Obavljanje naših svakodnevnih aktivnosti često zavisi od vremenskih prilika. U njihovom predviđanju se oslanjamo na vremenske prognoze, ali one nisu nepogrešive. Ponekad se desi da vreme bude sasvim suprotno od onoga što je najavljeno. To nam može poremetiti planove i prilično nas iznervirati. Naprosto nam nije jasno kako je moguće da se pogreši oko tako trivijalne stvari, i zašto uopšte i postoje vremenske prognoze, kada u njih ne možemo da se pouzdamo. Kako bi razbili sve nedoumice, sastavili smo za vas spisak najčešćih razloga zašto dolazi do grešaka u vremenskoj prognozi.



Pre svega kako se pravi vremenska pronoza?

Vremenska prognoza se zasniva na matematičkim modelima ponašanja atmosfere. Ti modeli su prilično kompleksni i za njihova izračunavanja su potrebni super kompjuteri, to jest kompjuteri sa mnogo veći i bržim procesorima nego naši računari kod kuće. U te matematičke modele se ubacuju podaci sa terenja, merenja i i slično, pa se tako predviđa modela ponašanja vremena u budućnosti.

Koji su najčešći problemi koji se javljaju?

1) Matematički modeli su samo aproksimacije

Ti matematički modeli na osnovu kojih se predviđa vreme su izuzetno kompleksni i zavise od mnoštva faktora. A mnogi od tih faktora zavise i utiču jedan na drugi, pa to dodatno komplikuje stvari. Zato se određena ponašanja aproksimiraju, to jest uzimaju se približne veze i zavisnosti. Dakle, ti modeli predstavljaju samo približnu sliku stvarnosti. Zamislite da neko želi da vaše ponašanje i razmišljanje predstavi u obliku matematičkog modela. To je nemoguće jer na naše ponašanje utiče toliko međusobno povezanih stvari, da moramo da se koristimo aproksimacijama. Na primer, ako je vaš omiljeni tim izgubio utakmicu, vi ćete biti neraspoloženi, ali možda i nećete. Sve zavisi. Tako je i sa vremenom.

2) Atmosfera je ogromna i haotična

Zemljina atmosfera je toliko ogromna i kompleksna da predstavlja problem i najboljim kompjuterima. Male sitnice koja se dese u jednom delu Zemlje, mogu da utiču na vreme u sasvim drugom kraju sveta. Zato se kaže da je atmosfera haotična, to jest da nema nekog reda, jer bilo šta može da promeni bilo šta.

3) Merenja nisu dovoljna ili su pogrešna

Podaci na osnovu kojih donosimo svoj sud u budućem vremenu su raznoliki i mnogobrojni. Tu mora da se vodi računa o trenutnoj temperaturi, vazdušnom pritisku, položaju Sunca, godišnjem dobu i još mnogo toga. I svi ti faktori ne samo da zavise jedni od drugih, već se stalno menjaju. Pošto se oni stalno menjaju, najbolje bi bilo da ih pratimo non-stop, ali to je nemoguće. Merenja se uglavnom vrše u određenim vremenskim intervalima, pa zato dosta toga može da se propusti. Plus, merenja se vrše samo u određenim područjima. Na primer, možemo da izmerimo temperaturu vazduha na jednom mestu, ali ta temperatura na drugom mestu udaljenom 10km, može biti bitno drugačija, ali mi toga nismo svesni, jer ne možemo sve da merimo.

I ne samo to, nego uspešnost merenja zavisi i od kvaliteta mernih instrumenata, a ne postoji nijedan instrument koji je savršen i koji ne može da pogreši.


daliznate.