošle godine, po osvajanju Dejvis kupa, ošiša na ćelavo. Tako su obećali, sebi i narodu.

Ove godine nastavljaju se obećanjima. Janko Tipsarević je otkrio šta srpski tim planira ako odbrane titulu u Dejvis kupu: svi će skočiti iz aviona! Odluka je doneta. Još da sačekamo da nam beli reketi počnu padati s neba! U zdravom telu neobičan je duh. Uh, uh!


M.

Alan Širer



Čuveno Širerovo salutiranje. Podignuta ruka u vazduh, kao znak da je lopta pronašla mrežu. Demonstracija golgeterske sile. Golovi su bili njegov posao i on ga je najbolje odrađivao. U karijeri je postigao ukupno 379 pogodaka.

Džimi Bulard



Jedan od legendarnih momenata koji će se dugo prepričavati desio se 2009. na meču Hul – Mančester Siti. Da li spontano ili planirano, tek, Džimi Bulard je proslavio gol imitirajući svog menadžera Fila Brauna. Ono je oko sebe okupio saigrače iz Hula, a zatim im sa uperenim prstom očitao lekciju. To je bila parodija na govor njihovog menažera, koji je svojevremeno održao u poluvremenu jedne utakmice. Događaj koji je sutradan bio propraćen u svim mogućim sportskim medijima. Ali najvažnije je da se Fil nije ljutio. Naprotiv, kaže da mu je bilo simpatično.

Vićenco Montela



Ime koje je teško zaboraviti. Nekada vrsni golgeter, danas trener Fiorentine. Igrao je za Romu punih deset godina i ostavio dubok trag u klubu. Navijači su ga zavoleli, ne samo zbog sjajnih igara, već i zbog toga što je bio veliki šoumen. Kada vam neko spomene njegovo ime, odmah se setite raširenih ruku koje imitiraju krila aviona.

Nani



A sada malo akrobacija. Bilo ih je dosta u prvom delu, pa je red da nastavimo u istom stilu. Neko ko nas uvek oduševi svojim vratolomijama je Portugalac Nani iz Mančester Junajteda. Za njega je kao “Dobar dan” da napravi salto u vazduhu. Dečko uživa u svojim dostignućima.

Bebeto



Ova priča nas uvek razneži i izmami osmeh na lice. Dogodila se na Svetskom Prvenstvu u SAD 1994. Samo dan pred meč četvrtfinala između Brazila i Holandije, supruga brazilskog fudbalera Bebeta rodila je sina. Bebeto je uspeo da postigne gol protiv Lala, a onda je otrčao do aut – linije i rukama imitirao ljuljanje bebe. Pridružili su mu se njegovi saigrači i nastao je zaista magičan momenat, koji se i dan danas vrti na TV špicama. A mali Mateus je u međuvremenu krenuo tatinim stopama, i igra za Flamengo. Život je bajka.

Frančesko Toti



Mediteranska harizma i ovoga puta na delu. Toti je primer pravog sportiste, koji je čitavu karijeru proveo u jednom klubu. Jedna ljubav, jedna vernost. Nije džabe dobio nadimak “Princ Rima”. Pored svega toga, on je izumeo potez koji se vrlo često kopira na terenima širom sveta. Nakon postignutog gola, on sisa svoj palac, kao da je dete.