Kubanska poezija

“Ima predsjednik vrt sa izvorom
i blago u zlatu i žitu,
a ja imam više, imam prijatelja.”


Hoze Marti

MUNJA

Čak i njena kratka vječnost
nadmašuje te.
za kišu
koja te pratila u snovima
nema gore glazbe:
jedna svjetlosna putanja
koja se unaprijed javlja
kao stvarna grmljavina.
Sjaj usukane munje
samo najavljuje
da ćemo imati oluju.

Marilyn Bobes

SAMOĆA

Kada se sve kreće,
kada se umorni obnavljamo,
kada se zvijezde gase
i kada se budi sjaj
u očima ljudi,
što ne bih bio drvo
krcato raširenih grana.

Iako sam ovog prijepodneva
kao dno kamena hladan,
pijem u tišini.
Sakrivam u sebi glas,
ostajući usamljen
po ko zna koji put.



Luis Suardiaz

AKO ME ŽELIŠ, ŽELI ME CIJELU

Ako me želiš, želi me cijelu,
ne po osnovu svjetlosti i sjene.
Ako me želiš, želi me crnu i bijelu.
I sivu, i zelenu, i zlatokosu i crnpurastu.
Želi me danju,
želi me noću.

I zorom na otvorenom prozoru.
Ako me želiš, ne dijeli me:
želi me cijelu ili me ne želi.

  

Dulse Marija Lojnaz

PAMET

Kada me napusti pamet,
paziće me vjetar.
Ne mogu omanuti.

Kada me napusti šala,
paziće me strah.
Ne želim omanuti.

Kada me napusti dan,
paziće me vrijeme.
Ne mogu omanuti.

Dok me napušta riječ,
osmijeh, pogled, držanje,
nitko me neće zaboraviti,
jer želim pasti za moj narod,
i ne želim i ne mogu omanuti.


Raul Ferrer

FATAMORGANA

Ti si iluzija na mome putu.
Ti si lažna voda
i sjena u pustinji.
Moje oči te gledaju
i ne vjeruju ti.
Nisi na mom horizontu, ne svetliš,
iako to činiš svjetlošću vode.
Ne gorčiš, iako zagorcavas život.
Ne stižeš, iako si tu.
Refleks u tvojim očima
lažna je voda.
Kroz njih stvaraš iluziju
o srebrnom gradu,
zelenilu koje ne postoji,
svježini bez vjetra,
vatrenoj riječi koju nitko
i nikada nije napisao na zidu.
I sama sam bila
projekcija noći u mome snu.
Ne zračiš, iako se to čini.
Tvoj poljubac ne ljubi.

  

Dulse Marija Lojnaz

TAKTIKA LJUBAVI

Imaju dvije riječi koje kažu
cijelu taktiku ljubavi:
kap rose koja je uvijek perla
na zelenom listu,
riječi za uho,
ljuljajući pogled u našim očima,
na našem čelu vlažan poljubac.

  

Hoze Marti

GOLUBICE

Nad zelenim palmama
koje zasjenjuju bijeli grob,
dolazi noću na počinak
jato bijelih golubica.

Sa crvenim svjetlom zore,
koja treperi na nebu,
raštrkavaju se golubice
kao kad se raspe pokidana ogrlica.

Moja duša je kao zelena palma:
noću je ispunjavaju snovi o ruži,
a danju bježi kao golubice.



Hulijan de Kasal

Dulse Marija Lojnaz

ZBOGOM

Zbogom se zove sve.
Ne jedan zaborav, nego svi zaboravi.
Ne jedno sećanje, nego sva sećanja.
Ne jedna ulica, nego sve ulice.
I kuće koje ih oivičavaju
i svet koji živi u kućama.
I žene sa njihovim maženjem dece
i mališani sa njihovim igrama.
Zbogom cvetno ostrvo.*
Neka bogovi paze
i ostave ti neki put
sećanje na putnicu.
Zbogom nezaboravno leto
na čije lastavice uvek čekam.


* Napomena: radi se o ostrvu Tenerife.

Dulse Marija Lojnaz

SUTRA

Bilo je plavo i belo,
jedan cvet od zlata,
jedna ptica svetla,
jaka i jasna ljubav,
osmeh i suza,
siguran čvor njegovih ruku.
Bilo je novorođeno,
čisto od uspomena i prošlosti,
sa dušom ushićenom od nevinosti,
smešak njegovog srca.
Bilo je svetlost, sloboda,
bilo je više nego život.

