Interesovanje za organskom hranom je sve veće, ali kako da se zaštitimo od potencijalnih prevara?


Uprkos manjku organske hrane na globalnom nivou, na rafovima u prodavnicama širom Srbije, možemo naći sve više proizvoda napravljenih od sastojaka gajenih isključivo po standardima organske proizvodnje. Takođe, sve više proizvođača usmerava svoju snagu na proizvodnju organski gajenih sorti voća, povrća i žitarica, pa je mogućnost izbora veća.
Organskom proizvodnjom bavi se i domaćinstvo Gorana Spasojevića na farmi ''Laf'', a kako Goran kaže jedan od najvećih problema sa kojima se susreo jeste nabavka semena koji zadovoljava potrebe ovog vida proizvodnje.
Spasojević potvrđuje da su prinosi prilično smanjeni, ali i da takve okolnosti diktiraju bolju cenu, kao i da interesovanje za organsku hranu u Srbiji konstanstno raste.


''Kada smo počeli da radimo, imao sam utisak da je veoma malo kupaca zainteresovano za naše proizvode. Sada ih je sve više, a pretpostavljam da je jedan od razloga konstantno objašnjavanje ljudima koliko je važno da se zdravo hrane'', kaže Spasojević za poljoprivredni portal Agromedia.rs i dodaje da za svaki proizvod koji izađe sa farme mora postojati sertifikat i da nikako nije dozvoljeno mešanje konvencionalne i organske proizvodnje.
''To je kažnjivo i kazne su veoma rigorozne. Od nas ta ideja potiče. Naši kupci su ljudi koji dođu sa bebama, trudnice, bolesni ljudi, pa zaista nema smisla prevariti ih'', kaže Spasojević.
On objašnjava da postoje sredstva koja štite biljke, a dozvoljena su u organskoj proizvodnji, ali da su nažalost izuzetno skupa. Iz tog razloga, Spasojević na svojoj farmi koristi biljke poznate po antiseptičkim dejstvima.
''Reč je o mešavini koprive, lista oraha i drena - time naše biljke štitimo od štetočina'', otkriva Spasojević.



Organska hrana najbolje rešenje, ali je nema dovoljno
Nesporno je da je hrana proizvedena na organski način bolja za naše zdravlje od industrijski proizvedene hrane, kaže v.d. direktora Instituta za fizičku i opštu hemiju dr Stevan Blagojević.


''Ipak, ne možemo da ne mislimo o tome koliko organske hrane ima - za 5 ili 10 odsto čovečanstva? Dakle, teza o korišćenju samo organske hrane je neodrživa iz jednog praktičnog razloga, nema je dovoljno, niti će je biti dovoljno. Dakle, industrijska hrana je naša sadašnjost i budućnost, aditivi u hrani su neophodnost da bi se hrana održala do krajnjeg kupca, i da bi stvarno bila ukusnija'', kaže Blagojević.
On precizira da se bezbednost hrane postiže očuvanjem životne sredine, kontrolom upotrebe pestidica, procesa proizvodnje i pravilnim pakovanjem.
''Dakle, bez ikakve dileme, najveća je opasnost na koju samo mi utičemo - opasnost od nepravilne ishrane, koja dovodi do zdravstvenih problema. Beskonačni su primeri za to, a najpoznatiji su nekonzumiranje dovoljno voća i povrća, slab unos vlakana, često konzumiranje brze hrane i slično. Danas se smatra da je nepravilna ishrana glavni uzrok jednog od vodećih činilaca rizika po zdravlje, gojaznosti, a da utiče na gotovo celokupno stanje organizma'', kaže Blagojević.


Šta kaže zakon?
Zakon o organskoj proizvodnji kojim je između ostalog definisano i obeležavanje proizvoda koji ispunjavaju standarde organske proizvodnje nalaže da domaći neprerađeni sertifikovani proizvod bude obeležen oznakom ''ORGANSKI PROIZVOD'',  nacionalnim znakom i kodom/logom ovlašćene kontrolne organizacije koja je izvršila sertifikaciju tog proizvoda.
Na nesreću, mnogi proizvođači se poigravaju svešću potrošača, pa često na proizvodima možemo naći oznake bio, eko, organsko, zdravo. Imajte na umu da te reči ne znače apsolutno ništa ukoliko proizvod nema sertifikat.

SD