Čuveni grčki matematičar i možda jedan od najvećih naučnika ikad, Arhimed, rekao je vojniku pre nego što ga je ovaj ubio: “Ne diraj mi krugove”,(Noli tangee circulos meos ) misleći na geometrijske oblike koje je nacrtao u pesku.

Rimski car August: "Jesam li dobro odigrao svoju ulogu? Plješčite onda, jer komedija je završena."  

Cezare Borgia: "brinuo sam se za sve u životu, jedino za smrt ne. Sada moram umrijeti, a nisam spreman."  

DEBISI (Ašil Klod) /DEBUSSY, Achille Claude/
Francuski kompozitor

Umro: 26. marta 1918. (u 56-oj god)
Uzrok: rak creva
Mesto. pariz
Sahranjen: groblje Pasi, u Parizu

Nakon što je operisan od raka 1915, Debisi uskoro više nije imao snage da komponuje, što ga je dovodilo do očaja, i s gorčinom će konstatovati u poslednjem pismu koje je napisao: "Muzika me je potpuno napustila." Poslednje dane dočekao je pod bombama i više nije imao ni hrabrosti niti volje da dozvoli da ga snesu u podrum. Jedva će mu poći za rukom da 17. marta potpiše svoju molbu za konkurs na institutu. Umro je stežući ruku svoje žene.

D'ANUNZIO (Gabrijel)
Italijanski pisac

Umro: 1. marta 1938. (u 75-oj god)
Uzrok: izliv krvi u mozak
Mesto: vila Vitorijale, u Gardone-Rivijeri (Italija)
Sahranjen.. u vrtu vile Vitorijale

D'Anunziju se uvek činilo da mu mesec mart donosi nesreću, pa je tako i mart 1938. dočekao s zebnjom u srcu. U svojoj Barbaneri, narodnom kalendaru u kome su prorečena vremena i događaji, podvukao je proročanstvo koje se ticalo 1. marta: "Smrt jedne slavne ličnosti". Elem, 1. marta uveče, dok je iz svoje radne sobe silazio u trpezariju, spopade ga vrtoglavica i imao je tek toliko vremena da zatraži da mu daju injekciju - umro je jednu minutu posle.
U vrtu njegove vile Vitorijale, nalazio se pramac broda Puglia, koji je sada plovio morem stabala maslina i narandži. Tu će se nad pesnikom, dok nije sahranjen, obaviti posmrtno bdenje uz svetlost sveća.
Za svoj epitaf se sam pobrinuo: "ja sam Gabrijel koji samog sebe poklanja bogovima"...

DAVID (Žak Luj) /DAVID, Jacques Louis/
Francuski slikar

Umro: 29. decembra 1825. (u 77-oj god)
Uzrok: izliv krvi u mozak
Mesto: Brisel (Belgija)
Sahranjen : groblje Sen-Žosten-Nod, u Briselu

Godine 1774, Luj David doživeo je neuspeh na nagradnom konkursu u Rimu - čija je tema bila Senekina smrt - zbog čega će se mladi slikar toliko razočarati da će pokušati da izvrši samoubistvo. Ali njegov čas još nije bio kucnuo. Kucnuće mnogo godina kasnije, u Briselu, gde se bio sklonio ovaj bivši konventovac koji je želeo kraljevo smaknuće...
Nakon što su ga jednom prilikom udarila kola, David se teško oporavljao od povreda i posle nekoliko nedelja doživeo moždani udar i umro. Kako to obično biva, njegovi poslednji trenuci biće posvećeni slikarstvu. Štapom je pokazivao svom učeniku Staplou kakve bi sve korekcije trebalo napraviti na graviri Leonida na Termopilima: "Pretamno... presvetlo... Prelazi boja nisu dovoljno izražajni... Ovo mesto je nejasno... Pa ipak, ovo je prava Leonidina glava." Najednom mu štap ispade iz ruke: bio je mrtav.
Šarl X nije dozvolio da se njegovo telo vrati u Francusku, tako da je samo njegovo srce sahranjeno na Per-Lašezu.

Ni Hemfri Bogart  suočen sa smrću nije mogao da se uozbilji, pa je svojoj supruzi i deci rekao: “Nije trebalo da pređem s viskija na martini”.