NOKTURNO BEZ ČAPLJI

Kuda će otići

kada nastupi tišina
i jato se smiri u tmini samotnog sna.
Kuda će otići
drhtave ponovo okupljene i same
tako identične.

Kuda će otići
a kuda
ćemo
ti i ja


Marilyn Bobes

TUGA LEPTIRA


I tvoja boja, tvoje slobodno treperenje u zoru,tvoja zlatasto raspaljena vatra,
lepota su sveta u mojim očima.
Na kome svetu se Mesec
može spustiti na moje rame?

Koji je dečiji prolećni bog

lovio u svojoj mreži tvoj uzdah života?
Na kome nebu cvetovi belog jorgovana i deca,
dubokim snom milosrđa
i mog osmeha,
štite kraljicu svetske rose,

minimum njenog božanskog bića?

Iznenada si već pronašla
tvoje osvetljeno gnjezdo na jednoj zvezdi.


Serafina Nunjez

Poezija

Ona je pena mog zarobljenog mora,
ona je moja reka i moje perje,
ona je moja ruža živa
otvorena razuzdanim vetrom.
Ona je plima za brodove mojih obaveza,
kompas sa tačno odgatanim smerom
ka gnjezdu, zvezdi, slavuju, snu.
Ona je proleće sa makom u rukama,
životni glas kosmičkog zanosa.
Ona je mesec u postojanoj vodi,
zrela i nepristrasna slika moje kovačnice,
svesno svanuće među jorgovanima

Serafina Nunjez

STARA PESMA O CHE GEVARI
bez straha i prebacivanja



Gde si vitezu Bajarde,
vitezu neustrašivi i bez mane?

Na vetru, gospodjo, na rafalu
koji bljuje vatru u kojoj gorim.

Gde si vitezu plemenitosti,
vitezu bez mane i neustrašivi?

Na cvetu koji mi život dade:
na bodlji, gospodjo, na bodlji.

Gde si vitezu sigurnosti,
vitezu izvesne sudbine?

Na sablji kojom krčim put
u budućnost, gospodjo, u budućnost.

Gde si vitezu pošteni
najbolji medju vitezovima?

Palim gerilski plamen
u mraku, gospodjo, u mraku.

Gde si vitezu najjači,
viteza svanuća?

U krvi, u barutu, u rani,
u smrti, gospodjo, u smrti.
Gde si vitezu već nepokretni,
vitezu nepomični i odlazeći?

U onome koji me sledi,
u mojoj sudbini, gospodjo, u mojoj sudbini.

Gde si vitezu slave,
vitezu prvi medju ostalima?

Stvaram legendu sopstvenom smrću:
stvaram istoriju, gospodjo, stvaram istoriju.

Mirta Aguirre

ČARI POEZIJE



Ako si mudar, naćićeš i tamo
gde prodješ vatru bez vode,
gde postiš u samoći dok oči postoje.
Te čari dovode do sna sa ružom,
a na početku daha mogu biti i šipurak
i čaša vina za one
koji slušaju škripu sveta.
Te čari kazuju o vremenu
začetom u tihoj noći,
kratkotrajnim praskom davnina
na planetama koje večno huče i umiru.
Te čari podsećaju na mudrost vode,
na vatru sa njenim plamenim igračicama,
na Veneru,
na bolnu dušu životinja,
na izvor plavetni, prvu devicu,
na Mesec u njegovim kolima,
na strast kraljeva,
na prijatnosti koje traju,
na istinu, kišu i drvo.
Razmišljam o tim čarima.
Vidim ih i kao sliku Tajnog suda
onome što predstoji.
Dok neki čuvaju tačke horizonta,
ja svome telu rezervišem sferu
dalju od zvezda
za večnu čar poezije.




Roberto Mendez

RAJ

Postoji, ali nikada za dugo,
nego za trenutak u kome zaboravimo sve:
kako smo umrli
i da nam ostaje samo želja
da se u par sekundi setimo
svih slasti sveta.

  

Nesanica

Mesec u ponoć visi
pred mojim prozorom.
Sa njegovim svetlom
dolazi povorka mojih sećanja
i nastavlja se nesanica.
Nikada mesec ne mesečari.
Dokaz su toliki časovi
posmatranja iz sobe.
Nije to znao ni pesnik
koji ipak veruje da je dobro
što se manje spava, a više sanja.

