|
| |
Autor | Poruka |
---|
lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Goran Tadić Sre 9 Maj - 20:57 | |
| |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Goran Tadić Pet 11 Maj - 23:40 | |
| |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| | | | Unforgettable Master
Poruka : 8537
Godina : 37
Lokacija : Na dlanu.
Učlanjen : 12.09.2017
Raspoloženje : Do neba.
| Naslov: Re: Goran Tadić Sub 12 Maj - 21:20 | |
| Možeš mi ponekad napisati pismo, neću ga spaliti, al’ neću ga ni čitati. Te reči potrebnije su tebi, nego meni. Kad izađu iz tebe, okončaće muku i patnju uzrokovanu obostranim ćutanjem. Napiši slobodno da me još uvek… i da veruješ da još uvek i ja tebe… ali da to više nije važno, jer je iz nekog razloga za oboje bolje ovako.
Možeš mi ponekad napisati pismo, ali to ne znači da imaš šta da mi kažeš. Svašta ume na um da padne kada se kazaljke preklope, još ako je veče i pada sneg ne možeš da se ne setiš nekog kog ne možeš da zaboraviš i kako vreme odmiče sve su čudniji razlozi zbog kojih niste zajedno, pa ti se učini da bi nekoliko redaka moglo objasniti neobjašnjivo: Dragi moj… (u redu je, tako počinju pisma, mada nisam više tvoj, a ne bih poverovao ni da sam ti još uvek drag) … nadala sam se da ćeš prvi zgaziti ponos i da ćeš ponekad napisati dve-tri reči, tek da znam da nisi umro kada sam otišla. Pišem ti, a ne znam na kom si oblaku, na onom na kom sam s tobom živela, ili na onom na kom života nema…
Možeš mi ponekad napisati pismo, neću ga čitati, znam kako dišeš. Ta slova će ti dušu olakšati i pomoći da lakše dišeš. Ako već počneš sa dragi moj, završi onako kako se pisma završavaju – zauvek tvoja.
Možeš mi ponekad napisati pismo, neću ga čitati. I kad bih pročitao, ne bih odgovorio. I kad bih odgovorio, ne znam šta bih ti pisao. Pismo k’o pismo – draga moja… … zauvek tvoj. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| | | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Goran Tadić Sub 12 Maj - 22:30 | |
| |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Goran Tadić Sub 12 Maj - 22:40 | |
| Šta ćemo sa željom? Ne možemo s ove razdaljine jedno drugom biti od pomoći kada nam u sitne sate samoća zagolica kožu. Jedna je to koža, pokidana na dva dela i jedna nezasluženo dodeljena samoća koju ne umemo da pokidamo. Daleko od tvojih usana grizem usne da ne bi naglas izgovorile želju koju ugrizom čuvaš od sila koje ne dopuštaju da se ostvari ono što se izgovori. Mrmljaš nešto nerazgovetno u nadi da nećeš čuti svoje bezobrazne misli, al’ moje misli su glasnije i bezobraznije od tvojih, tajnim kanalima prodiru duboko pod tvoju kožu i unose moj nemir, koji je nemirniji kada je u tebi. Znam ti želju, jer je moja, jer si moja, jer sam tvoj, jer nema šta da se želi dok je tebe takve i mene ovakvog, al’ šta ćemo noćas sa željom? Neko od nas nije se uzdržao, nije izdržao, nije za sebe zadržao to što nije smeo da izgovori, pa nam se ni ove noći želja neće ostvariti.
Goran Tadić |
| | | srna Elita
Poruka : 2583
Lokacija : samo nebo zna
Učlanjen : 18.10.2017
| Naslov: Re: Goran Tadić Ned 13 Maj - 9:06 | |
| Obuci veceras nes¡to lepo, da sakrije pravu lepotu, za kojom žudim, da lepe bude, kada bude to Å¡to će biti... Obuci neÅ¡to Å¡to će privremeno imati tvoj oblik, pre no Å¡to poprimim oblik tvoje duÅ¡e. Obuci veÄeras neÅ¡to nežno, Å¡to ćeÅ¡ odbaciti kada shvatiÅ¡ da je grubo u poreÄ‘enju sa mojim usnama, dok ti uzimaju meru, a prsti kroje spavaćicu za besanu noć. Obuci veÄeras neÅ¡to meko, da ublaži sudar dve nabubrele aure, da me upozori da tvoja koža tek sledi, da moram umeti nežnije no Å¡to umem da je razveselim, kada se pod nju preselim. Obuci veÄeras neÅ¡to Å¡to mogu dahom skinuti, da ne prepoznaÅ¡ Å¡ta te golica dok klizi niz tebe, pa strepiÅ¡ da ću se i ja istopiti kao to, Å¡to si obukla za ovo posebno veÄe. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| | | | Unforgettable Master
Poruka : 8537
Godina : 37
Lokacija : Na dlanu.
