Još su stari Latini govorili da je ime znamenje, ali i predskazanje za svog nosioca. To verovatno brojne vlasnike firmi, kako kod nas tako i u svetu, često navodi da biraju neobične nazive za svoja preduzeća, verujući da će tako lakše i brže doći do klijenata, te ostvariti profit. Sa druge strane, sve je više ekonomista i analitičara koji tvrde da samo ime preduzeća ne govori baš mnogo ukoliko iza njega ne stoji kvalitet usluge, odnosno proizvoda. Pa ipak, preduzetnici kao da se utrkuju u originalnosti imena, u nadi da će, ako se sve „upakuje u dobar štos”, poverenje kupaca stići samo od sebe. Stručnjaci ističu da, iako ono ne može imati direktan uticaj na uspeh kompanije, ipak može uticati na pozitivan utisak potrošača, odnosno na lakše pozicioniranje u njihovoj svesti, a samim tim i na tržištu.

Kod nas se tako (po povoljnim cenama) možete obući u butiku „Vrh brate”, podšišati u frizerskom salonu ,,Ko te šiša”, ručati u kineskom restoranu ,,Due fratelli“ (italijanski naziv, u značenju dva brata), a dan završiti sa prijateljima u kafani „Kod bankrota”.



Svojevremeno vas je na večna lovišta moglo otpratiti pogrebno preduzeće „Veseli plamičak”, ali s obzirom da je ono već neko vreme ugašeno, danas su vam na raspolaganju „Poslednji taksi” ili pak „Drnda”.

Ovakvo razmišljanje nije svojstveno samo ovim prostorima; brojni primeri pokazuju da je humor često presudan i u izboru imena restorana, barova, prodavnica i sl. širom Evrope. Pomislite, recimo, na Italiju. Vrlo je verovatno da će vam se u svesti pojaviti reči kutura, umetnost, moda, stil, elegancija, a onda će krenuti da se ređaju slike „Španskog trga”, „Panteona”, „Firentinske katedrale”, mosta „Rialto” itd. No, isto tako se može dogoditi da, dok izgladneli hodate ulicama Bolonje tragajući za nekakvim restoranom domaće kuhinje gde biste, na primer, mogli probati torteline (čuvene uvojke od testa punjenem sirom ili mesom, a koji svojim oblikom podsećaju na božanski Venerin pupak), naiđete na tablu sa natpisom „Trattoria Tomba”, odnosno u prevodu na srpski jezik „Gostionica Grobnica”.

I u drugim gradovima mogu se pronaći ništa manje inspirativni nazivi, pa tako u Rimu možete obedovati u restoranu zvučnog imena „Mangiamoci”, odnosno ,,Pojedimo se”. U Varezeu će vas, pak, dočekati raširenih ruku u gostionici „Nel buco del mulo” tj. ,,U mazginoj rupi”. Ovo svakako može izazvati različite asocijacije, te ne bi bilo zgoreg pomenuti da italijanska reč buco može imati i preneseno značenje, tj. da može značiti „ćumez”, „bedan stan”, a da se reč mulo u dijalektu Venecijanske pokrajine može odnositi na mladića. Ipak, ovakav naziv uopšte ne treba da začudi s obzirom da se pomenuti ugostiteljski objekat nalazi na tlu Lombardije, gde je nekada davno (tačnije u XIX veku) kratko vreme postojala opština pod imenom Mulo, koja je zatim pripojena oblasti grada Mantove.
Ako se pak obrete u Firenci sa željom da probate neke od čuvenih toskanskih kulinarskih specijaliteta, kažu da ne treba zaobići gostionicu „Palle d’oro”. Na prvu loptu, ništa čudno; reč palla ima značenje lopta, kugla. Dakle prevod ,,Zlatne kugle”, na primer, može da vas podseti na kakvo mesto gde se može pojesti dobar sladoled, ako ne znate da je u pitanju restoran. Međutim, u nazivu je ova reč upotrebljena u obliku množine, što u italijanskom jeziku može imati i vulgarno značenje.
Svakako, dobar deo ženske populacije će iz Italije, za uspomenu, poneti i neki komad odeće. Evo nekoliko „proverenih” šoping mesta – „Questa casa non è un albergo” u Rimu (,,Ova kuća nije hotel“), „Baciami stupido!” u Luki (,,Poljubi me, glupane!”) ili na primer „Giulio, passami il sale! Ti amo” u Pjačenci („Đulio, dodaj mi so! Volim te”). Izgleda da su vlasnici prve dve radnje i filmofili, s obzirom da su to ujedno i naslovi dva filmska ostvarenja. Vlasnik treće je, po svoj prilici, zaljubljenik u ljubavnu poeziju jer su „Passami il sale” i „Ti amo” naslovi dva poetska sastava.
Nazivi prodavnica obuće su nešto dovitljiviji, pa se tako najnoviji hit sezone može pronaći u prodavnici „Millepiedi”, odnosno u ,,Stonogi“.
U Palermu vas očekuju u „Scarpe diem”, što je očigledna igra reči (ital. scarpe – cipele) iza koje se krije dobro poznata Horacijeva izreka Carpe diem.

A kada, za uspomenu, iz Italije odlučite da povedete jednog Italijana ili Italijanku, pa rešite da mu/joj pokažete vaš velegrad, gotovo sigurno ćete biti u situaciji da odgovarate na lavinu pitanja u vezi sa pogrešnom upotrebom njihovog maternjeg jezika u nazivima firmi. To što reklame preduzeća za prodaju kožne galanterije krase beogradske trole nije ništa čudno, ali problem leži u tome što njegov naziv „Fratteli” predstavlja pseudoitalijanizam, pošto ovako napisana reč ne postoji. Ispravno bi bilo napisati „Fratelli” (braća). No, ovaj primer i nije toliko tragičan u odnosu na naziv jedne modne kuće, i on naravno na italijanskom.

Naime, „Montobene” verovatno predstavlja kovanicu od dve reči – monto što je oblik prvog lica jednine indikativa prezenta glagola montare i priloga bene. Značenje priloga ne predstavlja problem, odgovara srpskom dobro. Međutim, glagol montare može imati više značenja, pa tako i pomenuti naziv može značiti „penjem se dobro”, „postavljam dobro”, „nameštam dobro”, ali i „uzjašem dobro”.
Ni predah u kafiću ,,La Troia“ neće proći bez diskusije. Upotreba određenog člana ispred reči Troia upućuje na reč koja se koristi i ima značenje „prasica”, „krmača”, ali i jedno figurativno vulgarno značenje.

Dakle, kao što je već naglašeno, naziv firme može biti od velike važnosti za njeno poslovanje, pogotovo u vremenu kada se reklamama više ne veruje i kada dovitljivost postaje ključna. Ime koje se lako pamti i zanimljivo je, samo sebi pravi reklamu od usta do usta. Na taj se način, izazivajući simpatije kod potencijalnih potrošača, izdvaja od konkurencije i zauzima svoje mesto na tržištu.



stranijezici.

Mesara „Posrnuli stočar“ Zrenjanin

Veterinar Zdravko Ristić iz Zrenjanina otvorio je mesaru kojoj je dao ime „Posrnuli stočar” jer je velika kriza u ovoj industriji. Porodica i prijatelji su mislili da je u pitanju šala, ali su se kasnije navikli.

Stolarska radnja „Žižak“ (Valjevo)

- Mi stolari volimo drvo i žižak voli drvo. Privlačno je, lako za pamćenje, a mogu reći da dobro utiče na posao. Dobro utiče na posao, evo postojimo već 20 godina - kaže Sreten Pantelić, vlasnik radionice.