FEJDO (Žorž)
Francuski dramski pisac
Umro: 5. juna 1921. (u 59-oj god)
Uzrok: sifilis
Mesto: Rej-Malmezon (O-de-Sen)
Sahranjen: groblje na Monmartru, u Parizu

Siroti Fejdo će umreti u jednoj bolnici u Reju! Venerična bolest na koncu je zahvatila i njegov nervni sistem, prouzročivši ono što su njegovi lekari nazvali "nesistematičnim delirijumom". Za vreme takvih napada, umišljao je da je Napoleonov sin, ili pak krava, te hteo da pase travu... Morali su ga smestiti u bolnicu: izmedu napada ludila i letargičnih stanja isecao je cvetove od papira i lepio ih na zid sobe. Aprila meseca, njegovom prijatelju Saši Gitriju će se učiniti da ja Fejdo u boljem stanju i upitati načelnika bolnice da li postoji mogućnost da ga puste kući. "Gospodin Fejdo je lud", odgovoriće ovaj. "Još jutros mi je rekao da je ćaskao sa jednom pticom."
Gitri, videvši da mu ne može pomoci, objasnio je svom prijatelju da je još uvek suviše rano. Fejdo ga je ispratio do vrata, zatim mu se obesio o vrat, preklinjući ga: "Slušaj, ostavićeš kapiju otvorenu i ja cu kliznuti za tobom.
- Ne, urazumi se, ne možeš to učiniti."
Fejdo je uzdahnuo i dvojica prijatelja se izljubiše, sa suzama u očima. Vrativši se u sobu, očajni Fejdo je uzviknuo: "Neću izaći odavde!... Znači, umreću u Reju." Zatim je dodao šeretskim tonom: "Ma hajde, to je odlično. Jedan pravi Parižanin umire na predgrađu: odatle najbolje može da vidi celi Pariz!"
Umro je posle nekoliko dana.

FLOBER (Gistav)
Francuski pisac
Umro: 8. maja 1880. (u 59-oj god)
Uzrok: izliv krvi u mozak
Mesto: Kroase (Sen-Maritim)
Sahranjen: Ruan (Sen-Maritim)

Zbog strašnih epileptičnih napada Flober je bio prisiljen da se povuče u Kroase gde je živeo životom pustinjaka, usredsređen jedino na svoje pisanje. Pa ipak, nije umro od epilepsije, ma šta da tvrdili Edmon de Gonkur i Maksim di Kam. Veliki sladokusac, kao i strastveni pušač i neumereni konzumator kafe i alkohola, uz to potpuno predan svome poslu - "ne verujem u slavu, a ipak se ubijam zbog nje" -, Flober je umro od klasičnog izliva krvi, od čega često umiru ljudi koji pate od arterioskleroze. Uostalom, tri sedmice pred smrt, napisao je sledeće: "Umoran sam od života, sve me mori, sve me tišti. Jedan dobar napad dobro bi mi došao."
Ujutro 8. maja, Floberu je pozlilo nakon previše tople kupke, pa je legao na kauč svoje sobe. Kuvarica ga je čula kako, pre nego što ce izgubiti svest, izgovara neke nepovezane reči: "Ruan... Nismo daleko od Ruana... Ejlo, hajdete... tražite... aveniju... poznajem je."
Mnogi će se posle pitati šta znači "Ejlo". Istog jutra je Flober primio pismo od svoje nećake Karoline u kome mu je ona pisala da se Viktor Igo seli u Aveniju Ejlo. Ali možda je samrtnik prizivao uz svoju postelju doktora Ejloa, lekara iz Ruana, koji, opet, nije bio njegov lekar?
A grobari ruanskog groblja malo su se preračunali u svom poslu. Naime, sanduk ovog normanskog diva bio je predugačak u odnosu na iskopanu raku. Pred zapanjenim sprovodom, okretali su sanduk na sve strane, da bi se on na kraju zaglavio, s glavom okrenutom nadole. Nisu ga više mogli niti podići niti spustiti! Već na ivici strpljenja, Zola će uzviknuti: "Prestanite već jednom s tim!" Sanduk je ostao u tom položaju: sveštenik je poprskao svetom vodicom jogunasti sanduk i svi su se razišli..