Učlanjen : 12.09.2017
Raspoloženje : Do neba.
| Naslov: Re: Goran Tadić Sre 16 Maj - 1:23 | |
| . Tvoje misli u mojoj glavi
Badava branim sebi da mislim na tebe, kad ne mogu tebi zabraniti da se misliš u mojoj glavi i to naglas, pa čujem kako gunđaš da bi mi, da mi nije tebe, glava bila prazna, o srcu da ne govorimo. Zvocaš, jer sam nezahvalan što si mi život produžila, pretiš da ću videti svog đavola, ako se usudim da umrem dok mi to ne dozvoliš, čudiš se kako uopšte uspem bilo šta da smislim u tom mom haosu neprovetrenih misli, svađaš se kad kažem da treba da odeš, kažeš da si rešila da budem tvoj, a ti kad rešiš onda je to tako, svidelo mi se, ili ne.
Ne živi mi se, a tebi se baš u mojoj glavi živi i svaki čas zapitkuješ šta si ti meni, da li te volim i gde ćemo živeti, pa mi se ponekad čini da ću od tebe i tvojih misli u mojoj glavi poludeti, a ni ti u mojoj nećeš bolje proći i već vidim kroz pola veka ludog starca kako od još luđe starice traži dozvolu da umre, a ona kaže sad možeš, ali nakon što odgovoriš na pitanja: šta sam ja tebi, da li me voliš i da li ti je sa mnom život bio lep.
|
| | | Unforgettable Master
Poruka : 8537
Godina : 37
Lokacija : Na dlanu.
Učlanjen : 12.09.2017
Raspoloženje : Do neba.
| Naslov: Re: Goran Tadić Uto 29 Maj - 0:05 | |
| Moje nebo nije daleko. Na granici između doživljenog i nepoznatog krilati carinici pretresaju moje presmrtne ostatke, proveravajući verodostojnost tvog potpisa na mojoj duši. Ne umem da te opišem. Ponekad te u vetru zapišem i čekam da se prepoznaš, da se nasmeješ, ili naljutiš, kao ja, kada mi kažu da treba da nađem nekog, a znaju da imam tebe. Zar da mi bude draže nečije sve od tog malo, što imam od tebe? Prolaznik sam, kao svi drugi. Zatežem svoj jedini krstić na goblenu života, ne znajući u šta više da ne verujem. Bezbroj sam rebusa rešio i nema tajne, kojoj nisam doskočio, jedino ne znam zašto me usne svrbe kad mislim na tebe. Umem da te napišem, a ne umem da priznam da još uvek merim koliko te volim. Odgovor znam, ali taj dar i kaznu moram da izmerim nepoznatim brojem besanih noći i danima u kojima te sanjam. Obećao sam – zauvek, a moje zauvek neće još dugo. Stid me što ne znam hoću li umeti i posle toga. |
| | | Malena40 VIP
Poruka : 55826
Lokacija : Jednostavno ja...
Učlanjen : 22.01.2017
| Naslov: Re: Goran Tadić Sre 30 Maj - 21:21 | |
| Ne živi mi se, a tebi se baš u mojoj glavi živi i svaki čas zapitkuješ šta si ti meni, da li te volim i gde ćemo živeti, pa mi se ponekad čini da ću od tebe i tvojih misli u mojoj glavi poludeti, a ni ti u mojoj nećeš bolje proći i već vidim kroz pola veka ludog starca kako od još luđe starice traži dozvolu da umre, a ona kaže sad možeš, ali nakon što odgovoriš na pitanja: šta sam ja tebi, da li me voliš i da li ti je sa mnom život bio lep. ....My heart beats only for you.... |
| | | Malena40 VIP
Poruka : 55826
Lokacija : Jednostavno ja...
