Ne čudim se niti ju osuđujem. Stvar odgoja. Nije ona kriva.
Žena je odrasla okružena oružjem. U Americi se glorificira "traperski duh". Ameri su opsjednuti oružjem. I ponosni na svoju tradiciju.
Iako je zasnovana na pljački i otimačini od indijanskih naroda.

Uostalom, svugdje u svijetu postoji lovni turizam. Dođeš na zaštićeno područje, u nekom uredu uplatiš po cjeniku potrebne pare i ubijaš životinje.

To je tvoje pravo.
Platio si.  

Titovi lovački trofeji na izložbi

Unuk Joška Broz je demantovao i spekulacije da Tito nije bio pravi lovac i da su mu nameštali trofeje, jer je lično prisustvovao odlascima u lov svoga dede i uverio se da je bio vrstan strelac

[You must be registered and logged in to see this image.]

NOVI SAD - Departman za geografiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu postavio je izložbu lovačkih trofeja koje je iza sebe ostavio nekadašnji predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito.

Postavku ovih i trofeja nekih drugih viđenijih lovaca tog vremena pod nazivom "Sa Titom na safari" mogu pogledati posetioci na Novosadskom sajmu.

Reč je o trofejima uzetim iz podruma privatnih kolekcionara i mnogih muzeja širom Srbije, koji svedoče o Josipu Brozu kao strastvenom lovcu i ljubitelju prirode. Izložene su do sada neprikazane zbirke trofeja i dragocenosti iz lovačkih soba Emila Talijana, Balinta Fernbaha, Arsena Damaskina, Oskara Vojnića i Josipa Broza Tita, a pojedini ekponati su stariji od sto godina.

Titov unuk Joška Broz rekao je novinarima da mu je drago što je za potrebe izložbe izvučen iz podruma deo lovačkih trofeja njegovog dede."Mnogo je prepariranih ptica propalo u tim garažama i zato ih nema ovde jer su se neki ljudi nemarno odnosili prema ovim trofejima", rekao je Broz i dodao da se posetioci mogu uveriti da među trofejima nema mladih grla koja nisu smela biti ustreljena.

Broz je demantovao i spekulacije da Tito nije bio pravi lovac i da su mu nameštali trofeje, jer je lično prisustvovao odlascima u lov svoga dede i uverio se da je bio vrstan strelac.

Direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu Slavko Spasić je rekao da je cilj bio da se izložbom podseti na velike zadužbinare i lovce, ali i da se podigne svest lovaca da je zadužbinarstvo nešto što je pomalo zamrlo i što bi trebalo da obnoviti.

"Darivanje državi je nešto što bi trebalo da bude još veća tradicija, odnosno da sav izlov bude okrenut narodu i da za svog života lovci baštine nešto od svojih trofeja", rekao je Spasić.

[You must be registered and logged in to see this image.]

kurir.

Novosađanin preparira egzotične životinje
Lovac koji oživljava trofeje



Lovac koji priča o svojim uspesima u lovu, a nema čime to da potkrepi, među kolegama može da bude tretiran samo kao lažov ili hvalisavac bez pokrića. U slučaju Novosađanina Srbislava Stojšića, priča o lovu dobija pravu empirijsku dimenziju jer poseduje verovatno najveću kolekciju trofeja u našoj zemlji koje je odstrelio po lovištima širom sveta. Kuriozitet je da svoje trofeje sam i preparira, to jest daje im novi život.

Zapravo, nje­gov studio za izradu dermoplastičnih trofeja „Beli lovac“ u Sremskim Karlovcima jedini je takve vrste u našoj zemlji. Domaćim lovcima, koji love po inostranstvu, omogućava da uvezu odstreljenu divljač, a zatim preparira trofej. Sve uz dozvole dva ministarstva - za ekologiju, i poljoprivredu i šumarstvo.
Lovom se bavi odmalena i do sada je obišao mnogo lovišta na različitim krajevima sveta donoseći mnoštvo trofeja divljači koja se ovde ne može videti ni u zoološkom vrtu.


- Pre dve godine sam shvatio da kod nas nije rešeno pitanje kako sačuvati uspomenu sa lova. U istoriji ljudskog roda prvi lovci koji su lovili zbog preživljavanja čuvali su delove ulovljenih životinja kao dokaz svog lovačkog umeća. I danas se to nije mnogo promenilo. Lovačke sobe su prepune trofeja - objašnjava Srba.


Školu za taksidermiju završio je u Namibiji u Africi gde je prepariranje, posle dijamanata, najunosniji biznis.


- Učiteljica mi je bila Južnoafrikanka Belinda Šepard, žena koja je 40 godina u tom poslu - veli Srbislav. Iako je za prepariranje antilope, afričkog govečeta, divokoze, gazele, zebre ili žirafe potrebno mnogo vremena i strpljenja, on navodi da je papirologija oko transporta trofeja u našu zemlju najkomplikovaniji deo, ali tim poslom bavi se njegova supruga Tatjana. Mada, ni štavljenje kože nije jednostavan posao.


- Koža je deo živog organizma i ona sa sobom nosi sve ono što je životinja kroz svoj životni vek preživela: udarce, povrede, bolesti, krpelje... Moramo da sačuvamo na koži sve elemente, a to su boja, dlaka, sjaj, oblik... Što se samog modeliranje tiče, pitanje je da li imaš afiniteta i osećaj za formu ili nemaš. Praksa se može savladati, ali talenat ne možeš kupiti. Ako dobijete potrebu da nahranite prepariranu životinju, jer izgleda kao živa, onda sam uspeo u svojoj nameri - kaže Srba.


I pored zavidne lovačke biografije na kojoj bi mu mnogi pozavideli, za sebe tvrdi da je mali lovac. „Treba dostići nivo da bi pucao takozvanih pet velikih. U tu grupu spadaju slon, leopard, lav, bizon i nosorog. To je vrhunac lovačke karijere svakog svetskog lovca. Od evropskih životinja prestižna je alpski kozorog, a od azijskih životinja ima nekoliko vrsta ovaca, poput „Marka Pola“, a od predatora tu su jaguar iz latinske Amerike i puma iz Severne Amerike“.


Lovački uspesi

Za svoj najveći lovački uspeh smatra kada je u Kirgiziji odstrelio azijskog kozoroga. Živi na prostoru između 3.500 i 5.000 metara nadmorske visine, lovi se na konjima u ekstremno teškim uslovima. „Lovio sam ga na minus trideset. Posle sedam dana intenzivnog jahanja, odstrelio sam ga na granici između Kirgizije i Kine“.