MOPASAN ( Gi de) /MAUPASSANT, Guy de/
Francuski pisac
Umro: 6. jula 1893. ( u 43-oj god.)
Uzrok: poslednji stadij sifilisa
Mesto: Ulica Breton, br. 17 ( danas Ulica Ankara), u Pasiju
Sahranjen: groblje na Monparnasu u Parizu

"Konačno sam dobio sifilis! Ni bedni triper, ni crkvenjaćke kristalice, ni buržoaske petlove kreste ni bobičavu cvetaču, već pravi sifilis od kakvog je umro i Fransoa Prvi. I ponosim se time i ponad svega prezirem građane. Aleluja, imam sifilis! Prema tome, više ne moram da strahujem da ču ga dobiti!" Na ovoj izjavi stoji datum od 2. marta 1877...
Petnaest godina posle, sifilis je, zajedno sa prekomernom dozom etera, Mopasana doveo na prag ludila. Postao je razdražljiv, naprasit, megaloman; um mu se pomračivao, počeo je da halucinira, da zapada u delirijume. Januara 1892., nakon pokušaja da sebi prereže grkljan, smešten je na kliniku doktora Blanšea odakle više neće ni izaći.
Ludilo je uzelo maha: strahujući od mikroba, umivao se evijanskom vodom, žalio se da mu je glava puna soli, priviđalo mu se kako oko njega gmižu insekti, razgovarao sa mrtvima, kao, na primer, sa Floberom i svojim bratom Erveom koji je takođe umro lud, umišljao da je milioner, pisao Leonu III savetujući mu izgradnju grobnica opremljenih modernim nameštajem, itd. Da nisu bile tragične, čovek bi ovim njegovim izjavama mogao i da se smeje. Tako je 31. januara naredio: "Oblačite me, čeka me voz za Čistilište." 23. februara: "Ubiću Boga jer ću ga zaraziti sifilisom." I 29. marta: "Ne treba pišati, mokraća je puna dragog kamenja koga sam nekoć nosio finim damama." Od 1893. godine, Mopasan je gotovo o cele dane provodio pričajući zidu ispred sebe. Napadi kočenja postajali su sve učestaliji. Jednog od bolesnika Mopasan je pokušao da ubije bilijarskom kuglom. Konačno, 28. maja, nakon jednog napada kočenja, pao je u komu i 6. jula je umro, samo na kratko pre toga došavši svesti i prošaputavši: "Tama, oh, tama!"
Iz obzira, njegova porodica je na smrtovnici napisala da je Gi de Mopasan preminuo "primivši svetu pričest crkve"! Iz istih razloga porodica nije ispoštovala njegovu želju da bude sahranjen bez sanduka. Štaviše, stavljen je ne u jedan, već u tri - jelov, cinkov i hrastov!
Na dan sahrane, u Sen Pjer de Šajou, odsusutvo gospodina i gospođe de Mopasan upadalo je u oči. Pokojnikova majka, koja ga nijedan put nije posetila u bolnici, u svoje ime poslala je svoju sobaricu, pod izgovorom da je suviše slaba da bi mogla da putuje iz Nice...

* Ko može reći da bol i smrt ne znaju šta rade.
Emil Zola / Émile Zola/ ( 1840-1902)
( iz govora pročitanog na Mopasanovom* grobu)

Niko ne zna pouzdano šta se dešava u trenucima koji prethode smrti. Da li vam ceo život proleti pred očima ili imate neke veoma dubokoumne misli. Pročitajte poslednje reči osam poznatih ličnosti koje su podjednako bizarne i pamtljive pa pokušajte sami da zaključite.
 
Predsednik Džon Kenedi je upucan 22. novembra 1963. godine dook se vozio u kabrioletu sa suprugom Džeki Kenedi, guvernerom i prvom damom Teksasa. Navodno je guvererova supruga, Neli Koneli rekla Kenediju "Sigurno ne možete reći da vam narod Teksasa nije priredio lep doček". "Ne, sigurno da ne mogu" odgovorio je on samo par trenutaka pre smrti.

 
Sigurno se sećate čuvenog glumca Majkla Lendona iz filma "Mala kuća na preriji" koji je bio poznat po tome što je i u privatnom životu bio veoma posvećen porodici. Pre smrti on je želeo da bude nasamo sa suprugom kada joj je rekao ove čuvene reči. Umro je od raka 1991. godine.

 
Lusil Bal je bila poznata glumica i komičarka poznata po seriji "Volim te Lusi". Pre smrti 1989. godine ona je zatražila svoju parfemisanu vodu.