Učlanjen : 22.01.2017
| Naslov: Re: Goran Tadić Čet 31 Maj - 23:34 | |
| Nikad nećeš biti bivša. U misli bi mi, kao u san, dolazila da me pitaš znam li zašto ne mogu da spavam, jesam li konačno srećan tako sam, da li znam da sam ti bio važniji od svega i da si me volela više no što zaslužujem, više no što me je iko ikada voleo, pa bi se u srce spustila da te želja mine, da proveriš ima li koga, da se prisetiš srećnih dana i noći dok si u njemu stanovala, da čuješ prazninu kojom je ispunjeno i odjek neizgovorenih reči, da proveriš da li i dalje drhti za tobom, ili ne može da dočeka da zauvek prestane da drhti od uspomene na tebe. ....My heart beats only for you.... |
| | | Malena40 VIP
Poruka : 55826
Lokacija : Jednostavno ja...
Učlanjen : 22.01.2017
| Naslov: Re: Goran Tadić Sub 23 Jun - 11:28 | |
| Ne živi mi se, a tebi se baš u mojoj glavi živi i svaki čas zapitkuješ šta si ti meni, da li te volim i gde ćemo živeti, pa mi se ponekad čini da ću od tebe i tvojih misli u mojoj glavi poludeti, a ni ti u mojoj nećeš bolje proći i već vidim kroz pola veka ludog starca kako od još luđe starice traži dozvolu da umre, a ona kaže sad možeš, ali nakon što odgovoriš na pitanja: šta sam ja tebi, da li me voliš i da li ti je sa mnom život bio lep. ....My heart beats only for you.... |
| | | Unforgettable Master
Poruka : 8537
Godina : 37
Lokacija : Na dlanu.
Učlanjen : 12.09.2017
Raspoloženje : Do neba.
| Naslov: Re: Goran Tadić Sub 23 Jun - 23:58 | |
| |
| | | Unforgettable Master
Poruka : 8537
Godina : 37
Lokacija : Na dlanu.
Učlanjen : 12.09.2017
Raspoloženje : Do neba.
| Naslov: Re: Goran Tadić Sre 11 Jul - 19:12 | |
| Nekako nikako Ako se ne pozdravimo, ne zameri, znaš da jedva čekam da odem. Sve se nešto nadam da je tamo bolje. Ovde ništa, osim tebe, nije valjalo. Ne znam kako drugi vole, al’ ja to nekako čudno, nekako bolno. Možda je i drugima nekako teško, pa misle da će svakog časa nekako umreti, al’ nekako im se ne da, pa nekako trpe i žive nekako. Ja nikako. I kad bih nekako živeo, jedva bih čekao da prestanem, al’ da se ne opraštam od tebe, jer ne bih preživeo kada bih znao da te poslednji put gledam. Ako se ne pozdravimo, zameri što sam pobegao i nisam još jednom rekao ono što više nikad nećeš čuti. Duri se i zvocaj, zaslužio sam kad nisam umeo da volim k'o sav normalan svet, već nekako najviše na svetu i nekako do kraja života. |
| | | Unforgettable Master
Poruka : 8537
Godina : 37
Lokacija : Na dlanu.
Učlanjen : 12.09.2017
Raspoloženje : Do neba.
| Naslov: Re: Goran Tadić Sre 11 Jul - 19:19 | |
| |
| | | Unforgettable Master
Poruka : 8537
Godina : 37
Lokacija : Na dlanu.
Učlanjen : 12.09.2017
Raspoloženje : Do neba.