Hezus Orta Ruiz

Neke pouke

Ne ispisuj reči
na kori vetra,
ispisuj ih na tebi
i na licu ljudi.
Osloni se na veselost
kada upoznaš tugu.
Govori o ljubavi kada si
zaboravio boju mržnje.
Istražuj tajnu stvari
da te ne zavede njena boja.
Neka te pronađu
satima prividno usnulog,
ali požudnog kao more.

Hoze Perez Olivares

Satnica dana i noći

U podne zenit je šešir
od plavih dijamanata.
Popodne pada
i zenit smrtno ranjen krvari.
Rađa se Mesec, taj bik noći
sa svetlucavim rogovima.
Zvezde su misteriozni
kapci koji trepte.
Laju psi preplašeni
od noći i tišine.

Petlovi pevaju, odmeravajući
snagu kljunovima u zoru.
Stiže i zora.
Sa zastorom magle,
nestaje i tmina.


Hezus Orta Ruiz

José Martí [Hose Marti]- Emi

Ne osećaj se da ti dar nedostaje,
da govoriš kao da te otima nebo,
jer tvoja ukrasna lepota, ni duša čista
ne trebaju šira krila.

Ne gledaj u tvome ćutanju izvor bolova,
ne oplakuj ni reči koje kazuješ,
ni reči koje ti fale.

Ako na tvome licu sjaje divne oči
da zaljubljena duša u njih odlazi,
neka ih nikad ne zamagle tužne srdžbe,
jer sve reči na mojim usnama
nisu vredne pogleda tvojih očiju...

RAZMIŠLJANJE- Jesús Orta Ruiz [Hesus Orta Ruis]

Putem pored parka
gde se deca igraju
i vrapci skakuću,
prolaze ujutru i popodne
mrtvačka kola.
Nekad sam želeo da protestujem,
jer mrtvi ne smeju žalostiti decu,
ali sam se uzdržao.
Ipak, deca moraju
da vesele mrtve.

Mario Martinez Sorrino - BEG

Ludost koja se nastanjuje među nama
ne traži prilike.
Dovoljan je list koji padne
i drugi koji pupi,
nešto vode ili piva,
znak žagora i korak tišine,
da počne igra usana, let ptica, smena dana i noći.
Niko ne spava, ni zvezde.
Sve je samo san,
uključiv i svetlost što sija.

Pablo Armando Fernández - NORMA

Želeo sam da otkrijem ko si,
ali u tvojoj tajni nemam oslonac.
Vidim te kao malenu ruku nežnosti,
tako mirisavu i tihu.

Znam da postojiš,
jer te ptice i zvuci prepoznaju.
Zašto mi namećeš tvoj muk?

EMI

Ne osećaj se da ti dar nedostaje,
da govoriš kao da te otima nebo,
jer tvoja ukrasna lepota, ni duša čista
ne trebaju šira krila.

Ne gledaj u tvome ćutanju izvor bolova,
ne oplakuj ni reči koje kazuješ,
ni reči koje ti fale.

Ako na tvome licu sjaje divne oči
da zaljubljena duša u njih odlazi,
neka ih nikad ne zamagle tužne srdžbe,
jer sve reči na mojim usnama
nisu vredne pogleda tvojih očiju...





A EMMA

No sientas que te falte
el don de hablar que te arrebata el cielo,
no necesita tu belleza esmalte
ni tu alma pura más extenso vuelo.

No mires, niña mía,
en tu mutismo fuente de dolores,
ni llores las palabras que te digan
ni las palabras que te faltan llores.

Si brillan en tu faz tan dulces ojos
que el alma enamorada se va en ellos,
no los nublen jamás tristes enojos,
que todas la palabras de mis labios,
no son una mirada de tus ojos...

Jesús Orta Ruiz [Hesus Orta Ruis] (1922 - 2005)

SATNICA DANA I NOĆI

U podne zenit je šešir
od plavih dijamanata.
Popodne pada
i zenit smrtno ranjen krvari.
Rađa se Mesec, taj bik noći
sa svetlucavim rogovima.
Zvezde su misteriozni
kapci koji trepte.
Laju psi preplašeni
od noći i tišine.
Petlovi pevaju, odmeravajući
snagu kljunovima u zoru.
Stiže i zora.
Sa zastorom magle, nestaje i tmina.