| Naslov: Re: Goran Tadić Sub 28 Jul - 11:23 | |
| Da mi je da još samo milion puta pogledam u oči tvoju dušu, da se čudim kako možeš tako dugo da izdržiš da ne trepneš, da izludim jednom i od radosti, ovako lud od tuge. Da mi je da još samo milion puta veruješ, kada ti kosu dotaknem, da će sve biti dobro, jer ja tako kažem, jer umem da nam bude dobro. Da mi je da se još samo milion puta tvoje usne na mojim istope od želje, da ih razmazujem po tvojoj koži, dok klizim po ostatatku tebe, da ih na mesto, na kratko, vratim, tek da šapneš nešto nerazumljivo, a lepo. Da mi je da me još samo milion puta, kao prvi put, voliš, da ti trepavice trnu od mojih golicljivih ugriza, da se pitaš zar sam toliko nezasit da mi još uvek zalogaj tebe fali, da se pitaš koliko je to moje srce kad ne mogu da ga napunim. Da mi je da se još samo milion puta moje srce vidi spolja kad milion puta uradiš bilo šta što ima veze sa mnom, da me pitaju čime sam zaslužio toliki orden, a ja da im ne kažem, nek’ puknu od zavisti što si izabrala mene da za tebe živim. Da mi je da još samo milion puta, u prolazu, poljubim tvoj osmeh, da me pitaš: “Šta ti je, bleso?”, a ja da kažem: “Pa, ništa, srećan sam”. Da mi je još samo milion dana i milion noći pretrpanih tobom, da dokažem da umem da živim, da poverujem u sve u šta ne verujem, u letu da sakupljam pahulju po pahulju za tvoju venčanicu, a ti da kažeš: “Ne treba toliko. Neću da me veo sakrije od tebe. Nagledaj se. Zaslužio si, kad si me milion godina željan”. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Goran Tadić Sre 1 Avg - 19:59 | |
| Potraži me (odlomak) Potraži me kad nežnost ponovo bude u modi, kad shvatiš da je žena jača kada prizna slabost, kad shvatiš da muškarcu treba žena da bi bio vitez... |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Goran Tadić Sre 1 Avg - 20:04 | |
| Neću to izgovoriti nikad više (zbirka Satenski stihovi)
Neću to izgovoriti nikad više. Izletelo mi iz duše, pravo u tvoje srce, izletelo, a baš to sam hteo da kažem. Trebao sam birati reči, kao što sam od milion zvezda izabrao tebe, da mi budeš Sunce.
Neću to izgovoriti nikad više, jer nema ko da mi veruje. Jedino ja još uvek verujem u laži, koje u sebi zadržavam za sebe. Kada lažem, lagaću časno.
Neću to izgovoriti nikad više. Lakše mi je da se ugušim svaki put kada poželim baš to da kažem, a ništa drugo ne bih ni umeo. Dao sam reč, a reč je reč. To ti je kao sa dušom. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Goran Tadić Sre 1 Avg - 20:06 | |
| Znao sam Želeo sam te više no što sam želeo da te ne želim i da me ne želiš. Lepo ti rekoh: “Đavoli su ti anđeli”, radoznalo, neposlušno magare moje, al’ ko bi mojoj pameti verovao, kad sam je se i sâm odrekao u korist prelepe ludosti? Nadao sam se da si ružnija i pametnija, prelepo, blesavo moje. Nadao sam se da sam ti ružan i glupav, ovako ružan i glupav, budalo jedna, nepromišljena. Nešto te je zavelo, nisam to bio ja. Znao sam da ćeš postati moja religija, moja molitva, zagrobni život i Sveta vodica iz oka. Znao sam da ću, kada se opametiš, nastaviti pad, padobrane moj. |
| | | Unforgettable Master
Poruka : 8537
Godina : 37
Lokacija : Na dlanu.
Učlanjen : 12.09.2017
Raspoloženje : Do neba.
| Naslov: Re: Goran Tadić Ned 19 Avg - 15:33 | |
| Kad nisi tu
Da samo znaš kako sam pametan kada nisi tu. Uvežbavam šta ću reći, kada se pojaviš, milina me slušati. Nije to samo „radujem se što si tu“, „nedostaješ mi i kada si tu, jer znam da ćeš otići“, sve ja to nekako začinim i zvuči kao poezija, čak se i meni dopadne. Da samo znaš kako sam nežan kada nisi tu. Zagrlim te željom umesto rukama, da osetiš i da se čudiš, a da mi ruke ne prepoznaš, da ne moram da se pravdam i da se postidim. Sednem na drugi kraj svemira, da ne prozreš moju nameru, govorim nešto neobavezno, ali mudro obavezno i kad se najmanje nadaš udesim da jedna zvezda iz tvoje ogrlice padne ti kraj nogu, pa se sagnem da je dohvatim i obrazom ti koleno dotaknem, da ne primetiš. Ako osetiš, pitam da li te koleno zabolelo, kažem izvini, ali sve se nekako rimuje sa mojim mislima i ti se ne ljutiš, naravno, već kažeš da je u redu, to je samo koleno i samo cirkončić. Kao pamuk sam, kada nisi tu. Ceo kliznem niz tvoja leđa, tako da misliš da je povetarac, pa ti ne smeta. Nešto ti golica prste, ne znaš šta, a to se ja zavučem između tvog dlana i svega što dotakneš. Kad pomisliš da ti je trepavica upala u oko, to ja pokušavam do duše da ti doprem, ali sam ponekad nespretan, pa primetiš. Lako se opravdam, jer nisi tu, udesim da je to zaista trepavica, ponudim se da pomognem, a ti kažeš: „Hajde da vidimo kome će se želja ispuniti“. Koristim trikove, jer nisi tu, udesim da poželim da trepavica bude na prstu koji sam predvideo. Lako je meni, kada nisi tu. Dozvolim da pričaš sve što želim da čujem, da me zavodiš visokom temperaturom svog daha, dok šapućeš, a uvek ima nešto da se šapne, kada nisi tu i gledam sve tvoje, što ne bi bilo pristojno u tvom prisustvu gledati. Vidim čak i ono što pokušaš krišom da uradiš i otkrijem da si mi srce stavila u grudi, povezala sa dosadnim satom, što u njima kuca i saznam koju žicu treba preseći da ne bi eksplodiralo. Pustim te da misliš da ne znam šta radiš, jer želim da budem dobar domaćin, kada nisi tu. Ponekad te samo ispratim do tebe, da ne bi i sebi nedostajala. „Srešćemo se nekad“, kažem, a ti poskočiš od radosti i kažeš „Jedva čekam“.
|
| | | srna Elita
Poruka : 2583
Lokacija : samo nebo zna
Učlanjen : 18.10.2017
| Naslov: Re: Goran Tadić Ned 19 Avg - 19:25 | |
| |
| | | Unforgettable Master
Poruka : 8537
Godina : 37
Lokacija : Na dlanu.
Učlanjen : 12.09.2017
Raspoloženje : Do neba.
| Naslov: Re: Goran Tadić Pon 10 Sep - 23:22 | |
| Jedva si me uverila da umem da se radujem i sâm sam, najzad, naučio da biti srećan nije sramota. Sastavio sam se i prvi put sreo veći deo svojih delova. Sećam se da sam sebe, onog pre tebe, zaboravio i mislio da ću umeti, ovako amaterski, da te volim. Mislila si da sam poseban, a samo sam bio drugačiji i trudio se da ti dokažem da nisi drugačija, već posebna. Nikad te nisam pitao kako mi je pošlo za rukom da mi pođeš za rukom, kao saputnica, zaštitnica, prekretnica… Otkrij mi barem trik kojim si zavežljaj od sukna iz mojih grudi pretvorila u satenski i sklonila na sigurno, u svoje grudi, daleko od moje neprirodne potrebe za prekomernom nežnošću. Saten k’o saten, klizi, kao i sve tvoje čime ga ukrašavam, a ja bandoglav, odsanjam svako slovo, domaštam, ako treba, dotegnem uzdahom, pevušeći našu pesmu… Ne znaš da imamo našu pesmu? Jednom ću stati pred hor i orkestar, dirigovati trepavicama svoj san, dok ne naučiš da ga slušaš, dok ne pokušaš… Pusti snove, pusti snovi. Ponekad pero, kojim te provlačim kroz saten, zapne, moram da param ono u šta sam do maločas verovao, pa boli više nego inače. Ista ti, isti ja, a ninašta ne ličimo, jer sam hteo da nas ulepšam. Drugim slovima pokušam da nas dočaram, drugim rečima opravdam, mada znam da ne bih uspeo ni da sam pismeniji. Ipak vezem, kako priliči nama ovakvima bez vas takvih. Ti si moj najbolji drug, kom sam poverio samo jednu tajnu, dovoljnu, da znaš da nisi želja, već žena koje sam željan. |
| | | srna Elita
Poruka : 2583
Lokacija : samo nebo zna
Učlanjen : 18.10.2017
| Naslov: Re: Goran Tadić Čet 13 Sep - 21:46 | |
| Ona
Ona je moj kec iz rukava
protiv jakih karata koje život deli,
povremena tuga koja ne može bez osmeha,
povremena radost koja ne može bez suze,
ostvarena želja koje sam ostao željan,
tajna koju joj nisam rekao,
priželjkujući da je sama otkrije.
Ona je moj rezervni život,
kad već nije moj život.
Ako ljubav postoji
ona je moja ljubav,
ali ona to ne zna,
jer ona ne zna ko je ona. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Goran Tadić | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 14 od 17 | Idi na stranu : 1 ... 8 ... 13, 14, 15, 16, 17 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 285 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 285 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|